Stari program => svi su Masteri

TODOR · **Poslato:** 19.10.2006. 20:45:07

Vest sa sajta puskice.co.yu:

Ексклузивно: Ректори Универзитета из Србије, донели су данас историјску одлуку да сви који су стекли диплому по старим наставним плановима и програмима, као и сви који завршавају студије по тим наставним плановима, МОГУ ДА ЗАМЕНЕ СТАРУ ДИПЛОМУ ДИПЛОМОМ МАСТЕРА!

lisica · **Poslato:** 19.10.2006. 20:53:34

Ako je ovo tacno onda samo da zavrsim do sep. 2009. i postajem gospodor univerzuma (ili cega vec)

!!!

Nadam se da je tacna informacija, samo nisam siguran kako ce ovi nasi da je prihvate jer to znaci manje para njima u dzep.

Don · **Poslato:** 19.10.2006. 20:59:41

Idioti. Treba im 2 godine zadrshke da donesu neq odluku koja je mogla da promeni puno toga da je donesena pravovremeno.

Milex · **Poslato:** 19.10.2006. 21:06:32

Neće to sigurno biti za nas. To je za ostale fakultete. Mada i to mi je nekako bezveze. Bolje je ovo što je i bilo za nas (samo ispit, seminarski i master rad) nego to da svi po starom (ovo "starom" pretpostavljam se misli na neki stari stari program... jer se više i ne zna koji je to stari program) postanu masteri. Onda će biti pun q.rac mastera... Još samo da kažu i da će svi koji su završili neku višu do, lupam, 2000. godine dobiti diplomu fakulteta po želji.

TODOR · **Poslato:** 19.10.2006. 21:16:11

O ovome piše i sutrašnja "Politika": http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=9832

Prokka · **Poslato:** 19.10.2006. 21:32:06

Hmm... meni je ovo prilično glupo. Lepo je što neće da im uzimaju pare (jel neće?), ali sa druge strane... Biće brdo mastera... Malo doktora (što je dobro)... Ali onda da bi se neko razlikovao po zvaničnoj diplomi potrebno mu je još 3 godine za doktorske studije ili... Specijalizacija... hmmm

btw. jel možemo da budemo 2 x master

DJole · **Poslato:** 19.10.2006. 22:25:06

moze i 3x ako 'oces

NapoleoN · **Poslato:** 19.10.2006. 23:22:12

Dekan je na sastanku sa studentima po starom programu rekao da treba posle studija da položimo samo 1 ispit da postanemo Gospodari, a po novom treba 5... Tako da jedan il nijedan skoro da je isto...

kamen · **Poslato:** 19.10.2006. 23:23:13

Ova informacija je tacna. Bilo je na vestima B92 i bice sutra u politici.

XL* · **Poslato:** 19.10.2006. 23:28:41

Cestitam svima, eto ustedeo sam 40000, mnogo je dobar osecaj!

Milex · **Poslato:** 19.10.2006. 23:34:53

Pa kako ćemo da budemo masteri??? Da prosto odaberemo koje ćemo master studije da "završimo"??? Pa kako ćemo onda bilo šta znati kada to i ne odslušamo? Propast školstva...

TomCat · **Poslato:** 19.10.2006. 23:40:40

^ skolstvo je vec propalo, ovo mu vise dodje nesto kao veliko finale, i to jos izaslo u novinama, da svi lepo znaju na cemu smo .... :bljak:

a mozda je to samo lukav plan nase drzave, ako nastavimo ovim temprom imacemo vise mastera nego npr. Svedska ..... siguran put u bolju buducnost

Ripper · **Poslato:** 20.10.2006. 01:27:09

Pa dobro eto...nek budem Master umesti Dipl.Ing. ...isti đavo...

devojka95 · **Poslato:** 20.10.2006. 05:17:07

to znaci da imamo pravo da dobijamo diplomu master BEZ polaganja ispita...tako je sa ostalim fakultetima.

colke · **Poslato:** 20.10.2006. 07:29:53

Upisao sam master studije posle zavrsenih redovnih cetvorogodisnjih na FON-u. Puko sam pare. Sad, po ovom, ispada da sam dzabe davao novce jer necu nista dobiti time. Gde je ovde logika?

Mozda cu dobiti neki visi nivo diplome kad zavrsim (ako se odlucim da zavrsavam, jer sto bi se cimao da ucim) Master. Koji je po novom visi stepen obrazovanja od Mastera? Super Master (Super Gospodar Nauka)

Mickey · **Poslato:** 20.10.2006. 08:55:36

phD je jedino iznad mastera. Stim što kao što reče Djole možeš imati mastera koliko ti duša želi.

Sad kako će to naš fakultet da primi ka srcu, to jest kako će se odraziti na njihov plan prihoda i cash flow, veliko je pitanje!

stole · **Poslato:** 20.10.2006. 09:49:37

A sta ce biti sa ljudima koji su uzeli cuvenu malu diplomu, da li onda automatski postaju dipl ing?

m@rtin@ · **Poslato:** 20.10.2006. 10:07:19

Mislim da zvanje dipl.ing vise ne postoji

a tako mocno zvuci

djogani · **Poslato:** 20.10.2006. 11:22:21

Pa jeste li pri cistoj svesti?

Bunite se sto cete fax ostaviti bez vasih 20-30-40-50 hiljada din. :zbun:

Koja crna poplava mastera? Pa zar vi ne vidite brojke? Koliko ljudi danas uopste zavrsi fax? Mozda vama izgleda da je ta brojka velika jer se krecete manje-vise u drustvu ljudi sa faxa, ali bre 20-30% od ukupno upisanih zavrsi fax. Pa koliki je to broj? Nek upise godisje 30 000 ljudi i zavrsi 2500? To je vama poplava? Na 10 000 000 ljudi u Srbiji 2500 je poplava? Pa i treba da bude poplava ako su ljudi zavrsili i zasluzili. Npr. zar neko ko radi mnogo i dobro ne treba da zaradjuje pare, jer, Boze moj vidi koja je poplava milionera i lovatora.

Velika je steta sto nema jos vise mastera, ali zato ima sve vise nepismenih, koji ne znaju ni da pisu, a o gramatici da ne govorim, zatim onih koji nikad nisu knjigu procitali (osim mozda one Legijine ili Cecine biografije), ima masa onih kojima je latinica glavno pismo, koji citaju samo Svet, Scandal, Exckluziv, Tabloid, Srpski nacional...

Mene jedino brine koliko ce fax traziti za prepis i izdavanje (nove) diplome mastera.

Misha · **Poslato:** 20.10.2006. 12:01:49

E svaka ti je za udzbenik djogani .

mad_man · **Poslato:** 20.10.2006. 12:42:10

Ne kuzhim jednu stvar:

Citiraj:

Он је појаснио да ће се ово односити и на оне који тек треба да дипломирају, под условом да су уписали факултет до школске 2004/05. године, јер је прошле године усвојен нови Закон о високом образовању.

Racunajuci i 2004/05 ili ne?
Jer je na FONu generacija 04 upisana po starom zakonu ali po novom programu.

m@rtin@ · **Poslato:** 20.10.2006. 14:09:26

^
Generacija 2004/2005 je upisana po starom programu, ali im je omoguceno da predju na novi NP 2005/2006 , tako da oni koji su presli na novi NP nisu obuhvaceni (mislim da je isto za one koji su obnovili drugu,a presli su na novi) . Bar ja tako mislim, jer cim su presli na novi izjednacili su se sa generacijom koja je upisala fax 2005/2006 godine.

ElektroPoslasticar · **Poslato:** 20.10.2006. 14:10:01

preuzeto sa foruma www.ekonomac.co.yu

Београд, 18.10.2006. године

РЕКТОРСКОМ САВЕТУ
КОНФЕРЕНЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА СРБИЈЕ

Поштовани,

Обраћамо Вам се поводом критеријума које КОНУС треба да пропише у складу са чланом 127. Закона о високом образовању, а који се односе на усклађивање стечених академских, стручних, односно научних назива.
Сматрамо да би у поступку утврђивања наведених критеријума пре свега требало имати у виду да стручни назив стечен након завршених основних студија по ранијим прописима (са називом „дипломирани“), суштински одговара називу стеченом након завршених дипломских академских студија (мастер) по новим прописима. Аргументи за ову тврдњу почивају на одговарајућој самерљивости ових звања у погледу: 1) номиналног укупног трајања студија, 2) укупног обима студија и 3) њихове заједничке разлике у односу на нове „бачелор“ студије првог степена и раније магистарске студије.
1) Номинално укупно трајање студија
Укупно формално трајање основних студија према ранијим прописима у себи садржи број година студија (четири, четири и по, пет или шест) и законом утврђен апсолвентски рок (6 месеци или једна година), што укупно износи најмање пет година редовног студирања. Изузетак чине поједини трогодишњи студијски програми, основани у складу са Законом о универзитету из 2002. године, чије трајање са апсолвентским роком износи мање од пет година редовног студирања. Током апсолвентског рока студенти обављају обавезе предвиђене наставним програмом, и то обављањем консултација, одређених предиспитних обавеза (колоквијуми, тестови, семинарски радови, пројекти и сл.), полагањем испита, израдом дипломског рада и полагањем дипломског испита. Према ранијим прописима, сматра се да је студент завршио студије у предвиђеном року (без обнављања године), када дипломира до истека апсолвентског рока. У том смислу, права која проистичу из статуса студента имала су само лица која су уписала одоварајућу годину студија, односно апсолвентски рок. Дакле, упис апсолвентског рока имао је исте правне последице као упис одр. године студија, те се његово трајање мора узимати у обзир приликом одређивања укупног трајања студија.
2) Укупан обим оптерећења студената
На међународној конференцији Заједнице универзитета Србије, под називом „Високо образовање Србије у европском простору високог образовања“ одржаној 2002. године у Београду, генерални секретар ЗУС-а је у свом излагању истакао следеће податке о студентима универзитета у Србији:
 ≈ 11% студената заврши основне студије у предвиђеном року,
 ≈ 19% студената заврши основне студије у просеку за осам година,
 ≈ 70% студената одустане од студија.
Дакле натпросечни студенти су они који дипломирају у предвиђеном року, док остали завршавају студије у продуженом року, ако већ не одустану од стицања високог образовања. У интерпретацији ових података склони смо да се не сложимо са оценом да су студенти у Србији у просеку слабијих интелектуалних способности и академских капацитета од њихових европских колега. У том случају остаје нам једино да закључимо да време потребно за савлађивање оптерећења студената, прописаног наставним планом и програмом, знатно надилази временски рок који студенти имају на располагању у складу са ранијим прописима. Насупрот томе, новим законом се прописује 40-часовна радна недеља, чиме се укупан обим оптерећења студената стандардизује тако да просечан студент може да заврши студије у предвиђеном року – пет година за дипломске академске студије (мастер). Дакле и у погледу укупног обима оптерећења студената, основне („дипломске“) студије по ранијим прописима надилазе новоуведене „бачелор“ студије првог степена и одговарају оптерећењу академских дипломских студија (мастер).
3) Однос према другим врстама и нивоима студија
Као што смо видели, будући да нове дипломске академске студије (мастер) и по свом номиналном трајању и по обиму студија у најмању руку одговарају ранијим основним „дипломским“ студијама, обе се у једнакој мери разликују од других врста и нивоа студија дефинисаних ранијим и данашњим прописима. И нове мастер и старе „дипломске“ студије су у истој мери захтевније од нових „бачелор“ студија првог степена, као што су једнако мање захтевне од ранијих магистарских студија. Потребно је указати и на њихов равноправан однос према докторским студијама о којем сведоче став 4. члана 29. и став 1. члана 56. Закона о универзитету из 2002. године. Према овим одредбама претходног Закона, студенти имају могућност да након основних студија, уз одговарајућу просечну оцену, директно упишу докторске студије, док данас, након студија првог степена та могућност не постоји ни у начелу. Дакле, не само по њиховој међусобној сличности, већ и по њиховој једнакој разлици од других врста и нивоа студија утврђених ранијим и новим прописима, нове дипломске академске студије заслужују да буду проглашене еквивалентним са ранијим основним „дипломским“ студијама.

З А К Љ У Ч А К
а) Имајући у виду аргументацију сажету у тачкама 1), 2) и 3) овог дописа, предлажемо КОНУС-у да утврђивањем критеријума за усклађивање стечених академских, стручних, односно научних назива у складу са чланом 127. Закона, обезбеди изједначавање звања стечених након завршетка основних „дипломских“ студија према ранијим прописима, са одговарајућим звањем стеченим након завршетка дипломских академских (мастер) студија.
б) Притом, потребно је обезбедити једнак третман за сва звања стечена након завршених основних студија по ранијим прописима, без обзира на број година студија (6, 5, 4.5 или 4 године + апсолвентски рок). Стицањем ових звања стиче се исти степен стручне спреме, па самим тим и једнака права за све носиоце датог степена стручне спреме.

На крају, било би умесно учинити једну дигресију и подсетити да су имаоци домаћих факултетских диплома, иако су били цењени, у ствари имали богату историју дискриминације у многим страним земљама. Наиме, баш зато што су били третирани и плаћени као бачелори, а имали су компетенције тамошњих мастера. Упркос томе, или баш због тога, не смемо да дозволимо да се и у сопственој држави огрешимо о свој досадашњи образовни производ тиме што ћемо девалвирати његову стварну вредност. У то име очекујемо од КОНУС-а да по овом питању донесе одлуку која ће уважити понуђене аргументе и поступити, како искрено верујемо, у општем националном интересу.

С поштовањем,

Студент проректор Универзитета у Београду, Ненад Ђорђевић
Студент проректор Универзитета у Крагујевцу, Горан Томовић
Студент проректор Универзитета уметности у Београду, Војислав Клачар
Студентска унија Србије, Јелена Иванчевић
Савез студената Универзитета у Новом Саду, Милан Бабић, члан Националног савета за високо образовање
Студентска унија Универзитета у Нишу, Бојан Рајковић
Савез студената Универзитета у Нишу, Раде Петровић
Удружење студената са хендикепом, Бојан Станојловић
Савез студената Студентског града у К. Митровици, Никола Радојевић
Студентска асоцијација Крагујевца, Вељко Јовановић
Савез студената Београда, Срећко Шекељић

Mickey · **Poslato:** 20.10.2006. 15:01:09

КОНФЕРЕНЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА СРБИЈЕ Б е о г р а д, Студентски трг 1

Ректорски савет Конференције универзитета Србије је 19. октобра 2006. године разматрао критеријуме за усклађивање академских, стручних и научних назива стечених према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању са стручним, академским и научним називима по том закону. Наиме, лице које је стекло одговарајући назив по раније важећим прописима има, сагласно члану 127. Закона о високом образовању, право да тражи од високошколске установе у којој је стекло назив да му, у поступку и под условима које пропише та установа, а у складу са критеријумима КОНУС-а, утврди да раније стечени назив одговара неком од назива из члана 95. Закона о високом образовању. Ректорски савет КОНУС-а је утврдио принцип да је лице које је стекло VII-1 степен стручне спреме по ранијим прописима (дипломирани инжењер, дипломирани правник, дипломирани професор математике и сл.), на бази основних студија које су трајале најмање четири године, има право да тражи да му се утврди да тај назив одговара академском називу дипломирани са назнаком звања другог степена дипломских академских студија – мастер из одговарајуће области. У „Политици“ од 20. октобра 2006. године објављен је текст, проистекао из разговора који је новинар обавио са представником Савеза студената који је присуствовао седници Ректорског савета, а не из контаката са ректорима. Тексту је дат погрешан назив: „Дипломирани постају ‘магистри’“, што показује неразумевање разлике између звања „магистар“ (које је постојало по ранијим прописима) и звања „дипломирани – мастер“, уведеног Законом о високом образовању. Магистар је академски назив, који се стицао завршавањем магистарских последипломских студија у трајању од две године и одбраном магистарског рада. У новом систему, назив „дипломирани – мастер“ стиче се завршетком дипломских академских студија, у трајању, заједно са основним академским студијама, од укупно пет година (300 ЕСПБ бодова). Основни разлог због којег Ректорски савет КОНУС-а сматра да постоји еквиваленција између VII-1 степена стручне спреме по ранијим прописима и академског назива „дипломирани – мастер“ по Закону о високом образовању је у томе што су основне студије по ранијим прописима носиле веће оптерећење од основних студија по новом закону (трајале су осам, девет, десет или 12 семестара и биле праћене једногодишњим апсолвентским стажом). Закон о високом образовању је предвидео ограничавање студентског оптерећења на 60 ЕСПБ бодова годишње. Ректорски савет и Конференција универзитета Србије обавестиће јавност о критеријумима за усклађивање раније стечених назива када целокупна процедура буде обављена. Београд, 20.10.2006. год.

Ректорски савет КОНУС-a

ozzy · **Poslato:** 20.10.2006. 16:47:55

Citiraj:

Dosadašnji diplomci dobijaju master
20. oktobar 2006. | 13:22 | Izvor: B92, Politika
Beograd -- Konferencija univerziteta odlučila da se ranije zvanje "diplomirani” za sve diplomce do 2004. izjednačava sa zvanjem "master”

Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije na jučerašnjem sastanku odlučio je da se diplome osnovnih studija, završenih po ranijim propisima, izjednačavaju s diplomama novih, master studija. Konferenciju čine predstavnici i državnih i privatnih fakulteta.

Nekadašnje osnovne studije, po obimu gradiva i trajanju, istovetne su sadašnjim školovanju na nivou master, odnosno četvorogodišnjem studiranju, ocenila je Konferencija.

Ova odluka odnosi se na sve one koji su završili državne, ali i privatne fakultete po starom zakonu, izjavio je za Politiku Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograd, a odluku je potvrdio i prorektor Beogradskog univerziteta dr Aleksandar Lipkovski.

Prema Bolonjskoj deklaraciji, koju Srbija počinje da primenjuje, osnovne studije mogu trajati tri ili četiri godine, a magistarske, koje se sada zovu master, jednu ili dve godine. To je predviđeno Zakonom o visokom školstvu, koji je stupio na snagu krajem 2005. godine.

O razvoju visokog školstva, primenjivanju bolonjskog procesa i mobilnosti studenata u regionu razgovaraju danas u Ljubljani i rektori univerziteta jugoistočne Evrope, o čemu možete čitati u posebnom tekstu.

Svi s fakultetom mogu da se prijave

Dovoljno za master

Po rečima Šekeljića, kada ova odluka zaživi, to će značiti da svi oni koji su na domaćim univerzitetima stekli zvanje "diplomirani”, mogu podneti zahtev matičnim fakultetima kako bi se njihova stara diploma poništila i kako bi automatski stekli zvanje mastera. Ova odluka se odnosi na sve diplomce četvorogodišnjih, petogodišnjih i šestogodišnjih studija.

Ovim je prihvaćen zahtev studenata-prorektora Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kragujevcu i Univerziteta umetnosti. Oni su se zalagali da se dosadašnje zvanje „diplomirani” izjednači sa zvanjem "master" po novom sistemu školovanja.

Prema rečima akademaca, radno opterećenje na pređašnjim osnovnim studijama bilo je daleko veće od opterećenja na novim studijama prvog stepena ("bačelor") i više odgovara petogodišnjim master studijama. Oni su isticali i da su prema godinama trajanja stare osnovne studije bliže novim master (pet) nego bačelor studijama (tri godine).

Naime, uz, uglavnom, četvorogodišnje slušanje nastave, dosadašnji sistem studiranja je predviđao i jednogodišnji apsolventski staž, pa su osnovne studije, za većinu studenata, trajale minimum pet godina.

To vreme je, po starom sistemu, bilo dovoljno za 11 odsto studenata da diplomiraju, a 19 odsto studentske populacije završavalo je studije čak osam godina pošto su upisali fakultet.

I u Hrvatskoj su zakonom izjednačeni stari diplomci sa novim masterima.

[/b]

FONForum

Stari program => svi su Masteri

Ko je OnLine