FONForum

A nije li E(x)=suma x*f
a E(x^2)=sima x^2*f ?

Što se tiče crtanja ovih grafika sa E(x), potrebno je samo gledati koliko vam je dato m, tj. očekivanje od x, znači, ako je dato N(-3,nešto), to je na x-osi -3, tu je i maximum funkcije, a varijansu odokativno nacrtate, tj. tu spljoštenost, isto tako i za to N(3,4). 4 pokazuje da li je spljoštenost manja ili veća.

Mala sigma, malo odstupanje od aritm.sredine i obrnuto.

a na y je 0.4?
kako se ovo crta
Graficki prikazati A/B U B/A ?

Mhm, al samo označi vrednost na x-u, a ovo ti za sebe da znaš koliko u visinu da ide, i neku spljoštenost napraviš, i verovatno će tražiti da se označi očekivana vrednost, to je ta vrednost na x-u, samo tu staviš m

E a ovo, nezavisni događaji A i B, ako je P(A/B)=P(A) i obrnuto, samo da potvrdim.

Zna li neko ovo- Data je (n,0.5), koje od sl.tvrđenja su tačna:
a) P(X=i)=P(x=n-i+1)
b) P(X=i)=P(x=n-1)
c) P(X=i)=P(x=n-i)

Ovo sa crtanjem, nacrtas A i B, seku se, A razlika B (A/B), su svi elementi u A koji nisu u B, znači šrafiraš samo deo A bez njihovog preseka i bez B, isto tako i za B razlika A.

Znaci svejedno koja je visina bitno mi je do gde raste funkcija a to je x i tu je m...
nasao sam pitanje Otvoreno: Sta odredjuje Cebishevljeva teorema?
Određuje gde se vrednosti raspodele frekvencija nekog pokazatelj nalaze u odnosu na njegovu srednju vrednost.
to je odg.?

c) P(X=i)=P(x=n-i)

_________________
Srcem na hijene!

@Cvija Baš tako.

e jel zna neko jel ovo stvarno tacka kod integralne Moavr-Laplasove teoreme ili treba minus?
i jos jedno , koje su to granicne teoreme u verovvatnoci? to je 15 ispitno pitanje.

^ Oblast 4.2. u knjizi, pa na 148. strani na kraju. Imash jednu teoremu, ali se sastoji od dva dela (dve teoreme).
Granične teoreme u verovatnoći su:
1. Bernoulli-jeva šema nezavisnih događaja
2. Borel-ov zakon velikih brojeva
3. Moivre-Laplace-ova teorema

Formula za matematicko ocekivanje kod jednodimenzionih neprekidnih je integral od x*f(x),a kako glasi formula za matematicko ocekivanje kod dvodimenzionalnih neprekidnih?

Zar ne bi trebalo da je to priblizna vrednost verovatnoce da ce se sl. promenljiva x naci u nekoj okolini svog ocekivanja?

Imas niz od 6 brojeva (-3,-3,-3,3, 3, 3). Pa kom intervalu pripada varijansa od ponudjenih. ?
Varijansa
((-3)+(-3)+(-3)+3+3+3)/6= 0 - aritmeticka sredina
((-3-0)²+(-3-0)²+(-3-0)²+(3-0)²+(3-0)²+(3-0)²)/6= 9*6/6= 9 - varijansa

Je l moze neko da objasni ovo
1. Kod hi kvadtrat raspodele, povrsina desno od y ose je jednaka 1? t/n
2. Kod normalne raspodele povrsina levo od y ose je jednaka 1? t/n

hvala!

Ovo prvo je tačno, zato sto je hi kvadrat raspodela, pozitivna raspodela, pa je samim tim sve desno od koordinantnog pocetka u zbiru 1, a ovo drugo je netačno, pošto ne mora da znači da je 1, jer je ona simetrična. Mislim da je ovako nekako.

Zar nije pisalo 0.5 a ne 1?

Onda bi prvo trebalo da je netacno a drugo tacno?

Ako racunamo medijanu niza nekih brojeva i ako dobijemo da je njihov zbir npr. N=7,posto je neparan onda pisemo (7+1)/2 i dobijemo 4.Sta ako nemamo kod kumulativnih frekvencija broj 4? Kako odredjujemo koji je to broj ako se nalazi npr. izmedju 3 i 5? Jel zna neko?

N je broj clanova koliko niz ima,N moze da bude ili par ili nepar.Formula za neparne X((n+1)/2) za parne 1/2{X(n/2)+X(n/2 + 1)}
4 je četvrti član niza,vidis koji je to broj i to je Me!

Kod pitanja Cemu je jednako P(m-3sigma < X < m+3sigma) da li treba samo da napisem P(m-3sigma < X < m+3sigma)>=0.8889?

Bilo su ponudjene vrednosti, pa da se zaokruzi tacna, da toliko je za 3. A racuna se kao 1-1/alfa na 2, i umesto alfe se ubacuje ovaj broj ispred sigme. Eto ako neko zaboravi ili daju drugu alfu.

Gde se nalazi ova formula u knjizi

^ 199. strana
^^Hvala, znaci sigurno se tako radi, jer sam se setio da moze da se standardizuje i onda se dobija P(-3<x<3) i na kraju je rezultat 0.9974?

^ ^ 200. str u knjizi, malo posle Cebisevljeve!

^ mislim da je to vec kao standardizovana, ili sam lupila ali je sigurno to pravilo 3 sigme.

To je cebisveljeva teorema. Tako se radi sigurno kao sto sam napisala, ima u knjizi pravilo i 2 sigme pa dobijeno je ovom formulom 0,75. To vam je u stvari verovatnoca da se x nadje u okolini nekog ocekivanja.

Mene najvise bune ovi grafikoni, da li to mora da se crta precizno ili ne? Npr. kad se trazi studentov od t20? I kod normalne da li visinu moramo tacno da racunamo ili ne, posto ne dozvoljavaju digitrone...

^ Mislim da ne moras tacno da crtas visinu tj spljosenost. Ali ako ti da da na jednom grafiku nacrtas 2 raspodele, onda ces morati odokativno da nacrtas koja je vise spljostena, ali ne traze u brojku tacno nego skicu.

Ne mogu da se setim, da li je kod Normalne raspodele P=0 kada X=c tj kad nije dato X u nekom intervalu (X> ili X<...)?
To sa konstantom je kod svih neprekidnih, je li tako? Nekako mi logicno

A sad je bilo ono pitanje da se nacrda N(6, 4) i studentova t20, za studentovu crtam za x jednako nuli, a normalna ce mi biti u sestici, a koja ce imati vecu spljostenost onda? , verovatnoca za neprekidnu funkciju u nekoj tacki ti je nula, jer je funkcija definisana ako je neprekidna intervalom od-do, ako si na to mislila.