FONForum

Dobar deo infa imate na sajtu
sajt: http://sipo.fon.rs/

Profesor: markovic.aleksandar@fon.rs
Asistent: jeremic.veljko@fon.rs

Pismeni
Skraceno
branite 2 zadatka, koji prate ono sto radite na vezbama. Veljko ce vam dati termine na pocetku semestra do kad treba da posaljete zadatke njemu na mail i kad vam je termin za odbranu. (sto vam retko ko u napred daje)
Svaki zadatak branite pojedniacno u toku semstra
Ako ne odbranite bilo koji od zadataka, pismeni polazete u roku (nema preskakanja i nadoknadjivanja)
-Za prvi zadatak dobijate tekst sa sajta, (stim sto svako dobija manje vise razlicit zadatak jer softver menja brojeve u odnosu na br indexa i ime koje upisete, ali opet se pravi ogranicen broj slucajeva pa dovitljivi ste)
-Drugi zadatak sami smisljate tekst ali postoji jasno definisano sta zadatak mora da ima tj koje kriterijume mora da ispostuje.
-Kolokvijumi sadrze 15-ak pitanja i zadacice kojima se proverava razumevanje gradiva sa predavanja i vezbi

Klasicno
Eliminacioni koji predstavlja dva spojena kolokvijuma
Nakon toga radite 5 zadataka
pa sad vi videte da li cete da se zezate da ovo ostavite za ispit jer ako ne idete na vezbe necete imati predstavu o cemu se radi a taj peti zadat nece imati ko da vam uradi pa vam bratski preporucujem ne ispustajte ovaj skraceni metod jer ce 95% ljudi dati tako, takodje ne postoji materijal za spremanje elimanacionog pa morate da naucite generalno sve sto je bilo na vezbama.


Usmeni

3 pitanja
Uci se iz knjige dolaze stvari i sa vezbi, neka pitanja nemaju u knjizi pa pitajte Veljka sta da radite sa njima. Cenim da je katedra duzna da vam obezbedi materijale ali nikom nije pravljen problem
Postoje pitanja koja su manje verovatna da vam dodju pa ta pitanja smo obicno samo citali ali dolazila su i ona (ali retko)
materijali da li cete da pratite ono uputstvo ili ne do vas je
Sto se tice usmenog postoji vise termina u toku roka, za nas je bilo svakog ponedeljka u roku, obratite paznju kada je prijavljivanje za te termine jer je za neke ogranicen broj tipa moze da odgovara 15 ljudi pa prvih 15 koji se prijave upadaju u taj termin

Generalno ima zanimljivih i korisnih stvari pogotovo druga 2 zadatka teorija je malo smarajuca uce se stvari iz 71 al sta je tu je
za neke materijale imate download sekciju foruma
samo se resite zadataka u toku semstra i na konju ste

_________________
People are being persuaded to spend money we don't have on things we don't need to create impressions that won't last on people we don't care about.

Kako se zove knjiga?

^Racunarske simulacije

_________________
AKO STANEMO...GUBIMO SVE!

Kako glasi domaci zadatak koji je Veljko zadao u petak na predavanju, tj. da li je on za sve isti?

isti je za sve, ali moras kod njega da ides da uzmes, posto valjda mora on da ti upise br. indexa, ili mu samo posalji mail, pa vidi

_________________
Sunshine

You Have Not Lived, Until You've Found Something Worth Dying For!

"Hold out baits to entice the enemy. Feign disorder, and crush him." Sun Tzu, The Art Of War

Za kad treba da se zavrsi ovaj zadatak?

http://www.xjtek.com/anylogic/resources/business-dynamics-book-models/
Link sa Stermanovim modelima iz knjige Business dynamics, pa ko voli nek izvoli.

Druze jel to ona knjiga sto je Veljko spominjao nesto EMT?

_________________
AKO STANEMO...GUBIMO SVE!

To bi trebalo da je ta knjiga...

Zna li neko koje prezentacije treba da ucimo, na sajtu ima ukupno 6, ali mislim da ne treba za sad GPSS i Ponuda i potražnja? Neka potvrdi neko ovo.
I koliko ce uopste da bude zastupljena teorija na kolokvijumu?

_________________
AKO STANEMO...GUBIMO SVE!

Te dve ne, jer ih nismo ni radili...teorija bi trebalo da bude opustena, tipa osnovni grafici, ono sa vezbi itd. Tako je Veljko rekao, pa se i ne isplati uciti slajdove za celih 15 poena!

I ja isto mislim da ce biti eventualno oni grafikoni sa prvih vezbi.
A sad za prvi kolokvijum jel treba SDS to smo radili ove nedelje na vezbama.

_________________
AKO STANEMO...GUBIMO SVE!

msm da ne, jer nam to treba za domaci zadatak koji predajemo, a i ne znam sta bi mogao da pita iz onoga..

mislim da su slajdovi sa prvog i drugog predavanja jako korisni...pretpostavljam da i to spada u proste primere koje smo radili a mogu doci u obzir na kolokvijumu u delu sa zadacicima...

U stvari na prvim predavanjima smo radili Modeliranje i simulaciju, a na sajtu je malo izmenjen redosled. DUVP i KPD su naravno korisni, ali sta raditi sa MiS I i MiS II hocete vi da ucite tu silnu teoriju ?

_________________
AKO STANEMO...GUBIMO SVE!

Jel rast u obliku Skrive za + kpd ili za ovaj dole text? RAST U OBLIKU S-KRIVE

U prirodi ne postoje primeri sistema u kojima je dominacija pozitivnog kola povratnog dejstva (eksponencijalni rast) stalna. U sistemima u kojima postoje obe vrste KPD, tokom vremena po pravilu dolazi do promene tako što posle pocetne dominacije +KPD pocinje da dominira -KPD. Na taj nacin dolazi do prelaska sa eksponecijalnog rasta ka asimptotskom što generiše S-krivu rasta.


Slika 1. Rast predstavljen S-krivom


Ovakav oblik rasta karakteristican je za veliki broj realnih sistema. Širenje glasina ili religioznih ubedenja, zasicenost tržišta, epidemije ili fizicki i intelektualni razvoj deteta tipicni su primeri cije se ponašanje opisuje S-krivom rasta.

PROMENA DOMINACIJE KOLA POVRATNOG DEJSTVA

Promena dominacije kola povratnog dejstva u sistemu generiše ponašanje koje se opisuje S-krivom rasta. U takvom sistemu na pocetku je dominantno +KPD. -KPD prisutno je u sistemu sve vreme, ali je na neki nacin "skriveno" i njegova "jacina" zavisi od "jacine" promenljive u +KPD. Kada +KPD pocne da pojacava sve promenljive u svojoj ciklickoj strukturi, u -KPD dolazi takode do pojacanja, sve dok ono ne postane dominantno.


Slika 2. Promena dominacije KPD


Primer: populacija zeceva

Jednog proleca mladi bracni par stiže u Provansu, donoseci sa sobom dva zeca. Jean oduševljeno prica ljudima koji žive u blizini kako ce dva zeca ubrzo dobiti mlade; bice ih cetiri, zatim osam i uskoro ce ih biti na hiljade...

Tako se i dogodilo. Tog leta stigle su prinove. Bilo ih je sve više. Jean i njegova supruga su imali više zeceva nego što su mogli da kontrolišu. Zatim su primetili da neki od njih pocinju da umiru od žedi. Oni spososobniji dolazili su do vode, dok su oni manji bili osudeni na smrt. Jean je morao da ide po vodu nekoliko milja daleko, ali ni to nije bilo dovoljno za sve. Sve više zeceva je umiralo. Populacija više nije rasla. Mesecima kasnije Jean je imao isti broj zeceva.

Kriticna promenljiva u populaciji zeceva je broj zeceva na farmi. Kako je populacija zeceva rasla, tako se sve više zeceva radalo. Više zeceva, više srecnih parova, više beba zeceva...

Radanja su jacala +KPD, dok je -KPD postojalo, iako zanemarljive jacine u odnosu na +KPD. Dok je populacija rasla, kolicina vode dostupna zecevima ostala je ista, tako da je vode iz dana u dan bilo sve manje. Slabiji zecevi pocinju da umiru. Negativno povratno dejstvo smanjilo je rast populacije, a raspoloživa kolicina vode ostala je dovoljna za postojecu populaciju zeceva.

Sistemi cije se ponašanje opisuje S-krivom karakterišu se ogranicenjima u rastu. U navedenom primeru to ogranicenje je kolicina vode. Ogranicenje u širenju epidemije je broj onih koji mogu biti izloženi virusu. Slicno je kod osvajanja tržišta potrošaca nekim proizvodom ili uslugom - ogranicenje može biti zasicenost i velicina tržišta za tu vrstu proizvoda.

Jel ima neko ideju kako se ovo radi?

U nekoj populaciji ljudi vlada epidemija zarazne bolesti, tako da je moguće razlikovati zdrave i bolesne (zaražene) jedinke populacije. Zbog kontakta sa zaraženima , zdrave jedinke oboljevaju. Verovatnoća da će zdrava osoba doći u kontakt sa zaraženom osobom proporcionalna je ukupnom broju bolesnih osoba u populaciji (odnos broja bolesnih ii ukupnog broja ljudi u populaciji). To znači da što je više bolesnih u populaciji, veće su šanse za kontakt sa bolesnomosobom. Naravno, kontakt sa bolesnom osobom ne znači automatski da će se zdrava osoba razboleti. Zbog toga je neophodno definisati verovatnoću obolevanja pri kontaktu sa bolesnom osobom. Pretpostavimo da je ova verovatnoća konstantna i da je njena vrednost 0.5(bez dimenzija). Faktor koji takođe opredeljuje da li će osoba biti zdra-va ili ne je i ukupan broj intrerakcija ili kontakata svake osobe sa osta-lim jedinkama populacije u jedinice vremena. Vrednost ovog faktora iznosi 10 (svaka osoba ima 10 kontakata sa ostalim jedinkama populacije mesečno). Prema tome, brzina kojom zdrave jedinke prelaze u populaciju bolesnih zavisi od: broja zdravih jedinki, verovatnoće kontakata zdrave osobe sa zaraženom osobom, verovatnoće oboljevanja pri kontaktu zdrave i zaražene osobe, kao i broja interakcija jedinke sa ostalim jedinkama populacije, a može se izraziti kao proizvod pomenutih veličina. Drugi faktor koji uslovljava broj zdravih i zaraženih jedinki populacije je stopa oporavka zaraženih osoba, koja se može izraziti kao broj obolelih osoba koje ozdrave u jedinici vremena. Može se pretpostaviti da se obolele jedinke opora-vljaju od zaraze po isteku 0.5 meseci, nakon čega postaju ponovo zdrave. Pretpostavimo takođe da je zaraza takve prirode da jednom zaražena osoba, nakon ozdravljenja može postati bolesna, odnosno da nema permanentnog imuniteta na bolest.

Na osnovnu datog verbalnog opisa sistema potrebno je:

1) nacrtati odgovarajući strukturni model sistema pomoću dijagrama uzročno-posledičnih veza i označiti polaritet svih veza u modelu.
2) Odrediti da li u modelu postoje kola povratnog dejstva. Ukoliko postoje, odrediti ih i objasniti njihov polaritet.
3) Nacrtati odgovarajući dijagram toka posmatranog modela.
4) Napisati jednačine posmatranog modela u SDS jeziku. Za početne vrednosti broja zdravih i bolesnih osoba uzeti vrednosti 1000 i 10, respektivno.
5) Izvršiti ručnu simulaciju za period od 3 meseca posmatranja

Trebalo bi da kolo ima elemente: populacija zdravih > verovatnoca kontakta sa bolesnim osobama > verovatnoca oboljevanja > broj obolelih osoba > period oporavka. Pa da na verovatnocu oboljenja utice broj bolesnih, a na broj obolelih stopa oporavka, i da ima povratnu strelicu tj jos jedno kolo (od broja obolelih ka verovatnoci oboljenja). To mi je prvo palo na pamet kao logicno, nemam pojma!

_________________
Факултет НЕорганизованих наука!!!

pop.zdravih pa kontaktiranje sa ljudima(konstanta jer ih je 10 mesecno)pa bih ja odatle odvojila 2 grane za kontakt sa bolesnima i kontak sa zdravima i na obe grane uticu verovatnoce susreta(pomocni objekat jer se stalno menja) sa bolesnim i zdravim clanom populacije.e sad na kont.sa bolesnim utice i verovatnoca razboljevanja pa bih tu stavila vezu ka zdravoj populaciji(za zdravog koji se nije razboleo pri kontaktu)i bolesnoj populaciji(posto se ovaj br.stalno povecava mora da bude neka povratna veza ka verovatnoci susreta sa obolelim).sledi period oporavka na koji utice cont. od pola meseca i opet u zdravu populaciju.
Mozda i zvuci logicno ovde ali na papiru je haos aj nek neko vidi kako su ovo starije generacije radile...

meni je ovo previse komplikovano da bi bilo na kolokvijumu..

Pa i nije ranije bilo kolokvijuma koliko sam ja obavestena.ovo je sa januarskog ispitnog roka

Jel ima neko resenje zadataka sa predavanja 18.03.
http://sipo.fon.rs/uploads/vesti/Postavka%20I%20zadatka.pdf

Ma ne moze to da da, pa taj zadatak bi na vezbama radili dva sata a ne na kol koji traje 1,5

Ma uopste nije dao