AROS

salebab · **Poslato:** 26.01.2007. 18:54:27

Moze odvojeno. Polozeni deo vazi najmanje 2 naredna roka, mada, prosle godine je vazio tokom cele godine.

milox86 · **Poslato:** 27.01.2007. 00:34:07

Jel je uradio neko ovaj zadatak (bio je u Martu 2004.) ?

1.Program se sastoji od tri segmenata velicine 32 768 bajtova, 16 386 bajtova, i 15 870 bajtova.
Na posmatranom racunaru proces dobija adresni prostor od 65 536 bajtova, pri čemu je veličina
strane 4096 bajtova. Imajuci u vidu da jedna strana ne sme da sadrži delove dva segmenata, da li
se ovaj program može smestiti u dati adresni prostor? Da li može da se smesti ako je veličina
strane 512 bajtova? Obrazložite odgovore.

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 02:33:58

E ljudi kako se ovo radi :udri:

Provalite foru:

1) Da li je ovako:

Kod:

3 2 2 1 5 2 3 3 2 5 4 4 1 2 3
----------------------------------
3 3 3       .   .   .
- 2 2        .   .   .
- - 2        .   .   .
- - -         .   .   .

...hmm mislim da ne bi moglo da idu dve 2 :durisha:

2) ili je ovako:

Kod:

3 2 2 1 5 2 3 3 2 5 4 4 1 2 3
----------------------------------
3 3 3   .   .   .
- 2 2    .   .   .
- - -    .   .   .
- - -    .   .   .

...Izgleda mi najlogicnije

3) Ili je ovako:

Kod:

3 2 2 1 5 2 3 3 2 5 4 4 1 2 3
----------------------------------
3 3 3   .   .   .
- 2 2    .   .   .
- - 1    .   .   .
- - -     .   .   .

...ali ovako se gubi jedan red pa mislim da nije

I STA KADA DOBIJEM DA FIFO I LRU IMAJU ISTI BROJ PREKIDA?!!! DA LI SU TADA OBA ALGORITMA "JEDNAKO DOBRA"???

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 02:39:54

I da li znate kako se ovo radi:

Dat je sistem od 64-bitne virtuelne adrese, 32-bitne fizicke adrese i 512MB glavne memorije. Ako sistem koristi stranice velicine 2048 bajtova, koliko virtuelnih fizickih stranica sistem moze da podrzi? Koliki je moguci broj okvira stranice u glavnoj memoriji?

-Da li je tacno:

Kod:

2048=2^11

Vir.Str=2^(64-11)
Fiz.Str=2^(32-11)

br.OkviraStr=512MB/2KB   ->   aaaaaa...ovo je valjda jednako 256MB(ako mi mozak jos radi->04:14h)

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 04:35:28

I da li neko zna kako se ovo radi (7.15):

Neka je dat virtuelni adresni prostor sa stranicenjem koji ima 32 stranice, pri cemu je velicina stranice 2KB. Ovaj virtuelni adresni prostor se preslikava u fizicki adresni prostor velicine 1 MB. Koliko bita je potrebno dodeliti za broj stranice i koliko bita je potrebno dodeliti za pomeraj unutar stranice ("offset")?
Obrazloziti odgovor.

:bljak:

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 04:47:15

milox86 je napisao:

Jel je uradio neko ovaj zadatak (bio je u Martu 2004.) ?

1.Program se sastoji od tri segmenata velicine 32 768 bajtova, 16 386 bajtova, i 15 870 bajtova.
Na posmatranom racunaru proces dobija adresni prostor od 65 536 bajtova, pri čemu je veličina
strane 4096 bajtova. Imajuci u vidu da jedna strana ne sme da sadrži delove dva segmenata, da li
se ovaj program može smestiti u dati adresni prostor? Da li može da se smesti ako je veličina
strane 512 bajtova? Obrazložite odgovore.

Pa valjda se radi ovako:

Kod:

65536/4096=16

32768/4096=8
16386/4096=4.0004 ----> ~5
15870/4096=3.87~4

8+5+4=17 a mi imamo 16 necega  :D , pa ne moze

A isto kada umesto 4096 zamenis 512 bajtova dobijes da ne moze

Vlacke · **Poslato:** 27.01.2007. 11:35:30

xXx je napisao:

A isto kada umesto 4096 zamenis 512 bajtova dobijes da ne moze

Kada se ubaci 512, dobije se da moze.

beavis · **Poslato:** 27.01.2007. 12:02:10

@xXx,

Citiraj:

2) ili je ovako:

Code:
3 2 2 1 5 2 3 3 2 5 4 4 1 2 3
----------------------------------
3 3 3 . . .
- 2 2 . . .
- - - . . .
- - - . . .

...Izgleda mi najlogicnije

ovo je tacno.

Citiraj:

Da li je tacno:
Code:

2048=2^11

Vir.Str=2^(64-11)
Fiz.Str=2^(32-11)

br.OkviraStr=512MB/2KB -> aaaaaa...ovo je valjda jednako 256MB(ako mi mozak jos radi->04:14h)

tacne su ti virtuelne i fizicke, a za broj okvira treba da dobijes neimenovan broj, nikakvi MB ili KB,
512MB/2KB=512*1024KB/2KB=262144

Citiraj:

I da li neko zna kako se ovo radi (7.15):

Neka je dat virtuelni adresni prostor sa stranicenjem koji ima 32 stranice, pri cemu je velicina stranice 2KB. Ovaj virtuelni adresni prostor se preslikava u fizicki adresni prostor velicine 1 MB. Koliko bita je potrebno dodeliti za broj stranice i koliko bita je potrebno dodeliti za pomeraj unutar stranice ("offset")?
Obrazloziti odgovor.

za ovo nisam bas siguran, ali mislim da je offset 2KB=2^11, znaci 11, a za broj stranice 1MB=2^20 pa je broj bita za broj stranice 20-11=9. ovako nesto mi je objasnio Abraxus na predhodnoj strani.

Vlacke · **Poslato:** 27.01.2007. 12:20:04

Evo nekih pitanja i objasnjenja nekih zadataka:

http://www.uploading.com/files/8ERVMDGU/AROS_pitanja.doc

http://www.uploading.com/files/9HRWKTTQ/Pitanja_i_zadaci.doc

Proverio sam oba linka, rade.

homemade E&D · **Poslato:** 27.01.2007. 13:03:41

Citiraj:

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

Ajde neko stvarno da uradi ovaj zadatak pod LRU npr. sa 3 okvira i neka ukratko objasni sistem izrade. Ono u knjizi mi je ne shvatljivo.... Ne kapiram kako se odredjuje koja je to stranica koja "nije najduze koriscena", znaci sve sam pokusavao, ali nikako da ukapiram....

Hvala.

P.S. Ni OPT mi nije jasan, ali mozda posle LRU-a mi i postane jasan....

Vlacke · **Poslato:** 27.01.2007. 13:30:49

Gledaj foru, god LRU-a gledas sve brojeve LEVO od tog broja koji treba da ubacis i izbacujes "najdaljeg", a kod OPT-a gledas DESNO i opet izbacujes "najdaljeg". Tako nam je asist. objasnila na vezbama i stvarno dosta pomaze.LRU znaci onaj koji je u skorije vreme najmanje koriscen. Evo primera koji si dao:

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3 - LRU

Ako gledas 5 a u okvirima imas 2, 1, i 3, izbacujes 3. Ili ako gledas 4 (prvu), a imas u okvirima 5,3, i 2 izbacujes 2 jer je ona 3 mesta udaljena od 4-ke.

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3 - OPT

Kod OPT-a za peticu, ako u okvirma imas 2, 1, i 3 izbacujes 1 jer ce ti 2 i 3 trebati odmah posle 5 i bilo bi suludo izbacivati ih jer bi vec u narednom ili u drugom doslo do str. prekida.

Nadam se da je jasno.

poletn23 · **Poslato:** 27.01.2007. 14:41:36

Vlacke je napisao:

Evo nekih pitanja i objasnjenja nekih zadataka:

http://www.uploading.com/files/8ERVMDGU/AROS_pitanja.doc

http://www.uploading.com/files/9HRWKTTQ/Pitanja_i_zadaci.doc

Proverio sam oba linka, rade.

Kako se sa ovih sajtova skidaju ti fajlovi?

marko_bgd · **Poslato:** 27.01.2007. 14:57:51

poletn23 je napisao:

Vlacke je napisao:

Evo nekih pitanja i objasnjenja nekih zadataka:

http://www.uploading.com/files/8ERVMDGU/AROS_pitanja.doc

http://www.uploading.com/files/9HRWKTTQ/Pitanja_i_zadaci.doc

Proverio sam oba linka, rade.

Kako se sa ovih sajtova skidaju ti fajlovi?

pa kada udjes na sajt sa desne strane pri vrhu imas da upises neke brojeve koje vidis u neko polje i pored toga dugme 'download file' ili tako nesto.kliknes na njega, on ti u drugom prozoru otvori sajt verovatno od nekog sponzora i vratis se na prethodni.umesto prvobitnog 'download file' dugmeta pocece da ti odbrojava vreme.kada zavrsi odbrojavanje kliknes na to i skines fajl.

marko_bgd · **Poslato:** 27.01.2007. 15:01:01

imam i ja par pitanja:
-koliko dolazi teorijskih pitanja a koliko zadataka posebno za AR a posebno za OS sad u januaru
-ako polozim samo test iz AR-a ili samo iz OS-a koliko rokova mi to vazi
-koloko pitanja,zadataka je potrebno uraditi za prolaz

homemade E&D · **Poslato:** 27.01.2007. 15:06:42

Ako dobijes da ima isti broj prekida onda su jednako dobra...

@Vlacke
Ali ja i dalje ne kapiram ovaj zadatak. Krenem lepo da radim i pratim tvoja uputstva i kod LRU lepo vidim ono za 5icu i to resim. Ali kada dodjem do 4 u okvirima ne dobijam te brojeve koje si naveo. Ajde molim te (znam da je cim) ispisi ceo zadatak, jer ja stvarno vise ne znam kako gde i sta gledam. Meni treba samo uradjen zadatak, pa cu ja provaliti.

Hvala jos jednom i stvarno soory za cimanje, ali sigurno jos nekom ce ovo trebati....

homemade E&D · **Poslato:** 27.01.2007. 15:08:44

marko_bgd je napisao:

-ako polozim samo test iz AR-a ili samo iz OS-a koliko rokova mi to vazi

2 roka ti vazi taj jedan deo (bilo koji)

marko_bgd je napisao:

-koloko pitanja,zadataka je potrebno uraditi za prolaz

5 od 10 pitanja (po jednom testu)

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 15:12:37

@homemade E&D:

Ne znam u cemu ti je problem...ali pretpostavljam

Fora ti je kada treba da ubacis neki novi broj, a da izbacis neki iz prethodne kolone (ako je FIFO-onaj koji je prvi usao, a ako je LRU-onaj koji je najduze u tom redu) ako vec imas taj broj u toj koloni ONDA NISTA NE MENJAS, nego samo prepises celu kolonu identicnu.

Da li sam uspeo nekako da pomognem?

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 15:13:54

homemade E&D je napisao:

marko_bgd je napisao:

-koloko pitanja,zadataka je potrebno uraditi za prolaz

5 od 10 pitanja (po jednom testu)

...Ja mislim da je za prolaz potrebno 5,5 bodova

BLADE · **Poslato:** 27.01.2007. 15:30:58

Evo i ja malo da se ukljucim u diskusiju.

VILENJAK je napisao:

I jos jedno pitanje,kada radim OPT algoritam i vidim da se vise od jedne stranice nece do kraja vise koristiti,jel izamenjujem prvu na koju naidjem?

Da, zamenjujes prvu na koju naidjes.

BLADE · **Poslato:** 27.01.2007. 15:46:12

homemade E&D je napisao:

Citiraj:

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

Ajde neko stvarno da uradi ovaj zadatak pod LRU npr. sa 3 okvira i neka ukratko objasni sistem izrade. Ono u knjizi mi je ne shvatljivo.... Ne kapiram kako se odredjuje koja je to stranica koja "nije najduze koriscena", znaci sve sam pokusavao, ali nikako da ukapiram....

Hvala.

P.S. Ni OPT mi nije jasan, ali mozda posle LRU-a mi i postane jasan....

Evo ga LRU (p znaci da je tu napravljen prekid)

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

3 3 3 3 3 5 5 5 5 5 5 5 3
= 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 4
= = = = 1 1 1 3 3 3 3 1 1
p p = = p p = p = p = p p

xXx · **Poslato:** 27.01.2007. 15:54:54

BLADE je napisao:

Evo ga LRU (p znaci da je tu napravljen prekid)

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

3 3 3 3 3 5 5 5 5 5 5 5 3
= 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 4
= = = = 1 1 1 3 3 3 3 1 1
p p = = p p = p = p = p p

A zar ne bi trebalo ovako:

Kod:

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3
=======================
3 3 3 3 3 5 5 5 5 5 5 1 1  
- 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 
- - - - 1 1 1 1 1 4 4 4 4

?

homemade E&D · **Poslato:** 27.01.2007. 16:20:40

BLADE je napisao:

homemade E&D je napisao:

Citiraj:

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

Ajde neko stvarno da uradi ovaj zadatak pod LRU npr. sa 3 okvira i neka ukratko objasni sistem izrade. Ono u knjizi mi je ne shvatljivo.... Ne kapiram kako se odredjuje koja je to stranica koja "nije najduze koriscena", znaci sve sam pokusavao, ali nikako da ukapiram....

Hvala.

P.S. Ni OPT mi nije jasan, ali mozda posle LRU-a mi i postane jasan....

Evo ga LRU (p znaci da je tu napravljen prekid)

3 2 3 2 1 5 2 3 5 4 4 1 3

3 3 3 3 3 5 5 5 5 5 5 5 3
= 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 4
= = = = 1 1 1 3 3 3 3 1 1
p p = = p p = p = p = p p

Ako je ovo tacno, onda sam skapirao.... valjda :lol:

Veliko hvala....

A AROS je u ponedeljak u 14:30

Vlacke · **Poslato:** 27.01.2007. 16:27:30

Mislim da je tacno. Cestitam, skapirao si!!!:hvala:

P.S. Za prolaz treba 19 od 30. E sad ti tu zavisi koliko koji zadatak nosi bodova. Ne moze bilo kojih 5. Gledaj da uradis zadatak sa tragpm adresa i pitanje sa stranicnim prekidima jer oni nose po 4 boda.

marko_bgd · **Poslato:** 27.01.2007. 16:45:18

jel zna neko odgovore na neka od ovih pitanja:

-Sta je inverzija prioriteta procesa i kako nastaje?
-Navesti tipove preslikavanja u upravljanju memorijom.
-Objasniti round robin dodelu procesora i visenivovsku dodelu.

BLADE · **Poslato:** 27.01.2007. 18:11:55

Kada neki proces visokog prioriteta zeli da pristupi zasticenom resursu koji je zauzeo proces nizeg prioriteta tada proces viseg prioriteta mora da saceka da proces nizeg p. zavrsi sa radom i oslobodi resurs. Tako da, u stvari, proces nizeg prioriteta ima "visi" prioritet nad ovim jer ovaj mora da ga ceka. To se naziva inverzija. Prevazilazi se tako sto se uvodi nasledjivanje prioriteta tako da proces nizeg p. koji je zauzeo resurs nasledi visok p. zato sto taj resurs trazi proces viseg p. i onda se ubrzava rad procesa nizeg p. kako bi sto pre zavrsio.

1. Preslikavanje imena se odnosi na preslikavanje
simboli kih adresa (imena) koje programer dodeljuje
promenljivima i pojedinim naredbama u programu u
binarne adrese koje se esto nazivaju jedinstvenim
identifikatorima ili programskim adresama
2. Preslikavanje adresa se odnosi na preslikavanje
programskih adresa u stvarne, fizi ke memorijske
adrese
3. Preslikavanja sadržaja se odnosi na preslikavanje
memorijskih adresa u vrednosti (podatke) koje one
sadrže

Za Round Robin svakom procesu se dodeljuje procesor odredjeni kvantum vremena. Npr. 10s. Tada ides redom: prvi proces se izvrsava 10s, pa drugi 10s,... Ako je npr procesu P1 ostalo 3s da se zavrsi on ce se izvrsavati te 3s i odmah ce se preci na sledeci proces.

Za svaku grupu formira se poseban red cekanja. Planiranje moze da se vrsi: po prioritetu redova ili po procentualnoj raspodeli procesorskog vremena izme u redova.

Uglavnom sve odgovore sa rokova imas u knjizi. To su ti neki od onih odgovora sa kraja knjige pa ti predlazem da malo i njih proradis. Koliko stignes. :blah_blah:

FONForum

AROS

Ko je OnLine