|
RUKOVOĐENJE
Vođstvo podrazumeva procese i mogućnosti uticanja jednih ljudi na ponašanje drugih. To je specijalan odnos između dve ili više osoba pri kome postoji uzajaman uticaj s tim da jedna osoba dominira a druga je uvek podređena.
Vođa je posebna osoba koja zauzima odgovoran položaj. On ostvaruje direktan uticaj na grupu i time značajno utiče na njeno funkcionisanje i ciljeve. Ovaj položaj u grupi vođa ostvaruje zahvaljujući posedovanju određenih sposobnosti.
Rukovođenje označava osnovne aktivnosti vođe i osnovnu funkciju vođstva. To je integralni skup povezanih aktivnosti i zadataka koje mogu biti vezane za: planiranje, upravljanje, organizovanje i kontrolu.
„Teorija velikih ljudi“ govori o tome da postoje pretpostavke da uspešni rukovodioci imaju specifična svojstva i sposobnosti.
Po Manu osobine uspešnog rukovodioca su: inteligencija, prilagođavanje, ekstrovertnost, dominantnost, maskulitnost, konzervativizam i interpersonalna senzitivnost.
Stogdil naglašava intelektualne sposobnosti, obrazovanje, socijalne veštine, samopouzdanje i nadmoćnost.
Kuper izdvaja inteligenciju, čestitost, lojalnost, nepristranost, odlučnost, sposobnost prosuđivanja, prijatnost, stručno zanimanje, zdravlje, kooperativnost.
„Teorija stila“ naglašava da nije važno kakva je ličnost rukovodioca, već kakvo je njegovo ponašanje.
Flajsmanova istraživanja rukovodne funkcije otkrivaju dve međusobno nezavisne dimenzije rukovođenja a to su:
• Zainteresovanost za ljude,
• Zainteresovanost za proizvodnju, planiranje i organizaciju.
Vajnart smatra da uspeh zavisi od zadataka i ciljeva grupe, veličine grupe i sl.
Majer sistematizuje rukovođenje kroz tri stila rukovođenja:
• Demokratsko,
• Aristokratsko,
• Lesse-fer ili liberalno rukovođenje.
Blek i Majton konstruišu raster rukovođenja u kojem se ocenjuju briga za ljude i briga za produktivnost. Ocenjivanje se vrši bodovima od 1 do 9. Tako rukovodioce različitih vrsta svrstavaju u tom dvodimenzionalnom prostoru, gde se smatra da je najuspešniji rukovodilac visoko zainteresovan i za posao i za ljude (njegov score iznosi 9-9).
Kod „teorije stila“ rukovodilac se dobija obrazovanjem i usavršavanjem, dok kod „teorija ličnosti“ je naglasak na profesionalnoj selekciji, jer se rukovodioci rađaju kao takvi stoga ih treba profesionalno izabrati.
Rukovođenje – ličnost i stil
Rukovodilac stalno menja svoj dominantni stil rada u skladu sa prilikom. Demokratski stil rukovođenja je zastupljen kod onih ljudi koji su delimično ekstravertni, emocionalno stabilni i u manjoj meri poseduju direktan stav.
Autokratski stil rukovođenja se sreće kod osoba koje su umereno intravertne, emotivno labilne i koje imaju izraženije direktivni stav.
Reakcije na promenu
Primenom situacionog pristupa, pojavile su se razne „situacione teorije“ rukovođenja po kojima je bitna ličnost, stil i prema tome se ocenjivalo da li če neko uspeti.
Finerman i Var uspešnost rukovodioca posmatraju ne samo kao funkciju njegovih osobina veći kao funkciju toga u kakvom su odnosu te crte ličnosti prema određenom zadatku, grupi. Javlja se podela osobina na stručne veštine, ljudske veštine i konceptualne veštine. Stučne veštine se vezuju za poznavanje posla, ljudske veštine za način uspešnog kontakta sa ljudima, konceptualne veštine se vezuju za stvaralačke, kreativne i organizacione veštine ličnosti.
Zavisno od nivoa rukovođenja, raste i potreba za konceptualnim veštinama a opada za stručnim i obrnuto. Što se tiče ljudskih veština one su jednako potrebne na svim nivoima rukovođenja.
Fidler uspešnost rukovođenja uslovljava interakcijom između stila rukovođenja i drugih faktora. Ti faktori su naznačeni po redosledu značaja a to su:
• Prihvaćenost i popularnost rukovodioca u grupi,
• Struktura zadataka grupe,
• Socijalna pomoć rukovodioca.
Kod trodimenzionalnog modela orijentacija se vrši na čoveka kao stil rukovođenja. Najpovoljnija situacija je kada su ostala tri faktora osrednje izražena tj. kada je rukovodilac manje prihvaćen ili uopšte neprihvaćen.
U slučaju kada su ova tru faktora u ekstremnim pozicijama, tj... naročito povoljna/nepovoljna, uspešniji stil je rukovođenje usmereno na izvršavanje radnih zadataka.
Vrumovim modelom rukovođenja predviđa se ponašanje rukovodioca uslovljeno njegovim svojstvima i okolnim prilikama.
Rukovođenje – kreativan proces
Kreativnost je proces koji se opisuje kao nešto što vodi inovaciji, uspehu u stvaranju, u razmišljanju. To je rešavanje problema koje uključuje originalnost, adaptivnost i realizaciju.
Simon smatra da kreativno rešavanje problema mora zadovoljiti sledeće uslove: produkti mišljenja moraju biti vredni i novi za mislioce, za društvo, i to da kreativnost zahteva visoku motivaciju i istrajnost.
Situacioni model Vrum i Jeton je namenjen donošenju odluka u različitim problemskim situacijama rukovođenja i upravljanja. Stablo odluka prediđa načine reagovanja ili strategija donošenja neke odluke (A1, A2, CK1, CK2, G2).
Ovaj model podstiče kreativno mišljenje i donošenje odluka, i ostavljena je sloboda nalaženja rešenja iako su dati ulazni pravci.
Rukovodilac – kreativna ličnost
Drevdel kaže da osobine koje odlikuju kreativne ličnosti su:
• Ličnost nije previše autoritativna, radoznala je i ima težnju ka istraživanju novog,
• Ispoljavaju visoki stepen nezavisnosti, imaju veoma široka interesovanja, imaju snažnu unutrašnju motivaciju, nekonvencionalnost i hrabrost u donošenju odluka,
• Ispoljavaju značajne dokaze kreativnosti još u ranim godinama.
Stein smatra da kretivne ličnosti otporne na komformističku motivaciju, imaju snažnu radoznalost, samopouzdani su i dominantni inicijativi, nisu podložni konvencionalizmu i inhibiciji, imaju veliki kapacitet za rad, samodisciplinovani su i postojani. Širokih su interesovanja, i veoma su informisani, više su spontani i intuitivni nego drugi, imaju razvijenu potrebu samoaktualizacije, sposobni su da rešavaju probleme. Kod njih su izražene njihove crte temperamenta, karaktera, poseduju motivaciju, kreativne stavove. Njihove osobine se iskazuju zavisno od sredine. Sredina ih provocira i naglašava.
PSIHOLOŠKA STRANA RUKOVOĐENJA
Uopšte, zadaci rukovodioca su da planira, organizuje, upravlja i kontroliše sopstveno radno ponašanje ali i ponašanje svojih saradnika. Glavna karakteristika rukovođenja je postizanje ciljeva preko drugih ljudi.
Od njega se očekuje da bude psiholog-praktičar, da pored svojih stručnih i konceptualnih veština poseduje i međuljudske umeštnosti.
Frenč i Raven smatraju da postoje raznovrsne moći kojima rukovodioci raspolažu, a one zavise od izvora ili dominatnog mehanizma koji pokreće te moći (deluje na njih).
Dakle po kriterijumu izvornosti (na osnovu izvora) moć rukovodioca može biti:
1. legitimna moć koja je zasnovana na poziciji vođe u hijerarhiji, vezanu za formalnu organizaciju,
2. moć nagrade vezuje se za materijalnu, represivnu stimulaciju i podsticajne je prirode.
3. moć prinude predstavlja postizanje lojalnosti uz pomoć straha od kazne,
4. referentna moć je uticaj rukovodioca na druge na osnovu njihove lične identifikacije sa njim,
5. eksperstka moć se vezuje za uticaj vođe na službenike baziran na njegovim stručnim znanjima.
6. informatička moć smatra da onaj koji poseduje određene informacije koje su od velike važnosti poseduje moć.
Saradnici na rukovodioca mogu odgovarati na sledeći način:
1. privrženošću – entuzijazam podređenih da obave zadatke,
2. povinovanjem – izvršavanje zadataka bez entuzijazma,
3. otporom – obuhvata pasivno ili aktivno ponašanje tj. odbijanje izvršenja zadataka.
Sastanak je učešće više ljudi u donošenju odluka kojima se želi postići određeni cilj organizacije. Podela se vrši prema svrhama njihovog održavanja a to su davanje informacija, sakupljanje informacija, objašnjavanje odluka, rešavanje problema, predgovori i dogovori.
Uspešnost sastanka zavisi od načina vođenja diskusije. Vođenje diskusije je problem usklađivanja različitih motiva, stavova, sećanja. Kritične tačke na sastancima su momenti kada treba doneti odluku o pojedinim pitanjima ( a odluku treba da donesu svi učesnici).
Osobine uspešnog rukovodioca u psihološkom smislu su:
1. prepoznavanje posla, davanje dobrih predloga, opšta intelektualna sposobnost (nepoželjna je prevelika inteligencija između rukovodioca i podređenih zbog nerazumevanja), informisanost, lični ugled (vezuje se za poreklo, zanimanje),
2. ambicioznost koja potiče od motivacije za rukovođenjem, motivacija za rukovođenjem (potiče od osobina ličnosti), sposobnost donošenja odluka (odlučnost), prihvaćenost od grupe, uticaj na više rukovodioce,
3. komunikativnost, spremnost na prihvatanje racionalnog rizika, zdravlje, spremnost da se saslušaju lični problemi, pohvala i kritika (stimulacija, a ne nagrada ili kazna).
Uspešan rukovodilac treba da ume nekog da zamoli, nekoga da konsultuje ali treba biti sposoban i da nekome naredi.
Osobine neuspešnog rukovodioca su veoma uočljive. Elem takva osoba se drži po strani, nije u stanju da predvidi, prebacuje odgovornost na druge, misli samo na sebe, šefuje sam, krši svoja pravila, važan mu je vlastiti uspeh, nema uticaja na druge, kod njega se čovek oseća manje vrednim, a time su i odnosi radnika sa njim loši.
SELEKCIJA I OBRAZOVANJE RUKOVODILACA
Miner izvodi istraživanja u čijoj su osnovi sledeći motivi:
• želja za takmičenjem,
• za dokazivanjem,
• za posedovanjem moći,
• želja da se bude ispred drugih,
• odgovornost.
Elem, postupak selekcije rukovodilaca je definisanje grupe potencijalnih kandidata, definisanje bitnih zahteva, priprema i konstrukcija instrumenata za dijagnostifikovanje, aplikacija instrumenata i postupaka, analiza ispunjavanja zahteva i utvrđivanje kritičnog score-a, rangiranje kandidata i njihov izbor, programiranje, organizovanje i izvođenje dodatne obuke za izabrane kandidate, praćenje uspeha odabranih kandidata.
Dakle, model razvoja rukovodilaca se deli u 5 sukcesivnih faza:
1. zapošljavanje
2. profesionalna selekcija gde se iz redova zaposlenih biraju oni koji će najuspešnije obavljati poslove,
3. edukacija predstavlja pripremu za što bolje obavljanje poslova, obrazovanje, znanja,
4. selekcija za napredovanje – vertikalno kretanje prema vrhovima menadžmenta,
5. usavršavanje rukovodioca tj... sticanje znanja i veština na višim upravljačkim poslovima.
_________________
Kad je teško kažu dosta ustvari to je klopka, ali imam serum protiv toga formula je volja...
|
Pa ako je istina da je ovo izbaceno super onda jer su upravo ovo bile stvari koje su najdosadnije, a i ostalo sam sve otprilike naucila... 
.gif ":)")
