|
Ekonomija koju mi učimo je u stvari politička ekonomija. Znači najopštiji uvod u ekonomiju. Sigurno se za takav predmet ne može učiti sve i svašta. Zadatak da studente upozna sa ekonomjom treba da pada i na druge predmete, npr. ekonomiku, koja je u moje vreme imala 2 knjige, od kojih ona koja se bavi ekonomikom je bila užas od sadržaja, užas od štampe sa slovima od kucaće mašine (u stvari štampe nije ni bilo već se kupvala bleda kopija) i sa svakom drugom formulom pogrešno napisanom.
Ja sam čuveni pljuvač FON-a. Ali ja pljuvačinu dobro potkrepim činjenicama. Iako sam informatičar uopšte ne govorim da je problem samo u neinformatičkim predmetima, niti mislim da informatičari ne treba da uče neinformatičke.
Treba da ih uče ali da oni imaju smisla (a često nemaju ni za neinformatičare), eventualno da se uvede informatički pogled na njih, npr. da svaka neinformatička knjiga ima par poglavlja vezana za to koja za ostale ne bi bila obavezna (kao što u gimnazijama postoje knjige za sva 3 smera ali se neka poglavlja izostavljaju za određene smerove), da postoje informatički načini polaganaja (neki rad, neki program...) i slično.
_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..
|
