FONForum

Moram priznati da nisam citao sve sto je napisano do sada na ovom topic-u, pa samim tim i ne znam da li si bio na predavanju koje je Stallman drzao. Ako jesi, cini mi se da bas i nisi najbolje razumeo ono sto je pricao. Ako nisi bio, onda ne bi bilo lose da dodjes do snimka predavanja (oba) pa ce ti ovo biti jasno. Ja sam pokusavam da kontaktiram ljude koji su snimali, pa ako dodjem do snimaka, javi cu vam.

Ukratko, odgovor na tvoje pitanje je:

Kada je kod otvoren, i kada je u pitanju Free Software, tebi je kao vlasniku prepusteno na volju da ga menjas kako ti je volja. Ako to nije slucaj, ti ne mozes da vidis sta u kodu ne valja i samim tim bug-ovi, Backdoor-ovi (sto je narocito slucaj sa Windows-om) itd. ostaju u kodu. Posebno naglasavam veliku verovatnocu postojanja backdoor-ova u aplikacijama i to je jedna od stvari koje je Stallman naglasio na predavanjima kao razlog za koriscenje Free Software-a. Programeri cesto imaju obicaj da u svoje aplikacije ubacuju svakakva *$@#! da bi posle ako ikada zatreba mogli da se osvete ili nacine neku stetu vlasniku iz nekog razloga (mada verujem da ovo i sam znas kao Apsolvent IS-a). Zar ti ne mislis da kada platis papreno za neki softver imas pravo da radis sa tim softverom sta hoces? Zar mislis da je O.K. da nemas mogucnost da proveris postoje li tako neka $#@!* u tvom pazaru? Hocu reci, kupio si nesto i imas ogranicena prava koriscenja?! Ku**c gospodjo!

Uzmi za primer Red Hat koji u RHEL ubacuje samo softver koji je proveren i stabilan sa minimalnim brojem bud-ova (cak su osnovali Fedora Community) sa ciljem da se sav softver odatle eventualno ubaci u njihov komercijalni proizvod kada se dovoljno istestira i ako ispuni ocekivanja.
Licno mislim da to nikako nije filozofsko pitanje, jer niko normalan ne bi tako neku svezu aplikaciju poceo da koristi za aktivnosti od kriticnog znacaja.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

A znaš li ti ijednog programera?

Jel se to odnosi na programe tipa Nero, acdsee, photoshop ili na Informacione sisteme koji se projetkuju za firme ili oba?Kod informacionih sistema tu vidim kako bi se naplacivalo odrzavanje ali kod ovih drugih ne vidim. Recimo uzmem program tipa 3d max-a, samo za linux, od ortaka posto on sme a i dobar je pa ce mi dati za dzabe a ja posto sam jos bolji okacim taj isti na net i svi ljudi iz sveta ga skinu za dzabe, posto je legalno.Firma koja je pravila program koliko se meni cini nemoguce da je naplatila sav svoj ulozen rad na mom ortaku pa da joj je sve jedno sto ga imaju i milion drugih.Mozda da uzmu pare svim tim ljudima preko nekog odrzavanja, mada sta tu ima da se odrzava?Kada izadje nova verzija opet je uzmem od ortaka i tako u nedogled... E sad, da ljudi sirom sveta - ne neka firma koja radi po porudzbini, sede i zajdeno prave i unapredjuju stalno taj gore navedeni program a da pritom nevide ni dinara od toga, mozda dobiju neku donaciju a mozda i ne, malo mi je sumnjivo, ima ljudi koji programiraju zato sto vole ali samo od ljubavi se ne zivi(bar mislim).
Kada bih u nekom programcetu koji je free provalio da ima bagove i uspeo da ih ispravim normalno da bih ga okacio na net da i drugi ljudi skinu to i da se ne muce vise. Ali to moze samo ako sam izgubio par sati, dan do dva a da utrosim mesec dana rada na ne cemu vec nebih tako postupio a da nevidim ni dinara.Da li je to normalno?

Vama starijima mozda ovo sto ja pitam zvuci banalno al' sta da radim...

_________________
Sometimes there is a moment as you are awakening when you become aware of the real world around you, but you are still dreaming. You may think you can fly but you do better not try.People can fly.

@Gadafi

Bio sam na oba predavanja. Razumeo sam šta je RMS rekao i slažem se sa time. To važi za ogromnu većinu softverski proizvoda, ali možda za neke kritične stvari nije najbolje. Lepo sam objasnio 2 sile koje vladaju. Jedna koja može otkriti bug čitajući kod i poslati ispravku i druga koja može taj bug zloupotrebiti.

U nekim jako kritičnim programima koji barataju sa mnogo novca kakve su bankarske aplikacije možd je ova druga slila ona koje se treba posebno čuvati. Pri tome kad kažem da kod treba biti zatvoren ne mislim da ta banka ne treba da ima kod. Mislim da taj kod ne treba da bude dostupan Peri Kojotu super hakeru.

A što se tiče backdoor-ova, kada su u pitanju bankarske aplikacije one se posebno kroje za svaku banku. One nisu konfekcijska roba. Dakle neće miloni ljudi to koristiti i od tih milona ljudi stotinak gledati u kod i primetiti da ima backdoor. A sama banka da ima ljude koji to mogu otkriti ne bi ni unajmljivala nekoga da joj pravi aplikaciju. Verovatno bi kod slala na ekspertizu kod kuća koje su specijalizovane za sigurnost koda.

Mi na faxu imamo kolegu koji se specijalizovao za sigurnost. Radi ekspertize koda. On je pronalazi i zna bugove i u FreeBSD-u kojei je mnogo sigurniji od Linux-a. I sam kaže da bi mogao FreeBSD 5 da sruši dok kažeš keks. Da nije imao uvida u kod tog sistema to ne bi mogao. E zamisli da to nije FreeBSD nego sistem Narodne banke. Ovo jeste laički, ali i sam sam laik naivac

Nego najbolje bi bilo da postoje neke free organizacije koje bi jedine imale uvid u te kodove, te bi oni bili poluzatvoreni, ali to je teško ostvarljivo.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Trenutno mogu da se setim samo jednog profesionalnog koji pored privatnog posla radi i kao Application Project Manager u jednoj firmi i diplomirao je matematiku na PMF-u. Vrlo ozbiljan i iskusan covek u svom poslu.

U ostalom, moram li da znam? Da li tebi ubacivanje backdoor-ova zvuci kao nesto iznenadjujuce? Sam Stallman je rekao da se backdoor-ovi najcesce namerno ubacuju. Evo ti slucaj sa Windows-om.

Druga stvar, tvoje pitanje meni me podseca na pitanja nekoliko likova koji su na predavanju postavili pitanja sa zeljom za raspravu sa Stallman-om o nekim temama, kao sto je ova nasa.
Zamisli kako je to izgledalo ... Sta mislis koliko im je vremena trebalo da pobrljave i da pocnu da zamuckuju sa svojim ionako slabim engleskim.
Koje je tvoje sledece pitanje? Da li je taj programer koga znam ikada ubacivao backdoor?
Koji je cilj tvog pitanja? Hoces da se raspravljamo k'o klinci?!

@zlatko

Ne znam sto si toliko zapeo sa tim bankarskim aplikacijama... tu su cini mi se najkriticnije baze podataka kao sto je Oracle. Ipak je to specificno. Ja kazem da korisniku koji je kupio softver treba dati kod, podrzavam sve sto je RMS rekao. Znaci, neko naruci softver, ti ga napravis i zajedno sa softverom mu das i source. Naravno, ja i mislim da mi ovde vodimo diskusiju zbog toga sto ne vidimo celu sliku svega toga bas najjasnije i u potpunosti. To je nesto sto bi trebalo pitati RMS-a, koji reklo bi se, zna sta govori.
Ovo sam pokrenuo bas zbog onoga sto je Stallman pricao po pitanju razno-raznih $@%! koja postoje u Win-u i nekim drugim aplikacijama.
Vidi, ja se bavim GNU/Linux-om vec skoro 4 godine, i opet sam cuo puno zanimljivih stvari na koje na taj nacin do sada nisam gledao.
Je l' ti volis da zivis da cinjenicom da je proizvodjac softvera u tvoj softver ubacio 16 backdoor-ova?

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

Samo jos jednu stvar da razjasnimo, Gadafi, taj neko, tj. narucilac software-a, sada poseduje program i njegov kod i sve je to posteno platio. Da li pomenuti narucilac ima pravo da svom prijatelju/saradniku iz iste delatnosti ustupi taj program. Kaze "evo, poklanjam ti source, pa neka tvoji to malo preprave za vas i eto".
Da li je to regularno i pod kojim uslovima?
Ako se ne varam, to je ono sto je mucilo op-a.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.

Pitam se zašto RMS nije pomenuo neki od slobodnih BSD-a. Oni su nastali samo godinu, dve pošto je linux dat pod GPL. Ne znam da li RMS BSD licencu smatra slobodnom pošto dozvoljava da se kod izmeni i zatvori.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

@Pedja

Kao sto mozes videti u mom citatu (samog sebe)... ni ja posle ta 2 predavanja nisam sve popamtio sto je RMS rekao i svakako da posle jednog predavanja od sat i po vremena o Free Software-u ne mogu josh uvek da vidim celu sliku svega ovoga da bih mogao da ti odgovorim u kojoj meri je dozvoljeno to ustupanje prijateljima. Drugo, cisto sumnjam da ce neki narucilac softvera ustupiti svom konkurentu softver koji je narucio za sebe, pa makar mu ovaj bio i prijatelj. Zar ne mislis da je tvoja konstatacija malo kontradiktorna ili pre ce biti lose postavljena?
Ako je to op-a zanimalo trebao je da ode na predavanja pa bi verovatno cuo bas to sto ga zanima. Ali, valjda cu ja uspeti u sledece 2 nedelje da dodjem do snimaka predavanja pa da upload-ujem negde da vidimo moze li se ovo razjasniti iz predavanja.

Uostalom, mislim da je VITA dao prilicno dobar odgovor. Licno, cini mi se da je nesporazum do kojeg smo dosli posledica postojanja veze izmedju Free Software-a i Copyright-a (tj. izmedju 2 predavanja).
Naime, uzmi primer koji je RMS dao:
Ko gubi novac od P2P sharing-a na net-u? Izvodjaci, tj. muzicari? Nope, vec produkcijske kuce koje bas zahvaljujuci tom Copyright-u sticu enormna bogatstva na stetu izvodjaca i kupaca (raje). Za vise informacija, docicemo do snimaka pa's da vidis o cemu pricam. Pa prema tome nesto kontam da je slicno i sa softverom.Mrzi me da ti dalje prepricavam predavanje.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

Zato sto se GPL znacajno razlikuje od licence pod kojom je BSD objavljen (mada sam skoro siguran da gresis sto se tice vremena objavljivanja BSD-a jer je dosta alata GNU/Linux nasledio bas iz BSD-a i drugih Unix-a). Licenca pod kojom je BSD objavljen ga cini slobodnim. Medjutim, dozvoljava korisniku/kompaniji da kod BSD-a ubaci u svoj komercijalni proizvod i da ga prodaje kao "proprietary software", tj. nesto svoje. To sa GPL licencom ciji je Stallman autor (verzija 2, na pomolu je verzija 3) nije moguce.
Ovo je kao nesto ukratko o licencama.
Za vise informacija procitajte ove licence.

Druga stvar po pitanju koje mislim da gresite je cinjenica da BSD nije ni izdaleka uspesan kao GNU/Linux bas zbog te licence pod kojom je objavljen.

P.S: Ovo o licencama i uspesnosti GNU/Linux-a u poredjenju sa BSD-om sam procitao u knjizi "Linux in a Nutshell" - O'Reilly Media Inc.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

BSD je nastao 9. marta 78. Ja sam mislio na Free i NetBSD. Ne znam kakve su mu licence bile. Znam da je bilo neke frke i da su ih optuživali da krše copyright. A ako je i osamdesetih bio pod BSD licencom čudno mi da je RMS pomenuo kako nije bilo slobodnog UNIX-a.

Razumem BSD i GPL licencu. I baš je pitanje koja je bolja. Da li se desilo da i jedan projekat pod BSD licencom se ugasi i nastavi život kao vlasnički projekat?

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

pazi preko 90% software-a su IS.. tako da je ovo vecinom tacno za taj deo trzista ...

e sad tacno je da npr nero nije lako praviti free jer... nema podrske za njega i to je skoro da kazemo proizvod jer ga das korisniku i on ga koristi...
ali ovakve programe koji su free najcesce razvijaju neke kompanije koje prave nesto ozbiljnije..nrp open office pravi sun i placa programere da rade na tom kodu... a opet da bi imali kompletnu ponudu solarisa (a i da napakoste m$-u ) ...
mislim da je mnogo manje bitno kako funkcionise taj deo programerskih firmi nego kako generalno funkcionise...
pa na kraju krajeva i nije ok da se neko obogati praveci smrdljivi media player (npr winamp ) koji je mnogo lakse napraviti nego neki IS...

a sto se tice davanja koda drugome..

recimo da neka banka dobije od soft kompanije kod..
oni mogu da ga daju nekoj drugoj banci i na taj nacin rizikuju svoju sigurnost .. ali to je njihova sloboda...kad imas kljuc od stana imas pravo da ga das nekome..ali je to tvoja odgovornost

a kad bi soft kompanija dala za dz taj kod nekome drugom ili ako bi neko drugi dosao do tog koda onda opet ne mora automatski da zna da se to koristi u toj i toj banci...
samo bi ga dobili i to je to...

mislim da soft kompanija moze da prodajuci program jos jednoj firmi takodje ugrozi bezbednost prvog klijenta za koga je soft i inicijalno pravljen isto koliko i free software...
pa ako taj neko nadje bug u svojoj aplikaciji koju je kupio i zna da to koristi i ta banka onda je sto je jos bolje siguran da tu rupu ima i inicijani kupac tj. banka
i sto je najgore sve dok ne izadje nova verzija od strane soft kompanije koja poseduje kod oni mogu da j*** u zdrav mozak banku koja je platila program da se napravi

_________________
I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart

da ne smaram..slika govori vise od 1000 reci


1. Webshop: Selling things over a network using a server, client and payment processor, or using a client and a server - EP803105 and EP738446
2. Order by cell phone: Selling over a mobile phone network - EP1090494
3. Shopping cart: Electronic shopping cart - EP807891 and EP784279
4. [CDs] [Films] [Books]: Tabbed palettes - EP689133
5. Picture link: Preview window - EP537100
6. View/download film: Video data distribution through the web - EP933892
7. View film: Video streaming ("segmented video on-demand") - EP633694
8. MP3-format: Audio compression format, covered by numerous patents, e.g. EP287578
9. Credit card: Pay using credit card via the Internet - EP820620 and EP779587
10. Gift: Order a gift for someone via the Internet by providing his/her email address - EP927945 (note: the claims on the target page are less broad than the eventually granted claims in the B1 form of the patent)
11. Request loan: Automated loan application - EP715740
12. VISA: Digital signature in graphic to show that the shop is approved for receiving VISA payments - EP798657
13. Send offers: Send offers in response to request - EP986016
14. Send to vendor: Reroute incoming orders to a vendor - EP217308
15. Support database: Network support system using databases - EP673135
16. Preview chapters: Use of TV as metaphor for selecting different video fragments - EP670652
17. Ladybug image: JPEG format - EP266049
18. Related results: Show related results if customer likes the current ones - EP628919
19. Rebate code: Allow rebate codes to be entered by customers - EP370847
20. Burn at shop: Material reproduction of information stored at remote location - EP195098



bacite pogled na ove linkove...

http://webshop.ffii.org/
http://www.nosoftwarepatents.com/en/m/ev50/index.html

_________________
I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart

Odogovor na ovo pitanje je prilicno ocigledan iz mog prethodnog post-a. Vidis kolika je zastupljenost GNU/Linux-a a kolika BSD-a. Bas je GNU GPL licenca ohrabrila velike kompanije (IBM, Novell, ... ne znam u kojoj meri su tu zasluzni Oracle i Sun) da doniraju kod i da ga stave pod GPL.

Da li se desilo da se neki projekat pod BSD licencom ugasi ... ? Iskreno, ne znam... ali ponavljam, procenat zastupljenosti ova dva OS-a ti sve govori.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

Ima ljudi koji se kunu da je kod *BSD mnogo čistiji, da je sistem mnogo bolje napisan i da je neuporedivo stabilniji. NetBSD je mnogo portabilniji, instalira se na svemu živom.

Procenti nisu baš merilo kvaliteta, a ni kvalitet nije apsolutna kategorija. Ima ih raznih vrsta...

Od projekta pod BSD licencom meni je poznad ArgoUML. Od njega je nastao vrlo uspešan zatvoren projekat Poseidon for UML, ali glavni programeri Poseidon-a rade i na Argo projektu.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Mnogo je cistiji, stabilniji... od cega? Cisto sumnjam da je bilo koja verzija BSD-a na trzistu ikada dostigla cenu od 3000 USD sto je slucaj sa Red Hat Enterprize Linux 4 Advanced Server. Ono sto je josh bolje je cinjenica da se ovo cudo prodaje k'o blesavo (u suprotnom ga ne bi razvijali i dalje, je l'?).

Cuo sam i ja tako neke price o bezbednosti BSD-a... OK, verujem, ali im ne pridajem to kao neki enormni plus bas zbog tih procenata. Ako je taj BSD toliko dobar, sto se toliko koriste Suse Linux i RHEL (WS, ES i AS) umesto njega.

Da li si se ikada zapitao koliko li se brzo BSD razvija? Da li ti je poznato da po nekim istrazivanjima bezbednosti OS-ova Linux-oliki OS-ovi imaju duplo vise bug-ova od Windows-a?
Sta mislis, zasto? Upravo zbog tog vrtoglavog razvoja. To je ono sto BSD-i i Windows-i nemaju (niti ce ikada imati), a GNU/Linux ima zahvaljujuci GPL-u. Takodje, to daje prednost i Red Hat-u nad BSD-om i Win-om. Razvoj softvera je vrtoglav, a oni u svoj distro ubacuju samo do jaja stabilne i proverene stvari sa ispravljenim bug-ovima itd.

Zakljucak: Nije batice to sve tako jednostavno kao sto ti mislis, puno je tu faktora u igri.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

Bio sam na prvom, na drugom nisam. Aj potrudi se stvarno oko snimaka pa da kopiramo, ovo sve me stvarno zaintrigiralo.

_________________
Sometimes there is a moment as you are awakening when you become aware of the real world around you, but you are still dreaming. You may think you can fly but you do better not try.People can fly.

U open source zajednici postoji jedan dominantan efekat koji vlada. A to je - CAREVO NOVO ODELO.
Bas kao u toj prici za decu (koja uopste nije ni prica za decu) svi misle da razumeju potpuno GNU\GPL, BSD i druge GPL kompatibilne licence, kao i njihove implikacije na sopstveni zivot, IT struku, i drustvo uopste. Medjutim citajuci, vodeci razgovore sa mnogim linux-asima, jedno 3-4 godine, video sam da stvar vise u fazonu "ja to razumem da ne bi ispao glup".
Nadam se da ce skoro da se pojavi neki decak ko u pomenutoj pripoveci i da ce da uzvikne: "Car je go!"

_________________
Singin': "Don't worry about a thing,
'Cause every little thing gonna be all right."

Car je go
Salu na stranu, kako si dosao do tog zakljucka, sta to znaci ipak nista nije besplatno svi se tripujemo?

_________________
Sometimes there is a moment as you are awakening when you become aware of the real world around you, but you are still dreaming. You may think you can fly but you do better not try.People can fly.

@Gadafi
Mislim da se ovde mešaju kategorije. Ti upoređuješ BSD sa monstrumom od RHEL-a!!!

Taj RHEL je komercijalni proizvod, ima podršku koja ulazi u cenu, odličan marketnig, brend i famu kako je to fensi sistem, a skuplji je i od Solarisa! Što nisi uzeo Fedoru za poređenje ili možda neki stabilniji distro?

Naravno da je razvoj sporiji i da se podrška za neke uređaje čeka godinama, ali stabilnost je stabilnost.

Znaš samo koliko je drugih komercijalnih i/ili zatvorenih sistema nastalo od BSD-ja?

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

sto se tice BSD-a to je kako kazu unix koji su unix hakeri seli i napisali za PC..znaci gomila strucnjaka koja je pre toga radila na pravim unixima i zatim to prebacila na pc...

BSDovi imaju mikrokernel i zato je u pojedinim stvarima odziv sistema bolji nego gnu/linuxa...

btw macosx je nastao od bsd-a i svi ljudi iz oblasti kompjuterske grafike i videa ga hvale (cak i moj ortak koji se bavi muzickm produkcijom kaze da je mac nezamenljiv u toj oblasti..to nisam znao)..to je jako slicno sa npr freeBSD-om....znam da je Lord Of the rings radjen na mayi koja je radila na 158 bsdova i 2 wina . Mislim da je ovo zbog generalno vrhunski odradjenog kernela i dugogodisnjeg usavrsavanja sistema...

BSD je mnogo vise inzenjerski sistem nego gnu/linux... tu ne postoje distribucije i slicne komplikacije i raznovrsnosti... freeBSD je jedno netBSD drugo openBSD trece (ovo je kako kazu trenutno nasigurniji os na svetu..ne najbolji nego najsigurniji ) ne postoje distroi npr netBSD-a... jednostavno razvoje je mnogo stabilniji i nije haotican kao gnu/linux

gnu/linux je sa druge strane kako kazu UNIX koji je napravila grupa pc hakera.to je potpuno tacno jer je torvalds bio student i nikad nije radio na velikim mainframe sistemima. tako da se na ovaj nacin htelo reci da je to mnogo manje inzenjerski sistem nego BSD..sto on i jeste..kad je torvalds krenuo da pravi kernel koji je monolitan dobio je napusavajuce poruke od profesora sa faka da to sto on pravi ne valja nista i da nije normalan sto pravi monolitni kernel koji je zastareo i da bude srecan sto je polozio ispit kod njega inace bi ga ovaj oborio.. sa ovim se i Stallman slagao pa su zato krenuli da prave hurd kernel koji je bio mikrokernel..ali su imali mnogo problema...

inace kompletan razvoj gnu/linuxa je haotican..ima milion distribucija , milion nacina konfigurisanja i sl sto je generalno prosto analogno slobodama koje imaju korisnici sistema...malo vlada anarhija ali ipak postoje distribucije koje imaju stabilnijj i mirniji ciklus razvoja tako da ovo i nije neki problem

BSD se veoma koriste i to na serverima ..na kucnim kompovima se generalno ne koriste jer je to serverski sistem i nikad nije imao dovoljno drivera za sve egzoticne stvari kojie klasicni korisnici imaju kuci..a gnu/linux je krenuo drugacije i pratili su ljudi razvoj hw-a tako da na gnu/linuxu postoje koliko toliko driveri za sve moguce za****..to je potpuno logicno jer su gnu/linux useri generalno pc usera..a bsd ne
danas postoje pojedini BSDovi koji imaju kao mogucnosti da budu desktopi (i cini mi se da su dobri) ali ipak prosecan kucni korisnik ni ne vidi razliku izmedju bsda i gnu/linuxa tako da nema razlike pa sto da se cimaju



gnu/linux kernel predstavlja jako lose dizajniran kod ali do te mere je ispregledan i toliko godina radi tako da je bukvalno na brute force uspeo da dobije performanse koje nijedan monolitan kernel nikad nije imao... bukvalno kolicina ljudi , i to vrlo vellikih strucnjaka (kao alan cox, one and only ) ga je dovela do granica mogucnosti...

win ima mikrokernel sto jeste prednost ali ima zato milion drugih mana kao sto su npr forsiranje grafickog interface-a


zlatko sto kaze za RH je tacno..u cenu ulazi podrska i jos dosta ne slobodnih programa koje je RH ubacio u gnu/linux...

_________________
I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart

Znam...

Sto se tice poredjenja, 'ajde mozda sam malo preterao. OK, sto se ovoga tice, potpuno se slazem. Medjutim, cini mi se da sam ranije negde procitao da nije svaki BSD "frei", ako se ne varam... kakve su te razlike izmedju razlicitih nekomercijalnih i komercijalnih BSD-a? I sami znate da Unix-i nisu sami po sebi free software.

Ali uzmi onda recimo Suse Enterprize Server cija se cena krece od $350 pa na dalje.

_________________
Jal' pukovnik, jal' pokojnik!

Skini http://www.levenez.com/unix/unix_a4.pdf (mogao bi Vita da doštampa par noih stranica za Fonis ) pa prati razvojni put UNIX i UNIX-olikih sistema. Šta je sve nastalo od BSD-ja, a opet ne može čovek ni da kaže da je to BSD samo komercijalan. Ma sve je arbitrarno.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Vita je sve lepo objasnio, samo bih zeleo jos da dodam da je "haoticnosti" u razvoju GNU/Linuxa jedna od njegovih glavnih prednosti. To je sve lepo objasnio Eric Raymond u tekstu The Cathedral and the Bazaar koji je preveden i na nas jezik i obavezno ga treba procitati.

_________________
------------------
GNU/Linux
Get counted! http://counter.li.org/