FONForum

Crna Ruka je ustala u „elektronsku odbranu” interesa ove zemlje i ne odustaje od napada na sajtove koji plasiraju laži o situaciji u ovoj zemlji”... Tokom najveće neizvesnosti da li će biti bombardovanja 1999. godine na stranici „Glasa kosova” (www.zik.com) osvanula je slika sa tradicionalnim srpskim obeležjima i popratna poruka na srpskom i engleskom: „Dobrodošli na sajt najvećih svetskih lažova i ubica”. Uz to srpski haker poručio je „braći Šiptarima” da će im grb koji je postavio biti na zastavi dok god postoje. Nekoliko sati kasnije ova slika je uklonjena, a posle nekoliko dana i čitava prezentacija, da bi na kraju bila odjavljena i adresa. Objašnjenje ovog događaja dala je nemačka novinska agencija DPA koja je izvestila da je srpski haker iz Poljske provalio u pomenuti sajt i zapretio švajcarskom provajderu koji je hostovao prezentaciju da će im obrisati diskove ukoliko uklone sadržaj koji je stavio. Oni su je uklonili, ali sada od međunarodnih organizacija za borbu protiv hakerskih upada traže krivca i naknadu od 20 000 dolara. Kada se situacija stišala pomenuta prezentacija je vraćena u isti oblik kao pre hakerskog upada, a dvadesetak dana kasnije desila se provala srpskih hakera na stranice zagrebačkog dnevnog lista „Vjesnik”. Ovaj događaj pokrenuo je veliku medijsku pažnju u Hrvatskoj i u tadašnjoj Jugoslaviji, jer se na prepravljenoj naslovnoj strani prezentacije našla poruka sa potpisom „Crne ruke”. Hrvatska policija nije bila u mogućnosti da uradi bilo šta jer su hakeri sa teritorije RS koja u tom trenutku nije bila članica Interpola. Kao odgovor „Crnoj ruci”, krajem oktobra hrvatski hakeri upali su na stranice „Narodne biblioteke Srbije”. Crna Ruka je posebno bila aktivna tokom bombardovanja 1999 godine. Vršili su napade na brojne sajtove i ostavljali anti-ratne poruke, a u to vreme moglo bi se reći da su bili potpuno zaštićeni usled ratnog stanja koje ih je okruživalo. Jedna od tadašnjih poruka „Crne ruke” glasila je da će za svaki tomahavk oboriti po jedan server. Veliki broj napada vršen je tako što je slata velika količina beskorisnih informacija i tako zagušivan server koji nije mogao da odgovori na „prave” upite. Ovakva vrsta napada se naziva: uskraćivanje servisa (eng. denial of service).

Analizirajte ove slučajeve.
Da li su u pitanju krivična dela?
Ako jesu navedite koja.
Koga biste osudili?
Donesite presudu.

Sud je primio žalbu zaposlenog u Ministarstvu za saobraćaj države Amerike. Njegov supervizor je primio anonimno pismo koje nije imenovalo problematičnog radnika i u kome nije bilo njegovo ime ali je sadržalo iznos njegove plate, njegovu starost i titulu. Pismo je optuživalo radnika da kasni na posao, odsustvuje pola svog radnog vremena, a kada je na poslu ne radi ono što bi trebalo već se samo “igra” za računarom. Supervizor je problematičnog radnika odmah pronašao pošto je bio jedini sa tim opisom u tom sektoru. Supervizor mu je oduzeo računar i na kome je pronašao dosta materijala o privatnom biznisu koji je radnik obavljao na svom radnom mestu vezano za posao sa taksama. Poslodavac je oduzeo računar zaposlenom i poslao ga na neplaćenih mesec dana odmora. Po povratku sa odmora zaposleni je otpušten.

Analizirajte ovaj slučaj.

Da li su u pitanju krivična dela? Ako jesu navedite koja.

Donesite presudu.

Prema tvrđenjima agenata FBI-ja gospodin Guronov je, navodno, autor programa „Advanced eBook Processor“, koji otključava „eBook Reader“ firme Adobe Systems, Inc. Korisnici mogu da instaliraju eBook Reader na njihove personalne računare što im omogućava da kupe elektronske knjige sa on-line knjižara kao što su Amazon.com ili BarnesandNoble.com. eBook Reader dozvoljava korisnicima da čitaju kriptovane elektronske knjige samo na specifičnim računarima koji služe specijalno za ovakve stvari. Pošto se knjige prodaju u enkriptovanoj formi i dostupne su samo putem eBook Readar-a, interesi autora i njihovih prava su zaštićena.

Advanced eBook Processor dozvoljava korisnicima programa da dekriptuju eKnjigu na način na koji bi eKnjiga bila otvorena u bilo kom programu za pregledanje Portable Document Format-a („PDF“), kao što je Adobe Acrobat Reader, i sam fajl ne bi imao nikakva ograničenja vezana za njegovo editovanje, kopiranje i štampanje eKnjige. U tužbi se navodi da Advanced eBook Processor dozvoljava svakome ko ga poseduje da čite eKnjige bez plaćanja naknade piscu knjige. U tužbi koja je pokrenuta protiv autora ovog programa gospodina Guronova tvrdi se da program sam navodi gospodina Guronova kao vlasnika autorskih prava nad Advanced eBook Processor-om i da je program distribuiran od strane Elby Company, preko njihovog web sajta.

Da li je u pitanju krivično delo?

Kolika bi bila kazna?

MusicON-ov klijentski softver, koji se može besplatno preuzeti na Internetu, omogućava korisnicima pristup stotinama hiljada MP3 naslova i omogućava im da besplatno distribuiraju muzičke datoteke među članovima MusicON zajednice. Udruženje SOKOJ protivi se ovakvoj trgovini datotekama na koje tužioci polažu autorska prava. Međutim, MusicON smatra da se sve razmene odvijaju na nekomercijalnim osnovama i neposredno ih obavljaju sami korisnici a ne kompanija. Pokrenut je veliki broj tužbi protiv ove kompanije sa zahtevom da se uklone sve muzičke numere umetnika koje pripadaju kompanijama tužiocima.

Koja su krivična dela u pitanju?

Donesite presudu.

Jovan D. iz Novog Sada prodaje svoj organ na internetu da bi, kako kaže, obezbedio novac za operaciju sina. – Najviša ponuda 37.000 evra.

Na njegov oglas javilo se nekoliko ljudi. Da li je u pitanju bolesnik kome je ovaj organ potreban, ili preprodavac sa dobrim vezama koji želi da na taj način zaradi, brižni otac ne zna i ne želi da zna. Za sebe tvrdi da nije imao posla sa policijom, da nikada nije krivično gonjen. Takođe je i dobrovoljni davalac krvi tako da prodaju svog dela tela ne smatra samo trgovinom, već i činom pomoći nekome kome je bubreg neophodan. Tvrdi da nije jedini, da lično poznaje još ljudi koji su primorani da prodaju svoje organe. Zbog niske cene koju mu nude, Jovan D. je rešio da pokuša da proda svoj bubreg preko Interneta, jer se u inostranstvu može dostići viša cena.

Da li je u pitanju krivicno delo?

Donesite presudu.

Pretnje Borisu Tadiću na Fejsbuku

Sa društvene mreže Fejsbuk uklonjen je profil koji je sadržavao pretnju ubistvom predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Policija u Srbiji nastavila je istragu i uz pomoć američkih vlasti uspela da dodje do lica koje je otvorilo grupu.

Iako je na popularnoj društvenoj mreži stajala nešto duže od dana, pretnja grupe od oko 200 ljudi predsedniku Srbije Borisu Tadiću shvaćena je u Beogradu vrlo ozbiljno.

Policija je, nakon istrage, došla i do lica koje je na grupi ostavilo poruku Tadiću: "džabe ti blindirana mečka kada otvoriš vrata snajper te čeka".

Pretnje sa Fejsbuka nisu nove u Srbiji i dve osobe su zbog toga kažnjene zatvorom.

Da li su i u ovom slučaju u pitanju krivična dela? Koja? Donesite presudu.

Cyber City je konsalting kompanija koja pruža razne usluge vezane za računarske mreže i baze podataka poslovnim korisnicima lociranim na Menhetnu, u Los Angelesu, Atlanti i Londonu. Ove usluge obuhvataju izgradnju računarskih mreža, nabavku hardvera i softvera, održavanje mreža, izradu web sajtova, backup podataka i tehničku podršku.

Gospodin Cotton je bio zaposlen u Cyber City-ju kao tehničar u periodu od 1999. do 2007. godine tokom koga je imao uvid u razne lozinke i pristupne kodove koji su mu omogućavali pristup kompjuterskoj mreži Cyber City- ja, kako iz kancelarija Cyber City- ja tako i preko remote konekcije preko Interneta.

Drugog aprila 2008. nadležni u Cyber City je obavestio Cottona da će biti otpušten iz kompanije 3. aprila. Cotton se požalio kolegi da je nezadovoljan takvom odlukom, kao i da mu kompanija nije isplatila nekoliko stotina dolara za kompjutersku opremu koju je vratio kompaniji.

Kasnije te noći, Cyber City je pretrpeo napad na mrežu u kome su izbrisani fajlove i podaci nekoliko najvažnijih kompanija-klijenata, i usled čega je mreža ostala neupotrebljiva nekoliko dana. Cotton je kasnije priznao kolegi da je on izvršio napad. Iako je Cyber City uspeo da oporavi sistem uz dosta napora, neki podaci su bili trajno izgubljeni. Gubici ove kompanije kao posledice napada, uključujući vreme, napore i novčane troškove za oporavak sistema, iznose preko 200 000 USD.

Da li je Cotton izvršio krivična dela. Ako jeste - koja?

Donesite presudu.

U Engleskoj, u Southemptonu su 2 dečaka - huligana proganjala dvanaestogodišnjeg dečaka iz svoje škole, tako što su otvorili web sajt, web sajt mržnje, gde su postavili njegove slike, koje su bile montirane. Fotografije su bile bizarne, čak su i dečaka proglasili da je gej. Na sajtu su otvorili i sekciju gde su posetioci mogli da upisuju svoje komentare. Ponudili i 5 funti za onoga ko dečaku ukrade privatni dnevnik. Bila je otvorena i posebna stranica gde su dali izmišljeni spisak šta dečak (žrtva napada) voli a šta ne. Među stvarima koje voli naveli su: „Gejeve, noge momaka“ i slično. Cyber huligani su adresu sajta razdelili svima u školi. Vest se brzo proširila po toj, pa i u drugim školama. U prvom mesecu sajt je imao 500 poseta, a na sajtu je stajalo obaveštenje da se sajt redovno ažurira i da je poželjno da se ponovo navrati. Link ka ovom sajtu se pojavljivao i na drugim sajtovima. Žrtva je celu stvar otkrila kada su mu se u školi svi smejali, a na ekranu računara je stajala i njegova slika. On je bio frustriran kada je video svoje slike okružene bizarnim natpisima. Dečak tvrdi da su slike ukradene sa njegovog sajta , kasnije dorađene i postavljene na saj cyber huligana, sa neumesnim komentarima. Dečak je zamolio huligane da uklone sajt, ali su se oni tome samo smejali. Dečak je u početku patio u tajnosti, jer je bio strašno posramljen. Kasnije je ipak odlučio da celu stvar ispriča učiteljici, koja je kasnije pozvala roditelje i cela stvar je došla i do policije. Huligani su brzo uhvaćeni, a prva kaznena mera je da su bili izbačeni iz škole a takođe su morali i da ugase sajt koji su, kako se utvrdilo, sami uređivali od svojih kuća. Majka je dečaka uspisala u drugu školu. Zaključeno je da je u današnje vreme deci izuzetno lako da kreiraju web sajtove i kreiraju sadržaj po volji. Dečak nije želeo da njegovo ime bude navedeno u tekstovima u kojima je ceo slučaj iznešen. Adrian Brown , jedan od stručnjaka za pedagogiju, kaže da je bilo slučajeva gde su huligani koristili email i tekstualne poruke, ali da je ovo prvi slučaj da je kreiran web sajt sa takvim sadržajem. Takođe je zaključio da je cyber huliganstvo novi vid huliganstva. Problem je i što deca više posećuju internet nego njihovi roditelji, tako da roditelji kasnije saznaju o ovakvim dešavanjima. Direktor škole koju je dečak pohađao, kontaktirao je sve ostale škole u regionu sa namerom da ih upozori na novi način huliganstva i da im skrene pažnju da vode računa da se ovakve stvari što manje dešavaju.

Mladi hakeri iz Majamija, koji se potpisuju kao Comrade (16) i ne0h (20), upoznali su se preko IRC-a, na kanalima na kojima su se okupljali i udruživali hakeri radi razmenjivanja informacija, ili organizovanja grupnih napada. Comrade, ne0h i jos par hakera napravili su sopstvenu grupu pod imenom „Keebler Elves” pomoću koje su radi zabave provalili u „par stotina” navodno zaštićenih vladinih prezentacija.

Jednog dana 2009. godine putem e-poste ne0h-a je kontaktirao čovek koji se predstavio kao militantni aktivista koji se nalazi u Pakistanu pod imenom Kalid Ibrahim. Kalid je ne0h-u ponudio 1.000 dolara da upadne u računarske mreže kineskog univerziteta – mesto koje ne0h “kineski” MIT (Tehnološki institut Masačusetsa) i nabavi mu podatke o studentima. Iako je ne0h bio pomalo sumnjičav zbog nepoznatog jezika, uz pomoć “kolege” hakera koji mu je dao pristupne naloge, lažno se predstavljao na mreži fakulteta i iskoristio naivnost jednog studenta kako bi dobio pun pristup željenim informacijama. Sledeći zadatak koji je dobio bio je da upadne u računarski sistem indijskog Centra za istraživanje atomske energije. Centar je koristio radnu stanicu Sun, koja je poznata svim hakerima, tako da je lako ušao u nju i otkrio da mašina ne sadrži nikakve zanimljive informacije i da je samostalna. Međutim, Kalid je ipak bio zadovoljan zbog njegovog truda i umeća. U medjuvremenu, Kalid je krstario IRC prezentacijama i tražio druge zainteresovane igrače, dok je ne0h-u postavio znatno teži zadatak koji je zahtevao upad u Lockheed Martin s ciljem da nabavi šeme određenih aviona koji su se u to vreme pravile za Boing. Lockheef Martin je bio dobro obezbeđen, pa je haker morao da izvrši napad direktno na Boing i iskoristio njegovu najveću slabost-izloženost Internetu. Ne0h je instalirao program koji je mogao da osluškuje sve pakete podataka koji su ulazili i izlazili iz računara. Tako je došao do lozinki i nešifrovanih poruka pomoću kojih došao u posed potrebnih šema za Boing 747.

Kalid nije testirao Comrade-a i odmah mu je postavio veoma visok zadatak-SIPRNET za iznos od 10.000 dolara. SIPRNET je skraćenica od Secret Internet Protocol Router Network i predstavlja srž komandovanja i kontrole u vojsci SAD. Kalida su od početka najverovatnije zanimali samo vojska i SIPRNET. Samo neke informacije je Comrade stigao da dostavi Kalidu, jer su ga 3,4 dana nakon upada uhvatili na mreži i ubrzo nakon toga uhapsila ga je policija.

Na Bozić 2009. ne0h i Comrade su doživeli šok. Let IC-814 Indian Airlines, na pravcu Katmandu-Nju Delhi, sa 178 putnika i 11 članova posade otet je u toku leta. Pod komandom otmičara avion je nastavio cik-cak putanjom do Pakistana i nakratko sletevši u Ujedinjene Arapske Emirate, gde je izbačeno telo zaklanog putnika. Bio je to mlad čovek koji se sa tek venčanom suprugom, vraćao sa medenog meseca. On je na smrt izboden jer je odbio da stavi povez na oči.

Avion je konačno sleteo u Kandahar u Avganistanu, gde su putnici i posada zadržani u avionu tokom 8 dana ispunjenih terorom. Na kraju su pušteni u zamenu za oslobođenje tri uhapšena militanta.

Osudite počinioce.


Ima i ovo...pardon

Imam problem sa jednim od clanova za drugi kolokvijum, pa ako bi neko bio ljubazan da mi pomogne da razjasnim.

Clan br 18. - Izdavanje naredbe (iz Konvencije o visokotehnoloskom kriminalu)
"... Izraz 'podaci o pretplatniku' ozancava svaki podatak sadrzan u obliku racunarskog podatka ili u bilo kom drugom obliku, koje poseduje davalac usluga i koji se odnose na pretplatnika tih usluga, OSIM podataka o saobracaju ili podataka iz sadrzaja koji se prenosi na osnovu kojih moze da se ustanovi:
- vrsta koriscene komunakcijske usluge, tehnicki detalji i vremenski period koriscenja usluge
- identitet pretplatnika, postanska adresa ili geografsko odrediste, br telefona....
- svaka druga informacija..."

Dakle, buni me ova rec "OSIM". To znaci, da je davalac usluga moze da da svaki podatak OSIM ovih navedenih... Koji onda uopste podatak moze da prosledi?
Ili ja nesto ne kontam ovde kako valja?

_________________
"Kakva bi tisina nastala kada bi ljudi govorili samo ono sto znaju." - Chapek

Haha,pa ocigledno da nista ne smeju da proslede,jer je sve navedene pod ovim OSIM,bilo je pitanje na ispitu

Šta se može saznati iz podataka o pretplatniku?
-Telefon
-Sadržaj komunikacije
-Adresa
-Vrsta komunikacije

valjda je tacno sve ponudjeno

...a jel imas ti jos tih pitanja sa ispita?... I da li se neko seca koja je pitanja na kolokvijumu ili ispitu imao iz ovih autorskih i srodnih prava,jer se ovo sve ne moze nauciti?...
a sto se tice ovog pitanja, ja mislim da ne moze da se sazna samo sadrzaj...

Kako kazes "valjda je tacno sve ponudjeno" kad rece da NISTA ne smeju da proslede...?

Inace, cula sam od ljudi koji su bili na uvidu da je bilo na II kolokvijumu par pitanja koja, verovali ili ne, nisu imala NIJEDAN tacan odgovor. Takoreci, poene je dobio onaj ko nije nista zaokruzio. Mislim, bezobrazluk, trebalo je bar da naglase "zaokruziti ako ima tacnih odgovora" ili nesto tako. Ne mogu da verujem na kojim podvalama se bazira ispit.

_________________
"Kakva bi tisina nastala kada bi ljudi govorili samo ono sto znaju." - Chapek

Pa sad sam i ja citala ponovo i vidim da sam pogresila...A sta se podrazumeva pod sadrzajem komunikacije???

^ Valjda ono sto se prenosi

_________________
"Kakva bi tisina nastala kada bi ljudi govorili samo ono sto znaju." - Chapek

Jel ima neko jos neka pitanja iz predhodnih rokova???

"Ko unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrukuje imovinsku štetu, kazniće se _________________________________________.
" sta ako napisemo do 5 godina zatvora a tacan odgovor je 3 godine? Cini mi se da je Ceca rekla da samo ne bi trebalo da mnogo omasimo? Molim da, ako neko zna, napise da li je to tacno.
"Prevara u vezi sa računarima je:
svako ______________________________ računarskih podataka;
svako _______________________________ sistema,
" sta treba na ovoj drugoj liniji? hvala

_________________
Lok tar o gar!

svako ometanje rada racunarskih sistema

nje tacno,mora da se u potpunosti napise tacna kazna....

a sta treba na prvoj crtici ?? :-)

na prvoj treba "svako unosenje netacnog racunarskog podatka"

_________________
Lok tar o gar!

...nije tacno to za prvu crtu...ne znam bas tacno,ali treba nesto...unosenje,menjanje,brisanje i prikrivanje...proveri...to ti je u konvenciji o sajber kriminalu ja mislim kod clana racunarska prevara...

na prvoj crti treba: "свако уношење, мењање, брисање или прикривање рачунарских података;"

_________________
Lok tar o gar!

PITANJA PRETHODNE GENERACIJE koje sam pokupio s foruma:

2.obrada podataka o licnositi podrazumeva i sledece operacije nad podacima
3.proizvodjac baze potadataka ima ___IMOVINSKA____________ prava
4.ukoliko je to potrebno u sudskom postupku bez dozvole autora moze je javno saopstiti neobjavljeno autorsko delo
5.4 osnovna tipa zlouoptrebe
6.autosko parvo traje ____________ od _________
7.autor pocinje da uzva imovinska i moralna prava od
8.pravo lica o kojima se vrsi obrada podataka …
9.dokument na osnovu kog se komp program svrstava u autorsko delo

) 304. član krivičnog zakonika
2) trajanje prava na patent
3) trajanje imovinskih prava autora
4) definicija informacionog prava prema Knopers-u – to sam rešio eliminacijom
5) kod M.Scotta nešto vezano ta ugovore (to sam nabadao)
6) neki ugovori (to nisam znao) – mislim da ima na forumu
7) naročito osetljivi podaci iz zakona. – ima na forumu
pravo intelektualne svojine obuhvata pod: a) b)
9) krivični zakonik neki član za fotografije - kazna
10) krivični zakonik za objavljivanje slika, fonograma i td... – kazna
11) nešto iz konvencije o cyber kriminalu
12) da li zakoni spadaju u nacionalne izvore prava ?
13) Prava autora baze podataka (imovinska prava)
14) Da li se štiti program kojim je napravljena baza ili koja ga koristi (ima na forumu )
15) zaštita podataka..., privatnost, sigurnost, poverljivost, raspoloživost i integritet
16) da li se tehnički pronalazak štiti autorskim pravom ?

i ako neko moze, neka odgovori na ova pitanja:

Da li je vojno lice službeno lice?
Strana ugovornica nema nadležnosti za vođenje postupka po članovima od 2-11. da li će suditi strancu u svojoj zemlji pozivajući se na ovu konvenciju ili će tu nadležnost prepustiti drugoj Strani ugovornici iz koje osumnjičeno lice dolazi?
Koliko traju imovinska prava vlasnika baze podataka?
Ko u Srbiji vrši presretanje podataka iz komunikacija?
Šta se može saznati iz podataka o pretplatniku?

Koristi dugme izmena, ne pisi poruku jednu za drugom u kratkom roku

_________________
Lok tar o gar!

nadam se da ovo pomaže, mislim da su to ti odovori

_________________
Taj zlatni svijećnjak mi je sam uskočio u džep... Istina...

"... Izraz 'podaci o pretplatniku' ozancava svaki podatak sadrzan u obliku racunarskog podatka ili u bilo kom drugom obliku, koje poseduje davalac usluga i koji se odnose na pretplatnika tih usluga, OSIM podataka o saobracaju ili podataka iz sadrzaja koji se prenosi, na osnovu kojih moze da se ustanovi:
- vrsta koriscene komunakcijske usluge, tehnicki detalji i vremenski period koriscenja usluge
- identitet pretplatnika, postanska adresa ili geografsko odrediste, br telefona....
- svaka druga informacija..."

koliko sam ja skapirala, on moze da da sve osim podataka o saobracaju i podataka iz sadrzaja koji se prenosi.
zatim ide zarez i kaze da na osnovu tih podataka koje on moze da da moze da se ustanove ove tri stvari.
tako da predpostavljam da je odgovor na ono pitanje sve osim sadrzaja komunikacije. mislim da moze da dobije vrstu komunikacije.

a sto se tice onih pitanja sa ni jednim tacnim odgovorom, ceca je usla i rekla da postoje takva pitanja, tako da predpostavljam da ce i ovaj put uraditi isto ako bude toga.

a za imovinska prava bp nisam potpuno sigurna da traju 70 god, jer u clanu 147 kaze
"pravo proizvodjaca bp traje 15 godina od dana nastanka bp. ako je bp ucinjena dostupnom javnosti na bilo koji nacin tokom tog roka, pravo traje 15 god od tog dana"
ne znam na koja prava on misli u ovom clanu.