Italijanska studentska unija obecala je na pres konferenciji u cetvrtak (23-eg oktobra), da ce nastaviti sa demonstracijama protiv reformi u visokom skolstvu, ukljucujuci tu i smanjenje fonda za budzetsko studiranje, bez obzira na pretnje (koje su se na kraju i obistinile) od strane premijera Silvija Berluskonija. Gradovi koji su u sredu ucestvovali u protestu bili su: Milan, Firenca, Bari, Torino, Napulj i Rim - gde su drzani javni casovi na drzavnim univerzitetima.
Smanjenja u dotiranju i broju zaposlenih, koja su uticala i na primarno i univerzitetsko obrazovanje, lansirala su proteste po citavoj Italiji jos od pocetka akademske godine.
"Ne samo da se mobilizacija nastavlja, ona raste", kaze studentska unija UDU u saopstenju. "Uopste nas ne plase komkentari Berluskonija jer to nije samo studentska mobilizacija."
Berluskoni je upozorio u sredu da ce narediti policiji da razbije studente koji su prekinuli nastavu, zauzimajuci ucionice.
"Zakon mora da se postuje", rekao je italijanski premijer, "drzava ima odgovornost da garantuje studentima pravo da pohadjaju casove".
Ujedno, Berluskoni opisuje promene koje njegova vlada zeli sprovesti kao "racionalizaciju". Plan koji treba da se sprovede kroz budzet usvojen u avgustu navodno ce da 2009-e ustedi 456 miliona evra, milijardu i 650 miliona 2010-e i dve milijarde i 540 miliona u 2011. Racunica italijanskih studenata kaze da reforme o kojima se sada raspravlja u senatu treba da ispumpaju milijardu i po evra iz drzavnog obrazovanja kroz sledecih 5 godina i izbace odredjeni deo kurseva koji su sada u ponudi univerziteta. Takodje, plan je da se univerzitetima dozvoli da postanu fondacije ne bi li paralelno pored drzavnog novca privukli i privatne investicije.
Generalni strajk skoro celog prosvetnog sektora ce biti 14. novembra, dok ce se mobilizacija i zauzimanja fakulteta sprovoditi bez obzira na pretnje premijera Berluskonija.
-----------------------
U sredu, 22. oktobra, hiljade spanskih ucenika i studenata je izaslo na proteste koje je organizovao Sindikat studenata Spanije. Po procenama Sindikata, pozivu se odazvalo oko 70% studenata i 96% ucenika srednjih skola. U Madridu je na ulicama bilo 10 000 ljudi, a u Barseloni 5000. U manjim gradovima se broj kretao oko izmedju 1200(Bilbao) i 2500 (Valensija i Granada).
Neposredan povod za izbijanje ovih masovnih protesta ucenika i studenata je pokusaj spanske vlade da obrazovni sistem reformise u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, sto bi, prema misljenju protestnika produbilo elitizaciju obrazovanja kroz poteze poput zamene studentske pomoci (koju inace malo studenata dobija) studentskim zajmovima.
Vodece parole tih protesta su bile "Ako ne bude resenja, bice revolucije" i "Radnicka deca na univerzitete". Sindikat studenata Spanije je takodje pozvao na proteste radnickih sindikata, na sta su se u prvom redu odazvali sindikati zdravstvenih i prosvetnih radnika, kao i radnika vodovoda i univerziteta, zajedno sa Strajkackim komitetom vozaca autobusa. Generalni sekretar Sindikada studenata Spanije, Huanho Lopez je povodom protesta izjavio: "ovim se pobijaju sve lazi o tome kako je omladina pasivna i nezainteresovana za politiku".
Protesti studenata Spanije, kao i njihovih kolega u Italiji pokazuju odlucan antibolonjski kurs, sto je vrlo jasan indikator cinjenice da ta reforma nije ostetila studente samo u Srbiji, vec su njene katastrofalne posledice jedna opsteevropska pojava.
|
.gif ":)")