Ovom temom želim da izrazim svoje veliko nezadovoljstvo i razočarenje u vezi sa sadržajem (planom, programom) predmeta "Engleski jezik 3".
Kao što (ni)ste mogli da pretpostavite, radi se o pisanju i slanju pisama, odnosno, kako je u sadržaju predmeta navedeno, "Letter writing". Ali pre nego što počnem da se bavim ovom problematikom, uvideo sam da to nije jedina tema engleskog jezika 3, već navodno kasnije treba da se bavimo i nekom poslovnom terminologijom, ali bez obzira na to, problem je i dalje veliki.
Srž problema nalazi se u činjenici da nas teraju* da učimo o nečemu što se poslednji put masovno koristilo u svetu pre nego što se bilo ko od nas studenata rodio! A u razvijenim zemljama, sistem slanja "
snail mail-a" (objašnjenje dole) je skoro potpuno iščezao! Kod njih se čak i računi za struju, telefon itd. primaju elektronski (ne vidim razlog zašto bi drugačije?).
*verovatno će se javiti neko ko će u korist fakulteta reći "niko Vas ne tera, Vaš je izbor da studirate!", ali kada sam već odlučio da studiram, želim da to bude kvalitetno i savremeno učenje
Snail mail je
retronim za običnu poštu koji je nastao još pre više od dve decenije kao rezultat zamišljene predstave puža koji nosi pismo, sa akcentom na sporost puža. Dugačka istorija njegovog korišćenja ukazuje upravo na neophodnost takvog termina, posebno u 21. veku. Mnogi (posebno oni koji prvi put čuju za ovaj izraz) će možda pomisliti kako ja preterujem sa svim ovim i kako tehnologiju sadašnjeg vremena proglašavam naprednijom nego što zapravo jeste, ali to je onda samo zato što ni sami nismo svesni o trendovima razvoja tehnologije i svetske statistike upotrebe iste.
Vrlo dobro poređenje sa ovim bi bilo kao da vas neko u današnjem svetu uči kako da koristite telegraf ili faks mašinu za slanje poruka nekoj osobi, kada je toliko razvijena i omasovljena upotreba SMS poruka preko GSM mreže uz pomoć bilo kog mobilnog telefona sa bilo kog mesta na planeti u bilo kom trenutku. A sada jedno pitanje: Da li znate od kada su mobilni telefoni počeli da budu zastupljeni u širokoj (masovnoj) upotrebi? Prvi u svetu GSM poziv je ostvaren čini mi se 1991, a prva SMS poruka je poslata 1993. godine. Ali to su bili počeci. Tek od početka 21. veka javlja se milionska upotreba ovih uređaja i
common use. Koja je poenta ovog primera? Upravo to da nije bitno koliko brzo neka nova tehnologija preuzme tržište, već koliko brzo prethodna tehnologija nestane. A kada nestane, treba samo učiti o njoj u udžbenicima iz istorije, a ne na savremenom predavanju iz engleskog jezika.
Time dolazimo i drugog podproblema. Način savijanja papira i upoznavanje sa tipovima koverata nema apsolutno nikakve veze sa engleskim jezikom! Pored toga, to je toliko maloumno da sam u više navrata pomislio da nisam na času (naprednog) engleskog jezika, već u nekoj večernjoj ili PTT školi. Ali stvarno, to nije ni u kakvoj mogućoj relaciji sa engleskim jezikom. Te dve stvari se ne mogu apsolutno nikako povezati, nikako! Potpuno nepismen čovek koji je rođen i odgajan u šumi i zna jedino jezik majmuna i ostalih divljih životinja bi mogao uz malo muke da položi ispit "Engleski jezik 3" (ako pretpostavimo, je l' te, da nema pisanja pisma već samo pakovanja papira u kovertu i korišćenje pljuvačne tečnosti za lepljenje otvora pisma).
Zanimljiv trenutak sa jučerašnjeg časa bio je kada je asistenkinja, kao opomenu zbog priče nekog kolege (naravno, podržavam tu opomenu zbog ometanja časa), rekla "Kolega, verujem da Vam je ovo dosadno, ali biće Vam itekako potrebno u životu"! E pa žao mi je, ali to mi neće biti potrebno u životu! Ali kada to kažem, ja nisam pojedinac koji se izdvaja - zapravo, ne znam da li poznajem ikoga kome će to biti potrebno u budućnosti. To što bolje poznajem budućnost od onoga ko je smislio takav sadržaj predmeta, deluje kao vrlina, ali to mi je zapravo mana. Onda bih živeo u svetu iluzije kao i mnogi i mislio da "to tako treba" ili "to je važno i neophodno, zato to i učimo". Koliko god mnogi studenti mislili kako je neki predmet totalno
useless, kasnije u životu će shvatiti da im to znanje (makar i nešto što je ostalo od njega) mnogo znači. Ali znanje slanja snail mail-a neće značiti, to mogu da potpišem.
Ono što će u
određenoj meri značiti, to je način, stil i bonton pri pisanju (da ne kažem kucanju) poruke. Kratka zanimljivost: Asistentkinja je takođe rekla kako se "danas" (?!?)
gotovo više ne piše rukom, već se skoro uvek sve otkuca na kompjuteru, odštampa i zatim šalje pismo!? Kad to "danas"??? Ne bih da budem grub, ali autor sadržaja predmeta očigledno misli da živi u prošlom veku. Takođe, način i stil pisanja je stvar opšte kulture i pismenosti i ubeđen sam da neko ko ne zna ništa o tim "pravilima" pisanja pisma, a pritom je vrlo inteligentan i svestran čovek, može napisati poslovno pismo na mnogo racionalniji način, uz svo poštovanje prema primaocu, bez ikakvih pravila, već koristeći samo osnovna znanja iz gramatike i opšte kulture, čineći to pismo daleko boljeg kvaliteta i čitljivosti nego da je pisao neki nepismen i neobrazovan čovek, a pritom slepo prateći pravila. Nadam se da autor sadržaja predmeta nije stvarno mislio da smo svi mi studenti nepismeni i neobrazovani, jer im u tom slučaju ne bismo pružili to zadovoljstvo da nam predaju na ovom fakultetu.
Veoma bitan argument u vezi sa tim "pravilima" pisanja i načinima slanja je da se oni u
velikoj meri razlikuju od savremenog načina pisanja i slanja koji jednostavno odstupa od tih starih načela zbog potpune promene forme i načina korišćenja. Ne mogu sada konkretno da se setim, ali stvari kao što su pozicija gde treba napisati svoju ili adresu primaoca, prilozi, kopije pisma, "Attn:", kako napraviti prekid teksta i obaveštenje da tekst prelazi na drugu stranu papira i slično (ima još stvarno dosta toga) nemaju više nikakvu primenu u savremenom sistemu razmene poruka niti će je ikada u budućnosti imati.
Ne vredi nabrajati sve prednosti elektronske pošte, ali pomenuću samo neke, za koje smatram da su najvažnije:
1. Poruke se dostavljaju gotovo momentalno i to čini ovaj vid komunikacije najbrži u poslovnom svetu.
2. Efikasnost, kao važna poslovna vrednost, se ogleda u prvoj prednosti.
3. Kao prilog možete "prikačiti" bilo koji tip fajla, npr. dokument sa slikama, grafikonima itd. koji je formatiran u eksternom programu i koji se po potrebi može odštampati direktno kod primaoca.
4. Sam način sastavljanja poruke je mnogo brži jer se sve dešava na ekranu - nema gubljenja vremena sa kovertama, markicama, odlaskom do pošte i sl.
5. Primanje poruke je veoma konforno i nju prima tačno onaj primalac kome je namenjena i to tačno na svom radnom mestu gde mu je i potrebna ta poruka (i obrnuto, korisnik može imati privatnu i poslovnu adresu, pa se poruka lične prirode može poslati na privatnu adresu i primalac će je videti tačno kada mu je to i namenjeno - kada je kod kuće).
6. Troškovi korišćenja sistema su minimalni i eliminiše se potreba za korišćenjem poštanskih usluga, koje su "ručne", spore i neretko neodgovorne u smislu dostavljanja nekog pisma na pogrešnu adresu ili ne dostavljanja uopšte, dok je kod mailservera sve automatizovano i poruke se brzo prosleđuju primaocu.
Nakon prethodnog pasusa, sve više izgleda kao da ja pokušavam nekog da ubedim zašto je bolje koristiti e- nego bez e-, a u stvari to je realnost, to se koristi svuda u svetu, i u poslovnoj i neposlovnoj korespondenciji. U mnogim razvijenim zemljama, svako preduzeće, uključujući i velika preduzeća koja rade sa gotovo svim stanovnicima, kao što je elektrodistribucija, koriste
isključivo elektronsku komunikaciju sa svojim potrošačima, tako da im svi računi stižu elektronski, a korisnici ih odmah mogu platiti svojom platnom karticom preko posebnog bezbednog interfejsa. Takođe, kada se prijave sa svojim korisničkim imenom u sistem elektrodistribucije, mogu videti u svakom trenutku trenutnu potrošnju struje u realnom vremenu, statistike potrošnje, a mogu i izabrati i promeniti paket koji koriste. Mnogima će delovati kao da pričam o nekoj naučnoj fantastici, ali to je realnost. Dakle, zaključak je da nam to što učimo tek neće biti potrebno ako odemo u inostranstvo, jer je tamo to sve odavno prevaziđeno. Ako smo već udarili po prošlom veku, hajde onda i da učimo sve to isto (kako se piše pismo), ali na arhaičnom engleskom jeziku! Sve sa "thou" i "to-morrow"! Da bismo znali da se sporazumevamo u svetu, zar ne?
Pre nego što završim sa mojim izlaganjem, složiću se i priznajem da se klasičan poštanski sistem još uvek koristi u određenoj meri i da su neki sistemi i usluge zavisni od njega. Tu prvenstveno mislim na javna preduzeća koja nam šalju račune, zatim firme sa zastarelim menadžmentom koje još uvek koriste snail mail kao vid korespondencije ka drugim kompanijama ili klijentima, kao i (naravno) slanje pošiljaka odnosno paketa koji se neizbežno moraju slati običnom poštom jer su materijalnog tipa.
Smatram da je bruka i sramota za ovakav fakultet, koji bi trebalo da drži status prestižnog fakulteta, da nas uči o nekim arhaičnim i potpuno zastarelim načinima komunikacije. Profesorka UIS-a, dr Bečejski-Vujaklija Dragana, se u tom smislu može smatrati dobrim predavačem, jer ona bar teži da koliko-toliko prati trendove i razvoj tehnologije i da u skladu sa tim dopunjuje gradivo (primer: Web 2.0).
Na kraju, imam jednu izjavu tj. zakletvu kojoj ću biti dosledan do kraja života, ali ne s namerom, već jednostavno zato što se nikada neću naći u takvoj situaciji:
Ja nikada u životu nisam poslao nijedno klasično pismo niti ću ga ikada u budućnosti poslati dok sam živ! Ne zato što ja hoću da teram neki inat, već mi to jednostavno nikada, ali nikada neće biti potrebno.
Samo još da dodam da ću se prijaviti da držim prezentaciju, i to baš na ovu temu. Nisam siguran još uvek kako će se zvati, ali verovatno nešto nalik "Razvoj trendova u informacionim tehnologijama", naravno sa osvrtom na ove zastarele analogne sisteme.
Hvala na pažnji.
prekini vise da se svadjas sa profesorima/asistentima 
) 
.gif ":)")
k'o da smo idioti, naravno ubrzo sam napustio vezbe 
