FONForum

Meni nije jasno kod prvog zadatka šta oni slepci podrazumevaju pod ''pogonom 1'', kad se u zadatku nigde pogon ne pominje,već postoji samo odeljenje 1 2 3, i naravno računao sam za prvo odeljenje ali se ne poklapa rezultat nikako!

_________________
Stomatološki Fakultet Pančevo

Dakle, Zadatak 5.1.:

-Prvo se u tabelu unesu ovi podaci za P i I, kod mene su zbog prezimena i imena 70 i 60.
-Zatim se odredi koji su koji gubici: "Rad radnika koji je posledica loshe organizacije" je G2, kao i ovaj rad ispod njega je takodje G2, 3. red je G1, i ovaj gubitak u zadnjem redu tabele je G3.
-Sada docrtavamo josh jedan red kod ove tabele - red za direktan rad. S' obzirom da svaka mashina za svaku smenu ima 600 zabeleshki, direktan (produktivan) rad bice za jednak za svaku mashinu RV (raspolozivo vreme = ukupan broj zabeleshki=600) - G1-G2-G3. Npr, za mashinu 1 bice direktan rad 600-98-91-57-34=380... Odraditi tako direktne radove za svaku mashinu.

a) za sve ovo shto se trazi imate formule u knjizi i samo zamenjujete podatke iz tabele u tim formulama...
Ntp.: izrachunati stepen koriscenja kapaciteta za odeljnje O2. Znachi u formuli za ovo zamenite da vam je RV=2400 (imate 2 mashine * 600*2 smene), a za G1 i G2, rachunate sumu svih G1 i G2, za svaku mashinu iz O2 za obe smene) i (G1+G2) = 890, i srachunate lepo... Tako radite za sve ovo, s tim shto kada rachunate za celo preduzece, RV ce vam biti suma svih zabeleshki svih mashina za obe smene, a to je 5 mashina*600 zabeleshki*2 smene = 6000.

b)Pa ovde isto kao i pod a, samo shto se gleda samo mashina 4 - znachi RV je 1200 (zbog 2 smene) i najprostije zamenite u formuli...
ovo drugo... odeljenje 2 ima gubitke za rad koji su posledica loshe organizacije 72+84+81+99+60+41+60+42=539, i raspolozivo vreme za odeljenje 2 je 2400 (2 mashine po 600 zabeleski u 2 smene), i kada podelimo 539/2400 dobijemo da O2 gubi 22.46% na ove gubitke

c)za c je josh prostije, vec smo dobili koliko O2 gubi na rad koji je posledica loshe organizacije... sada samo to pomnozimo sa brojem casova koliko se radi u godini (260 dana*2smene*8sati = 4160sati/god). Dakle, 0.225*4160 = 936 casa/god. Odeljenje 2 (pogon2) gubi 936 casa na dotichne gubitke godishnje. Za ovo zadnje imate onu normalnu formulu 98%<=100(1-2... i samo zamenite vrednosti i reshite nejednachinu (prebacite sve osim korena na jednu stranu, kvadrirate i sredite), i tako se dobije minimalan broj zabeleshki za ovu tachnost....


Mislim da prostije od ovoga ne moze da se objasni... Ovo je skroz prost zadatak, ali kad vec na par starana navaljujete da se objasni...

to Dominator: pa odeljenje i pogon i jeste 1 te isto. Ovo u reshenju P1 je za celo preduzece. Valjda je tako...

Moj savet je da unosite vrednosti kao u zbirci:
Milić => 50
Radović => 70
da bi mogli da proverite da li ste dobro izračunali, jer drugačije nemate nikakvu kontrolu.

Da, to je p1 je glupost, mene je samo zbunilo taj indeks 1. Trebali su da stave samo P kao ljudi.

_________________
Arbeit macht frei

E pa vidiš, ti si rekao odeljenje2=pogon2, a to nije tačno, iako sam i ja mislio da je tako. Nego su oni slepci napisali pogon P1, pa sam pomislio da je to prvo odeljenje,a da samim tim ima tri pogona. A oni su zapravo mislili na celo preduzeće, ne znam koji će im đavo onda taj kec pored P
To je bezveze,da ne napišu konkretno šta se za šta traži, samo da bi nas naveli da izgubimo poene.. Neka,ako ih to čini srećnim



Naravno brate moj, kad bih unosio neke druge podatke,bio bih ubeđen da sam dobro uradio zadatak,i nastavio dalje... al PRC

_________________
Stomatološki Fakultet Pančevo

Da... tek posle posta videh da ima i reshenje, pa je bolje da se unesu podaci cenjenog profa...

Chek, chek... Znachi pogon je isto shto i celo preduzece, samo shto su zabunili sa onim p1 - shto je u shushtini oznaka za celo preduzece?

Ne znaju ni oni sami šta je, ali po onom njihovom P1 je ZAPRAVO CELO PREDUZEĆE.

_________________
Stomatološki Fakultet Pančevo

Ne idu mi ova radna mesta i njihovo rasporedjivanje!? E, ovako:
Imamo 4 RM:oni rasporedise u 3 smene 1,1,2? Zasto ne bismo 2,1,1? ONda kad ima 15, jel mozemo na prim. 5,5,5; ili 6,6,3? f**k, ne ide mi..

Greška je u zadatku 5.7 pod b) kod linijskog rasporeda. treba da ide RM2 prvo pa RM1
Popizdim tako kad uradim pa gledam pola sata gde sam pogresio,i na kraju vidim da su oni *j***! Ima još grešaka koliko sam video, ne doduše u ispitnim zadacima ali na drugim mestima...

_________________
Stomatološki Fakultet Pančevo

[quote="Dzmidz_ZP"]^Pa logichki gledano, ako je vec proizvodjeno po nekom planu, i kao u ovom sluchaju desilo se da je doshlo do podbachaja proizvodnje od 25% (proizvedeno je manje 25% nego shto je planom isplanirano da se proizvede), onda u sledecoj proizvodnji trebamo povecati plan proizvodnje za 25 % (kako bih ispunili normu), i zato mnozimo postojece stanje sa 1.25... Ne znam da li sam konfuzno objasnio, ali u sustini kad imash pobachaj npr 50% onda mnozish sve sa 1.5, a kad imash prebachaj npr. 50% onda mnozish sve sa 0.5...

A kako onda u zadatku 5.7 gde je podbacaj 17% mnozimo sa 0.83.. ?

_________________
Marginalne pojave i efemerni fenomeni.

Kod mene u zbirci za zadatak 5.7 pise da je PREBACAJ 17%, i mnozio sam sa 0.83 i dobio sve kao i oni...

Kako da napravim tabelu frekvencija?

Zadatak 1.15 str 74
Utvrđen je sledeći raspored:
P1: RM1 - RM2 - RM3 - RM5 - RM4 - RM6 - RM7
P2: RM2 - RM1 - RM3 - RM5
P3: RM2 - RM1 - RM5 - RM4 - RM6 - RM7
P4: RM2 - RM3 - RM5 - RM4 - RM6 - RM7
P5: RM1 - RM4 - RM5 - RM6 - RM7

I pravi se tabela

brojiš koliko se puta RM1 pojavljuje na I poziciji na osnovu prethodnog rasporeda, pojavljuje se u P1 i P5 znači 2 puta i upišeš u tabelu 2

brojiš koliko se puta RM2 pojavljuje na I poziciji, pojavljuje se u P2, P3 i P4 znači 3 puta i upišeš u tabelu

pa se onda broji koliko se puta RM1 pojavljuje na II poziciji, pojavljuje se u P1, znači jednom i upišeš 1

i tako dalje radiš dok ne popuniš tabelu
_________________________________
radna
mesta..1.....2.....3.....4.....5.....6.....7
_________________________________
RM1.....2.....1
RM2.....3
RM3.....0
RM4.....0
RM5.....0
RM6.....0
RM7.....0

Ovaj 1. nije g1! Ako uzmes da racunas zauzetost videces da su oni racunali samoprekide u radu kao g1, ovo drugo nisu!
edit: Sad sam izvalio da koriste to kao g2 dalje...

A ovo, ti si ovde uzeo jedne gubitke a treba prve 2 kolone!

Savrseno si objasnio samo imas malu gresku,
RM1.....2.....2

Hvala! Car si!

Za ovo prvo boldovano- kako moze da se koristi ista formula za izracunavanje stepena otvorenosti radnika i stepena otvor. masina.. jednostavno ne ispada dobro ..a i u knjizi pise samo forumla za otvorenost masina..

A za ovo drugo - gde u resenju pise 14% ??

EDIT: ups ...mislio sam radnih mesta

_________________
Marginalne pojave i efemerni fenomeni.

Hahah, kakv stepen otvorenosti radnika? Koliko ga je poslodavac izotvarao, usled lošeg zalaganja na poslu?
Ti koeficijenti se određuju samo za radno mesto, a to može biti mašina, odeljenje,pogon,preduzeće,fabrika... šta god.

_________________
Stomatološki Fakultet Pančevo

^^ Ne valja ova greska, nije 14 vec 20 i kusur.. Kako se ona radi?
@ Makelele, hvala, jednostavno ali opet nikako sam ne bih skapirao.

Ajde ljudi da mi neko pojasni cake sa radnim mestima??? Jel je bitno uopste kako ih rasporedjujemo?

Da li zna neo (j*** se već ceo dan da skapiram) odakle njima one veličine za n i q ???

Zbirka, strana 24, tabela 1.24...stvarno mi nije jasno gde su ih našli...

_________________
Oslo - Bergen - Trondheim - Stavanger - Kristiansand - Tromsø - Drammen - Bodø - Ålesund - Larvik - Arendal - Lillehammer - Molde - Narvik

Pa kad pomnozis n i q moras da dobijes tih 1200,pa valjda onda ti proizvoljno biras to q i n..... bar sam ja to tako prihvatila jer drugog objasnjenja nema:)

U tabeli moraju da ti se pojave optimalne vrednosti, a sve ovo ostalo je proizvoljno uzeto! Uzmi nesto malo vece i malo manje od optimalnih, da ti bude lakse kada krenes da crtas grafik.. a n racunas na osnovu q ili obrnuto (zavisi sta ti je dato i od cega kreces)

EDIT: Tebi pricam, Milose!!! Dzaba, nista ti mene ne razumes...

@ jaca a malo mi čudno što se tako to radi...mora da ima neko objašnjenje...ali dok se ne nađe, uzeću tvoje

@ Tin@ : A od čega mi zavisi koliko ću da uzmem tih n i q ? Ovde ih ima po sedam...

EDIT : Pa znam da meni pričaš...odgovori mi

_________________
Oslo - Bergen - Trondheim - Stavanger - Kristiansand - Tromsø - Drammen - Bodø - Ålesund - Larvik - Arendal - Lillehammer - Molde - Narvik

Izracunas q0 preko one formule sa korenom, zatim izracunas n0=Q/q0; i to su ti te pocetne vrednosti. Onda uzmes neke proizvoljne vrednosti < i > od n0, i za sve njih izracunas q0! I onda lepo izracunas TR1,TR2 i TR....

P.S. A tih n i q uzmes koliko ti srce zeli...

Jesi siguran za ovo? U nekim zadacima je drugačije, kao da se dodaje još nešto, osim toga što su na toj poziciji (recimo, popunjava se 3 puta umesto 2 i slično).



Izvadi iz korena neke stvari koje su potpun kvadrat, kao što je 100. Ili recimo ako imaš 500, izvadiš 10 ispred korena i ostane ti unutra koren od 5 i slično. Zavisi sve od primera do primera, snađi se.

Ja bolje ne umem da objasnim. Jbg, ako neko ume bolje, neka napiše.
@SHOMY: nađi digitron sa 12 cifara. jes da je malo glomazan ali odrađuje posao