FONForum

Nama je rekla da bi to tako TREBALO da funkcionise ali da ona cita samo jednom, i da je najbitnije da se strucni termini prevedu tacno.


^Svi osim 6,7,8,9 i 10og texta.

Ja ne znam u kolikoj meri se razlikuju tekstovi u toj novoj knjizi u odnosu na prethodnu, pa ako neko moze da mi kaze koji tekstovi iz knjige dolaze u obzir. Cuo sam da trebaju svi tekstovi sem 6, 7, 8, 9, 10. U staroj ovoj knjizi ima ukupno 16 tekstova. Sto ce reci da treba ukupno 11 lekcija? (what is business, careers in business, the four p's...) jel se na te tekstove odnosi? posto vidim da ima reci o nekoj 25 lekciji?

Ja sam starija generacija a mi smo radili iz druge knjige, pa ne znam sta sve treba.

Kupicu cokoladu onome ko postavi prevode, lekcija i pasusa koji mogu doci na ispitu

^^ Kada nam je makelele tamo negde pocetkom semestra okacio neke prevode od prosle godine, videla sam da to uopste nisu ovi tekstovi koji se nalaze u nasoj knjizi.
A sada za prevod dolazi u obzir 29 lekcija iz ove nase knjige (ako sam dobro prebrojala)...

@Bolid

Osoba koja bude sve prevela i prekucala zasluzuje 10 iz Engleskog 2 odmah. Vise njih je trazilo prevode ali ljudi, ocigledno niko nece da pise.

_________________
last.fm
twitter
tumblr

Drage kolege,

Ukoliko postoji neko ko zeli da radi gramatiku (kolokvijum) 2. juna, a nije se prijavio na vezbama ili mail-om, molim da to uradi sto pre na plecasj@fon.rs, a najkasnije do sutra (29.maja) u podne!

Nece biti dozvoljeno polaganje kolokvijuma onome ko nije na spisku za kolovijum.
Dakle, u vasem slucaju nije dovoljno samo prijaviti ispit u studentskoj sluzbi.

Jelena Plecas

da li je dozvoljeno koriscenje recnika ili knjige?

Naravno da ne, pa onda bi svi polozili

Donošenje odluka je kompleksna poslovna funkcija koja kombinuje najkomplikovanije elemente prakticnih i teoretskih aspekata menadžmenta. Mogućnost da se donese odluka je često određena spoljašnjim faktorima nego koracima neke idealne situacije. Odluke su češće pod uticajem okoline i strukture organizacije nego same metode. Proces donošenja odluka će zato biti proučavan pod uticajem faktora okoline.
Jedan od ovih faktora – društvena i kulturna pozadina – utiče na komunikaciju između ljudi koji se nalaze u procesu donošenja odluke --- Najbolja moguđnost pri rešavanju problema, na primer, može biti da se zameni radnik koji je neprikladan za odgovarajuću poziciju. Ipak, ako je u društvenoj kulturi postoji tradicija doživotnog zaposlenja u samo jednoj kompaniji, alternativa nije baš odgovarajuću zbog kulturno socialnih ograničenja.
S obzirom na strukturu organizacije, postoji veliki broj faktora koji mogu da uslove ’idealni’ proces donošenja odluka. Količina flexibility unutar organizacije kao i količina raspoloživih resursa kao sredstva, tehnologija ili fiskalne rezerve su često kontrolišući faktori. Količina dostupnih podataka može da ograniči alternative koje su se razmatrale. Još jedan organizacioni faktor je važnost da da se odluka donese u skladu sa ostalim problemima i odgovornošču menadžmenta.
Još tri faktora takođe utiču na proces donošenja odluke: vreme, kreativnost i rizik. Količina vremena za donošenje odluke za dati problem je često određena okolinom, ne menadžmentom. Vremenski faktor može uticati na kreativnost pri rešavanju problema. Rizik se odnosi na određene korake koje preduzimamo, može da se smanji tako što će odluku donositi grupa a ne pojedinac. Vreme, resursi i kultura mogu da utiču na radne sposobnosti grupnog procesa, iako istraživanja pokazuju da grupe češće dolaze do boljih rešenja nego pojedinci.
Teorija odlušivanja i idealni model donošenja odluka teže da oskaju proces kao kao jedan (proces) u kome menadžeri rade posao sami oslobođeni svih ograničenja vremena, podataka i resursa. Realnost procesa donošenja odluka je da je ona nije uopšte procedura koja se izvodi korak po korak već to je serija praktičnih <odluka> na koje utiču socijalno, kulturno i organizaciono okruženje

evo 24 videcete zagrade , ---- ili neku englesku rec ako nisam znao da prevedem ae ispravite sta ne valja

Evo, ja sam pregledao text i u sustini je OK. Moras malo da pazis na forme recenica i da ga doteras stilski (ali sumnjam da si se sada nesto pretrgao oko prevodjenja za forum ). Ja sam dodao neke izmene, nista zlonamerno, to je ono sto je meni bolo u oci.

Donošenje odluka je kompleksna poslovna funkcija koja kombinuje najkomplikovanije elemente prakticnih i teoretskih /teorijskih/ aspekata menadžmenta. Mogućnost da se donese odluka je često /češće/ određena spoljašnjim faktorima nego koracima neke idealne situacije. Odluke su češće pod uticajem okoline i strukture organizacije nego same metode. Proces donošenja odluka će zato biti proučavan pod uticajem faktora okoline. /Proces donošenja odluka će se zato proučavati/se zato proučava u odnosu na faktore okoline/okruženja/
Jedan od ovih faktora – društvena i kulturna pozadina – utiče na komunikaciju između ljudi koji se nalaze u procesu donošenja odluke --- Najbolja moguđnost pri rešavanju problema, na primer, može biti da se zameni radnik koji je neprikladan za odgovarajuću poziciju. Ipak, ako je u društvenoj kulturi postoji tradicija doživotnog zaposlenja u samo jednoj kompaniji, alternativa nije baš odgovarajuću zbog kulturno socialnih ograničenja.
S obzirom na strukturu organizacije, postoji veliki broj faktora koji mogu da uslove ’idealni’ proces donošenja odluka. Količina flexibility /Nivo prilagodljivosti/ unutar organizacije kao i količina raspoloživih resursa kao što su sredstva, tehnologija ili fiskalne rezerve su često kontrolišući faktori. Količina dostupnih podataka može da ograniči alternative koje su se razmatrale. Još jedan organizacioni faktor je važnost da da se odluka donese u skladu sa ostalim problemima i odgovornošču menadžmenta.
Još tri faktora takođe utiču na proces donošenja odluke: vreme, kreativnost i rizik. Količina vremena za donošenje odluke za dati problem je često određena okolinom, ne menadžmentom. Vremenski faktor može uticati na kreativnost pri rešavanju problema. Rizik se odnosi na određene korake koje preduzimamo, može da se smanji tako što će odluku donositi grupa a ne pojedinac. Vreme, resursi i kultura mogu da utiču na radne sposobnosti grupnog procesa, iako istraživanja pokazuju da grupe češće dolaze do boljih rešenja nego pojedinci.
Teorija odlušivanja i idealni model donošenja odluka teže da oslikaju /predstave/ proces kao kao jedan (proces) u kome menadžeri rade posao sami oslobođeni svih ograničenja vremena, podataka i resursa. Realnost procesa donošenja odluka je da je ona nije uopšte procedura koja se izvodi korak po korak već to je serija praktičnih <odluka> na koje utiču socijalno, kulturno i organizaciono okruženje

_________________
last.fm
twitter
tumblr

evo i 23 ae proverite i ovo da li valja

Jedan od najvažnijih zadataka koje menadžer obalja je donošenje odluka. Ovo se može definisat kao proces biranjnja postupaka (kada postoje alternative) da se reši određeni problem. Koraci navedieni ispod nam pokazuju uprošćenu šemu ili ’idealni’ proces donošenja odluke.
Prvi korak, definisanje problema, je možda najkomplikovaniji korak. On zahteva pažljivu analizu situacije kako bi se postavio problem i odredio njegov uzrok. Na primer, fabrika doživljava nisku proizvodnju (problem) zato što supervizor nije uspeo da uskladi rande smene na najuspešniji način (uzrok).
Definisanje iščekivanja u trugom koraku podrazumeva formulisanje rezultata koji se iščekuje nakon rešavanja problema. Iščekivani rezultat nakon rešavanja problema niske produktivnosti opisane gore bilo bi povećanje autputa fabrike.
Sledeće, sakupljanje podataka o problemu. Ove informacije mogu se dobiti od različitih izvora: posmatranjem, snimanjem ili otvorenim istraživanjem. Mnoge fire se oslanjaju na kompijutere da procesuiraju, sumiraju i naprave izveštaje podataka. Imati dovoljnu količinu podataka koji su validni i pouzdani je ključno za 4-ti korak.
Ovde donosioci odluka razvijaju moguće alternative ili potencijalna rešenja problema. Uzimajući nisku produktivnost kao primer moguća rešenja uključuju: promenu supervizora, da sadašnjem supervizoru omogućimo pristup neophodnim informacijama i naučiti da pravi raspored radnih smena efikasnije ili stvoriti inicijativu za radnike kao veće plate da bi se povećala proizvodnja.
U petom koraku, donosilac odluke procenjuje ove alternative kroz iščekivane rezultate (što je povećanje proizvodnje) i kroz ograničenja kao što su vreme i novac.
Alternative 1, promena sadašnjeg supervizora, ne garantuje ovećanje proizvodnje, i ona uključuje i trening (školovanje?) novog supervizora. Alternativa 2, omogućavanje doškolavanja sadašnjeg supervizora , uzima previše vremena i nešto je skuplja ali bi trebala da poveća proizvodnju. Alternativa 3, podstaći radnike možda može doneti povećanu proizvodnju ali bi bila poprilično skupa.
Konačno, donosilac odluke upoređuje alternative i bira onu koja ima najbolji potencijal da se postigne željeni rezultat. Na primeru niske produktivnosti, donosilac odluke odlučuje da pokuša da pruži sadašnjem menadžeru doškolavanje zato što bi za ovu alternativu bilo potrebno najmanje vremena i novca.
Proces donošenja odluka je praćen sa implementacijom izabrane alternative (staviti je u akciju) i procenom te alternative. Ako alternativa postigne željeni rezultat, onda je poznato da je to rešenje.

22

KVALITET – DEFINISANJE POTREBA I ZADOVOLJSTVA POTROŠAČA

Kontrola kvaliteta predstavlja skup određenih aktivnosti u određenim procesima u cilju stvaranja kvaliteta proizvoda, usluga, procesa, izvora i poslovanja.

Kvalitet predstavlja bezvremeni koncept. Ideja kvaliteta kao cilja i poslovnog koncepta nije nova. Moderna ideja kvaliteta koju danas imamo prošla je kroz tri faze razvoja, a prvu fazu su predstavljali prvi američki gurui kao Deming i Džaren. Oni su imali veliki uticaj na način razmišljanja i definisanja kvaliteta kod ljudi u Japanu razvijajući mnoge nove ideje. Ove ideje su redom uticale na menadžere i filozofe u Americi, rađajući mnoge nove koncepte kvaliteta.

Kvalitet je verovatno jedan od najkontraverznijih termina u svakodnevnom životu. Koristi se kao izjavljivanje pouzdanosti, ponekad odnoseći se na nešto napravljeno od specijalnih materijala, obrađeno na specifičan način, uz visok stepen pažnje i veliki trud. Često, naročito u marketingu, možete da čujete da reč kvalitet predstavlja prefinjenost, eleganciju a ponekad luksuz. Neki kažu da je kvalitet sve ono što želimo, pod uslovom da smo u mogućnosti da uspešno završimo s tim. Dok pokušavamo da ga definišemo, moramo imati na umu da kvalitet ne predstavlja nešto apsolutno, naprotiv, relativan je.
Od mnogih značenja reči kvalitet, dva se izdvajaju najviše:
 Kvalitet koji se odnosi na karakterisitke koje ispunjavaju potrebe potrošača, dovodeći do zadovoljstva. U ovom kontekstu, svrha podizanja nivoa kvaliteta je da se postigne viši nivo zadovoljstva potrošača i, nadamo se, veći prihod, iako je ovo obično vezano za povećanje investicija i troškova. U ovom slučaju kvalitet obično više košta.
 Kvalitet kao odsustvo nedostataka. Ako ne postoji potreba za popravkama i servisiranjem, smanjuje se verovatnoća neuspeha i žalbi. Ovde se značenje reči kvalitet odnosi na troškove, a viši nivo kvaliteta znači manje troškova.

Naše razumevanje kvaliteta zavisi od naše uloge u snabdevanju i zahtevima tržišta.Prema jednoj studiji koju je izveo Kloter Rapej, kulturni arhetipi igraju značajnu ulogu u oblikovanju našeg shvatanja kvaliteta. Tvrdi da su arhetipi podsvestan način rešavanja problema i donošenja odluka sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Istraživači su otkrili značajne razlike u razumevanju kvaliteta u Nemačkoj, Francuskoj, Japanu i Americi.

Počevši od značenja kvaliteta kao društvene, ekonomske i tehničke kategorije u našem socijalno- ekonomskom i političkom sistemu, bilo je neophodno definisati osnovne termine koji se tiču kvaliteta, da bi se dao doprinos jedinstvenom pogledu na kvalitet kao celinu. Uspešan razvoj kvaliteta proizvoda zahteva saradnju svih njegovih učesnika. Ovo se zasniva na unapred definisanim načelima, planiranju i razvoju kvaliteta. Pod načelima definišemo opšte tendencije, a pod planiranjem određujemo ciljeve za svakog učesnika. Kompleksnost kvaliteta zahteva i teoretsko i praktično rešavanje problema.

Do sada je bilo puno pokušaja da se kvalitet definiše, i tako imamo mnogo različitih definicija.

Određeni kriterijumi se za to koriste: procenjivanja (kvalitet je sinonim za superiornost), prevazilaženja (standardi se razlikuju od osobe do osobe), kriterijum na osnovu proizvoda ( kvalitet u funkciji specifičnih merljivih karakteristika), kriterijum na osnovu korisnika ( kvalitet se definiše prema tome koliko dobro određene funkcije mogu da se izvedu).

JUS ISO 9000:2000 standardi definišu kvalitet kao nivo do kog skup karakteristika ispunjava zahteve.

Mušterije su one koje stvaraju zahteve. Na sadašnjem tržištu koje se brzo menja kompanije treba da postave zahteve svojih mušterija kao svoj najveći prioritet. Jedan američki menadžer kvaliteta je rekao: ’’Potrošači su statistike. Mušterije su ljudi.’’ Zavisno od industrije koju posmatramo, mušterije imaju razna imena. U zdravstvenoj zaštiti imamo pacijente; klijenti su termin koji se koristi za klijente advokatskih firmi...

Mušterija je svako ko prihvata ili na koga utiče određeni proizvod ili proces. Proizvodi mogu biti robe i usluge profitnih i neprofitnih organizacija. Slično tome procesi mogu da se koriste da opišu grupu aktivnosti koje je neophodno izvesti da bi se ispunila očekivanja i potrebe mušterija. Postoje dva osnovna tipa potrošača: interni i eksterni. Interne mušterije su ljudi, odeljci, funkcije, procesi i drugi elementi u okviru neke organizacije. Oni uključuju sve koji, kao deo poslovnog lanca, prihvataju unos drugih ljudi, odeljaka, funkcija, procesa itd. Eksterne mušterije su oni ljudi i organizacije na koje utiče finalni proizvod, drugim rečima oni koji ga kupuju ili troše. U široj perspektivi društvo kao celina može da se kategoriše kao eksterna mušterija.

Zadovoljstvo je obično vezano za one karakteristike zbog kojih mušterije kupuju proizvode. Nezadovoljne mušterije se žale zbog nedostataka. ISO standardi definišu zadovoljstvo mušterija kao: mišljenje mušterije o nivou do kog se izašlo u susret njegovim zahtevima. Žalbe su indikator da su mušterije nezadovoljne, iako odsustvo žalbi ne znači nužno da su mušterije zadovoljne. Čak i kada smo informisani o zahtevima mušterija, i kada su oni ispunjeni, visok nivo zadovoljstva nije neophodan.

Postoji veliki broj proizvoda za koje mušterije nisu zainteresovane, tako da možemo da kažemo da oni ne izazivaju njihovo zadovoljstvo. U isto vreme proizvodi mogu da odgovaraju zahtevanim specifikacijama, tako da ne možemo da ih klasifikujemo kao nezadovoljavajuće. Ovi proizvodi ostavljaju mušterije ravnodušnim. Na primer pisaće mašine koje su konstruisane bez greške , i koje odgovaraju svim kriterijumima, standardima i specifikacijama i dalje retko stiču naklonost mušterija. Ovo se dešava zato što su ih nepovratno zamenili kompjuteri.

23
TRILOGIJA KVALITETA


Dr Džozef Džaren je poznat kao neko ko je pomogao razvoju teorija kvaliteta u okviru velikih konsalting kompanija u Japanu tokom pedesetih godina prošlog veka. Njegovi koncepti kao ‘ interni korisnik’ ( potrošač), ‘troškovi kvaliteta’, spirala kvaliteta’, ‘trilogija kvaliteta’ i ‘zaposleni u konmunikaciji na raznim jezicima i različitim nivoima’, dali su značajan doprinos načinu na koji danas shvatamo kvalitet. On je autor čuvenog Priručnika za kontrolu kvaliteta, prvi put izdatog 1951. a kasnije proširenog novim idejama koncepta kvaliteta tako menjajući naziv jednostavno u : Priručnik za kvalitet.

Džaren zagovara neprekidnu spiralu aktivnosti uključujući istraživanje tržišta, poboljšanje proizvoda, projekte, planiranje proizvodnje, nabavku, kontrolu procesa kao i završnu kontrolu i procenu, prodaju na malo i, naravno, povratnu informaciju korisnika- potrošača. Unutrašnja veza ovih funkcija sugeriše na neophodnost stručnog upravljanja kvalitetom na svim nivoima u okviru određene organizacije: Upravni odbor mora da igra aktivnu i optimističnu ulogu lidera tokom procesa upravljanja kvalitetom. Džarenov ‘recept’se fokusira na tri veoma važna procesa kvaliteta nazvanim Trilogija kvaliteta. Trilogija kvaliteta predstavlja koncept koji uključuje kombinaciju planiranja, upravljanja i poboljšanja samog kvaliteta. Organizacija koja je bazirana na procesu izvodi upravljanje kvalitetom preko Trilogije kvaliteta tokom čitavog životnog ciklusa određenog proizvoda (robe ili usluga) , to jest, korišćenjem već opisanih spirala kvaliteta preko kojih može da se kreira neki proizvod određenog kvaliteta.

1. Planiranje kvaliteta – je proces fokusiran na utvrđivanje ciljeva kvaliteta i procenu neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih izvora neophodnih za postizanje tih ciljeva.
On uključuje sledeće:
 Utvrđivanje ciljeva kvaliteta ( Šta želim da postignem?)
 Identifikaciju korisnika ; svake osoba na koju bi uticali napori postavljeni zarad postizanja ciljeva (Ko su korisnici?)
 Procenu potreba korisnika ( Šta korisnici žele?)
 Razvoj odlika proizvoda kao odgovor na zahteve korisnika (Kakva vrsta proizvoda se traži?)
 razvoj procesa koji mogu da odgovore na tražene karakteristike (uključuje odgovore na: Šta? Ko? Gde? Zašto? Kada? i Kako? parametre)

2. Kontrola kvaliteta -proces koji se fokusira na ispunjavanje standarda kvaliteta, ukljčuje sledeće korake
* odabir subjekta (koji treba biti regulisan)
* odabir odgovarajuče merne jedinice
* uspostavljanje cilja koji subjekt treba da dostigne
* proizvodnja senzora koji je sposoban da meri subjekt u okviru izabranog mernog sistema
*
* interpretacija razlike izmedju postojeće i željene vrednosti
* rad na Smanjivanju uočenih razlika
3. Poboljšanje kvaliteta- proces koji se fokusira na povećanje mogućnosti kako bi se ispunili standardi kvaliteta. Delovi ovog procesa su:
* smanjenje varijacija na nov, još nedosttignut nivo pomoću:
- kvantnih skokova (izuma i inovacija)
- sporijih ali konstantnijih poboljšanja
* eliminacija problema putem:
- korektivnih mera (usmerenih ka eliminisanju postojećih uzroka)
- preventivnih mera (usmerenih ka eliminisanju potencijalnih uzroka)
- uspostavljanje šeme upravljanja sa ciljem održavanja poboljšanog statusa

Matematička spirala Trilogije kvaliteta predstavlja prostornu spiralu (koja se razlikuje od dvodimenzionalne spirale) napravljenu usaglašavanjem rotacionih i transplatornih putanja. Rotacioni pokret odnosno ugao brzine rotacije u funkciji je karakterisan korektivnim i preventivnim merama. Ove aktivnosti osiguravaju postojanje već postojećih nivoa kvaliteta (održavajući poziciju na istoj osi-nivou), zbog toga neki autori tvrde da njegova isključiva primena predstavlja negativan pristup samom kvalitetu. Aktivnosti unapredjivanja takodje doprinose prostornoj dimenziji spirale kvaliteta (tj. kvantni skokovi-izumi i inovacije) kao i neprekidna poboljšanja kao što je poznata mentalna sugestija :,,Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem!,, Sama činjenica da su one unapredjena, čini ove kativnosti pozitivnim pristupom samom kvalitetu.


21 KVALITET KROZ ISTORIJU

Mnogi autori kažu da je kvalitet fenomen. On je vanvremenski koncept i zbog toga su počeci upravljanja kvalitetom skriveni negde u dalekoj prošlosti. Čovečanstvo se oduvek suočavalo s fenomenom kvaliteta. Primitivni sakupljači hrane bili su suočeni s dilemom da li je hrana koju su pronašli jestiva ili otrovna. Prvi lovci su morali da biraju drvo s najboljim osobinama za svoj luk i strelu. Preci su nam odavno zaveštali svoje skupo plaćeno iskustvo, neprekidno podižući novo postojećih znanja i veština.
Kvalitet je počeo sa razvojem u doba seoskih zajednica i pijaca gde su se trgovci i kupci nalazili licem u lice iznad robe za prodaju kako su tu robu koristili dug period vremena, mogli su da sude o njenom kvalitetu. U to vreme, kupac je bio taj koji je bio odgovoran za kvalitet robe i morao je da bude pažljiv dok je kupuje. Ishod same kupovine zavisio je proveravanja i ispitivanja robe. Vremenom su sela prerasla u gradove, broj zanatlija se povećao kao i njihova medjusobna konkurencija i oni su, da bi zaštitili svoje interese, morali da se udruže u zanatske asocijacije-esnafe, koji su cvetali u Srednjem veku. Esnafi su bili prilično aktivni kako u upravljanju tako i u planiranju kvaliteta, iako su bili rezervisani kada je u pitanju bilo poboljšanje kvaliteta.
Sama država je od pamtiveka takodje bila uključena u upravljanje kvalitetom. Njena uloga je bila da obezbedi sigurnost i zdravstvenu zaštitu populacije, da odbrani i poboljša privredu i zaštiti prava potrošača.
Industrijska revolucija dovela je do velikih promena vezanih za kvanitet. Počela je u 18. v. u Evropi i obeležila pojavu fabrika. Sistem fabrika uništio je zanatstvo, ali je industrijska revolucija omogućila bolje uslove za neprekidno poboljšanje kvaliteta kroz razvoj proizvoda i proizvodnje.
Tejlorov sistem ,,naučnog upravljanja,, zadao je naredni udarac zanatskoj proizvodnji. Kao rezultat pojavilo se odeljenje za kontrolu kvaliteta koje je bilo uspešno u produktivnosti.
Razvoj trgovine je stvorio situaciju gde su bili potrebni resursi za obezbedjivanje kvaliteta. To su bile i garancije kvaliteta, koje su u početku, bile usmene. Tek kasnije je uočena potreba za garancijom koja će svojom trajnošću premašiti život i kupca i prodavca. Otud ideja o davanju garancije u pisanoj formi. Danas se garancija kvaliteta koristi u svim vidovima trgovine. Njihova namena je da navedu proizvodjače da prioritet daju kvalitetu i da motivišu trgovce da nadju pouzdane načine obezbedjivanja robe najboljeg kvaliteta.
Da bi obezbedile kvalitet, velike organizacije su morale da uspostave i održe potrebni sistem kvaliteta. U početku su se opirale ovom sistemu na kom su insistirali kupci. Ali, vremenom su ove organizacije shvatile da veći deo onog što su tražili nije ništa drugo do poslovna strategija.
Koncept usvojenog sistema kvaliteta prouzrokovao je važne promene kada je odgovornost za obezbedjivanje kvaliteta u pitanju. On je postavio uslov da sada proizvodjač bude taj koji je odgovoran za isporuku ali u isto vreme on je taj koji dostiže kvalitet tako što : * usvaja traženi sistem upravljanja kvalitetom * pruža dokaz o koordinaciji sa datim modelom
Tokom 20 veka napravljene su značajne promene na polju kvaliteta. Danas je kvalitet moćno oružje u osvajanju svetskog tržišta. On se značajno širi na nerazvijene i zemlje u razvoju. Svetsko tržite traži sve više visokokvalitetnih proizvoda i insistira na tome kako bi dostiglo potpuni napredak.

Jedno pitanjce-koliko rokova vaze polozeni kolokvijum i oni poeni za dolaske na vezbe? Tj. ako ne budem zadovoljna sad ocenom na ispitu mogu li da je ponistim a da mi se ne ponisti sve prethodno?

Cini mi se da je za kolokvijume 2 roka. Mislim da dolasci vaze zauvek.

kako se prevodi 'course of action' ?

e u cemu je razlika izmedju supervision i controling..

^ Pravac delovanja

tnx, ubacio sam jos jedno pitanje ako bi neko mogao i to to je u tekstu 21 pocetak 3 i pocetak 4 pasusa.. Osnovne funkcije menadymenta. Supervising ne može da se prevede kao kontrolisanje jer se radi o trećem koraku, a četvrti je kontrola..

Supervision ti je nadgledanje.

_________________
last.fm
twitter
tumblr

a sta je nadgledanje nego deo kontrole.. To me buni..

Razlika ti je u samoj definiciji koja je u lekciji.

Trece f-ja obuhvata svakodnevno nadgledanje i upravljanje zaposlenima.

U kontroli, kao poslednjoj f-ji menadzmenta, menadzeri ocenjuju u kojoj se meri ostvaruju ciljevi kompanije.

_________________
last.fm
twitter
tumblr

Kolege,

Dobila sam veliki broj mail-ova u kojima se od mene trazi da ih nakladno ubacim na spisak za gramatiku, prebacim sa jednog na drugi spisak itd.

Ovoga puta cu vam izaci u susret i napravicu izmene u rasporedu koje ce verovatno izaci na sajtu do ponedeljka uvece.

Molim vas da ubuduce budete odgovorniji i postujete cinjenicu da profesorka Matic i ja radimo sa velikim brojem studenata i na tri predmeta, kao i vreme potrebno za organizaciju i pripremu ispita.

Ubuduce nece biti ovakvih ustupaka.

Jelena Plecas

P.S. Molim Vas da saljete krace, konciznije mail-ove

Recruitment
Marketing also has its practical implication
Communicating with peers allows sharing of ideas(peers-misli se valjda na kompanije, ne na vrsnjake)
Acquisitions
Monetary terms
Negotiable instruments
assets=liabilities + owner's equity
A body of principles and concepts
withinin the guide lines specified in applicable tax codes.
time-sharing

^ Recruitment- angazovanje ljudi za odgovarajuca radna mesta
assets=liabilities + owner's equity - aktiva=pasiva+vlasnicki udeo u kapitalu

Ostalo ne mogu sada da nadjem...

Recruitment - Jelena je vise puta prevela kao regrutacija.
Acquisition - prisvajanje
Monetary terms - Znam ovu recenicu. Moze da se prevede kao novcane jedinice ili u sklopu recenice: beleziti sve transakcije kao novcane.
assets - aktiva
liability - trosak, rashod, pasiva
owner's equity - vlasnicki kapital
negotiable instruments - promenljivi instrumenti

_________________
last.fm
twitter
tumblr

molim vas