Započni novu temu Odgovori na temu  [ 35 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: interesantni textovi
PostPoslato: 15.10.2006. 16:31:19 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
da ne bismo otvarali za svaki chlanak sa sajta/iz novina koji postavimo zasebnu temu koja umre sa jednim jedinim postom, evo teme za sve chlanke iz novina ili sa sajtova ili iz kojih vecj drugih izvora.
zhiveli :]


poshto vidim da je ovo pitanje aktuelno, evo jednog dosta dobrog texta iz poslednjeg ekonomista.

ekonomist.co.yu je napisao:
Kako trgovati na berzi
Ko umije, njemu akcije

U Srbiji se trenutno više isplati ulagati u hartije od
vrednosti, nego novac čuvati na štednoj knjižici - Da li
svi brokeri mogu da pruže pravu informaciju i koliko
usluga koju investitor očekuje zavisi od dubine njegovog
džepa - Koji papiri su potrebni da bi neko postao
vlasnik akcija u Srbiji - Da li trguju profesori i
studenti beogradskog Ekonomskog fakulteta

Ko je prošlog leta ušteđevinu od hiljadu evra oročio u
nekoj banci, danas je bogatiji najviše za pedesetak
evra. A ko je za istu sumu kupio akcije Čačanske banke,
za godinu dana je pet puta uvećao svoj imetak. Jer,
akcija Čačanske banke je sa prošlogodišnjih 12.000
skočila na 60.000 dinara. Ali, ko je znao da će rejting
Čačana tako (strelovito) da raste. A drugo, možda i kao
prvo, kako je uopšte (bilo) moguće kupiti akcije. Ne
samo Čačanske banke, nego i bilo kog drugog preduzeća. I
da li morate imati milione (dinara ili evra, svejedno)
ili su dovoljne i hiljade (istih valuta)? Konačno, da li
morate biti broker, ili bankar da biste se našli u
“berzanskoj areni”?

Brokeri s Moravu

Pretpostavimo da je Beograđanin Marko Marković svestan
mogućnosti da iz “priče” ne izađe sa dobitkom, ali da je
ipak odlučio da za hiljadu evra kupi akcije na
Beogradskoj berzi. Njegov naredni korak trebalo bi da
bude potraga za brokerom. Već na tom prvom koraku
stručnjaci će mu savetovati da “širom otvori oči”.
“Veoma je važno imati na umu da postoji razlika između
licenciranih brokera, koji stvarno trguju na Beogradskoj
berzi i zaposlenih u ‘bek ofisu’ neke brokerske kuće ili
banke koja ima dozvolu za trgovanje”, kaže za Ekonomist
Saša Aleksić, glavni broker u Sinteza investu. Zaposleni
u “bek ofisu” klijentu, potencijalnom kupcu, mogu da
obrade podatke, pripreme dokumenta koja treba da
potpiše, daju pravila poslovanja, tarifnik, kao i
osnovne informacije o načinu komunikacije sa brokerskom
kućom. Ali, od kvaliteta osoblja zavisi i mogućnost da
klijent dobije dodatne informacije o načinu
funkcionisanja tržišta, metodama trgovanja,
specifičnostima saldiranja u Centralnom registru...

Iz toga sledi da postoji i “klasifikacija” klijenata
prema veličini investicija, tj. drugačije rečeno, prema
količini para kojom raspolažu. Dakle, da li će sa
Markovićem da razgovara više ili manje kvalifikovan
broker ili neki pomoćni službenik, itekako utiče
pomenutih “hiljadu evra”. Jer, u tom konkretnom slučaju
brokerska kuća bi, uz standardnu proviziju od jedan
odsto (od vrednosti transakcije), zaradila 800 dinara, a
njen službenik bi verovatno, pojašnjavajući detalje,
potrošio nekoliko sati. Prema Aleksićevim rečima, mali
ulagači, kao što je Marko, obično su i najzahtevniji u
pitanjima, a ujedno su i najnesigurniji. Zaključak je,
dakle, da odnos zarade i vremena koje broker potroši,
nije ni malo nevažan, naprotiv: stara izreka “koliko
para, toliko muzike” važi i u ovom slučaju.
S druge strane, međutim, kad se pojavi “investitor”, tj.
klijent, sa recimo 20.000 evra, tada brokeri praktikuju
da direktno razgovaraju sa njim i biće spremni da mu
daju “smernice”, skrenu pažnju na pojedina dešavanja,
vesti, ponude... Isto bi uradila i banka, gde bi
klijenta primio lično menadžer “korporejt” sektora.
Ipak, ima jedna stvar u kojoj su “mali” i “veliki”
investitori jednaki: ni jedni ni drugi neće dobiti
odgovor na pitanje koje je za svakoga najvažnije - čije
su akcije perspektivne, šta da kupe. Brokeri u Srbiji,
naime, još nemaju pravo da savetuju klijente. Za to je,
naime, potrebno da imaju licencu za investicionog
savetnika. Kurseve za tu “titulu” organizuje Komisija za
hartije od vrednosti, ali, kako kažu u Komisiji, “kurs
je u toku”. Tako klijent može da dobije informaciju o
potencijalno dobrim hartijama, jedino ako broker prekrši
Zakon; da li su klijenti sa debljim buđelarom u tom
pogledu “jednakiji” od onih drugih - proverite sami.
Brokeri imaju običaj da “umesto saveta” predoče klijentu
listu akcija koje se nalaze na tzv. kontinuiranom
trgovanju, objašnjavajući da su to likvidne akcije. To
znači da se kupljena akcija lako može prodati, odnosno
da za nju uvek ima kupaca po nekoj ceni. Kao reper za
odgovor “koju akciju da kupim” na prvom mestu treba da
posluži poslovanje kompanije, zatim menadžment,
eventualno preuzimanje, ali i atraktivnost sektora kojem
kompanija pripada. Veliki problem predstavlja to što
klijent često nije u mogućnosti da dođe do svežih
finansijskih rezultata kompanija. Na Beogradskoj berzi,
recimo, prema podacima od juna ove godine, 85 preduzeća
drži podatke o poslovanju još iz 2003. godine, dok je
čak polovina kotiranih firmi, dakle njih oko četiri
stotine, imalo “prospekt” iz 2004. godine. A među njima
su, eto paradoksa, bile i “viđenije” kompanije.

Citiraj:
Potrebni papiri
• Ugovor o posredovanju sa brokerom koji trguje u
ime klijenta (ne naplaćuje se)
• Namenski račun kod banke radi kupoprodaje
akcija (provizija zavisi od banke)
• Ugovor o otvaranju vlasničkog računa
(provizija oko 500 dinara, zavisno od brokera)
• Nalog za kupovinu ili prodaju akcija (troškovi
ispostavljanja naloga za trgovanje su oko 200
dinara)

Provizije, takse, nadoknade

U brokerskoj kući svaki investitor treba da potpiše
ugovor o otvaranju vlasničkog računa hartija od
vrednosti, ugovor o posredovanju u trgovanju hartijama
na berzi i nalog za trgovanje. U banci je potrebno da
otvori dinarski “namenski” račun, tj. račun koji služi
isključivo za kupovinu akcija i da potpiše izjavu i
ovlašćenje za brokera da ima uvid u stanje na njegovom
računu. Da ne bude zabune, to ne znači da broker može
samostalno da raspolaže klijentovim novcem, već samo da
ima uvid u visinu sredstava na računu. U Sloveniji i
Hrvatskoj klijenti već odavno imaju mogućnost da
direktno uplaćuju novac na svoje račune kod brokerske
kuće, što olakšava i ubrzava trgovanje. U Srbiji,
međutim, iz nepoznatih razloga to nije moguće.
Kada «berzanski žutokljunac» odluči da se upusti u
trgovinu, tj. Kad odluči koju će akciju kupiti (ili, što
je bar na početku ređe, prodati) on mora da definiše
ostale elemente naloga za trgovanje (cenu, količinu,
banku, rok važenja naloga), potpisuje nalog i dostavlja
brokeru potvrdu banke o stanju na svom (namenskom)
računu za kupovinu akcija. Nalog za kupovinu ili prodaju
akcija donosi se u brokersku kuću, ali može i da se
pošalje faksom. U ovom drugom slučaju klijent bi trebalo
već sledećeg dana da dođe kod brokera i potpiše poslati
nalog.

Kod naloga za kupoprodaju akcija važno je poznavati i
vrste naloga. Ako klijent da tzv. «limit nalog», to
znači da je odredio maksimalnu cenu koju želi da plati.
Sa druge strane, kupiti akciju po «tržišnom nalogu»
znači kupovinu po bilo kojoj ceni. Očigledno ovaj drugi
slučaj može biti nepovoljan po klijente, jer znači da
plaćaju skuplje, odnosno prodaju jeftinije, nego što bi
to verovatno mogli. «Ukoliko klijenti žele da maksimalno
kontrolišu rizik sa kojim se susreću na berzi, bilo bi
dobro da svom brokeru ispostave limit nalog. Rizik je da
na osnovu takvog naloga možda neće biti zaključena
transakcija. Ukoliko im se pak žuri ili iz bilo kog
razloga ne mare za cenu po kojoj će neku akciju da kupe
ili prodaju, trebalo bi da ispostave tržišni nalog»,
kažu u Beogradskoj berzi.
Od prevelikog šoka da cena akcije bude potpuno
obezvređena, «igrače» štiti berzanski mehanizam, tzv.
zona fluktuacije. Kod trgovanja akcijama ona ograničava
dnevnu oscilaciju cena od najviše 20 odsto naviše ili
naniže. Izuzetak je prvo trgovanje, kada zona
fluktuacije po pravilniku Beogradske berze iznosi (čak)
plus/minus 300 odsto. Ukoliko je zaradio, građanin već
posle tri dana od prvog dana trgovanja, na računu može
da ima novac.
Bez obzira na to, međutim, da li je dobio ili je
izgubio, svaki klijent mora da plati troškove. Ukupni
troškovi na transakciju od hiljadu evra (bez poreza na
kapitalnu dobit) kreću se između 18 i 20 evra. Fiksni
troškovi su provizija Beogradske berze i Centralnog
registra, koji zajedno čine 0,25 odsto transakcije i
trošak poreza na prenos apsolutnih prava od 0,30 odsto.
Minimalna brokerska provizija je 0,30 a standardna oko
jedan odsto, mada nije retko da na manje iznose brokeri
zaračunaju proviziju i do dva odsto od transakcije.
Troškovi za otvaranje vlasničkog računa i ispostavljanje
naloga za trgovanje, u zavisnosti od brokerske kuće,
kreću se oko 700 dinara.
Na sve to treba dodati i porez na kapitalnu dobit koji
iznosi dvadeset odsto.

Citiraj:
Kako trgovati u regionu?

Zahvaljujući novom Zakonu o deviznom poslovanju,
građanima Srbije od nedavno je dozvoljeno da
trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama.
Sa aspekta otvorenosti tržišta, Crna Gora je
najpogodnija za investiranje. Za razliku od
zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje
nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju
nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama
crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro
berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj kući u
Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša. Brokerska
provizija za transakcije veća od 2.000 evra, je
između 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije.
Ukoliko je vrednost transakcije niža od 2.000
evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra.
Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i
porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na
transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje
vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15
odsto. On se, međutim, ne plaća ukoliko je
ostvaren prodajom hartija koje je investitor u
vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se
iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u
roku od godinu dana od trenutka realizacije te
dobiti.
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji
porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska
ograničenja za investitore, bilo domaće ili
strane. Stranac dakle može direktno da stupi u
kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje.
Ipak, pored intencije da se uvede porez na
kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tržište i
dalje pod snažnim uticajem političkih faktora,
nestabilnosti i slabe ekonomske situacije.
U Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom
poslovanju, i domaći i strani investitori treba da
dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija
i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji
ili inostranstvu. Ova kontrola se pravda potrebom
vođenja monetarne politike. Isto tako,
potencijalni učesnik na tržištu ne može da trguje
direktno sa brokerom, već transakcije mora da
obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi
poslovima.
Slično Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i
nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi
banaka. Praktično to znači da rezidenti Hrvatske
ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom,
niti strani rezident može da sklapa poslove sa
hrvatskom brokerskom kućom, što ne sprečava
obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali
povećava transakcione troškove. Poreza na
kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje
samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju
kao glavni učesnici na tržištu kapitala, jer su
one vlasnici društava za upravljanje investicionih
i penzionih fondova i brokera.
U Albaniji se još uvek ne trguje hartijama od
vrednosti. Berza i Komisija za hartije od
vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj
zgradi), ali za sada ne obavljaju poslove.

Oprezni ekonomisti

Ko trguje na berzi? O tome nema nikakvih podataka, ni
jedna agencija nije radila takvo istraživanje. A pitanje
bi bilo i šta bi dobila, jer se kod nas na “bogaćenje na
berzi” - da li pod uticajem Sorosovog i sličnih imidža –
još gleda kao na nešto, u najmanju ruku, sumnjivo. Mala
i otud svakako nereprezentativna anketa koju je sproveo
Ekonomist, pokazuje da na Beogradskoj berzi “igra” mali
broj ljudi, čak i među onima koji se profesionalno, na
jedan ili drugi način, bave ekonomijom. Među menadžerima
različitih nivoa koje smo ispitivali, najveći broj nije
“ni kročio” na berzu, a i nema nameru da to učini u
doglednoj budućnosti.
Ni jedan od deset studenata Ekonomskog fakulteta sa
kojima smo razgovarali nije se oprobao u “berzanskom
mešetarenju”. Svi kao razlog ističu nedostatak novca,
ali kad malo zagrebete ispod površine, vidite da novac u
stvari nije presudan, jer su bar neki od njih
raspolagali makar minimalnom količinom novca. Uz to,
nikome nije palo na pamet da bi mogao da trguje i “u
ime” i “za račun” svojih roditelja, rođaka ili
prijatelja. Za to je, međutim, osim hrabrosti, ili bolje
rečeno sklonosti riziku, potrebno i znanje, odnosno
informisanost. A znanje koje su (do sada) stekli na
fakultetu sigurno nije dovoljno da bi “sutra” kupili
akcije nekih kompanija, jer se predavanja svode na to
da je srpsko tržište kapitala uvek u povoju i da razvoj
tek predstoji. Ako tome dodamo “opšte nepoverenje u
Srbiju”, dolazimo i do odgovora zašto bi Igor
Marjanović, koji je pred diplomom na Ekonomskom
fakultetu, čak i sedmicu na lotou uložio u banku.
U stvari, bar u ovom konkretnom slučaju, studenti su
samo “dobri đaci”, jer ni njihovi profesori ne
razmišljaju mnogo drugačije. “Kad bih imao para, kao što
nemam, čini mi se da ne bih ulazio u rizičnije
poduhvate, već bih stavio pare na štednju. Razmišljao
jesam, ali izgleda da baš i nisam srećne ruke. Kada sam
uzimao besplatne akcije, još po starom zakonu iz 1997.
godine, smatrao sam da su pivare najperspektivnije.
Generalno sam pogodio, ali sam na nesreću izabrao
Beogradsku pivaru, koja sad baš i ne stoji sjajno”, kaže
Jurij Bajec, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, takođe ne
trguje akcijama, ali trguje njegova supruga, takođe
profesor ekonomije. Kao razlog zašto ne trguje akcijama,
Cvjetićanin navodi plitko tržište, ali i to što još
vlada doba bahatih pojedinaca. “Mnogi zakoni na
finansijskom tržištu se ne poštuju. Jedna stranka koja u
toj oblasti drži monopol, smatra da je to njena prćija.
I normalno je da se u takvim uslovima svi koji nisu
bliski onima koji drže buzdovan u ruci, ne osećaju
najbolje. Znači, onaj ko im nije blizak možda i ne bi
trebalo da se bakće tim stvarima, a onaj ko jeste, taj
će i da ostvari profit”, kaže Cvjetićanin.
Nešto drugačije mišljenje ima profesor na beogradskom
Ekonomskom fakultetu Boško Živković koji na Beogradskoj
berzi već godinu dana trguje akcijama dve kompanije.
Glavni razlog nije, međutim, zarada: “To mi je više da
zaštitim svoj integritet, jer na fakultetu to i predajem
studentima”, kaže Živković.

Citiraj:
Servisi Beogradske berze
SMS - sve informacije o trenutnoj ceni hartije od
vrednosti, njenoj promeni i količini možete dobiti
slanjem poruke odgovarajuće sadržine na broj 1027
bilo koje lokalne mreže (062, 063, 064, 065).
Svaka hartija ima svoj simbol (više informacija na
www.belex.co.yu)
BELEXinfo - informacije o trgovanju u realnom
vremenu i mogućnost trenutnog praćenja trgovanja.
Nalazi se na web stranici http:/www.belex.info,
gde se mogu pronaći podaci o poslednjoj ceni,
kretanju cene, najboljoj ceni ponude i tražnje i
količini hartija koje su u ponudi odnosno tražnji
po najpovoljnijoj ceni.
BELEXtiker - mogućnost praćenja cene hartija, u
realnom vremenu, sa promenom cene u odnosu na
početnu cenu te hartije. Hartije su obeležene
simbolom, a njihove cene i promene obeležene su
apsolutnim iznosom i procentom, kao i različitim
bojama (crvenom i zelenom) u zavisnosti od pravca
u kome se cena kreće.


Ovu priču počeli smo jednim pozitivnim primerom. Takvih
ima još. Recimo, kada je počela da se kotira na berzi,
2002. godine, akcija Hemofarma vredela je 450 dinara.
Pre godinu dana akcija je premašila pet hiljada, da bi
samo pre mesec i po dostigla vrednost od 12.340 dinara.
Ili, uzmimo akcije Agrobanke, koje su u poslednja dva
meseca duplirale svoju vrednost. Ali, da li sve
berzanske priče imaju srećan kraj? U Srbiji se o
gubicima na berzi malo zna, pa izgleda kao da ovde niko
još ne gubi.
Istorija berzanskog poslovanja nije posuta samo
zvezdama. Velikih lomova, poput onog iz 1929. više
(verovatno?) neće biti, ali propasti velikih kompanija
poput Parmalata u Italiji ili Enrona u Americi, koji su
ojadili hiljade svojih akcionara, kao i velike berzanske
“krize”, poput one nedavne u jugoistočnoj Aziji,
upozoravaju da berzom ne teče (samo) “med i mleko”.

Suzana Bojadić

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Poslednji put menjao bLooez dana 18.04.2007. 10:18:20, izmenjena samo jedanput

Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 15.10.2006. 19:16:03 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 16.12.2001. 17:03:40
Postovi: 1463
Lokacija: Manaus
Godina: Dipl.
Smer: IS
U super, jos samo da otpratim predavanja na modulu na FON-u onako na divljaka...

_________________
www.slamarica.com - www.foliograph.com - www.turizamusrbiji.rs


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 15.10.2006. 21:50:19 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 03.08.2006. 17:37:43
Postovi: 1297
Lokacija: on a horse.
Godina: IV
Smer: IS
Odličan tekst.

_________________
vous êtes des animaux


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta: interesantni textovi
PostPoslato: 18.04.2007. 10:12:36 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
ekonomist.co.yu je napisao:
Integracije
Tele(tragi)com


Florian Maria Georg Christian Graf Henckel von Donnersmarck - toliko mu je puno ime i zaslužuje da se napiše celo, jer je u pitanju autor najbolje analize neljudskih metoda Stasi, policije u DDR, a time i celog realocijalizma. Njegov film “Životi drugih” povod je intervjua za italijansku TV i pitanje: “Ko je danas preuzeo ulogu Stasi?” Odgovor je bio kratak: “Telekom!” Sudeći po odličnom znanju italijanskog, očito je da mladi nemački filmadžija, aristokratskog porekla, vrlo dobro zna šta se sa Telekomom u Italiji zbiva.
A ipak bi se reklo da nije mislio na Telecom Italia, niti samo na sve telekome u svetu, nego na zastrašujuću želju, bez obzira na politički sistem, da se ljudima otima njihov život i kroji po standardima onih koji vladaju. Nije, međutim, namera da se analizira sveprisutna orvelovska želja za vladanjem ljudima. Želja je da se prodre makar malo u mehanizme borbe za dominacijom u sferi poslova i pronikne u paralelu Stasi i Telekoma.
Telekom Italia, kako je policija ustanovila, pored običnih poslova telefoniranja, bavio se prisluškivanjem političara, poslovnih ljudi, institucija i svega gde se moglo dopreti do važnih informacija. Da li je neko drugi prisluškivao njih, pa saznao za nameru da se prodaju strancima, nije za sada jasno. Desilo se da informacije o prisluškivanju i hapšenja odgovornih (jedan se ubio) koincidiraju sa namerom predsednika Telecom Italia Marka Tronketi Provere, mahera svetskih razmera, da proda komapaniju Amerikancima.
Da bi lakše obavio posao, postavio je, pa zatim smenio, generalnog direktora, Gvida Rosija, uglednog pravnika, čim je taj otkrio “Čikago dvadestih u Milanu danas”. Bespoštedni Tronketi Provera počeo je karijeru tako što se oženio ćerkom vlasnika kompanije Pirelli. Tast mu je poverio kompaniju, koju je on od proizvodnje auto-guma pretvorio u konglomerat koji se ponajviše bavi nekretninama i finasijskim transakcijama. Njegova veština upravljanja ogleda se u tome što sa samo 0,6 odsto vlasništva neprikosnoveno vlada kompanijom koja na tržištu vredi 44 milijarde evra.
Suština načina vođenja poslova je u tzv. “Kineskim kutijama”, prenošenju vlasništva iz velike firme u sve manje i manje, tako da se gotovo utre trag. U ovom slučaju, najveći pojedinačni vlasnik Telecom Italia je kompanija Pirelli, ali ne direktno, nego na vrhu lanca od sedam kompanija koji se završava posedovanjem 18 odsto Telecom Italia - dovoljno da se upravlja firmom bez pogovora. Tronketi Provera je u celoj toj igri formalno samo jedan od 65 odsto sitnih akcionara, dok ostatak između Olimpije, kompanije koja je šesta u Pirelli lancu vlasništva telekoma, njenih 18 odsto, i sitnih akcionara pokrivaju banke sa ulozima od 1,5 do 5,2 odsto vlasništva.
Kao slapovi preliva se vlasništvo iz jedne u drugu kompaniju naniže, dok profit ide obrnutim smerom naviše do Pirelli-a. U svemu tome Tronketi Provera je menadžer najveće kompanije i predsednik upravnog odbora ostalih u lancu. U Pirelli-u se on zadovoljava godišnjom platom od 2,85 miliona evra, koja ga ranigira tek na 23. mesto, ali zato u Telekomu prima 5,21 milon evra, po čemu je 13. na listi. Kada se te dve “plate” saberu sa “sićom” iz drugih kompanija, on je nesumnjivo najbolje plaćeni menadžer u Italiji.
Pri tome, Telecom Italia ima 39 milijardi evra gubitka! Njemu vlasništvo ne treba - on vlada “usitnjenim” vlasnicima. Sada je rešio da proda Pirelli-evu kompaniju Olimpia američkoj komapniji AT&T i meksičkoj America Movil. Kupujući tu kompaniju oni bi stekli dominantni udeo u Telekomu i mogli njim da vladaju kao Tronketi. Ako vam ovo do sada izgleda jasno, red je da navedemo da kupci ne ciljaju toliko na Telecom Italia, koliko na njegov dominantni udeo u vlasništvu kompanije Tim Brasil - još jednu od “kineskih kutija”.
Italija je prva u svetu po broju mobilnih telefona (104 na 100 stanovnika), što znači da su mogućnosti ekspanzije nevelike. Brazil je tek za osvajanje. No, nije za bacanje ni infrastruktura Telecom Italia: 105,7 miliona km kablova fiksne telefonije, 3,7 miliona km optičkih vlakana. Broj pretplatnika: 59,2 miliona mobilne, 23,6 miliona fiksne i 8 miliona mreže širokog opsega - čija budućnost tek počinje. Za sve to udruženi kupci nude 4,6 milijardi evra, dok, po tvrdnji ministra za komunikacije, samo brazilski deo posla vredi 10 milijardi.
Vibracije mućkanja privlače poslovne ajkule. Pojavili su se španska Telefonica, France Telecom, Deutsche Telekom, banke (domaće i strane), pa prebogati Rusi... Svi bi da odgrizu deo ili makar da pokrenu onaj lanac policijskog prisluškivanja kako bi otkrili koja je prava cena i kome pare nevidljive za javnost idu u džep.

Nažalost, prostor je mali za ozbiljniju analizu. No, valjda dovoljan da se nazre zašto nemački filmadžija, sa početka teksta, smatra da su Telekom i Stasi deo iste vrste ljudskog mraka.

Milutin Mitrović

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 22.05.2007. 20:04:13 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22.05.2007. 19:56:48
Postovi: 178
Godina: IV
Smer: ME
CLANAK IZ BIZNIS I EKONOMIJA

Vas smo izabrali da potrošite vaš novac

Ponovo ste dobili pismo koje je adresirano na vas i u njemu ponudu nekog proizvoda ili usluge. To znači da ste na listi kompanije, koja je to pismo poslala, zabeleženi kao potencijalni potrošač njihovog proizvoda ili usluge. Vaše ime, prezime i adresa, su u bazi podataka kompanije koja se oglašava. Odakle njima ti podaci, niko ne zna.

Direktni marketing je način oglašavanja upućivanjem pisma, e-maila, faxa ili telefonskog poziva potrošačima sa namerom da se direktno izreklamira ili proda proizvod ili ponudi neka usluga. U našem Zakonu o oglašavanju ovaj način oglašavanja je, može se reći, zaboravljen. Pored odredba da se oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje, ne postoji ni jedna druga odredba koja štiti potrošača od dobijanja ovih poruka pre nego što ih on primi. U stranom žargonu ovo se naziva “junk” ili djubre. Zemlje koje već duže godina imaju sličan problem sa ovim vidom advertajzinga su omogućile kupcima da se “zaštite” od ovakvih nametljivih oglasnih kampanja tako što mogu da se prijave na liste koje poseduju poštanski servisi i tako da ne prosleđuju ovakva pisma onima koji se na te liste prijave. Međutim, glavni problem ostaje. Kako su firme došle do vaših podataka? Naravno, vaša adresa se nalazi u javno dostupnim dokumentima, kao što je kod nas od skoro popularan servis belih strana, telefonski imenik cele Srbije. Korišćenje ovih podataka, zbog ne toliko oštrih zakonskih propisa, je dozvoljeno. Čak i u slučajevima kada se oni koriste za stvaranje profita.

Ali problem se javlja kod slučajeva kada lica koja nisu objavljena u belim strana dobiju pismo u kome se nudi najnoviji kredit neke od banaka. Osobe koje su još uvek studenti, koje nisu prijavljene ni na biro ili se vodi neka nekretnina na njih. Podaci o tim osobama mogu da poseduju samo državne institucije, kao što su opštine, Ministarstvo unutrašnjih poslova ili zdravstvene ustanove. Kada se pogleda naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti dolazi se do saznanja da je donesen 1998. godine, da je usaglašen sa prvom generacijom takvog zakona koji je u razvijenim zemljama Evrope doživeo već četvrtu generaciju. I pored toga, čak ni osnovni zakoni iz 1998. godine nikad nisu ispoštovani zbog neprimenjivanja istog. Glavni uzrok netransparentnosti poslovanja firmi i direktnog marketinga koje te firme primenjuju jeste nepotpuna verija starog zakona i izbegavanje donošenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Zašto zakonodavna tela to zaboravljaju ili namerno izbegavaju pitali smo pravnika Dejana Milenkovića, koordinatora zakonodavne inicijative unutar Komiteta pravnika za ljudska prava.

B&F: Za početak, kako firme dolaze do ličnih podataka koje se kasnije koriste u svrhu direktnog marketinga?

D.M.: Iskreno, to je za mene potpuna enigma. Kako banke i osiguranja na primer dobiju lične podatke koje se nalaze u vlasništvu državnih institucija? Pa ceo problem proističe iz činjenice da Srbija nema moderan Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.Već dve godine nevladine organizacije vode kampanju za donošenje novog zakona, koji bi jasnije definisao ko i kako može koristiti takve podatke, koji su trenutno javno dostupni.

B&F: Koji su mogući načini dobijanja podataka o ličnosti ?

D.M.: Po našem trenutnom zakonu poverenik za informacije može izdati ovakve podatke ukoliko su to podaci od javnog značaja. Naravno to je veoma nerazjašnjeno, pa se kao jedan od načina može smatrati i korupcija vladinih činovnika, odnosno zaposleni u vladinim institucijama mogu dati ili prodati ove podatke kompanijama, ali u tom slučaju radi se o kršenju zakona. To je zloupotreba položaja i korupcija.

B&F: Da li je to moguće izbeći donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?

D.M.: Problem je mnogo dublji. Donošenje novog zakona ne znači da će on biti primenjen. Pravni legalizam je floskula koju državni i para-državni organi primenjuju kada i ako im treba. Ali kada je interes legalista da se zakoni ne primenjuju oni ih jednostavno nece primenjivati. Legalizam je smešna priča u Srbiji, jer veliki broj zakona se ograničeno ili selektivno primenjuju, ili se uopšte ne primenjuju.

B&F: Da li vam je poznat slučaj korišćenja direktnog marketinga u političke svrhe kada su u predizbornoj kampanji 2003. godine svim biračima koji su napunili 18 godina stiglo pismo od jedne političke partije?

D.M.: Da, poznat mi je taj slučaj, i ne bih zamerio da je to uradila država, i da pozove na ostvarivanje prava glasanja. Međutim podatak da političke partije mogu da manipulišu i analiziraju te podatke je veoma zabrinjavajuć. U savremenom društvu bi to bilo strogo zabranjeno.

B&F: Da li to znači da se birački spisak može dobiti na korišćenje sa svim informacijama koje on sadrži?

D.M.: Ovaj primer ukazuje baš na to. Postojala je priča da bi se zbog transparentnosti izbora birački spisak mogao naći i na internetu, ali samo ime i prezime birača, bez informacija kao što su adresa, telefon, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana i slično.

B&F: Da li i velike firme mogu da dođu do biračkog spiska i koriste ga?

D.M.: Jedan od glavih pokazatelja korupcije i jeste taj što vidimo da kompanije ove podatke poseduju i da ih koriste u profitne svrhe. Sasvim je sigurno da je ove podatke dao neki nesavesni službenik, koristeći rupe u zakonu, uz izvesnu nadoknadu. Nažalost kod nas je praksa da je dozvoljeno sve što zakonom nije propisano, ma koliko to bilo neetički.

B&F: Kakvi su mehanizmi sankcionisanja ovakvog koruptivnog ponašanja?

D.M.: Sankcije postoje kroz odredbe drugih zakona i to po osnovu korupcije i zloupotrebe položaja, ali naše javno tužilaštvo još uvek ne govori o tome.

B&F: Kako poverenik za pristup podacima od javnog značaja može zaštiti podatke o ličnosti od ovakvih manipulacija?

D.M.: Poverenik može da uskrati podatke po odredbama Zakona o javno dostupnim informacijama u kojima se ograničava dostupnost podataka odnosno odredbe koje se odnose na to kada informacija ne treba da bude dostupna. To su naprimer informacije koje mogu da ugroze život ili zdravlje lica čije se informacije potražuju, ili kada se narušava lično svojstvo lica, i drugi slučaj je kada bi se objavljivanjem ovih podataka povredilo pravo na privatnost. Problem je u tome što državni organi moge uskratiti te informacije ali moramo uzeti u obzir da sam Zakon o javno dostupnim informacijama ne sadrži nikakve odredbe za obrnutu situaciju, odnosno, šta će se desiti ako te informacije budu objavljene. Tako se ponovo vraćamo na nepostojanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili Zakona o zaštiti ličnih podataka.

B&F: Pre nekoliko godina sličan problem je postojao u Sloveniji, da li je moguće implementirati njihovo rešenje?

D.M.: Slovenija je imala sličan problem, odnosno oni su uveli naplaćivanje velikih troškova koji se odnose na pružanje podataka iz sfere javno dostupnih informacija velikim kompanijama koje su te podatke želele. Ovim je njihova vlada imala veću kontrolu nad načinom korišćenja i količinom informacija koje su firme u Sloveniji želele da poseduju i koriste. Takođe u Sloveniji je tada postojao i poverenik za zaštitu podataka, koji je ponekad ulazio u konfliktne situacije sa poverenikom za pristup informacijama. Često se dešavalo da poverenik za pristup informacijama odobri izdavanje neke informacije a da poverenik za zaštitu podataka uloži žalbu da je to podatak koji je zaštićen. Oni su ovaj problem rešili tako što su po direktivi Evropske Unije spojili ove funkcije u jednu. Poverenik za informacije u Sloveniji sada predstavlja dve strane jednog istog ogledala, i te dve funkcije kao takve ne bi trebalo da budu razdvojene. Slično rešenje je našla i Mađarska, a sada već postoji mnoštvo direktiva EU koje se odnose na zaštitu podataka i manipulaciju istih. Koliko je to problem za nas toliko i za našu državu ako želi evropsku intergraciju.

B&F: Naravno, ako ovaj problem posmatramo i kao potrošači i kao poreski obveznici moramo se zapitati da li zakonodavac i predlagač zakona i dalje zanemaruju zaštitu podataka o ličnosti?

D.M.: Baš tako. Kao primer navodim da nevladine organizacije se ne bune protiv uredbe o novim ličnim kartama kao da je reč o nekoj teoriji zavere. Državne institucije već poseduju sve informacije o vama koje ih zanimaju, i nema svrhe da putem lične karte one pokušavaju da vas špijuniraju ili nešto slično. Tu se radi o čistom zanemarivanju potrebe da se donese novi zakon kojim bi se biometrijski podaci uneseni na ličnu kartu zaštitili od manipulacije i protivzakonitog korišćenja. Trenutna rupa u zakonu koju koristi država je ta što korisnik lične karte može da bira da li želi da ostavi sve podatke ili ne, što ukazuje na nespremnost rešavanja realnog problema.

B&F: Kako bi izgledalo rešenje problema zaštite podataka?

D.M.: Pa zakon koji bi se implementirao postepeno i veoma striktno. Za to bi verovatno trebalo više godina. Ukoliko donesemo zakon sutra ne znači da će on proizvesti pravno dejstvo. Svedoci smo da se zakon o oglašavnju koji je donesen pre godinu dana i dalje ne primenjuje i da se sankcionisanja njime regulisana ne izvršavaju. Taj zakon krši i Javni servis informisanja a da ne spominjemo privatne televizije sa nacionalnim frekvencijama.

Dok se novi Zakon o zaštiti podataka ne donese i Zakon o oglašavanju ne bude oziljnije shvatao i preminjivao ostaje da čekamo sledeće pismo koje će možda nuditi pogrebne usluge starijima od 80 godina, ili možda reklamiranje novih kolica za bebe trudnicama koje su tek izašle od doktora i saznali da nose dečaka ili devojčicu. Možda će i boja koverte od toga zavisiti.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.07.2007. 18:57:12 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Juče je u Politici izašao intervju sa Isakom Adižesom, čovekom bez koga bi jedna knjiga iz menadžmenta bila upola manja :) :

Citiraj:
Вулгарни капитализам у Србији
За новопечене власнике предузећа најважнији су капитал и профит, а не радна снага, што је велика грешка, сматра др Исак Адижес, професор менаџмента у САД

Исак Адижес
(Фотодокументација „Политике”)


Предузетнички дух у Србији, а нарочито понашање нових власника и директора предузећа, по много чему је ближи времену раног капитализма у Америци с краја претпрошлог и почетка прошлог века него савременим менаџерским схватањима, каже за наше новине др Исак Калдерон Адижес, професор менаџмента у САД и познати светски саветодавац руководилаца највећих компанија и влада широм света.
Посматрајући завршне године свеопште приватизације у Србији, каже, све је више склон закључку да наши директори и власници предузећа плаћају цех социјалистичком и самоуправном наслеђу. Тада су, сматра др Адижес, директори предузећа били угрожени. Са једне стране била им је партија над главом, а радници одоздо. Социјализам и самоуправљање нестају са сцене и ти наши директори, који до јуче нису смели ни да прослове реч капитал или профит, мењају пословну филозофију за свих 180 степени. Сада су им та два појма постала праве светиње. Куну се у њих. Њима је све подређено. Дојучерашњи самоуправљачи и „власници”, радници и укупни људски ресурси, који су били вредност, постадоше скоро преко ноћи трошак који треба што више смањити. А то је, сматра наш саговорник, страшна конструкциона грешка система који градимо.
Такву вулгаризацију капитализма, каква је на делу тренутно у Србији, др Адижес тврди да још нигде није видео, осим још у неким суседним државама бивше СФРЈ. Несхватљиво је, вели, да власници и менаџери наших нових предузећа не виде да је лакше изградити фабрику, и опремити је савременим машинама, него добро обучити и организовати веома мотивисане људе за рад. Ту је кључ успеха. Једино вредни и умешни радници могу да створе профит. Они су капитал, а не фабричке хале или машине.
„Ужаснула ме недавно изјава једне раднице која ми се, у сасвим случајном разговору, пожалила да је свим запосленим у њеном предузећу директор укинуо годишњи одмор. Како? Морали су сви одреда да потпишу изјаву да се одричу права на годишњи одмор, што је нечувено” – каже др Адижес и додаје да се код нас на раднике и људске ресурсе гледа као на пасиву, пуки трошак, а не на активу, која заправо доноси новац.
Такав капитализам, по њему, нема хумани лик. И недопустив је. Не само са моралног, већ и са економског, правног и укупно друштвеног становишта. Нажалост, како примећује, код нас синдикати не раде свој посао. У свакој иоле тржишно и социјално развијенијој земљи на тако нешто, као што је укидање годишњег одмора, дигла би се велика галама. У Србији, како се др Адижесу чини, још не постоји нека врста позитивне друштвене енергије која би пасивизиране раднике покренула, а власницима предузећа и менаџерима показала докле се може ићи у експлоатацији.
„Овај народ је навикао, да ли само због дугогодишње диктатуре Слободана Милошевића и санкција, да ћути и трпи. И социјалну неправду, и корупцију, и бесперспективност... Нико се ни на кога не љути. Сви нешто чекају, а Месије нема”, упозорава др Адижес и додаје да се и променама мора зналачки управљати.
Србија се, каже он на крају разговора, већ доста дуго суочава са великом незапосленошћу. Много је младих, школованих, али и искусних радника на берзама рада. Није ли то већ довољан разлог да се на ваљан, системски начин тој армији људи понуди много више могућности и шанси да дођу до свог посла. Макар и малог бизниса. Сваку приватизацију, истина, прати раст стопе незапослености, али у једном часу та кривуља на доле негде мора да стане и да крене навише. Одговор друштва на тај изазов биће и најбоља слика капитализма српских боја у наредних пет до десет година.
-----------------------------------------------------------
Рођени Београђанин
Мало је познато да је др Адижес рођен у Београду. Кућа му се налази тачно преко пута Вуковог споменика у Београду. Граничи се са баштом познате кафане „Орашац”. Када се са родитељима исељавао из послератне Југославије морали су да потпишу изјаву да се одричу сваке имовине и власништва у њој. Било је, каже, врло тужно време. Прво су Немци узели животе појединим члановима породице, а комунисти имовину. Можда ће му, ко зна, једног дана садашње власти вратити дедовину, али он за сада није велики оптимиста у том погледу. Много је обећања, а мало дела.
Слободан Костић


Inače tekst je preuzet sa: http://www.politika.co.yu/detaljno_arhi ... 07&m=7&d=6

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 04.08.2007. 09:37:29 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Mankiw’s Ten Principles of Economics, Translated by Yoram Bauman
kao clip: http://www.youtube.com/watch?v=VVp8UGjECt4
i kao tekst: http://www.improb.com/airchives/paperai ... ankiw.html

Inače sam linkove pokupio sa foruma prof. Danice Popović

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 04.08.2007. 10:10:14 

Pridružio se: 12.06.2003. 11:49:19
Postovi: 1829
Godina: Dipl.
Smer: IS
Гос'н Јорам ме нервира, а тек сам прочитао објашњење превода првог принципа. Ево шта је чика-Јорам у ствари хтео да каже (превод превода): "Ја сам страшно паметан, а сви остали су ретардирана деца у односу на мене."

Доуше, ништа мање ме не нервира гос'н Манкив и било ко ко саставља набрајалице налик на "10 заповести" и "72 начина да утврдите да вас воли".


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 11.08.2007. 07:50:24 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
U tekstu Q&A: Jonathan Schwartz on Sun's open-source business strategy direktor SUN-a priča o promeni orijentacije SUN-a na open source, okrenutost korisnicima i usmerenost na korisnike od kojih trenutno nema novčanog priliva ali će ga u budućnosti biti.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.08.2007. 17:00:27 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Menadžeri i informatičari mogu imati samo jednu dodirnu tačku a to je upravljanje razvojem softvera, što bi Pera rekao projektnim menadžmentom softvera. Na našem divnom faxu o tome ništa ne učimo, ne stiže se od visokih peći i zgradurina doći do tako tananih proizvoda i procesa kao što su softverski. Naleteo sam na blog koji pokriva upravo taj deo, a tema na koju ću vas uputiti je Fair Compensation for Programmers. Is it possible?
http://softwarecreation.org/2007/fair-c ... -possible/

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 23.08.2007. 12:51:56 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Praktični saveti za menadžera u pokušaju sabrani u 101 tačku u tekstu:

The Manager's Cheat Sheet: 101 Common-Sense Rules for Leaders

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 28.08.2007. 15:51:08 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Investicioni fondovi ili direktno investiranje

http://www.b92.net/biz/saveti/vas_savet ... _id=261005

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 29.08.2007. 10:33:50 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Priča o srećnom mravu:
http://blog.b92.net/text/717/Srecni%20mrav/

Ili kako menadžerska birokratija donosi nevolje, što je i Peter Drucker proučavao.

A evo i fine satire o ekonoskom radu vlade:
http://blog.b92.net/text/719/100%20dana%20vlade/

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 04.09.2007. 09:20:22 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Enterprises saving millions of dollars with open source, tekst o rezultatima istraživanja iz 2004. godine sa procenama u dolarima. Današnja situacija je sigurno bolja po FLOSS:
http://blogs.cnet.com/8301-13505_1-9770 ... heOpenRoad

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 08.10.2007. 22:25:49 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Gde uložito novac:
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.ph ... _id=266877

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 09.10.2007. 17:05:12 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
bravo zlatko, entuzijasto! :]

e TO je dobar text za gradjane o tome koje su im optimalne mogucjnosti investiranja.
a ne onaj bespotrebni text iz vechernjih novosti /josh je bio tema broja/ od pre par meseci.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 11.11.2007. 19:02:37 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22.11.2001. 15:35:48
Postovi: 996
Godina: Dipl.
Smer: ME
koristim priliku da pozdravim forzu, koji se vracja na velika vrata /nadam se :]
pozdrav druzhe.

b92.net je napisao:
Nekretninski fondovi u Srbiji

11. novembar 2007.
Piše: Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest a.d. Beograd

Nekretninski fondovi predstavljaju posebnu vrstu investicionih fondova koji najveći deo imovine svojih ulagača ulažu u nekretnine i projekte vezane za nekretnine.

U tom smislu, osnovna karakteristika ove vrste fondova je nizak nivo tržišnog rizika, jer je ta vrsta rizika pretežno vezana za kretanje cena na tržištu nekretnina, koje je u velikoj meri različito i manje osetljivo od tržišta vlasničkih hartija od vrednosti.

Naravno, kako nekretninski fondovi izdaju akcije kojima se slobodno trguje, tržišni rizik za njegove akcionare vezan je za kretanje cena akcija nekretninskog fonda na berzi, te se u tom smislu ni po čemu se ne razlikuje od akcija drugih kompanija gde kretanje cena zavisi od ponude i tražnje, odnosno preferencija investitora.

S druge strane, kako je investiranje u nekretnine i realizacija nekretninskih projekata znatno složeniji posao od investiranja na berzi, po pravilu, nekretninski fondovi sa sobom nose nešto veći stepen operativnog rizika.

Što se valutnog rizika u poslovanju fonda tiče, on je kod nekretninskih fondova takođe specifičan, jer se nepokretnosti u Srbiji procenjuju u evrima, te se to neminovno odražava na obračun vrednosti imovine fonda, što praktično znači da je valutni rizik kod nekretninskih fondova vezan za evro.

Upravo iz ovih razloga se može reći da su nekretninski fondovi u najvećoj meri namenjeni velikim institucionalnim investitorima, ali i manjim ulagačima koji žele da ostvaruju umereno atraktivne prinose (pretežno kroz dividendu) uz relativno nisku stopu preuzetog rizika.

Zakonom o investicionim fondovima koji je usvojen krajem prošle godine društvima za upravljanje investicionim fondovima data je mogućnost osnivanja zatvorenih investicionih fondovima za ulaganje u nekretnine.

Nekretninski fondovi osnivanju se javnom ponudom, kao otvorena akcionarska društva, koja svoje akcije nude svim zainteresovanim investitorima. Nakon osnivanja, fond uključuje svoje akcije na organizovano tržište, te se njima dalje slobodno trguje na berzi.

Pošto je organizovan kao otvoreno akcionarsko društvo, zatvoreni fond dužan je da u svom poslovanju poštuje principe korporativnog upravljanja propisane Zakonom o privrednim društvima, a pogotovo pitanja u vezi sa radom organa društva, odnosno izveštavanjem akcionara i javnosti o svom poslovanju.

Regulisanje poslovanja nekretninskog fonda, pored zakona, u velikoj meri nalazi se u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, koja je Pravilnikom propisala dodatna pravila poslovanja ove vrste fonda.

Prema tim pravilima, nekretninski fond ulaže najmanje 60 odsto svoje imovine u nepokretnosti, a pre bilo koje kupovine ili prodaje nepokretnosti iz portfelja fonda mora prikupiti procene najmanje tri ovlašćena procenjivača, s tim da kupoprodajna cena ne može odstupati od procenjene više od pet procenata na štetu fonda.

Svojina na nepokretnostima obavezno mora biti upisana u nadležnom registru svojine na nepokretnostima, odnosno ista mora biti bez tereta.

Ipak, da bi nekretninski fondovi uzeli ozbiljnijeg zamaha, potrebno je dodatno poraditi na regulativi, odnosno dati tumačenja određenih zakonskih odredaba i pojašnjenja određenih praktičnih pitanja u vezi sa njihovom poslovnom sposobnošću, naročito povodom osnivanja i rada specijalnih ćerki kompanija, pitanja uloge samog fonda u razvoju i konkretnoj realizaciji nekretninskih projekata kao i uloge povezanih lica.

Naime, dok je jasno da fond mora ulagati isključivo u „čiste“ nekretnine, dakle one na kojima ne postoje bilo kakvi tereti, ostaje otvoreno pitanje da li se to odnosi i na nekretnine koje se nalaze u svojini kompanija koje se nalaze u većinskom vlasništvu fonda, pošto zatvoreni fondovi mogu sticati i do 100 odsto vlasništva na nejavnim društvima.

Davanje kvalitetnih odgovora na postavljena pitanja od izuzetnog je značaja za budućnost nekretninskih fondova u Srbiji, a samim tim i razvoj celokupnog finansijskog tržišta.

Preterano ograničavanje poslovne sposobnosti i instrumenata kojima se nekretninski fondovi mogu služiti u svom poslovanju moglo bi da uzrokuje situaciju u kojoj postojeća društva za upravljanje nemaju interes da osnivaju ovakvu vrstu fondova, dok se nekretninski fondovi osnovani u inostranstvu nesmetano mogu uključiti i ostvarivati visoke stope prinosa na tržištu nepokretnosti u Srbiji kroz ćerke kompanije.

S druge strane, ukoliko bi se regulativa postavila previše liberalnom, u praksi bi moglo dolaziti do problema u vidu zloupotreba preširokih ovlašćenja učesnika, što bi moglo narušiti ugled finansijskom tržištu i ugroziti i onako relativno nizak stepen poverenja koji postoji kod prosečnog građanina.

Najkvalitetnija rešenja u uporednoj praksi postoje u sistemima sa umerenim pristupom, odnosno u sistemima u kojima uz istovremeni visok stepen kontrole poslovanja fondovima postoji i relativno širok spektar mogućnosti za njihovo delovanje tržištu.

_________________
Ten decisions shape your life,
You'll be aware of 5 about


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 11.11.2007. 19:27:20 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
bLooez je napisao:
koristim priliku da pozdravim forzu, koji se vracja na velika vrata /nadam se :]
pozdrav druzhe.


Хвала друже. Ево сада сам опет везан за кућу јер је почела сезона учења па ћемо се гледати. : )

Ова прича са некретнинским фондовима ми делује изузетно интересантно, поготово што мислим да је Србија земља где је цена некретнина у експанзији и нема претерано места губитку (мислим на нека здраворазумска улагања). Можда добит може само да се одложи због нестабилне политичке ситуације, али и даље ово сматрам одличном приликом, што за оснивача што за будуће улагаче.
Такође, наши људи, а верујем да то ништа није револуционарно, када купују акције гледају на првом месту колико фирма има некретнина тако да верујем да ту врсту фондова чека прођа само таква.

Једино мислим да на закону мора доообрано да се поради јер где ћеш да крадеш ако не на некретнинама : )

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 01:55:27 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22.11.2001. 15:35:48
Postovi: 996
Godina: Dipl.
Smer: ME
nadam se da cje neko prochitati ovaj text..
bash me zanima shta mislite o izrechenom :]

Vox populizam

Nekoliko godina unazad u javnosti se provlači teza o diskriminaciji srpskih investitora na tržištima u okruženju. Naime, na Slovenačkom tržištu (koristiću njega kao reprezentativni primer), srpski privatni kapital je navodno proglašen nepoželjnim. Tobož je srpskim tajkunima „zabranjeno“ da investiraju u Sloveniju, odnosno da kupuju slovenačke firme, i sa tim u vezi da izvoze proizvode na slovenačko tržište, dok sa druge strane slovenci naizgled bez problema investiraju u Srbiju. Bez namere da se bavim pojedinačnim slučajevima, intrigama i rekla-kazala pričama, želeo bih da se osvrnem na stručnu stranu cele priče.

Šta Srbija dobija a šta gubi u ovakvoj situaciji (čak i da je hipotetička)? Ukoliko se srpski kapital zaustavlja na granici, to znači samo jedno - srpski tajkuni neće „iznositi“ kapital iz zemlje, što implicira da će taj kapital morati da upotrebe za ulaganje u srpsko tržište, što znači više radnih mesta u Srbiji, više investicija, itd.

Sa druge strane, navodna „preterana“ otvorenost srpskog tržišta za strani (slovenački) kapital ima kao jasnu posledicu novu konkurenciju na srpskom tržištu. Više konkurencije, kao što svi znamo, znači i niže cene na tržištu (pretpostavimo da konkurenti nisu u dosluhu) što nikako ne može da bude loše za krajnje potrošače. Takođe, stranci otvaraju nova radna mesta u Srbiji, što veoma blagotvorno deluje na nezaposlenost u našoj zemlji.

Dakle, da sumiram – ukoliko razgrnemo populizam koji nam serviraju političari, i progutamo nacionalni ponos koji nam govori kako neki tamo Slovenac kupuje našu privredu (šta god to značilo), jasno je da cela situacija za krajnje korisnike, odnosno narod, ustvari ima pozitivni efekat. Sasvim je drugo pitanje zašto političari to maskiraju populizmom, i sa kojim namerama svesno ili nesvesno obmanjuju svoje biračko telo u Srbiji.

/napisao ja :]

_________________
Ten decisions shape your life,
You'll be aware of 5 about


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 10:49:16 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.07.2005. 10:11:29
Postovi: 3783
Godina: Dipl.
Smer: ME
pa evo ti šta bi ti odgovorio neki političar:

Slovenci iznose profit iz naše zemlje
Mi bi u Sloveniji iznosili profit iz njihove zemlje

:lol:

_________________
"If you don’t have the best of everything, make the best of everything you have."


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 10:56:54 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22.11.2001. 15:35:48
Postovi: 996
Godina: Dipl.
Smer: ME
ma to je najobichnija glupost.
ako si uchio o profitnim centrima, odnosno investicionim centrima onda znash da danas u vecjini sluchajeva poslovne jedinice kompanije na stranim trzhishtima uglavnom same odluchuju o tome kako i gde cje investirati svoj profit koji su ostvarile.

shto znachi da profit koji merkator zaradi u srbiji ne mora nuzhno da ide nazad u sloveniju i da se investira tamo, vecj u vecjem broju sluchajeva taj profit ostaje u srbiji i merkator ga dalje investira u srbiju, otvara nove objekte itd /shto uostalom mozhesh da proverish. pogledaj koliko se merkatora otvara ovde/. chak i da se profit vracja u centralu u sloveniji, on uglavnom opet dolazi na nashe trzhishte kao nova investicija.
srbiji se placja za otkup zemljishta, srpskim firmama se /najcheshcje/ placja za gradjevinske radove/jednom rechju os/, srpskim radnicima se placjaju plate, itd..
kako to onda novac ide u sloveniju?

drugim rechima, to je samo josh jedan primer politichkog populizma o kojem text i govori.

trecjim rechima, knjigu u shake, a ne daljinski od skupshtine :]

_________________
Ten decisions shape your life,
You'll be aware of 5 about


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 11:38:18 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Капитал има такву природу да одлази у сфере у којима може да се увећа и мислим да је ту причи крај.
Тамо где постоји таква могућност тамо ће се и преселити.
Са друге стране нису ни Словенци слепци - неће нашу багру у својој, ионако малој, економији.
Словенија јесте можда и једина земља чији је стандард пао уласком у ЕУ али нити су они земља злата нити нафте па да могу да опстају сами. Велики потрес може много да им науди.

А што се Словеначког капитала, у овом случају Меркатора тиче, проблем јесте у томе што ако се деси нека ствар која њима не одговара лагано могу да кажу: "Ћао ђаци", и да оду а овде људи да остану без посла. Али то је нормалан проблем при свакој СДИ.

А политичари с*ру. Уосталом то им је и посао (у Србији нажалост).

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 13:52:23 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.07.2005. 10:11:29
Postovi: 3783
Godina: Dipl.
Smer: ME
bre bluze, zar nisi video smajli na kraju majku mu staru?

pa bre šalim se, potpuno se slažem sa tim što si napisao u oba tvoja posta. Čak šta više, u državu ulazi još više kapitala Merkatora, i ulaže se profit iz Srbije.. Konkretno u rodić, onda sam u Čačku merkator, itd... Dakle, potpuno se slažem sa tobom da je bolje što deltin kapital nije otišao u sloveniju. Recimo, ne znam kad je počela izgradnja Delta Cityja, ali je pitanje da li bi to bilo izgrađeno da je taj kapital otišao van granica...

@forza

bilo koji preduzetnik će ti reći "ćao đaci", bio on Slovenac, Mađar, Amer, Rus ili Srbin... ako mu ne ide...

_________________
"If you don’t have the best of everything, make the best of everything you have."


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 15:55:10 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 22.11.2001. 15:35:48
Postovi: 996
Godina: Dipl.
Smer: ME
Mort je napisao:
bre bluze, zar nisi video smajli na kraju majku mu staru?

ma skapiro sam da se zezash, al sam se primio pa sam morao da odgovorim :]

_________________
Ten decisions shape your life,
You'll be aware of 5 about


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.11.2007. 16:27:06 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.07.2005. 10:11:29
Postovi: 3783
Godina: Dipl.
Smer: ME
ako stavljaš taj tekst na blog ili nešto, dopiši i taj deo sa političarima iz tvog drugog posta... samo malo preradi... ali kul je skroz.. istina je :)

_________________
"If you don’t have the best of everything, make the best of everything you have."


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 35 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2  Sledeća


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Copyleft FONForum 2001-2014 | Powered by phpBB © phpBB Group