FONForum

jel ima da se kupi knjiga na skriptarnici

u koliko sati je sutra kolokvijum??

u 10h je kolok....

_________________
The funniest thing about this particular signature is that by the time you realise it doesn't say anything it's to late to stop reading it..

Koliko traje kolokvijum?

Uspeo sam da odgovorim na neka pitanja iz OM/ME bez knjige (zahvaljujuci nekim odgovorima sa puskica) jos samo 38 + 50
Svaka pomoc je dobrodosla, nadam se da cemo skrpiti sva pitanja do sutra
[spoiler]
7. Ako je prvi zahtev za ekološkog menadžera da identifikuje ciljeve, navesti ostala dva zahteva.
-(Identifikuje ciljeve).
-Utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva.
-Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva.

9. Navesti najmanje 3 stavke koje uključuju ciljevi ekološkog menadžmenta.
-Prevenciju i rešavanje ekoloških problema;
-uspostavljanje granica;
-uspostavljanje i održavanje institucija koje efektivno pomažu ekološka istraživanja, monitoring i menadžment;
-upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovo prevazilaženje;
-održavanje i ako je moguće poboljšanje postojećih resursa;
-gde je moguće poboljšanje “kvaliteta života”;
-identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.

12. Koja su 3 glavna pristupa kroz koje bi ekološki menadžment trebao da modifikuje etiku pojedinca, grupa i društava radi postizanja svojih ciljeva?
- Savetnički
- Ekonomski ili fiskalni
- Regulatorni

16. Navesti dileme sa kojima se suočava ekološki menadžment.
- Etičke dileme
- Dileme efikasnosti
- Dileme pravičnosti
- Dileme slobode
- Dileme nesigurnosti
- Dileme procene

17. Koje godine se održao Samit o Zemlji?
1992

19. Koje su profesionalne institucije i agencije uključene u ekološki menadžment?
Vladine agencije (npr. Evropska ekološka agencija), međunarodna tela i pomoćne organizacije (kao UNEP, FAO, Svetska banka, USAID, itd.), istraživački instituti (npr. IIED), nevladine organizacije (npr. WWF, IUCN, “Prijatelji zemlje”, itd), javnost.

20. Koji su motivi ekološkog menadžmenta?
- Pragmatični razlozi.
- Želja za smanjenjem troškova.
- Popuštanje
- Promena u etici.
- Makroekonomija

30. Koje godine se održala konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini ljudi u Stokholmu?
1972

31. Koje godine se održao Samit o Zemlji u Riu?
1992

41. Koji standard je stupio na snagu u Velikoj Britaniji 1992. godine?
BS 7750 – Specifikacija za sisteme ekološkog upravljanja

48. Šta se podrazumeva pod ekološkim upravljanjem?
Pod ekološkim upravljanjem se podrazumeva upravljačko usmeravanje organizacionih sistema ka postizanju manje/više konkretizovanog cilja opstanka ekosistema, a radi ostvarivanja ekološke politike i određenih ekoloških ciljeva.

49. U koje 2 osnovne grupe mogu da se podele standardi serije ISO 14000?
- sistem upravljanja zaštitom životne sredine ?
- proces razvoja proizvoda ?
[/spoiler]

1.U čemu je razlika između menadžmenta prirodnih resursa i ekološkog menadžmenta
MNP je više usmeren na specifične komponente Zemlje-resurse koji imaju svoju korisnost i mogu biti eksploatisani,za korist posebnih interesnih grupa, kompanija, vlada.Odnosi se na probleme koji imaju tendenciju da budu reaktivni, često se oslanjajući na tehnološke mogućnosti „popravke na brzinu“uz pristup „projekat po projekat“.Menadžeri prirodnih resursa imaju malo sociološkog znanja i ekološke ekspertize.MNP zaostaje za ekološkim menadžmentom u poslednjih 40 godina.Ekološki menadžment razvija fleksibilniji stav nego mnp.Fokus ekološkog menadžmenta je multidisciplinarnost, interdisciplinarnost, kompletnost, a stil je preventivni i participni.

2. Čime se odlikuje multidisciplinarni pristup ekološkog menadžmenta?[/color]
Odlikuje se primenom različitih disciplina u dobijanju inf. korišćenjem analitičkih veština i razmatranja bez težnje za integrisanim objedinjavanjem dobijenih rezultata.

3. Šta podrazumeva interdisciplinarni pristup?
Podrazumeva blisku saradnju različitih specijalista radi pokušaja integrisanja dobijenih koncepata.

4. Na čemu je fokus ekološkog menadžmenta?
Odnosi se na ekološko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na praktičnom suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu očuvanja životne sredine(kao što je npr. Modifikovanje ljudskih navika, koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju.

5.Navesti najmanje 3 karakteristike fenomena ekološkog menadžmenta?
-Često se koristi kao opšti termin,podržava održivi razvoj,bavi se svetom pod uticajem čoveka,zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup,mora da integriše različite stavove o razvoju,traži integraciju nauke, društvenih nauka, političkog odlučivanja i planiranja.

6.Navesti najmanje 3 definicije ekološkog menadžmenta?
1.Formulacija ekoloških strategija razvoja,2.Interfejs između naučnog razvoja i politike razvoja i implementacije,3.Traženje najbolje moguće ekološke opcijeradi promocije održivog razvoja,4.Kontrola svih ljudskih aktivnosti, koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu, 5. Menadžment ekoloških performansi organizacija, tela i kompanija 6.Proces donošenja odluka, koji reguliše uticaj ljudskih akticnosti na životnu sredinu na takav način, da kapacitet životne sredine za održivi razvoj ne bude narušen.

7.Ako je prvi zahtev za ekološkog menadžera da identifikuje ciljeve, navesti ostala dva zahteva.
Drugi zahtev je da utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva, a treći da razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva.

8.Navesti najmanje tri faze praktičnog usvajanja ekološkog menadžmenta.
1.identifikovanje potreba/ciljeva i definisanje problema,2.određivanje odgovarajućih akcija(uključuje ocenjivanje uticaja, opasnosti i rizika), 3. sastavljanje plana 4. implementacija, 5.razvoj tekućeg menadžmenta 6. procena i regulacija menadžmenta 7. budući ekološki menadžment

9.Navesti najmanje 3 stavke koje uključuju ciljevi ekološkog menadžmenta.
-prevencija i rešavanje ekoloških problema, uspostavljanje granica, upozoravanje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovo prevazilaženje,gde je moguće poboljšavanje „kvaliteta života“,identifikovanje korisnih nivih tehnologija ili politika.

10.Opisati jedan od zakona o ekologiji, koji predstavljaju implikacije ekološkog menadžmenta.
Treba voditi računa da se supstance koje su proizveli ljudi ne mešaju sa biohemijskih procesima u prirodi(ekološki menadžment mora da vrši monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeđenja nenarušavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog značaja)

11.Prema Clarku, odgovori na koja pitanja predstavljaju suštinu ekološkog menadžmenta?
Predstavljaju odgovore na dva pitanja: 1.Kakvu planetu želimo?
2. Kakvu planetu možemo da dobijemo?

12.Koja su tri glavna pristupa kroz koje bi ekološki menadžment trebao da modifikuje etiku pojedinca, grupa i društava radi postizanja svojih ciljeva?
To su: savetnički, ekonomski ili fiskalni i regulatorni.

13.Šta obuhvata savetnički pristup?
obrazovanje
demonstracije(npr. model farmi ili fabrika)
medije(otvoreni ili zatvoreni pristupi-npr. pismo uključuje poruku)
savete(pamflete, telefonske linije za pružanje pomoći itd.)

14. Šta obuhvata ekonomski ili fiskalni pristup?
oporezivanje(„zelene“ takse)
kredite, zajmove, pomoć
popuste
kvote ili trgovačke sporazume

15.Šta obuhvata regulatorni pristup?
standarde
restrikcije i monitoring
licence
određivanje zone(restriktivne aktivnosti na datom području)

16.Navesti dileme sa kojima se suočava ekološki menadžment?
Etičke dileme- npr. šta očuvati: inuitske lovce ili kitove?
Dileme efikasnosti- npr. koliko je prihvatljivo oštećenje životne sredine?
Dileme pravičnosti- npr. ko dobija od odluka ekološkog menadžmenta, a ko plaća?
Dileme slobode- npr. do kog stepena ljude treba primoravati da štite životnu sredinu?
Dileme nesigurnosti- npr. kako izabrati pravac delovanja bez odgovarajućeg znanja ili podataka?
Dileme procene- npr. kako porediti različite efekte raznovrsnih opcija ili akcija?

17.Koje godine se održao Samit o Zemlji?
1992. godine.

18.Navesti bar 2 stavke sa kojima se u današnje vreme sve više suočavaju ekološki menadžeri.
Suočavaju se sa:
nedokazanim pretnjama
globalnim izazovima
problemima koji zahtevaju hitne odluke
povećanjem informisanosti i razmene informacija sa nevladinim organizacijama preko Interneta i drugih mreža

19.Koje su profesionalne institucije i agencije uključene u ekološki menadžment?
vladine agencije(npr.Evropska ekološka agencija)
međunarodna tela i pomoćne organizacije ( kao UNEP, FAO, Svetska banka,USAID...)
istraživački instituti(npr. IIED)
nevladine organizacije( npr. WWP, IUCN, „Prijatelji Zemlje”)
javnost

20.Koji su motivi ekološkog menadžmenta?
Pragmatični razlozi- strah ili zdrav razum navode ljude ili administratore da pokušaju da izbegnu probleme
Želja za smanjenjem troškova- jeftinije je izbeći ili se suprostaviti problemima nego se suočiti sa njihovim posledicama(zagađenje, tužbe...) Takođe postoje prednosti u iskorišćenju otpada, uštedi energije i održavanju ekološkog kvaliteta.
Popuštanje- pojedincima, lokalnoj vladi, kompanijama, državama...,a koje je propisano zakonima, nacionalnim i međunarodnim sporazumima s ciljem vođenja brige o životnoj sredini.
Promena u etici- istraživanja, mediji, pojedinci ili grupe aktivista mogu da budu inicijatori novih stavova, sporazuma ili zakona.
Makroekonomija- promocija ekološkog menadžmenta može da dovede do ekonomske ekspanzije: tržište opreme za kontrolu zagađenja, upotreba obnovljivog otpada, sigurnije i efikasnije snadbevanje energijom i sirovinama.

Puno hvala! Neko bi mogao da radi drugu polovinu

Mene malo bune ta tri otvorena pitanja .. kakav je tachan koncept sa tim studijama sluchaja i shta dolazi u obzir u okviru tog dela? Case-ovi sa vezhbi .. ?? Ako da onda .. koji su to sve jer nisam prisustvovala vecini .. Hvala!

ODGOVORI ZA II KOLOKVIJUM
(Odsek menadžment)

1. Povelja o zemlji priznaje da su problemi i težnje ljudske vrste u pogledu životne sredine (ekonomski, društveni, kulturni, etički i duhovni) međusobno povezani.
2. Povelja o zemlji predstavlja globalnu kampanju, koja uključuje pojedince i organizacije širom sveta, nastojeći da putem sveobuhvatnog razmišljanja i kolaborativnog, integrisanog rešavanja problema ostvari održiv razvoj.
3. Nacrt povelje o zemlji inicirali su ljudi za oko 9 godina od “Samita Zemlje” u Riju.
4. Konačan nacrt je donet u martu 2000. Godine u Parizu.
5. Konačan nacrt povelje o zemlji usvojila je Generalna Skupština UN.
6. Povelja o zemlji počiva na 7 samita UN održanih tokom 90-ih, kao i deklaracijama i izjavama preko 200 nevladinih organizacija, te naučnim , pravnim i kosmološkim uvidima, mudrostima svetskih filozofija i religioznih tradicija.
7. Sažeti principi Povelje o zemlji su: Poštovanje i briga za zajedništvo života, Ekološki integritet, Socijalna i ekonomska pravda i Demokratija, nenadislje i mir.
8. Poštovanje i briga za zajedništvo života obuhvata: Zemlje i života u svoj njegovoj raznovrsnosti, briga za zajedništvo života sa razumevanjem, sažaljenjem i ljubavlju, gradnja demokratskih društava, koja su pravedna, participativna, održiva i miroljubiva, osiguravanje Zemljinih blaga i lepota za sadašnje i buduće generacije.
9 . Iskorenjivanje siromaštva, osiguravanje da ekonomske aktivnosti..., Afirmacije rasne i ljudske jednakosti... Podržavanje prava svih..... pripadaju Socijalnoj i ekonomskoj pravdi.
10. Jačanje demokratskih institucija....., obezbeđivanje transparentnosti..... ,tretiranje svih živih bića sa poštovanjem spada u kategoriju Demokratija, nenadilje i mir.
11. Najveća kišna šuma je u Brazilskom delu Amazonije.
12. Posečene su zbog drvne građe i stvaranje obradivih površina za gajenje stoke.
13. Eksploatacija šuma je počela 1970. godine.
14. U poslednjih 30. Godina uništeno je oko 14% šuma u Amazoniji.
15. U Amazoniji ima oko 165 000 kvadratnih kilometara napuštene zemlje.
16. Zakon koji reguliše seču kišnih šuma je uveden 1998. Godine sprovodi ga Ibama.
17. Najmanje 10 000 kvadratnih kilometara godišnje se obori.
18. Procenjuje se da će u potpunosti kišne šume biti uništene u narednih 200 godina.
19. U Paragominas-u je najveći deo lokalnih šuma obrijan i oštećen.
20. RIL predstavlja održivo gazdovanje šumama odnosno seča drveta sa smanjenim uticajem.
21. U RIL šemama, oblast koja će biti eksploatisana deli se na 30 blokova, svake godine se exploatiše drvo iz po jednog od njih, a potom se taj blok ostavlja nedirnut 29. Godina.
22. Vodi se računa da se ne diraju najstariji primerci onih vrsta drveća koje se eksploatišu.
23. Vodi se računa zato što oni obezbedjuju štit od tropskog sunca, a i raskrljene grane ovog visokog drveća ponovo zasejavaju blok mladicama.
24. i 25. Koristi RIL metode su ti da smanjuje štetu, tako što elektronski evidentira položaj svakog vrednog stabla u bloku, a potom utvrđuje najkraći niz pristupnih puteva, koje treba proseći da bi mogla da se izvuku oborena stabla.
26. U proseku se troši preko 400 milijardi dolara godišnje na zaštitu životne sredine.
27. Tri velika zadatka zaposlenih na ekološkim poslovima su: obnavljanje ekosistema uništenih u prošlosti, smanjenje negativnog uticaja tekućih aktivnosti na životnu sredinu, izgradnja održivog načina života za budućnost.
28. U proteklih 30. godina cilj je bio povećanje svesti o zaštiti životne sredine, kontrola neregulisanog zagađenja i stvaranje javnih i privatnih organizacija posvećenih konverzaciji i zaštiti životne sredine.
29. Zadatak sledeće generacije eko menadžera će biti ne samo da kontrolišu zagađenje, već da ga spreče, ne samo da smanje stopu gubitka zemlje i staništa, nego da ga povrate, ne samo da regulišu neodržive aktivnosti, već da stvroe održivi način života na prenaseljenoj Planeti.
30. Razvoju eko poslova doprineo je razvoj ekološkog pokreta.
31. Stvaranje velike infrastrukture zakona i propisa iz zaštite životne sredine je dovelo do kreiranja miliona radnih mesta iz oblasti ekologije.
32. Tipičan razvojni put eko menadžera bi mogao biti sledeći: prvo zaposlenje karakteriše niz odgovornosti, napredovanje na radno mesto gde se više vremena posvećuje saglasnosti i pitanjima društvene odgovornosti, napredovanje ka višim pozicijama u ogranizaciji sa složenijim odgovornostima.
33. Eko menadžeri štite i održivo upravljaju prirodnim bogatstvima Planete i njihov posao uključuje održivo upravljanje vodom, vazduhom, zemljištem, energijom, bezbedno odlaganje otpada itd.
34. Od eko menadžera se očekuje da u organizaciji zastupa promene u organizaciji, koje će biti i ekološki obojene.
35. U karakteristične radne aktivnosti ekološkog menadžera spadaju razvoj ekoloških strategija koje obezbeđuju održivi razvoj organizacije, rukovođenje implementacijom politike za zaštitu životne sredine, učestovavnje u edukaciji i istraživanjima vezanima za zaštitu životne sredine itd. (opširnije na 238. Strani knjige).
36. Neophodne veštine i znanja za zaposlenje obezbeđuje diploama osnovnih akademskih, diplomskih akademskih, specijalističkih strukovnih ili doktorskih studija iz ekološkog menadžmenta ili nauke o zaštiti životne sredine.
37. Pored diplome bitan element uloge eko menadžera je karakter organizacije, kvalifikacija i iskustvo iz oblasti suštinskog poslovanja.
38.
39. Eko menadžer treba da ima sledeće razvojne sposobnosti i veštine: rad i odnos sa drugima, komunikativnost, upravljanje vremenom, upravljanje sobom i razvojem sopstvene ličnosti, izrade prezentacija i prezentovanje.
40. Organizacije obezbeđuju treninge na radnom mestu i kurseve.
41. Pored obučavanja na radnom mestu, postoji mnogo organizacija i institucija koje se bave edukacijom kroz kratke kurseve, zatim tu su i seminari i konferencije takođe mogu da pruže korisna znanja i informacije iz ove oblasti.
42. Visina plate zavisi od godina zaposlenog, profesionalne prošlosti, broja podređenih, veličine organizacije, geografske lokacije itd.
43. Uslovi za rad eko menadžera obuhvataju radno vreme od 9-17h, mogućnost za samostalni rad, prekovremeni rad.
44. Eko menadžeri mogu da rade u javnom i privatnom sektoru i neprofitnim organizacijama.
45. Ekološki menadžeri mogu da rade u javnom sektoru u lokalnim vladinim sektorima i vladinim agencijama, na poslovnima kao što su inspekcijiski (inspektor u oblasti zaštite životne sredine..), zatim edukativni (predavači)..
46. U privatnom sektoru mogu raditi na poslovima kao što su komunalne službe , poslovnim uslugama, i u “zelenim” kompanijama.
47. U neprofitne ekološke grupe spadaju organizacije, koje se bave zemljištem, vodom, centri za prirodu, nacionalne i regionalne grupe, grupe za ekološko pravo, javne grupe posvećene poboljšanju životne sredine, grupe za zbrinjavanje životinja, kao i srednjoškolske i studentske ekološke organizacije (na primer EKO-FON).
48. Neprofitne organizacije su međusobno slične structure – manje grupe imaju izvršnog direktora I asistenta ispod kojih su volonteri, dok veće organizacije imaju i sector prikupljanja finansijskih sredstava, sector za članstvo, finansije i računovodstvo, kadrove za obrazovanje, koordinatore itd.
49. Programi u akademskim institucijama su iz oblasti konverzije i zaštite životne sredine, počevši od biologije preko hemije i geografije i nauke o zemlji, kao i ekološko usmerenje na ustanovama na kojima se izučava pravo, novinarstvo itd.
50. Pored profesora iz zaštite životne sredine, zaposleni u obrazovanju su i asistenti, različiti treneri i predavači koji nisu zaposleni za stalno.

21. Koji je prvi korak u odlučivanju u tipičnom procesu ekološkog menadžmenta?

formulacija vrednosti

22. Koji je poslednji korak u odlučivanju u tipičnom procesu ekološkog menadžmenta?

procena efektivnosti

23. Od čega zavisi način donošenja odluka u ekološkom menadžmentu?

zavisi od usvojenog modela (tehnokratski ili konsultanski)

24. Čime je otežano donošenje odluka ekološkog menadžera?

Otezano je politikom, lobiranjem, medijima, javnoscu i paznjom nevladinih organizacija, nedostatkom finansija i ekspertiza

25. Da li je jednostavno vršiti predviđanja u slučaju stabilne životne sredine, i zašto?

Nije. Do narusene stabilnosti dolazi usled neocekivanih i naglih promena koje su teske za prognoziranja

26. Ekološki menadžment podleže kritici usled toga što uključuje šta?

ukljucuje subjektivno rasudjivanje isto koliko i naucna istrazivanja, te je u istoj meri i umetnost i nauka

27. Zašto se ekološki menadžment razvijao u zapadnim, demokratskim zemljama?

zato sto tamo postoji relativna sloboda pristupu informacijama, dok danas mora da se prilagodi grupi razlicitih politickih i drustvenih uslova

28. Navedite bar 3 stavke od deset koje su pomogle uspostavljanju ekološkog menadžmenta.

-U sve vecem broju zemalja javnost je postala ekoloski svesna i stoga obazriva u verovanju vladi i velikim korporacijama da stite zivotnu sredinu
-Nevladine i medjunarodne agencije, trgovina i vlade su pocele da traze uvodjenje ekoloskog menadzmenta
-Mediji prate i izvestavaju o pitanjima zivotne sredine
-Osnivanje ekoloskog programa UN-a 1973. god

29. Da li je izveštaj „Naša zajednička bududnost” pomogao uspostavljanju ekološkog menadžmenta i
zašto?

Povecala se svest o potrebi za brigom o zivotnoj sredini

30. Koje godine se održala konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini ljudi u Stokholmu?

1972

31. Koje godine se održao Samit o Zemlji u Riu?

1992

32. Čemu je prilagođena Agenda 21?

lokalnim potrebama mnogobrojnih zemalja

33. Koji su glavni principi ekološkog menadžmenta?

obazrivost i upravljivost

34. Kroz šta se sprovode glavni principi ekološkog menadžmenta?

-"gledanje u buducnost", politiku "sirokih pogleda" i planiranje
-uspostavljanje standarda i pravila, monitoring i audit
-koordinaciju
-operacionalizaciju/implementaciju

35. Koje su bar 3 nove grane ekološkog menadžmenta koje su se pojavile od 1980.?

-ekolosko pravo
-"zeleno" poslovanje
-ekoloski standardi
-eko audit
-ekoloski/eko menadzment sistemi

36. Na osnovu čega su stvoreni eko menadžment sistemi?

na osnovu nacionalnih standarda i medjunarodnih standarda kao i smernica ekoloske politike

37. Koje su prednosti korišdenja eko menadžment sistema?

-smanjenje verovatnoce ekoloski relevantnih akcidenata i neregurarnih stanja u preduzecu i smanjenje rizika time prouzrokovanih steta, zbog povecane kontrole
-smanjenje rizika materijalne odgovornosti za ekoloske stete nastale u normalnom pogonu zbog mogucnosti dokumentovanog dokazivanja regularnog i urednog pogona postrojenja
-poboljsanje opsteg imidza kompanije i njene pozicije na trzistu, pogotovo u slucaju zvanicne sertifikacije

38. Šta je 1974. godine objavila Međunarodna trgovinska komora (ICC)?

objavila je ekoloski kodeks za svetsku industriju koji preduzecima daje konkretna uputstva za integrisanje ekoloske politike u poslovnu politiku kroz 9 tacaka

39. Opišite jednu od tački ekološkog kodeksa za svetsku industriju.

-u pitanjima ekologije i zastite zivotne sredine, kao i u drugim oblastima od drustvenog interesa, industrija kao deo drustva mora stalno da nastoji da se ponasa odgovorno.
Industrija mora da preuzme sve potrebne mere predostroznosti radi obezbedjenja kompatibilnosti proizvoda i proizvodnih procesa sa potrebama zdravlja, vlasnistva, kvaliteta zivota i zivotne sredine.
U slucaju nedostatka odgovarajucih propisa, industrija treba na osnovu svog znanja i svoje tehnologije dadeluje samostalno i po sopstvenoj odgovornosti kako bi praktikovala zastitu zivotne sredine u okviru racionalnih ekonomskih okvira

40. Koji važan međunarodni dokument je usvojen 1991. godine na Drugoj konferenciji svetske industrije o ekološkom menadžmentu (WICEM II)?

Poslovna povelja za odrzivi razvoj

41. Koji standard je stupio na snagu u Velikoj Britaniji 1992. godine?

standard BS 7750

42. Pod kojim naslovom je stupio na snagu standard BS 7750?

specifikacija za ekoloske menadzment sisteme

43. Koje su inicijalne faze (01. i 02.) implementacije i korišdenja sistema BS 7750?

01 je inicijativa i preuzimanje obaveze
02 je pocetna ocena ekoloske situacije

44. Gde nije dozvoljeno korišdenje predviđenog EMA-znaka?

na samim proizvodima

45. Koje su jednokratne početne aktivnosti prilikom prvog pristupa EVRO-EMA sistemu, i da li su one
slične kao i kod nekog drugog sistema, i kog?

identicne su inicijalnim fazama prema BS 7750

46. Koje su bar 2 periodične aktivnosti preduzeda koje slede početne?

-odredjivanje smernica ekoloske politike za preduzece u celini tj. zajednicki za sve lokacije preduzeca u zemljama EU
-utvrdjivanje strateskih i operativnih ekoloskih ciljeva u okviru ekoloskog programa preduzeca za svaku lokaciju posebno

47. Koje pravo stiče preduzede kada uspešno završi početne i periodične aktivnosti?

pravo na prvu sertifikaciju. Time preduzece stice pravo na unosenje svoje lokacije u registar "ekoloski uredjenih" industrijskih lokacija kod nadleznih drzavnih organa

48. Šta se podrazumeva pod ekološkim upravljanjem?

podrazumeva se upravljacko usmeravanje organizacionih sistema ka postizanju manje/vise konkretizovanog cilja opstanka ekosistema, a radi ostvarivanja ekoloske politike i odredjenih ekoloskih ciljeva

49. U koje 2 osnovne grupe mogu da se podele standardi serije ISO 14000?

-standardi potrebni za uvodjenje i primenu sistema ekoloskog upravljanja
-standardi orijentisani na ekoloske karakteristike proizvoda

50. Čemu služe standardi iz prve, a čemu standardi iz druge grupe serije ISO 14000?

-u prvu grupu standarda spadaju standardi koji sadrze specifikaciju i uputstva za eko menadzment sistem. Standardi subserije ISO 1401x koji sadrze uputstva za ekolosko proveravanje i 1403x koji daju uputstva za ocenjivane ekoloskog ucinka
-u drugu grupu standarda spadaju standardi subserije ISO 1402x koji sadrze uputsva za ekolosko obelezavanje, 1404x daju uputstva za utvrdjivanje svih ekoloskih uticaja proizvoda tokom njegovog celokupnog zivotnog ciklusa
1406x koji sadrze uputstva za tretman ekoloskih aspekata u standardima za proizvode.

Respect

Evo spojeno (btw ovih drugih 30 sam pisao )
ODGOVORI ZA II KOLOKVIJUM
(Odsek ME I OM)

1.U čemu je razlika između menadžmenta prirodnih resursa i ekološkog menadžmenta
MNP je više usmeren na specifične komponente Zemlje-resurse koji imaju svoju korisnost i mogu biti eksploatisani,za korist posebnih interesnih grupa, kompanija, vlada.Odnosi se na probleme koji imaju tendenciju da budu reaktivni, često se oslanjajući na tehnološke mogućnosti „popravke na brzinu“uz pristup „projekat po projekat“.Menadžeri prirodnih resursa imaju malo sociološkog znanja i ekološke ekspertize.MNP zaostaje za ekološkim menadžmentom u poslednjih 40 godina.Ekološki menadžment razvija fleksibilniji stav nego mnp.Fokus ekološkog menadžmenta je multidisciplinarnost, interdisciplinarnost, kompletnost, a stil je preventivni i participni.

2. Čime se odlikuje multidisciplinarni pristup ekološkog menadžmenta?
Odlikuje se primenom različitih disciplina u dobijanju inf. korišćenjem analitičkih veština i razmatranja bez težnje za integrisanim objedinjavanjem dobijenih rezultata.

3. Šta podrazumeva interdisciplinarni pristup?
Podrazumeva blisku saradnju različitih specijalista radi pokušaja integrisanja dobijenih koncepata.

4. Na čemu je fokus ekološkog menadžmenta?
Odnosi se na ekološko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na praktičnom suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu očuvanja životne sredine(kao što je npr. Modifikovanje ljudskih navika, koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju.

5.Navesti najmanje 3 karakteristike fenomena ekološkog menadžmenta?
Često se koristi kao opšti termin, podržava održivi razvoj,bavi se svetom pod uticajem čoveka,zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup,mora da integriše različite stavove o razvoju,traži integraciju nauke, društvenih nauka, političkog odlučivanja i planiranja.

6.Navesti najmanje 3 definicije ekološkog menadžmenta?
1.Formulacija ekoloških strategija razvoja,2.Interfejs između naučnog razvoja i politike razvoja i implementacije,3.Traženje najbolje moguće ekološke opcijeradi promocije održivog razvoja,4.Kontrola svih ljudskih aktivnosti, koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu, 5. Menadžment ekoloških performansi organizacija, tela i kompanija 6.Proces donošenja odluka, koji reguliše uticaj ljudskih akticnosti na životnu sredinu na takav način, da kapacitet životne sredine za održivi razvoj ne bude narušen.

7.Ako je prvi zahtev za ekološkog menadžera da identifikuje ciljeve, navesti ostala dva zahteva.
Drugi zahtev je da utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva, a treći da razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva.

8.Navesti najmanje tri faze praktičnog usvajanja ekološkog menadžmenta.
1.identifikovanje potreba/ciljeva i definisanje problema,2.određivanje odgovarajućih akcija(uključuje ocenjivanje uticaja, opasnosti i rizika), 3. sastavljanje plana 4. implementacija, 5.razvoj tekućeg menadžmenta 6. procena i regulacija menadžmenta 7. budući ekološki menadžment

9.Navesti najmanje 3 stavke koje uključuju ciljevi ekološkog menadžmenta.
Prevencija i rešavanje ekoloških problema, uspostavljanje granica, upozoravanje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovo prevazilaženje,gde je moguće poboljšavanje „kvaliteta života“,identifikovanje korisnih nivih tehnologija ili politika.

10.Opisati jedan od zakona o ekologiji, koji predstavljaju implikacije ekološkog menadžmenta.
Treba voditi računa da se supstance koje su proizveli ljudi ne mešaju sa biohemijskih procesima u prirodi(ekološki menadžment mora da vrši monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeđenja nenarušavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog značaja)

11.Prema Clarku, odgovori na koja pitanja predstavljaju suštinu ekološkog menadžmenta?
Predstavljaju odgovore na dva pitanja: 1.Kakvu planetu želimo?
2. Kakvu planetu možemo da dobijemo?

12.Koja su tri glavna pristupa kroz koje bi ekološki menadžment trebao da modifikuje etiku pojedinca, grupa i društava radi postizanja svojih ciljeva?
To su: savetnički, ekonomski ili fiskalni i regulatorni.

13.Šta obuhvata savetnički pristup?
obrazovanje, demonstracije (npr. model farmi ili fabrika), medije (otvoreni ili zatvoreni pristupi-npr. pismo uključuje poruku), savete (pamflete, telefonske linije za pružanje pomoći itd.)

14. Šta obuhvata ekonomski ili fiskalni pristup?
oporezivanje(„zelene“ takse), kredite, zajmove, pomoć, popuste, kvote ili trgovačke sporazume

15.Šta obuhvata regulatorni pristup?
standard, restrikcije i monitoring, licence, određivanje zone(restriktivne aktivnosti na datom području)

16.Navesti dileme sa kojima se suočava ekološki menadžment?
Etičke dileme- npr. šta očuvati: inuitske lovce ili kitove?
Dileme efikasnosti- npr. koliko je prihvatljivo oštećenje životne sredine?
Dileme pravičnosti- npr. ko dobija od odluka ekološkog menadžmenta, a ko plaća?
Dileme slobode- npr. do kog stepena ljude treba primoravati da štite životnu sredinu?
Dileme nesigurnosti- npr. kako izabrati pravac delovanja bez odgovarajućeg znanja ili podataka?
Dileme procene- npr. kako porediti različite efekte raznovrsnih opcija ili akcija?

17.Koje godine se održao Samit o Zemlji?
1992. godine.

18.Navesti bar 2 stavke sa kojima se u današnje vreme sve više suočavaju ekološki menadžeri.
Suočavaju se sa: nedokazanim pretnjama, globalnim izazovima, problemima koji zahtevaju hitne odluke
povećanjem informisanosti i razmene informacija sa nevladinim organizacijama preko Interneta i drugih mreža .

19.Koje su profesionalne institucije i agencije uključene u ekološki menadžment?
vladine agencije(npr.Evropska ekološka agencija), međunarodna tela i pomoćne organizacije ( kao UNEP, FAO, Svetska banka,USAID...), istraživački institute (npr. IIED), nevladine organizacije ( npr. WWP, IUCN, „Prijatelji Zemlje”), javnost

20.Koji su motivi ekološkog menadžmenta?
Pragmatični razlozi- strah ili zdrav razum navode ljude ili administratore da pokušaju da izbegnu problem.
Želja za smanjenjem troškova- jeftinije je izbeći ili se suprostaviti problemima nego se suočiti sa njihovim posledicama(zagađenje, tužbe...) Takođe postoje prednosti u iskorišćenju otpada, uštedi energije i održavanju ekološkog kvaliteta.
Popuštanje- pojedincima, lokalnoj vladi, kompanijama, državama...,a koje je propisano zakonima, nacionalnim i međunarodnim sporazumima s ciljem vođenja brige o životnoj sredini.
Promena u etici- istraživanja, mediji, pojedinci ili grupe aktivista mogu da budu inicijatori novih stavova, sporazuma ili zakona.
Makroekonomija- promocija ekološkog menadžmenta može da dovede do ekonomske ekspanzije: tržište opreme za kontrolu zagađenja, upotreba obnovljivog otpada, sigurnije i efikasnije snadbevanje energijom i sirovinama.
21. Koji je prvi korak u odlučivanju u tipičnom procesu ekološkog menadžmenta?
Formulacija vrednosti.

22. Koji je poslednji korak u odlučivanju u tipičnom procesu ekološkog menadžmenta?
Procena efektivnosti.

23. Od čega zavisi način donošenja odluka u ekološkom menadžmentu?
Zavisi od usvojenog modela (tehnokratski ili konsultantski).

24. Čime je otežano donošenje odluka ekološkog menadžera?
Otežano je politikom, lobiranjem, medijima, javnošću i pažnjom nevladinih organizacija, nedostatkom finansija i ekspertiza.

25. Da li je jednostavno vršiti predviđanja u slučaju stabilne životne sredine, i zašto?
Nije jednostavno zato što usled jednom narušene stabilnosti dolazi do neočekivanih I naglih promena koje su teške za prognoziranje.

26. Ekološki menadžment podleže kritici usled toga što uključuje šta?
Usled toga što uključuje subjektivno rasuđivanje isto koliko i naučna istraživanja.

27. Zašto se ekološki menadžment razvijao u zapadnim, demokratskim zemljama?
Zato što tamo postoji relativna sloboda u pristupu informacijama.

28. Navedite bar 3 stavke od deset koje su pomogle uspostavljanju ekološkog menadžmenta.
Osnivanje ekološkog programa UN-a 1973. Godine, Razvoj zelenih politika 1970. Godine, mediji prate i izveštavaju o pitanjima životne sredine.

29. Da li je izveštaj „Naša zajednička bududnost” pomogao uspostavljanju ekološkog menadžmenta i
zašto?
Jeste zato što je povećao svest o potrebi za brigom o životnj sredini.



30. Koje godine se održala konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini ljudi u Stokholmu?
1972. godine.

31. Koje godine se održao Samit o Zemlji u Riu?
1992. godine.

32. Čemu je prilagođena Agenda 21?
Prilagođena je lokalnim potrebama mnogobrojnih zemalja.

33. Koji su glavni principi ekološkog menadžmenta?
Obazrivost i upravljivost.

34. Kroz šta se sprovode glavni principi ekološkog menadžmenta?
Sprovode se kroz gledanje u budućnost, uspostavljanje standarda i pravila, koordinaciju, operacionalizaciju.

35. Koje su bar 3 nove grane ekološkog menadžmenta koje su se pojavile od 1980.?
Ekološko pravo, ocenjivanje uticaja, rizika i opasnosti, eko audit, ekološki standardi itd.


36. Na osnovu čega su stvoreni eko menadžment sistemi?
Stvoreni su na osnovu nacionalnih standarda (npr. Britanski BS 7750) i međunarodnih standarda (ISO 14000), kao i smernica ekološke politike (EVRO-EMAS).

37. Koje su prednosti korišdenja eko menadžment sistema?
Smanjenje verovatnoće ekološki relevantnih nesreća I neregularnih stanja u preduzeću, smanjenje rizika materijalne odgovornosti za ekološke štete nastale u normalnom pogonu zbog mogućnosti dokumentovanog dokazivanja regulatornog i urednog pogona postrojenja, poboljšanje opšteg imidža kompanije.

38. Šta je 1974. godine objavila Međunarodna trgovinska komora (ICC)?
Objavila je ekološki kodeks za svetsku industriju, koji preduzećima daje konkretna uputstva za integrisanje ekološke politike u poslovnu politiku kroz 9 tačaka.

39. Opišite jednu od tački ekološkog kodeksa za svetsku industriju.
Industrija treba da kupcima daje savete I uputstva za svoje proizvode, naročito za rukovanje, transport, korišćenje, odstranjivanje, ponovno korišćenje I recikliranje. Ovo treba da pomogne potrošaču da odgovorno koristi proizvod.

40. Koji važan međunarodni dokument je usvojen 1991. godine na Drugoj konferenciji svetske
industrije o ekološkom menadžmentu (WICEM II)?
Usvojen je predlog Poslovne povelje za održiv razvoj, koja predstavlja prvi značajan medjunarodni document u kome su izloženi osnovni principi ekološkog menadžmenta u privredi.

41. Koji standard je stupio na snagu u Velikoj Britaniji 1992. godine?
Stupio je standard BS 7750

42. Pod kojim naslovom je stupio na snagu standard BS 7750?
Stupio je pod naslovom “Specifikacija za ekoloske menadzment sisteme”.

43. Koje su inicijalne faze (01. i 02.) implementacije i korišdenja sistema BS 7750?
01. Inicijativa i preuzimanje obaveza, 02. Početna ocena ekološke situacije.

44. Gde nije dozvoljeno korišdenje predviđenog EMA-znaka?
Nije dozvoljeno bez propratnog objašnjenja koje se odnosi na lokacije preduzeća učesnika.

45. Koje su jednokratne početne aktivnosti prilikom prvog pristupa EVRO-EMA sistemu, i da li su one
slične kao i kod nekog drugog sistema, i kog?
Identične su sa inicijalnim fazama BS 7750.

46. Koje su bar 2 periodične aktivnosti preduzeća koje slede početne?
Određivanje smernica ekološke politike za preduzeće u celini tj. zajednički za sve lokacije preduzeća u zemljama Evropske unije; Utvrđivanje strateških I operativnih ekoloških ciljeva u okviru ekološkog programa preduzeća za svaku lokaciju posebno.

47. Koje pravo stiče preduzede kada uspešno završi početne i periodične aktivnosti?
Stiče pravo na prvu sertifikaciju.

48. Šta se podrazumeva pod ekološkim upravljanjem?
Podrazumeva se upravljačko usmeravanje organizacionih sistema ka postizanu manje/više konkretizovanog cilja opstanka ekosistema, a radi ostvarivanja ekološke politike I određenih ekoloških ciljeva.

49. U koje 2 osnovne grupe mogu da se podele standardi serije ISO 14000?
1. Standardi potrebni za uvođenje i primenu sistema ekološkog upravljanja, 2. Standardi orijentisani na ekološke karakteristike proizvoda, koji nisu potrebni za uvođenje I primenu sistema ekološkog upravljanja u preduzeću.

50. Čemu služe standardi iz prve, a čemu standardi iz druge grupe serije ISO 14000?
Standari iz prve grupe služe za ekološko upravljanje na nivou preduzeća, dok su standardi druge gupe delimično namenjeni privrednim organizacijama I asocijacijama, a delimično višim, državnim instancama ekološkog upravljanja.

jel se zna kada izlaze rezultati?

ako sam ja dobro cuo za nedelju dana

trebalo bi sutra popodne

pa kada ce rezultati???

Jel neko zna kada će rezultati?

Covece treba im dve nedelje da pregledaju....strasno

a mozda su okacili rezultate na vratima kabineta? LOL

Jel saznao neko kada ce ti famozni rezultati?

izasli rezultati.....

http://www.fon.rs/osnovnestudije/rezult ... 281%29.pdf

jel se zna kad se upisuju ocene i jel zadaci treba da se urade u knjizi, na papiru ili kako vec?

da,da i mene to zanima?

pa,da je rekla doneti zadatke na uvid verovatno bi bilo u knjizi,a ovako mislim da bi trebalo na papiru...a i mene zanima kada je upis

pa 6 jula u terminu ispita valjda

_________________
" Shoes can CHANGE your life...." ask Cinderella ))