FONForum

@Mystery
Je l' si siguran da mogu da se dopisuju racuni? Rece mi kolega da su im pregledali u roku i da nisu dali da nesto pise.

I je l' moze neko da mi objasni u zadatku 4.2, npr. kod promene 2, kako su u kalkulaciji dobili ovu plansku cenu od 500.000, odnosno razliku od 20.000, ne mogu to da zakljucim iz promene??

Meni su rekli da moze da se dopise sve sto nema, ali mora sve sto dopises da bude istom bojom napisano.

Ovo sto pitas za zadatak.. Glava je evidencija materijala po PLANSKIM cenama. Znaci da materijal uvek uvecavas i smanjujes po PLANSKOJ ceni. A planska cena je ovo sto ti je dato u tekstu zadatka. U nasem slucaju to je 500 dinara. Znaci, ti sebi uvecas materijal za 1.000 kg * 500 dinara. Stvarna nabavna vrednost je ovo koliko tebe materijal stvarno kosta. To je 480*1.000 + 40.000=520.000. Razlika izmedju stvarne i planirane vrednosti je odstupanje od planske cene materijala, u nasem slucaju 520.000-500.000=20.000

Sigurna sam da mogu da se dopisuju racuni, jer sam ih i sama dopisala i nisu mi nista rekli.

_________________
Bazinga!

@mystery
ok, onda, i oprosti na promeni pola.

@lina
jeste, secam se da je pominjao to da ne sme razlicitim bojama aktiva i pasiva, nego me kolega zbunio.

znaci tu lezi zeka, sad mi je jasno!

fala vi!

Za sve one koji jos uvek nemaju dobar kontni plan evo za sada najboljeg kojeg sam nasao..

http://rapidshare.com/files/446660148/kontni_plan.doc

jel moze neko da mi objasni koji rashodi i prihodi se uzimaju za bilans uspeha? jel se on radi na kraju zadatka, i zasto se ne uzimaju svi troskovi i prihodi u obzir?

moze li se poloziti bez bilansa uspeha ? vidim u prethodnim postovima da je bilans stanja problem, ne znam da li je i bilans uspeha, i da li moze da se polozi bez nekog od ova dva? koji je bio raspon bodova? sad sam malo izbombardovao pitanjima

^^ A moze li neko da objasni kako se radi taj bilans uspeha? Sigurno nije toliko komplikovano samo ne znam formu, znam jedino za onaj iz finansija..

U 9.8. zadatku 12. promena, kada smo primili osnovno sredstvo bez naknade, u zbirci je valjda od 22 000 oduzeto 7 000 i tako dobijen I.V.O.S., da li se stvarno tako radi zbog postojecih gresaka u zbirci i jer znam za drugi nacin gde je O.S. na dugovnoj strani sa 22 000, na potraznoj I.V.O.S. i dugorocni krediti sa 17 000 i 7 000 i na kraju kapital na dugovnoj sa 2 000?

Ocigledno je greska u ovom zadatku, jer je u textu 17.000 otpisana vrednost, a u dnevniku 15.000. Najverovatnije je da je greska u textu zatatka, jer bi po tome preduzece bilo u gubitku 2.000. Niko nije lud da dobije nesto na poklon, a da posle plati za to. Sa 15.000 se taman ukolopi.

Moze da se polozi bez bilansa uspeha, on nosi 5 poena. Prica se da bez bilansa stanja ne pregleda, ali izgleda da to zavisi od toga koliko si fatalne greske napravio u njemu.

Koliko sam ja shvatila, evidentiraju se svi rashodi i troskovi, osim ako kao u zadatku 8.1. vec nisu na neki nacin zakljuceni (mislim na ovo u promeni 5), E, sad, taj zadatak je malo pun gresaka u 11oj promeni, pa samim tim i u bilansu uspeha. Najbitnije je da je ovo u 7oj promeni FINANSIJSKI, a ne vanredni rashod (zatezna kamata), tako da ce u bilansu uspeha biti troskovi realizovanih gotovih proizvoda, finasijski rashodi, vanredni rashodi i dobitak.

Ako sam negde pogresila, molim neku dobru dusu da me ispravi.

da li smemo da koristimo kontni plan na ispitu?

Daaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.

Kako se u zadatku 9.5. racuna GODISNJA AMORTIZACIJA PRIMENOM FUNKCIONALNOG OPISIVANJA i MESECNI TROSAK u promeni broj 9 i da li neko moze da objasni (u istom zadatku) promenu 8a, posto je ne razumem?

Troskovi amortizacije po funkcionalnom metodu

troskovi otpisa po jedinici ucinka=nabavna vrednost OS/ukupna proizvodnja (uvek ovaj veci broj )
godisnja amortizacija = troskovi otpisa pojedinici ucinka * moguca proizvodnja
mesecni trosak = godisnja amortizacija / 12

U nasem zadatku
troskovi otpisa po jedinici ucinka = 400.000/8.000.000=0,05
godisnja amortizacija= 0,05*1.200.000=60.000
mesecni trosak (mesecna amortizacija) = 60.000/12=5.000

Promena 8a ti je jednim delom slicna promeni 18 na strani 50. Kada imas potrazivanja i ispravku vrednosti tih potrazivanja i kada ih naplatis moras da zatvoris oba ta konta. E, sad, u ovom zadatku iz pocetnog stanja vidis da su ti sumnjiva potrazivanja 3000 i I.V. sumnjivih potrazivanja 1000. Znaci, sadasnja vrednosti koju ti treba da naplatis od kupca 2000. Posto ti je on platio 1900 ti si na gubitku 100 dinara i to je ovaj vanredni rashod. Ovih 1.000 je za zatvaranje I.V. sumnjivih potrazivanja, a 1100 je koliko ti ostane posle uplacenih 1.900 na tekuci racun do 3.000 da bi zatvorio konto sporna potrazivanja.

^ Posto vidim da se veoma dobro snalazis u ovome , mozes li mi objasniti zasto su u 9.10. zadatku u 9 promeni troskovi materijala i odstupanja od PNC materijala 229?

Kako u 6.2. 9ta stavka,ove kamate kako se racunaju?

Aj prvo da odgovorim za kamate, bas sam ih sad gledala, pa da podelim svoja otkrica

Kamate se racunaju na dva nacina u zavisnosti od toga sta ti je dato.
Prvi slucaj je u 9oj promeni, kada imas dat broj dana, rok placanja 90 dana i zakasnjenje od 30 dana, a kamata koja ti je data je DNEVNA. Tada koristis formulu I = g*p*t/100. g-glavnina ili ti iznos, p-procenat, t-broj dana. Kod nas je to za prvu kamatu 250.000*90*0,3/100=67500, a u drugom 250.000*0.3*30/100=22.500. Ako te je bunilo ovo 3% kod zatezne kamate, greska je u textu, treba 0,3.

Ima i drugi slucaj, kao na str. 96 2. promena. Ovde je izracunata kamata, ali me ne bi cudilo da nama bude da sami izracunamo. Ovde nam je kao rok dat broj meseci, pa je i kamata MESECNA. Tada racunamo kamatu za ceo rok (iznos), pa odatle izvedemo sta nam treba, kod nas se uvek trazilo za jedan mesec. Tada je formula I=g*p/100. Znaci 450.000*6/100=27.000 a posto nam se trazi za prvu ratu (rok je 9 meseci), podelimo ovo sa 9 i to je 3.000.

EDIT: Izgleda da se deli sa 360 kada ispadne mnogo veliki broj, pa kamata bude veca od iznosa na koji se zaracunava.


Najjace ce biti kad padnem. Inace, super mi dodju ova pitanja, samo ti pitaj, nisam radila te ispitne, pa me uputis fino sta je zeznuto. Obostrano zadovoljstvo.

EDIT
Mislim da je greska u zbirci da treba 226.
Formula je
ODTUPANJE OD PNC = saldo odstupanje od PNC * iznos trebovanja / saldo materijal
kod nas je
saldo odstupanje PNC 1.000-500-100=400 (najlakse ti je da vidis u glavnoj knjizi)
iznos trebovanja 12.000+3.000=15.000 (iz trece promene, ili isto iz glavne knjige, ali pazi da ne dodas i ovih 1.000 od sitnog inventara u upotrebi jer je to rashodovano)
saldo materijal 13.000+8.000+4.000+1.000+1.500=26.500
ODTUPANJE OD PNC = 400*15.000/26.500=226,4

Btw, rekose mi da je ovo izbaceno, ali zlu ne trebalo.

^Znas sta ako ti budes pala, pu daleko bilo , ja se ispisujem sa ovog fakulteta i idem kod Laze Lazarevica!
Pa svaku skakljivu situaciju si objasnila, svaka ti cast!

Evo jos jednog pitanja za tebe, kako se radi 16. promena u 9.14. zadatku?

Xaxaxaxa, javim rezultate.

U ovoj promeni uporedis pocetno i krajnje stanje. Pocetno stanje ti je ovo od 1.1. t.g. Tu su ti gotovi proizvodi 800.000, a nedovrsena proizvodnja 200.000. Znaci da su ti se gotovi proizvodi povecali za 40.000, a nedovrsena proizvodnja smanjila za 30.000. A razlika ti je ova korekcija vrednosti zaliha koju znas da moras da knjizis sa desne strane jer je prihod, a prihod je jer su ti se vise povecali gotovi proizvodi, a tebi je naravno cilj da imas sto vise njih, a manje nedovrsenih.

Nego, posto vidim da si stigao do kraja zbirke, sta sam propustila?

Izvini ali jos uvek ne shvatam. Jasno mi je da je to pocetno stanje ali gde ti vidis da su se gotovi proizvodi povecali za 40 000, a nedovrsena proizvodnja smanjila za 30 000?

Uf ima jos stvarcica koje me bune evo jedne: u 9.8. zadatku u 8. promeni kako znas kada su AVR- troskovi necega ili PVR - troskovi necega i recimo zasto su u 9.14. zadatku isto u 8. promeni knjizeni PVR - troskovi reklame a u 9.8. AVR - troskovi reklame, koje je uopste pravilo za to i kako se to radi?

Pogledas kolike su ti bile zelihe na pocetku. To vidis u ovome sto je dato na samom pocetku zadatka, ovo gde pise proizvodno preduzece je imalo na dan 01.01. sledece stanje sredstava i izvora sredstava... Tu nadjes gotove proizvode, oni su bili 800.000 i nedovrsenu proizvodnju, koja je bila 200.000. U tekstu promene dobijas krajnje stanje, koje je za totove proizvode 840.000, znaci povecali su se za 40.000 i kaze ti da je nedovrsena proizvodnja 170.000, znaci 30.000 manje. Jasno sad?

Hm, AVR i PVR ni meni ne ide.
Trebalo bi da je pravilo da su AVR (unapred placeni rashodi i obracunati prihodi)
1.razgraniceni troskovi zakupnine
2. razgraniceni troskovi premije osiguranja
3. razgraniceni troskovi pretplate
4. razgraniceni troskovi reklame

A PVR (unapred naplaceni prihodi i obracunati rashodi)
1. razgraniceni troskovi kamate
2. razgraniceni troskovi investicionog odrzavanja
3. razgraniceni troskovi popravki

Plus, sto je AVR ono sto stvarno nastane, a PRV ono sto planiramo, kada postoje takvi troskovi.
Ovo sa reklamom sto pitas, nije mi jasno, ja bih stavila AVR na oba mesta... A osim toga, ovo sto sam gore napisala se ne uklapa u promenu uopste. Tuga, prolupala sam od racunovodstva. Pogledam sutra, pa javim.

A neko ako konta AVR i PVR, nek nas prosvetli.

Sigurno nisi jedina koja je prolupala od racunovodstva, jer ja evo zaludjeno buljim u pocetno stanje i pokusavam da nadjem tu razliku a ne bih se recimo setio da pogledam u promenu, kakav sam genije.. Mislim da je vreme da odspavam malo..

Da za AVR je i meni poznato da ide za reklame ali ko ce ga znati..

Sutra, odmorne glave, nastavljam sa pitanjima..

Mislim da je to najpametnije.
Jedino novo sto sam zakljucila za AVR i PVR jeste da je PVR ako smo taj trosak samo planirali (obracunali), a nismo jos uvek platili, a AVR je kada smo unapred platili. Prema toj logici bi sve ovo gde pise da su nastali troskovi trebalo da bude PRV. Znaci, ni ta logika ne valja.

Posto je Velja pricao da se svaka promena posebno boduje u zadatku, zanima me da li svaka nosi isto poena ili je shodno tezini neka vrednija od druge?

Kako 9.1. 6ta promena??

Kupljeno je => dobavljaci 4500
sadasnja vrednost je 3750, a 40% je istroseno, sto znaci da je 3750 60% nabavne vrednosti. Kad resis proporciju dobijes da je 100%, tj nabavna vrednost OS 6250, pa kad oduzmes od nabavne vr osnovnog sredstva koliko si duzan dobavljacu dobijes IVOS sto iznosi 1750

Mene interesuje 9.14. 5. i 11. promena