FONForum

На Факултету организационих наука пријаве се и по три кандидата за један индекс, иако, у поређењу са осталим државним факултетима, има највећу конкуренцију у приватном сектору.

Ових дана у јавности се могу чути, посебно са приватних факултета, бројне примедбе у вези са условима акредитације, чији су први резултати објављени почетком априла. Факултет организационих наука, једина државна високошколска установа ове врсте у Србији, пријавио се за трећи круг акредитација, за који се пријаве предају до 5. јула.

Др Невенка Жаркић-Јоксимовић, декан ФОН-а, у разговору за „Политику” каже да овај факултет нема проблем када су кадрови у питању, јер, за разлику од других факултета, а поготову државних, старосна пирамида је у овом тренутку у корист млађих, што је резултат интензивног пријема младих сарадника последње две године. Међутим...

– Факултет има проблем простора. Када је ФОН пресељен из Раковице у ову зграду 1981. године, а то је зграда бивше основне школе „Бора Станковић”, имали смо свега 700 квадратних метара простора и од тада је свако пословодство дограђивало. Сада факултет има око 4.000 квадрата, али ни то нам није довољно с обзиром на то да је последњих десетак година изузетно тражен наш индекс (у уписном року има по два, три кандидата на једно место), као и да се у Србији бележи дефицит школованих менаџера и школованих информатичара. Ми смо успели да из сопствених средстава урадимо прву фазу доградње нових 1.000 квадратних метара, запослени су се одрекли већих зарада, што је реткост, не само за универзитет, већ за друштво у целини, али сада су нам потребна знатна средства за завршетак радова. Конкурисали смо за НИП, имамо обећања, али још није донета одлука у Министарству просвете – каже наша саговорница.

ФОН, као мало који државни факултет у земљи, има жестоку конкуренцију када су у питању приватне високообразовне установе. До пре годину дана и овде је, према речима наше саговорнице, било пуно професора који су, уз сагласност, предавали и на приватним факултетима, а онда је Универзитет донео одлуку да се ограничи рад на конкурентским установама.

– На нашој листи је 15 конкурената, што и није много с обзиром на то колико има приватних факултета. Овај потез има смисла, јер сваки професор својим именом доприноси да та конкурентска школа буде тражена, а уједно и своју енергију троши на више места – додаје професорка Жаркић-Јоксимовић.

Она, међутим, каже да је добро што постоји конкуренција, „јер нас то стално тера да размишљамо како да будемо бољи. Никада се нисмо служили тиме да критикујемо конкуренцију и истичемо њихове мане да бисмо стекли поене. Мислим да тржиште Србије одлично препознаје и оне које су најбољи, и оне добре, али и оне лоше, што се најбоље види приликом конкурисања за посао, када компаније одлучују кога ће да приме, а кога не. Ситуација ће бити још јаснија и када се заврши акредитација”.

Она подсећа да је ФОН од факултета којег је осамдесетих био лош глас – да је факултет за директоре који немају диплому – израстао у изузетно цењену високошколску установу. Назив факултета јесте чудан, али, како подсећа саговорница, то је било политички обојено време, када нико није смео да употреби речи менаџмент или бизнис, па је нађено компромисно решење.

„У међувремену је од тог имена направљен бренд и стварно немамо жељу да га мењамо”, каже.

Годишње овде дипломира 400 академаца. Индекс има 3.596 студената који су први пут уписани у једну од четири године студија, а за овогодишњи упис у плану је пријем 660 бруцоша, од којих ће 360 плаћати школарину. На питање каква је успешност студирања, саговорница одговара да је пролазност на испитима око 70 одсто.

Предност дипломаца ФОН-а, по њеном мишљењу, јесте целовито познавање функционисања пословног система, а студенти додатно овладавају и многим вештинама (преговарање, састављање тимова, решавање конфликта, управљање временом...). Права потврда ове тезе је то што се од 40 до 50 одсто студената запосли пре дипломирања, захваљујући и томе што је ФОН још пре шест година, вероватно први на БУ, увео стручну праксу. Академци имају могућност да, уз теорију, осете и реалан живот у више од 150 организација и фирми, општина, болница, банака, установа културе...

– Много улажемо у студенте, а они нам то на најлепши начин враћају. Шаљемо их на разна такмичења у знању и спортска такмичења, и у земљи и у иностранству. Тако је наша екипа информатичара на такмичењу Мајкрософта 2007. освојила четврто место у свету и то је била најбоље пласирана европска екипа. Њих тројица су награђени бесплатним докторским студијама. На такмичењу у пословним студијама случаја фоновци су били убедљиво први у Словенији. Ми смо годинама екипни прваци на БУ када се узму у обзир сви спортови, мушка кошарка, женска одбојка, ватерполо екипа... Сваке године на турниру студената европских факултета менаџмента у Паризу освајамо медаље. Лане смо били најбоље пласирана екипа у историји тих игара – три прва места од пет спортова, а при том учествујемо као факултет, а не, као остали, као универзитет – каже професорка Жаркић-Јоксимовић.

Студенти се питају за мишљење и када је реч о квалитету предавања, па је тако просечна оцена наставника и сарадника добијена од студената ФОН-а 8,5.

Уз студенте на последипломским студијама могуће је срести и директоре болница и школа, јер се овде организују и студије менаџмента у здравству и образовању, али и официре, јер је факултет пре четири годинедобио пројекат преквалификације вишка војних и цивилних лица запослених у војсци „Призма” кроз који је до сада прошло више од 600 људи.

Политика
објављено: 03/05/2008,

_________________
Carpe diem!

omg sve je tako divno sve je tako bajno tralalalalaaaa najbolji smo na planeti!! aaaaaa!

_________________
People are being persuaded to spend money we don't have on things we don't need to create impressions that won't last on people we don't care about.

1. kad pominje deficit prvo pomene menadžere
2. kad pominje uspehe prvo pomene informatičare
3. drago mi je da je priznala da je FON bio njesra fax. A i sad je njesra upravo zbog nekih profesora koji su na FON došli kad je bio njesra jer ni za šta bolje nisu bili, a onda kad se fax pročuo ti su profesori se pokondirili. Evo ova iz marketinga. Pa da je bila neki stručnjak ostala bi na ekonomskom, ne bi išla u Rakovicu. Do pre neku godinu nije ni bilo knjige iz marketinga a onda je počela svake godine da štampa novo i veće izdanje jednko glupo kao i prethodno samo sa koricama druge boje. I jedno je vreme davala potpise na knjigu da te natera da je kupiš.

A deficit školovanih postoji zato što je tu FON da izbaci gomilu neškolovanih i menadžera i informatičara. I ne samo diplomaca već i profesora neškolovanih imamo za izvoz.

Pa te krokodilske suze za deficitom. Pa što se ne osnuje još neki FON ako ima tolike potrebe? Što sam FON ne osnuje FON-ove na drugim državnim univerzitetima? Zna se što, ponašaju se ko pravi monopolisti.

Zanima me i čija firma je dograđivala fax svih ovih godine. Pa zar im nije bilo jeftinije da naprave novu zgradu potpuno uslovnu a ne da ovu budže i od babe prave devojku. FON je čak bio dobio zemljište na Novom Beogradu.

I to što imamo tih oficira i doktora je samo zbog love. Za oficire se kešira samo tako. A za sa doktorima je slična fora. Medicinski fakultet je najbogatiji fax u zemlji. Kad sam tamo bio vojnik umalo se nisam srušio kad sam jedno jutro video Vinku i Nevenku u dekanatu. Što ne naprave program za menadžment u mašinstvu, rudarstvu, građevinarstvu... Ionako imamo sturčnjake sa tih faksova, npr. Peru mašinca.... Znaju oni dobro gde leži šuška.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Na mene je najviše ostavio utisak tragičan kvalitet udžbenika na FONu, čast izuzetcima. Ja sam siguran da ništa gore nisam čitao. Zašto svaki profesor nezavisno od svog talenta za pisanje mora da ima udžbenik? Zar bi ih pojela sujeta ili bi ostali gladni ako bi usvojili ili preveli neki dobar domaći ili strani udžbenik?

_________________
vous êtes des animaux

^heh, kolega, pa ne ide da strucnjaci sa faksa nemaju svoje udzbenike ipak oni su najbolji u svom poslu....

Vrh!
Ae da uvedemo dinar solidarnosti za FON, mozda ne bude fin. problema?

@ zlatko
Jbt, pa stvarno je tu neko lud ako nije uzeo zemlju na Novom, a i bilo bi mi blize do faxa!

_________________

FON je postao jedna od najunosnijih firmi u Srbiji... Treba da počne da izdaje akcije. Da se oparim.

_________________
Biće sve okej, problem ne traje dugo...
To je samo loš dan, sutra bolje biće, tu nema ništa drugo.
Život je suviše lep da bismo se borili sa tugom.
Neko je zaista tu za tebe kad si dole, to je puno, puno, puno...

Da ali onda FON ne bi bio u "elitnom" delu grada... Jer ipak je ovo fensi fakultet

_________________
Marginalne pojave i efemerni fenomeni.

_________________
How can I be lost if I've got nowhere to go?

Znam da je bilo planirano da se fax premesti u blok 70. E sad ko je trebao da gradi i da pare za to ne znam. Možda je krivica do države, možda su uletele sankcije a tad FON nije bio toliko bogat. Ne znam ni kako je rešeno raspolaganje tekućom zgradom. Možda bi moglo nekako da se trampe, vrate ovu zgradu i doplate za novu. Možda da se sad za izbore pritisnu gradski čelnici da daju koji 'ektar za nauku i kulturu.

E a to za knjige sam provalio foru. Ego neostvarenog profesorčića raste sa veličinom knjige. Osim toga svake godine mora da se izda novo izdanje sa bar nekoliko desetina stranica više. I šta rade. Uzmu što više drugih knjiga, što domaćih autora (posbno od onih koji ćeti biti recezenti a to su po pravilu kolege s fax-a), što stranih (tu malo umuljati i istočne i zapadne autore ko zna šta budućnost nosi možda će trebati za vađenje). Zatim za svaku lekciju prepisati što više definicija i podela. Za definicije nemaš šta da lupaš mozak, a jedna podela eto brat bratu po' strane.

Još ako upregneš po nekog studenta da prevodi, mora i on nekako ocenu da zaradi, sto meraka. Nema veze što će se kvalitet prevoda razlikovati, što će se pojmovi prevoditi drugačije u raznim delovima knjige... Nauka i treba da bude teška, posebno ova fuzzy nauka ka što je menadžment. To što je knjiga teška to je samo kvalitet više, i dokaz kako to nisu trice i kučine čim te od njih boli glava posle 10 stranica čitanja.

A i ispitivanje je lakše sa takom knjigom. 1. pitanje 1. definicija. Zaboravi li zarez već možeš studenta da oboriš, sad je sve u tvojim profesorskim rukama, tu ni Bog ne pomaže. Pri tome nema razmišljanja, udubljivanja šta je on hteo reći, da li je to ispravno... Samo gledaš poklapanje sa šablonom iz knjige, jes' kako je u knjizi nije kako je u knjizi: true, false, 1, 0, +, -.... Drakulićka je to npr. dovela do savršenstva na onim provaljenim testovima. Dobiješ 3 sasvim tačna odgovora, gde je svaki odgovor semantički tačan, a svaki odgovor je velik ko prosečan paragraf u nekoj normalnoj knjizi. I svaki se razlikuje u jednoj reči. Npr. negde piše manje od, a negde ne više od, negde piše proizvod negde produkt itd. E sad student treba da prepozna koja je tačno konstrukcija ili reč (tj. sinonim) upotrebljena u njenoj svevišnjoj knjizi (odavno zastareloj u kojoj Indijci tek treba da naprave informatički bum) i to u ograničenom vremenu bez prava na naknadnu ispravku.

Da ne bude samo da kukam na menadžerske predmete, ima ovo na svim. Npr. desilo mi se da na usmenom iz verovatnoće umalo budem oboren jer sam napisao formulu za uslovnu verovatnoću drugačije nego što je knjizi. Pa bre ako je formula ispravna mogu da je napišem kako hoću, mogu i drugačije simbole da koristim, šta fali simbolima: я, й, щ, ы itd. Zar to nije dokaz da sam se malo više udubio u materiju od površinske bubačine kakvu mnogi preferiraju? Ne na ovom faksu se često više cene likovi koji dinamičko programiranje iz operacionh uče napamet!!! Alo bre to je najobičnija rekurzija što se učilo u nižim razredima gimnazije iz paskala.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Ovo je stara prica da su knjige uzas, ali niko se nikada nije bunio (FONforum ne racunam)... Ja jednom pitao Jaska, dobro se secam, odakle tolike greske u knjizi "Osnovi organizacije". Covek se toliko zabezeknuo, kao koje greske ima samo jedna!!?? A knjiga pisana kao levom nogom... Perine knjige necu ni da spominjem (projekti, investicije...) uzasni prevodi, kompilacije od 5-6 stranih knjiga. To su najgore knjige koje su mi u zivotu dosle pod ruke (pregledao sam i ona 2 "nova" predmeta, vazi isto). Koliko sam cuo cak je taj tip sto mu je prevodio jednom dolazio na fax da trazi pare uzas
Sto se tice ok knjiga bilo ih je samo par, i zanimljivo da su svi ti predmeti izbaceni u novom programu (Rukovodjenje i preduzetnistvo, Istrazivanje i razvoj, Razvoj i obrazovanje...).
Kod ovih gore kritikovanih knjiga postoji jedna opsta zamerka: NIJE IZVRSENA LEKTURA I KOREKTURA!!! A to su kao univerzitetski udzbenici. Knjige sa ekonomije nisu takve, pa ni sa vise ekonomske. Za FON bi to trebala da bude sramota, ali ko te pita A ljudi koji sami pisu i izdaju knjige traze lekturi i korekturu. O imalo ozbiljnijim ustanovama necu ni da pricam.
I jos nesto, sto se tice zgrade, FON je zamisljen da bude u Rakovici iz jednog prostog razloga - da bi se obavljala praksa u tadasnjoj industriji koja je radila punom parom. E sad pojavio se problem prostora i fax je premeste u ovu zgradu (zgradu os)... I mislim da je posle ovoliko dogradjivanja to i konacno resenje

Verovatno zbog te prakse u IMT, FOB-u itd. je bio i plan da se prebaci u blok 70. Tu su iz istog razloga napravili medicinu rad i mašinsku školu 1. maj. E sad možemo svi na praksu kod čika Miška i čika Zeptera

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Zlajo opet si omanuo Nije zbog te prakse, nego su postojale dve struje profana: jedna je htela da se dogradi postojeca zgrada, a druga da se nadje nova lokacija. Ta lokacija na nbg je samo jedna od onih koje je FON dobio. Takodje, Vojska je htela da ustupi onu zgradu "naslonjenu" na Ministarstvo odbrane (prva zgrada ispod one Vladine u Nemanjinoj 26 itd.) koja je do dana danasnjeg prakticno prazna U sustini, uprkos ideoloskim razlikama, zadnjih par dekana (Pera, Jova, Djoka, Mile i Nevenka) su za ovaj prvi koncepti sto je sasvim ok, jel zaista nema razloga da se fax vise seli...itd. da ne davimo dalje ovu decu sa istorijom
Da rezimiram nas fax treba da dobije akreditaciju, kad mogu svi oni faxovi u KG i gomila krs privatnih, vala moze i FON!!!
Po meni ljudi bi trebali da se bune da se stvari poprave, a ne samo da pljuju radi pljuvaljanja... itd. itd.

Nele, ti ili bash, bash dugo studiras, ili si veoma zainteresovan i dobro upoznat sa istorijom fakulteta... A mozda je i nesto trece u pitanju...

A sto se akreditacije tice, dobice je FON valjda, pa nisu onoliko ljudi bushili, drndali i gradili i sredjivali za dz...

Sve se spojilo, plus poznanstva sa nekima od gore pomenutih jel te zanima jos nesto? vidis bre da sam kao enciklopedija ?

Nele znamo li se mi?

Znam i ja što šta o fax-u, imao sam vala i vremena da čujem i vidim

A te međuklanovske borbe na fax-u su ko nordijske sage.

Mada najsrećnije rešenje bi bilo da se osnuje jedan informatički fakultet koji bi uglavnom imao program poput fon-ovog i/ili etf-ovg softverskog inženjeringa. Dakle primenjena informatika a ne elektronika, matematika i ekonomija/menadžment (ali ne i totalno bez njih, samo da se zna šta je prioritet npr. da su baze podataka važnije od pero-mašinskih investicija). Nek se FON i dalje bavi menadžmentom, za to je i osnovan, što kaže i dekanka u intervjuu (samo im ne dadoše dušmani tako da se zovu ). Možda bi mogli da otvore i smer za IT menadžment ionako gomila likova i likinja upisuje IS a da pri tome ne voli informatiku (čak i mrzi kompove) jer su čuli kako je cool biti IT menadžer/ka.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

^Kralju !

_________________
http://www.speedtest.net/result/236970595.png

sto se tice knjiga u potpunosti se slazem... evo sada ucim osnove organizacije... knjiga je puna gresaka... strasno los prevod na nas jezik.. a imam osecaj da profesor nije ni procitao knjigu....
po meni knjiga iz ekonomije je jako dobro napisana... vidi se da je zena sama pisala... nije neki jeftini prevod...

^ Ili prepisivanje pa ubacivanje delova tekstova...

Ta knjiga je tragedija za sebe. Razlog zašto misliš da je dobro napisana je što nisi pročitao nijednu drugu. Ne mislim ni da ju je sama pisala. Knjiga je puna "citata" i odlomaka.

Za "menadžere" je to sigurno jedan od najbitnijih predmeta.

Imam utisak da većina studenata ne čita druge knjige na temu na koju imaju ispit, te je posebno poražavajuće što imamo tako lošu knjigu.

_________________
vous êtes des animaux

Da ne bude da samo kritikujem:

Moj predlog onima koji o tome odlučuju bio bi da se usvoji odlična knjiga koja se koristi na Ekonomskom fakultetu tj. Principi Ekonomije od Menkjua(google Mankiw za info o njemu, ima čak i odličan blog). Takođe, pošto je knjiga obimna bilo bi dobro podeliti gradivo na dva semestra tj. mikro i makroekonomiju. Rezultat bi verovatno bio i jare i pare--studenti bi bolje znali ekonomiju a mnogo bi im bilo lakše da je nauče.

_________________
vous êtes des animaux

fora je u tome sto je na fonu prva godina opsta... tako da informaticarima verovatno nije potrebno tako detaljno izucavanje ekonomije...

Neka prebace onda ili makroekonomiju ili obe u drugu godinu. Ili još bolje, nek se bira smer odmah na početku.

Najbolje bi u stvari bilo da se bira iz spiska predmeta u vrednosti od 60 ESPB. Tako bi svako mogao da sluša ono što hoće.

I ne govorim ja o "detaljnom izučavanju". Ja tvrdim da se u toj knjizi nalaze uglavnom osnovne stvari koje se imenom nalaze i u našoj knjizi. Ta knjiga ima oko 1000 strana. Ali je tih 1k strana mnogo lakše pročitati i shvatiti nego profesorkinih 400. Učiš koncepte a ne paragrafe i definicije. U tome je razlika.

_________________
vous êtes des animaux

Pa ne znam, to je onda ocigledno skroz individualno. Mislim, ja sam recimo imao prilike da se susretnem sa tom knjigom sa ekonomskog faxa, i ne mogu da kazem apsolutno nista lose o njoj, ali ne mogu ni da kazem da je mnogo bolja od nase...Jeste laksa dosta za citanje i zanimljivija, ali mislim da ni nasa nije toliko losija od nje... I nije mi bas najjasnije kako si to mislio "ucis paragrafe i definicije"? Pa u ekonomiji mora da bude definicija koje se uce zdravo za gotovo, kao i u svakoj nauci koju tek pocinjes da izucavas, ali nisam nesto primetio da ih je bilo previse... Ako sam neki predmet iz prvog semestra ucio sa razumevanjem, to je bila ekonomija, a ucio sam samo iz knjige i imao sam 10 opushteno... Tako da, ne mogu bash u potpunosti da se slozim sa tobom da je knjiga toliko losa...
Dok sa druge strane, mislim da su ti te ostale ideje oko selekcionog ucenja, ili izbora smera u startu, izuzetno dobre, ali mislim da bi trebalo previse truda i hrabrosti za tolike promene, i nazalost mislim da dok mi zavrsimo ovaj fax, necemo doziveti da se nesto toliko krupno desi...

Ja sam pre nego što su počela predavanja pročitao Menkjuovu knjigu. Kada sam početkom semestra krenuo da čitam "našu" knjigu, bio sam prilično razočaran. Deo oko učenja paragrafa i definicija si me, kako mi se čini, pogrešno citirao. Rekao sam da se uče koncepti a ne paragrafi i definicije. Naravno da postoje neke stvari koje treba da naučiš veoma bilsko načinu na koji je napisano. Meni smeta to što ti treba, na primer. na kolokvijumu, veoma slično i da ih ponoviš. Zar ne bi bilo bolje da tebe neko proveri da li razumeš taj koncept tako što će da ti postavi pitanje kojim to provera? Možda sam se i ja loše izrazio. Taj problem se dotiče više načina ispitivanja iz tog predmeta.

Šta će u toj knjizi deo o "istoriji ekonomije". Zar ne bi bilo bolje da pri pomenu neke od teorija koje su ostale i sada ili su bar tangentno važne, pomene i autor i nešto u njemu. Imam utisak da sve knjige koje imamo na fonu imaju tih obaveznih nekoliko desetina strana gde autor oseća potrebu da nam pokaže kako potreba za tom "naukom" postoji praktično od pojave točka. Taj deo naravno mora da se zna, tu se prevare stariji studenti što ne uče taj deo pa padnu--reče nam profesorka Kragulj na prvom času. Poglavlje o Evropskoj Uniji, potpuno suvišno. Nešto što svako može da sazna za 5 minuta na wikipediji ili za pola sata sa članskom kartom biblioteke. Takođe, na samom početku knjige se nalazi dosta netačnih definicija ekonomije. Kad oduzmeš sve gluposti koje se nalaze u toj knjizi, ostane oko 300 strana koje se trapavo bave ekonomijom koja nekom menadžeru treba da budu praktično sve od te nauke do diplome. Ja mislim da je to jako loše.

Kad smo kod toga. Prošle godine u aprilu, na ispitu iz ekonomije, profesorka nam je rekla da ona misli da treba da uložimo pare u akcije jer je to "bezbedno i još nema puno rizika". Nakon malo više od nedelju dana desio se prilično velik pad berze u jednom danu.

Ta knjiga svakako nije najgora. Tu titulu zaslužuje knjiga iz menadžmenta. Delovi kao što su: "kakve osobine treba da ima menadžer" i sl. su nešto što se pamti, ali ne za primenu.

_________________
vous êtes des animaux