Započni novu temu Odgovori na temu  [ 274 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta:
PostPoslato: 12.05.2007. 15:32:31 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4717
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
Pet zanimanja budućnosti: http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?y ... _id=246284

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.05.2007. 20:32:39 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15.09.2004. 10:00:09
Postovi: 5817
Lokacija: Beograd
Godina: Dipl.
Smer: ME
Koji se reklamira poširoko... i na BrandFairu su mleli o tome dva sata...

_________________
"Vidi moj auto, imam imam felne..."


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 13.05.2007. 09:43:48 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

B92 je napisao:
REKORDNI RAST NA BEOGRADSKOJ BERZI!

Cene akcija na Beogradskoj berzi naglo porasle nakon vesti da će DSS i DS formirati vladu. Belex 15 skočio više od 11,44 %

Indeks Beogradske berze Beleks 15 porastao je više od 11 odsto u odnosu na jučerašnji dan, kada je zaustavljen pad indeksa berze koji su imali opadajući trend od početka nedelje.

Kao i u vezi sa obaranjem cena akcija , tako i ovaj rast stručnjaci dovode u vezi sa političkim dešavanjima, odnosno vešću o formiranju Vlade. Kako saznaje B92, dogovor o vladi je postignut sinoć tokom sastanka lidera DS i DSS, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.

U utorak indeks Belex 15 pao je za 5,26 odsto, a potom u sredu 6,53 odsto, dok je danas došlo do preokreta i cene su porasle u proseku za 11,44 odsto. Optimizam na berzi se video od jutros kada su skoro sve akcije počele da beleže rast cene. I domaći i strani investori oko milijardu evra.

Stručnjaci smatraju da su rekordni pad pa rast cena akcija na berzi ipak u vezi sa političkim dešavanjima. Pad je usledio nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika skupštine, a rast je počeo još juče nakon spekulacija da je na pomolu dogovor o Vladi između lidera demokratskog udvostručili ili čak utrostručili naloge za kupovinu u odnosu na prethodne dane.

Siniša Krneta, direktor poslovnih operacija Beogradske berze, tvrdi da je nadonađen gubitak koji je ostvaren početkom nedelje, a koji je iznosio bloka.

Prenaglašena reakcija investitora

“Bilo je dosta priče da su cene prenaduvane, ali ovo je dokaz da je sve politika”, kaže za B92 Dragoslav Veličković, direktor brokerskog odeljenja Sosjete ženeral banke.

Brokeri kažu da su najviše zaradili oni koji su kupovali kada je vrednost akcija naglo padala, i da su najveći gubitnici sitni domaći investitori koji su panično prodavali svoje akcije.

Broker kuće AC broker Nenad Gujaničić ocenio je danas da je odmah nakon nagoveštaja o formiranju nove demokratske vlade Srbije značajno porasla vrednost akcija na Beogradskoj berzi, čime je skoro neutralisan raniji pad.

"Tek što je nagovešteno da će biti formirana nova demokratska vlada investitori su 'pohitali' u kupovinu akcija, čime je samo u nekoliko desetina minuta prouzrokovan veliki rast tržišta", kazao je on

Gujaničić je naveo da je jedna od glavnih karakteristika berzanske trgovine ovih dana bila prenaglašena reakcija investitora na pozitivne, ali i na negativne vesti.

Politika najviše porasla na kontinuiranom trgovanju

Najveći rast na kontinuiranom trgovanju na Beogradskoj berzi su zabeležile akcije Politike (PLTK) koje su porasle za 19,92 odsto. Među tri akcije sa najvećim rastom našle su se i akcije Dunav osiguranja (DNOS) sa rastom od oko 18 odsto i Univerzal banke (UNBN) koje su porasle za 17,19 procenata.

Akcije građevinskog preduzeća Napred iz Beograda (NPRD) su zabeležile pad vrednosti od 3,58 odsto, a pored njih, najveći pad na kontinuirano trgovanju imale su akcije Čačanske banke (CCBN) sa 0,51 odsto i Dunav Grocke (DNVG) sa padom od 0,3 procentna poena.

Danas su najveći promet imale akcije AIK banke (AIKB) sa oko 260 miliona dinara, koje su porasle za 11,74 odsto, slede Soja protein (SJPT) sa prometom od 186 miliona i rastom od 9,38 odsto i Metals banka (MTBN) sa oko 78 miliona prometa i rastom od 10,64 odsto.


eKapija je napisao:
SRPSKI PROIZVODI OSVAJAJU IRAK

Beograd -- Na iračkim trpeziama moguće je pronaći Bejbi King i Alevu, a ovi prehrambeni proizvodi iz Srbije osvajaju iračko tržište.

Reč je o proizvodima kompanija Aleva i Flori koji su u toj dalekoj zemlji, posredstvom kompanije Hamurabi iz Starih Banovaca, prisutni već četiri godine.

“Irak ima 28 milona stanovnika, druga je država u svetu po rezervama nafte i kao takva, otvorena je za nove artikle. Proizvođači iz Srbije ne smeju se zadovoljavati plasiranjem robe u zemlje u okruženju, već moraju otvarati svoju ponudu i ka novim tržištima. Odličan plasman kompanija Aleve i Flori je pravi primer mogućnosti saradnje naše dve države”, kaže direktor kompanije Hamurabi, Jasir Kaldon.

Projekat osvajanja tržišta počeo je 2003. godine agresivnom marketinškom kampanjom, organizovane su promocije i plasman proizvoda na police trgovinskih radnji u Iraku. U kampanju je, prema Jasirijevim rečima, uloženo 1,2 miliona evra.

Jasiri je naglasio da se danas, posle četiri godine, vide prvi finansijski rezultati. Razlog tome je odlično pozicioniranje proizvoda Bejbi King i Aleve među trgovinskim radnjama dve velike opštine u Bagdadu, kao i u asortimanu Asocijacije pedijatrije Iraka.

“Svaki veliki projekat treba gledati dugoročno. Nakon tri godine probijanja tržišta, mi tek sada ostvarujemo pozitivne finansijske efekte. Upravo spremamo još jedan kontigent robe u vrednosti 200 hiljada evra. Naša firma u Iraku ima 14 zaposlenih, a logističku podršku pruža cela moja porodica”, kaže Jasiri. On je najavio formiranje izvoznog tima za robu široke potrošnje iz Srbije u Irak. Izvozni tim bi, uz pomoć države, imao cilj da pojača paletu proizvoda iz domaćih fabrika, a takođe i da pojača našu prodajnu mrežu u Iraku.


Beta je napisao:
SIEPA: UBUDUĆE VIŠE STRANIH ULAGAČA

Beograd -- Matić: Najava formiranja demokratske vlade trebalo bi već narednih dana da poveća broj zainteresovanih stranih investitora.

"Još je, međutim, rano reći da li će do kraja godine moći da se ostvare projektovane strane investicije koje su se kretale i do nekoliko milijardi evra", rekla je direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Jasna Matić.

Ukoliko nova vlada odmah izađe sa efikasnim ekonomskim planom i programom, prema njenim rečima, proteklih pola godine će biti samo privremeni korak unazad u pogledu stranih ulaganja u Srbiju.

Matićeva je istakla da je potrebno hitno odrediti prioritete zemlje i nastaviti energično ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza kako bi se što pre nastavila integracija u Evropsku uniju.

Srbija je od stranih investitora, kako je rekla, prepoznata kao zemlja sa velikim, neiskorišćenim potencijalima u koju treba investirati.

Ona je objasnila da SIEPA, koja potencijalnim stranim investitorima treba da prenese tačne podatke o političko-ekonomskoj situaciji u Srbiji i perspektivama zemlje, u prethodnom periodu nije mogla da radi svoj posao, jer nije znala šta će se dešavati.

Matićeva je rekla da je optimista u pogledu daljeg stranog investiranja u zemlju.


FoNet je napisao:
ZASTAVA: ČEKA SE DŽENERAL MOTORS

Kragujevac -- U kragujevačkoj fabrici kažu da čekaju odgovor GM-a na odluku Vlade da prihvati saradnju Zastave i GM-a.

Generalni direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević izjavio je da je poslovodstvo fabrike upoznalo menadžment Dženeral Motorsa sa odlukom Vlade Srbije da podrži projekat montaže Opelovog modela “astra klasik“ u Kragujevcu.

"Sada čekamo njihov odgovor kako bismo nastavili pregovore o detaljima poslovno-tehničke saradnje između dve firme", rekao je Radojević.

U Zastavi očekuju da će za desetak dana biti nastavljeni pregovori, u okviru kojih bi bio potpisan i konačni ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između Zastave i Dženeral Motorsa.

Zastava i Dženeral Motors su nedavno potpisali predugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim je predviđeno da sredinom naredne godine u Kragujevcu počne montaža vozila „astra klasik II“, dok bi tokom 2009. u Zastavi startovala produkcija jednog potpuno novog Opelovog automobile.


Beta je napisao:
KAPITAL AGROBANKE 160 MILIONA EVRA

Beograd -- Beogradska Agrobanka saopštila da je prodajom akcija četvrte emisije udvostručila kapital, koji sada iznosi 160 miliona evra.

Za kupovinu 200 hiljada akcija nove emisije, koja je počela 5. aprila, ukupno je ulaćeno oko 8,2 milijarde dinara, a postojeći akcionari su kupili 73 odsto akcija po povlašćenoj ceni od 32 hiljade dinara.

Za preostale akcije, za koje je uplaćen skoro dvostruko veći iznos od vrednosti ponuđenih akcija, cena bila 35 hiljada dinara.

"Novom dokapitalizacijom Agrobanka se svrstala među prvih pet-šest banaka sa najvećim kapitalom u Srbiji, što će doprineti njenoj boljoj tržišnoj poziciji i uspešnijem poslovanju", navodi se u saopštenju Agrobanke.

Najavljeno je da će Agrobanka na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu promovisati program kreditiranja poljomehanizacije, jer su sada obezbeđeni uslovi za odobravanje dugoročnih kredita.

Promet akcija Agrobanke na Beogradskoj berzi i posle četvrte dokapitalicije je veliki, a njihova trenutna cena je oko 40 hiljada dinara.


FonNet je napisao:
EPS: CENOVNIK POSLE POSKUPLJENJA

Beograd -- Stručne službe EPS-a, posle poskupljenja električne energije za 15 odsto, izradiće cenovnike za sve kupce.

Posle poskupljenja prosečna cena kilovat-sata će biti 3,87 dinara, odnosno 4,72 evrocenta, kaže se u saopštenju elektroprivrede Srbije (EPS).

U odnosu na zemlje u tranziciji cena električne energije u Srbiji je bila dva do tri niža nego u tim zemljama, a i posle poskupljenja cena kilovat-sata je znatno niža od cene u susednim zemljama.

U saopštenju je precizirano da su poskupljenja električne energije od 2004. do 2006. godine bila ispod nivoa inflacije.

Poskupljenje električne energije, kako navode u EPS-u, trebalo bi da omogući stabilno snabdevanje, nastavak konsolidacije EPS-a i očuvanje kompanije kao jedinstvenog tehničko-tehnološkog sistema.

Takođe, poskupljenje bi trebalo da dovede do povećanja vrednosti EPS-a i stvaranje uslova da ta kompanija uđe u postepenu vlasničku transformaciju kroz strateško partnerstvo sa nekom velikom inostranom kompanijom i otvaranje tržišta na kome će pored EPS-a biti i drugih isporučilaca električne energije.

U saopštenju je objašnjeno da bi gubitak u poslovanju EPS- za ovu godinu, da nije došlo do poskupljenja, bio 14,5 milijardi dinara.

Sa poskupljenjem prihod EPS-a treba da bude povećan za 8,7 milijardi dinara, ali će, s obzirom na procenat naplate koji se ostvaruje, realno povećanje prihoda biti oko 6,8 milijardi dinara.


Beta je napisao:
UNIKREDIT: PROFIT 1,3 MLRD. DINARA

Beograd -- Unikredit banka u Srbiji je objavila da je prošlu godinu završila sa profitom od 1,3 milijarde dinara.

Ukupna aktiva Unikredit banke tokom prošle godine povećana je za oko 50 odsto, na 68,4 milijarde dinara, navodi se u finansijskom izveštaju o poslovanju banke. Kapital banke na kraju 2006. godine dostigao je iznos od 9,6 milijardi dinara i bio je 2,3 puta veći nego godinu dana ranije.

Unikredit banka je u 2006. godini smanjila plasmane bankama sa milijardu na oko 423 miliona dinara, dok su plasmani klijentima povećani za oko 1,3 milijarde na 26,6 milijadi dinara. Ukupne obaveze Unikredit banke na kraju 2006. godine iznosile su 58,8 milijardi dinara.

Banka Unikredit je do 1. aprila ove godine u Srbiji poslovala pod imenom HVB banka.


Beta je napisao:
OBJAVLJEN PROSPEKT ZA ZLATARNU

Beograd -- Objavljen prospekt za privatizaciju 70 odsto kapitala beogradskog preduzeća za trgovinu nakitom Zlatarna internacional.

Agencija za privatizaciju Srbije ga je objavila radi prikupljanja podataka o broju zainteresovanih kupaca.

Ukupna imovina tog preduzeća krajem prošle godine procenjena je na 12,3 miliona dinara (156.899 evra), od čega je obrtna imovina 2,8 miliona dinara (35.481 evra), navodi se u prospektu.

Poslovni prihodi od 3,9 miliona dinara (47.429 evra), bili su manji od poslovnih rashoda od 5,3 miliona dinara (63.230 evra), što znači da je Zlatarna Internacional poslovnu godinu 2006. završila sa gubitkom od 1,4 miliona dinara.

Preduzeće je kraj prošle godine završilo bez dugoročnih obaveza, a sa kratkoročnim u iznosu od 120.354 evra, odnosno 9,5 miliona dinara.

Zlatarna internacional poseduje tri lokala u centru Beograda ukupne površine 137 kvadratnih metara, objavljeno je u dnevnom listu "Politika".

Pisma o zainteresovanosti imovine ovog preduzeća, dostavljaju se obavezno Agenciji za privatizaciju u roku od sedam dana od objavljivanja prospekta.


Beta je napisao:
UŽIČKE "VESTI" NA AUKCIJI 14. JUNA

Užice -- Najstarija informativna kuća iz užičkog kraja "Vesti" biće ponuđena na prodaju 14. juna, po početnoj ceni od 3,6 mil. RSD.

U okviru "Vesti" posluju istoimeni list i Radio Užice, a vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizuje procenjena je na 18,4 milona dinara, navodi se na sajtu Agencije za privatizaciju.

"Vesti" imaju više od 1.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u centru Užica i 23 zaposlena.

"Radio Užice" se pored četiri stanice iz Užica nalazi u najužem izboru za dodelu regionalne radio-frekvencije.

Ove godine prodati državni udeli u 110 preduzeća

Beograd - Akcijski fond Srbije prodao je ove godine manjinske udele države u 110 preduzeća, za ukupno 73 miliona evra, saopštio je Fond.

Od aprila 2002. godine do sada je privatizovan državni kapital u više od 1.000 firmi, za oko 500 miliona evra.

Za prodaju je predviđeno još oko 400 državnih paketa aukcija u privatizovanim preduzećima. Procenjuje se da će zainteresovanih kupaca biti za manje od 100 tih državnih udela.


B92,Beta je napisao:
PIK BEČEJ:NAJVIŠE NUDE IRVA I FORUM

Bečej -- Konzorcijum kompanija Irva investicije iz Beograda i ”Forum absolut return" sa Devičanskih ostrva dao je najbolju ponudu.

Taj konzorcijum je na tenderu za prodaju 40,9 odsto akcija preduzeća PIK Bečej-Poljoprivreda ponudio cenu od 110,10 evra po akciji, kao i otkup akcija koje se ne prodaju na tenderu po istoj ceni. Nominalna vrednost akcija PIK Bečeja je osam hiljada dinara, a poslednja berzanska cena bila je 12 hiljada dinara.

Agencija za privatizaciju je objavila prodaju 111.984 akcije PIK Bečeja koje su u vlasništvu države, što znači da bi prvorangirani ponuđač za preuzimanje tog paketa platio oko 12 miliona evra.

Drugorangirani ponuđač na tedneru za prodaju akcija PIK Bečeja, investicioni fond Ašmor, je ponudio cenu od 73,11 evra po akciji, kao i otkup svih ponuđenih akcija malih akcionara.

PIK Bečej je jedan od najvećih poljoprivrednih kombinata u Srbiji i obrađuje 14 hiljada hektara zemljišta, od kojih je oko tri hiljade u njegovom vlasništvu.

Firma Irva innvesticije je u vlasništvu beogradskog biznismena Đorđija Nicović, čije firme poseduju 11 hiljada hektara obradivog zemjišta, a nedavno je u konzorcijumu sa trgovinskim preduzećem Jabuka za 1,7 miliona evra kupila i Prvi maj iz Pirota.


B92 je napisao:
KAKO ĆE SE FINANSIRATI DRŽAVA?

Beograd -- Od formiranja vlade zavisi zakonski okvir daljeg finansiranja države, kaže koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić

Milan Parivodić je rekao da je subota krajnji rok za projekciju budžeta, sa obzirom na to da Vlada mora da bude formirana do ponedeljka. Nakon sednice Vlade Milan Parivodić izjavio je da finasiranje državne kase neće biti ugroženo i da će država nastaviti da izmiruje svoje obaveze, kao i isplatu stare devizne štednje.

On je rekao da zakonski okvir budžeta zavisi od toga da li će biti formirana Vlada i dodao da su "prilike takve da ne znamo šta će biti do ponedeljka. Ja se duboko nadam da će demokratske stranke formirati vladu, jer je to interes za budućnost naše dece u krajnjoj liniji”.

Na pitanje da li je razočaran što je DSS pružio podršku radikalima prilikom izbora predsednika skupštine, Parivodić je izjavio da lično uopšte nije srećan zbog toga. On je objasnio da ukoliko se vlada ipak ne formira, država će se finansirati iz privremenog budžeta koji će se obezebediti izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Drugi način je da se postojeći Zakon o budžetu izmeni amandmanima koje Vlada priprema.

Ekonomski novinari kažu da je ovo primer kako se sve radi u poslednjem trenutku, dok ekonomisti upozoravaju da bi u slučaju velike potrošnje iz državne kase , centralna banka mogla da pooštri svoje mere da bi se održala ekonomska stabilnost i zaustavio rast cena.

“U ovom trenutku mi ni ne znamo na koji način će da se nastavi finansiranje države. Jedino što smo mogli da naslutimo je da se neće više kršiti zakon kao što se do sada kršio, znači neće se pribegavati donošenju uredbi. U ovom trenutku ne znamo ni da li će da se menja Zakon o budžetskom sistemu po kome može da se nastavi privremeno finansiranje dok to budu odlučili, kao ni ko će to da donese i ko će za to da glasa”, kaže za B92 Biljana Stepanović, urednica časopisa Bankar.

Država se do 1. juna finansira iz privremnog budžeta, koje je produžila Vlada svojom Uredbom, što je po ocenama stručnjaka, nelegalno i neustavno.


Beta je napisao:
PROFIT BANKE INTEZA 1,3 MLRD. RSD

Beograd -- Banka Inteza u Srbiji je objavila da je u prošloj godini imala profit od 1,3 milijarde dinara, oko 24 odsto manje nego 2005.

Ukupna aktiva banke povećana je u prošloj godini za 43 milijarde dinara, na 125 milijardi dinara, navodi se u finansijskom izveštaju o poslovanju banke.

Inteza je u 2006. godini više od šet puta povećala plasmane bankama, na ukupno 3,3 milijarde dinara.

Plasmani klijentima su povećani za oko 33 odsto, na 55,4 milijarde dinara. Ukupne obaveze Banke Inteza na kraju prošle godine iznosile su 113 milijardi dinara.

Prema podacima sa sajta banke, Inteza u Srbiji ima oko 900 hiljada klijenata i prema bilansnoj aktivi zauzima više od deset odsto tržišta.


Beta je napisao:
PODRŠKA NACRTU ZAKONA O RESTITUCIJI

Vlada Srbije podržala je juče Nacrt zakona o restituciji i gradjevinskom zemljištu.

Tim predlogom je predviđeno da ukupan maksimalni iznos za obeštećenja bude četiri milijarde evra i to u onim situacijama kada naturalna restitucija nije moguća.

Prava bivših vlasnika na denacionalizaciju će biti realizovana naturalnom restitucijom, a tamo gde to nije moguće to će se uraditi kroz obeštećenje, rekao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić na konferenciji za novinare nakon sednice vlade.

Zakon podrazumeva denacionalizaciju gradskog građevinskog zemljišta koje se nalazi i sada u državnom monopolu i predstavlja najveću barijeru za investiranje u zemlju, ocenio je on.

Nivo onoga što je oteto u komunizmu je po površini zemlje otprilike veličine Crne Gore, u šta spada poljoprivredno, šumsko i gradjevinsko zemljište, istakao je Parivodić.

Predmet restitucije biće, prema njegovim rečima, i poslovni prostori, stanovi, zasebni delovi objekata, industrijski i trgovački objekti, odnosno sve nepokretnosti na kojima nisu naknadno stečena prava.

Vodilo se računa o makroekomoskoj stabilnosti kako se država ne bi zadužila tom obavezom, ali, kako je kazao, i o zaštiti svih naknadno po zakonu stečenih prava svojine.

Nacrt je napravljen tako da vodi računa da prenos svojine bude efikasan, da upravni postupci budu kratki i ne opterete sudove, dodao je Parivodić.

Zakon bi, kada se usvoji, trebalo da poveća inostrana ulaganja, ali i produktuvnost privrede i poreske prihode zemlje, rekao je Parivodić.




REGION

B92 je napisao:
MAROVIĆ I BOJIĆ DEMANTUJU SARADNJU

Podgorica -- Svetozar Marović i Milovan Bojić su demantovali da stoje iza kompanije koja učestvuje na tenderu za bolnicu Meljine.

"Nemam nikakve veze, povezanosti ili učešća na tom tenderu", saopštio je Marović, ističući da je i dalje "potpuno privržen transparentnosti procesa privatizacije u Crnoj Gori". On je nedavno izjavio da planira da se bavi biznisom i to, između ostalog, u oblasti zdravstva "otvaranjem najmodernijeg dijagnostičkog centra u Budvi i Crnoj Gori".

Takođe i Milovan Bojić je demantovao da stoji iza čvajcarske kompanije Jupiter Adria i dodao da je "informacija koja se pojavila u podgoričkim medi jima, da sam sa Marovićem u ime neke švajcarske firme, otkupio dokumentaciju za Zdravstveni centar Meljine je najgnusnija laž i najordinirnija glupost koju sam mogao da pročitam o sebi".

On je rekao da polednjih 20 godine nije kročio u Švajcarsku, ali je potvrdio da je pre tri meseca dovodio predstavnike velike austrijske kompanije u Meljine, koji međutim nisu zainteresovani za kupovinu.

Tendersku dokumentaciju za Meljine za sada su otkupile Atlas grupa Duška Kneževića i švajcarska kompanija Jupiter Adria, za koju su Vijesti objavile da iza nje stoji nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Milovan Bojić, koji u tom poslu ima podršku Marovića.

Kompleks u Meljinama, za koji evidentno postoji veliko interesovanje, ima oko 50 hiljada kvadrata zemljišta i 19 objekata površine 23 hiljada kvadrata.


business.hr je napisao:
INA ISPLAĆUJE DIVIDENDU OD 1,78 €

Zagreb -- Na Skupštini Ine prihvaćen je predlog Vlade i MOL-a, da se akcionarima isplati dividenda od 1,78 evra po akciji.

Dividenda će biti isplaćena iz dobiti za 2006. godinu, odnosno iz dela od 71 miliona evra prethodno namenjenih za rezerve i to u visinu od 25 odsto tog iznosa. Državi će tako srazmerno vlasničkom udelu pripasti dividenda u iznosu od 9,23 miliona evra, MOL-u će pripasti 4,45 miliona evra, Fond branitelja će dobiti 1,24 miliona evra, a malim akcionirama će se rasporediti 2,84 miliona evra.

Isplatom dividende mali akcionari koji su u javnoj ponudi akcija Ine otkupili paket od 22 akcije, zaradiće oko 40 evra.

Na skupštini su donete i određene promene u statutu i izmenjene su i dopunjene neke delatnosti Ine. Takođe je izabran i novi revizor za 2007. godinu i to "Deloitte & Touche".

Predsednik Uprave Ine Tomislav Dragičević takođe je izjavio kako u Ini razmatraju mogućnost privatizacije firmi kćeri ukoliko uspeju da pronađu partnere koji su zaintertesovani da nastave sa osnovim poslovanjem firmi.


Beta je napisao:
HOLANĐANI GRADE STANOVE U ZAGREBU

Zagreb -- Holandska kompanija sa sedištem u Amsterdamu "Nanet rial estejt grup" najavila je svoj prvi projekt u Zagrebu.

Radi se o gradnji 580 stanova ukupne površine 36 hiljada metara kvadratnih, koji će biti namenjeni za kupce srednjeg sloja, piše zagrebački Poslovni dnevnik. Kompanija je već potpisala preliminarni ugovor preko svoje firme ćerke u Hrvatskoj o kupovini zemljišta površine 15 hiljada kvadrata.

Ukupna procenjena vrednost projekta je 45 miliona evra, dok će prodajna cena biti 62 miliona evra.

Po završetku te transakcije u junu, holandska kompanija će kontrolisati oko 15 hiljada stambenih jedinica u različitim razvojnim fazama širom četiri države: Hrvatskoj, Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Nedavno je kompanija najavila i drugu investiciju u Rumuniji, a radi se o kupovini svih akcija kompanije za nekretnine Kalifornija, koja je registrovana u Rumuniji.


Vijesti je napisao:
DOBIT KAP-A OKO 52 MILIONA EVRA

Podgorica -- Najveći crnogorski izvoznik Kombinat aluminijauma je prošle godine ostvario rekordnu dobit od oko 52 miliona evra.

Izveštaj se bitno razlikuje od podataka koje je javno saopštio Branimir Gvozdenović, ministar za ekonomski razvitak u Vladi Crne Gore, koji tvrdi da su poreznici Kombinatu naplatili šest miliona evra poreza na dobit, što bi trebalo da znači da je kompanija prošle godine ostvarila znatno veću dobit, od oko 67 miliona evra.

KAP je dostavio preliminarne podatke o poslovanju Poreskoj upravi, ali poreznici nisu bili zadovoljni i sami su izračunali da KAP za prošlu godinu mora da plati oko šest miliona evra poreza. U KAP-u nisu želeli da sa slože sa tim i žalili su se u drugostepenom postupku posebnom odeljenju Ministarstva f inansija.

Kompanija je prošle godine proizvela 121,79 hiljada tona aluminijuma, odnosno 118,19 hiljada tona ingota. Ostvaren je ukupan prihod od čak 268 miliona evra, a prošlogodišnji rashodi KAP-a drastično su smanjeni u odnosu na 2005. sa 338 miliona na 186 miliona evra.

Ovi podaci pokazuju da se aluminijska kompanija finansijski stabilizovala, a ne treba zaboraviti ni da će 108 miliona evra takozvanih odloženih prihoda, koji se sada zvanično vode kao dugoročne obaveze, u narednih nekoliko godina, biti iskazane kao prihod, odnosno u istoj meri povećati dobit Kombinata.


Vijesti je napisao:
RUSI NEĆE U PREDUZEĆE SA EPCG

Pljevlja -- Ruska En plus grupa nije zainteresovana da sa Elektroprivredom Crne Gore i Rudnikom uglja Pljevlja osnuje zajedničko preduzeće.

"Imajući u vidu da pregovori već dugo traju i da su nam postavljani novi zahtevi koji nisu prvobitno bili propisani, bilo bi korisno da Tenderska komisija definiše konačne uslove ovog tendera", kažu izvori iz kompanije koju kontroliše ruski biznismen Oleg Deripaska.

Iz En plus grupe su ranije upozoravali da su se pregovori odužili i da je čitav privatizacioni proces počeo da biva stvar političke, a ne ekonomske prirode. Crnogorska država u Rudniku ima 31,1 odsto akcija, ostatak drže privatni vlasnici koji imaju većinski paket akcija.

Predlog o osnivanju zajedničkog preduzeća potiče iz EPCG, čija se uprava pre nekoliko meseci usprotivila prodaji njene TE Pljevlja Rusima, a predlog predviđa da "osnivački ulog" EPCG budu zaposleni, postojeći blok TE i deo novca, a Rudnika njegova imovina, zaposleni i koncesije na rudna bogatstva.

Prema zamisli EPCG, En plus grupa bi obezbedila većinu od 300 miliona evra za revitalizaciju pljevaljskog kompleksa, sanaciju Rudnika i gradnju drugog bloka TE.

Pokušaji prodaje TE i Rudnika traju dve godine, a u međuvremenu su se uslovi na tržištu električne energije bitno promenili, a cena struje porasla. Sada je proizvodna cena iz TE, koja je nekada važila za izuzetno visoku - oko 4,7 centi za kilovat sat - niža od cene uvozne struje od oko šest centi, pa se EPCG ne isplati da se odrekne pljevaljske TE.


Nezavisne novine je napisao:
SRPSKA HOĆE UDEO U TE STANARI

Banjaluka -- Republika Srpska pokušaće da uđe u vlasničku strukturu u budućoj termoelektrani u Stanarima kod Doboja.

Rajko Ubiparip, ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske, kaže da Vlada želi da se sa investitorom, londonskim EFT-om dogovori da Elektroprivreda RS uđe u vlasničku strukturu sa najviše 20 odsto udela u budućoj TE u Stanarima.

Elekroprivreda bi u projekat ušla tako što bi uložila novac u podizanje termoelektrane, koja je uz projekt Gacko II, jedna od najvećih investicija u Republici Srpskoj sa kapacitetom od 410 megavata, a u njenu izgradnju biće uloženo skoro 700 miliona evra. EFT, koji bi ugalj crpeo iz rudnika Stanari, koji je već u njihovom vlasništvu, nedavno je podneo zahtev za koncesiju.

Vlada je ušla i u završnu fazu priprema za potpisivanje ugovora za izgradnju nove termoelektrane i otvaranja novog rudnika uglja u Gacku, koji će zajednički realizovati ERS i Češka elektroprivreda.

Revizori su procenili da sredstva i prava sa kojima država ulazi u projekat vrede 204,09 miliona evra i „to će biti osnivački ulog na osnovu kojeg će dobiti 49 odsto vlasništva nove termoelektrane, kapaciteta 660 megavata", rekao je Ubiparip. Vlada, ERS i ČEZ će 16. maja u Gacku potpisati sporazum o izgradnji drugog bloka TE Gacko, a radovi bi trebalo da se završe do 2013. godine, a celokupna investicija je procenjena na 1,4 milijarde evra.


Vijesti je napisao:
CG: POTENCIJALI SOLARNE ENERGIJE

Podgorica -- Crna Gora ima veliki neiskorišćeni potencijal za korišćenje sunčeve energije u iznosu do 2,5 hiljade časova godišnje.

Iskorišćavanje velikih potencijala za korišćenje sunčeve energije moglo bi doprineti smanjenju energetskog deficita i zagađenosti Crne Gore, kao i rasterećenju elektroenergetskog sistema. Rasterećenje energetskog sistema je, kako smatraju stručnjaci, moguće u zgradama gde se troši do 60 odsto nacionalne energije.

Izvršni direktor EPCG Srđan Kovačević kazao je da u kompleksnoj shemi energetskog održivog razvoja, valorizovanje solarne energije može biti značajna karika.

„Na energetskom tržištu se u poslednje vreme dešavaju krupne promene. Nalazimo se u situaciji kada valja osmisliti dalji koncept energetskog razvoja hidro i termo-potencijala, a ne smemo se odreći ni solarnog, tim pre jer vitalnost elektroenergetskog sistema leži u snazi, povezanosti i raznolikosti njegovih elemenat“, kazao je Kovačević.

Profesor Odjeljenja za energetsku efikasnost zemunskog Poljoprivrednog fakulteta, Marija Todorović, saopštila je da sunčevo zračenje posebno raspoloživo u priobalnom delu Crne Gore, sa prosečnim godišnjim i dnevnim dobitkom od preko 4,45 kilovat-sati po svakom kvadratnom metru.

„Najveća primena sunčeve energije moguća je u hotelima, na oko 11 hiljada kvadratnih metara. Drugi značajan izvor je biomasa šuma, koje pokrivaju 42 odsto teritorije, ali se uglavnom koriste za grejanje u domaćinstavima, ali ne na efikasan način”, navela je ona i dodala da je vetar značajan potencijal Crne Gore zbog dobrog efekta kombinacije mediteranskog i planinskog terena, posebno u regionu Nikšića.

Crna Gora, sudeći prema Strategiji obnovljivih izvora, ima jedan od najvećih potencijala solarne energije u jugoistočnoj Evropi, pošto priobalni pojas ima više od 2,5 hiljade sunčanih sati godišnje, kao i visok nivo sunčevog zračenja u letnjim mesecima, u kasno proleće i jesen, pa takav potencijal sugeriše upotrebu solarne energije. Što se tiče energije vetra, Crna Gora se ne nalazi na ruži velikih evropskih vetrova koji odgovaraju brzinama vetra na 50 metara nadmorske visine, za vetroturbinu normalne snage od 850 kilometara na čas. Ukupan potencijal energije vetra u Crnoj Gori procenjuje se na 400 megavata godišnje i mogao bi obezbediti 20 do 25 odsto ukupne potrošnje.




[size=18]SVET[/red]

Tanjug je napisao:
SEDIŠTE VODAFONA U MAĐARSKOJ

Budimpešta -- "Vodafon" saopštio da je odabrao Mađarsku za sedište novog uslužnog centra za njene filijale širom sveta.

Centar, koji će biti lociran u Budimpešti, deo je trogodišnjeg plana britanske telekomunikacione kompanije "Vodafona" da ojača efikasnost grupacije na globalnom planu, preneo je AP.

Mađarski centar će se uglavnom baviti finansijskim poslovima i transakcijama filijala britanske grupacije, poslovnim analizama i strategijom, navedeno je u saopštenju.

Otvaranje centra, koji će zapošljavati oko 700 radnika kada bude u potpunosti oformljen, koštaće oko devet milijardi forinti (36,13 miliona evra), izjavio je izvršni direktor "Vodafona" za Mađarsku Đerđ Bek.

Mađarski ministar ekonomije i transporta Janoš Koka je ocenio da će novi centar povećati poverenje stranih investitora u mađarsko tržište.

Strane kompanije su dosad u Mađarskoj otvorile oko 40 uslužnih centara s oko 14.000 zaposlenih, ukazao je Koka i dodao da u naredne četiri godine vlada namerava da udvostruči broj zaposlenih koji rade za međunarodne kompanije u zemlji.

"Vodafon" je odabrao Mađarsku zbog dobrih kvalifikacija njene radne snage i iskustva s globalnim uslužnim centrima.

"Mislimo da otvaranje uslužnog centra u Mađarskoj ima očigledne prednosti. U saradnji s mađarskom vladom 'Vodafon' će imati mogućnost da efektivnije i efikasnije posluje u kompetitivnom okruženju", ocenio je finanijski direktor britanske grupacije Endi Halford.


Beta je napisao:
VREDAN UGOVOR NOKIJE U KINI

Helsinki -- "Nokija" potpisala dve i po milijarde dolara vredan ugovor o isporuci mobilnih telefona kineskoj kompaniji "Čajna postel".

Ugovor uključuje razvoj mreže i druge oblike saradnje, navodi se u saopštenju najvećeg svetskog proizvođača mobilnih telefona.

Finska korporacija "Nokija" je od početka saradnje sa "Čajna postel mobajl komjunikejšn ekvipment" 1998. godine isporučila toj kompaniji više od 37 miliona mobilnih telefona.

"Čajna postel" je najveći distributer mobilnih telefona u Kini sa udelom na tržištu od 30 odsto.

U prvom ovogodišnjem kvartalu u Kini je prodala 16 miliona mobilnih telefona, za 34 odsto više nego u istom periodu lane.


Beta je napisao:
VOLVO: PAD PROFITA U PRVOM KVARTALU

Stokholm -- Kompanija Volvo ostvarila je u prvom kvartalu pad neto profita od 5,7 odsto, zbog pada prodaje autobusa i motora za avione.

Ipak, zarade u odeljenju za kamione su pobedile predviđanja analitičara. Zaključno sa krajem marta, kompanija Volvo prijavila je prihod od 407 miliona evra, a analitičari su predviđali da će profit Volvoa biti 350,7 miliona evra.

Prodaja u kvartalu pala je na 6,63 milijardi evra, što je za 180 miliona evra manje nego u prošlogodišnjem posmatranom periodu. Nasuprot tome, akcije Volvoa skočile su 5,5 odsto na 13,82 evra na berzi u Stokholmu.

Izvršni direktor kompanije Volvo Lejf Johanson kaže da je "u mnogim delovima sveta tražnja viša, što se reflektuje na kontinuirani rast već jakog volumena prodaje i dobre profitabilnosti".

On je napomenuo da, za razliku od njih, u Severnoj Americi tržište kamiona beleži značajan pad, što nije sprečilo Volvo da dostigne najviši nivo za sada. Prema očekivanjima, kompanija Volvo će na evropsko tržište izbaciti 330 hiljada novih kamiona ove godine, što je više od prognoziranih 300 hiljada kamiona. Nove ponude su u Evropi pale najniže, za svega četiri odsto, dok su u Severnoj Americi pale za 80 odsto. Rast ponuda za proizvodima kompanije Volvo zabeležen je na tržištu Južne Amerike za 43 odsto.


Beta je napisao:
PRODATO I SEDIŠTE JUKOSA

Moskva -- Malo poznata ruska kompanija "Paran" kupila je preostalu imovinu bankrotirane naftne kompanije "Jukos", za 110,09 milijardi rubalja.

"Paran" je ponudom, posle dvoipočasovnog nadmetanja, uspeo da nadmaši naftnu kompaniju pod kontrolom države "Rosnjeft".

Početna cena, koja je na kraju više nego učetvorostručena, bila je 22 milijarde rublji (852 miliona dolara) što se smatralo razumnom cenom za imovinu među kojom je i zgrada sa 22 sprata u poslovnom delu Moskve.

"Jukos" je stigao do bankrotstva zbog neplaćenih poreza u visini oko 30 milijardi dolara.

Bivši vlasnik "Jukosa" Mihail Hodorkovski, za koga se verovalo da je najbogatiji čovek u Rusiji, optužen je za izbegavanje poreza i osuđen na osam godina zatvora.

Mnogi posmatrači smatraju da je akcija protiv Hodorkovskog predstavljala deo iz Kremlja dirigovane kampanje sa ciljem da se on kazni zbog političkih aktivnosti ali i da se "Rosnjeftu" omogući da kupovinom "Jukosove" imovine postane naftni džin.


B92, Tanjug je napisao:
ERBAS DONEO NOVE GUBITKE EADS-U

Pariz -- EADS je saopštio da je poslovao sa gubitkom od deset miliona evra u prvom kvartalu ove godine.

Gubici Evropskog konzorcijuma za proizvodnju vazduhoplova, vojne i svemirske opreme su nastali zbog krize u kojoj se našla njegova filijala za izradu aviona Erbas, problema u proizvodnji najvećeg putničkog aviona na svetu A380, ali i slabog dolara.

Kompanija je prva tri meseca zabelžila čist gubitak od deset miliona evra, u odnosu na neto profit od 522 miliona evra u istom periodu prethodne godine. Zarada kompanije pre isplate kamata, poreza i vanrednih trosskova, smanjena je na 89 miliona evra, sa 791 miliona u prva tri meseca 2006.

Ukupan prihod korporacije ostao je na stabilnom nivou od oko devet milijardi evra, dok su ukupne prodaje u 2006. vredele su 39,43 milijardi evra. Finansijski direktor evropskog giganta Hans Peter Ring obavestio je akcionare da će filijala Erbas poslovati sa gubitkom i do kraja ove godine, ali da se profitabilnost kompanije može očekivati u 2008. godini.

U pokušaju na unapredi profitabilnost i poveća konkurentnost u odnosu na glavnog rivala Boing, Erbas je započeo sprovođenje kontroverznog programa smanjivanja troškova "Snaga 8", kojim se predviđa ukidanje deset hiljada radnih mesta u naredne četiri godine, kao i moguća prodaja ili zatvaranje jednog broja evropskih fabrika.

Italijanski Er1 naručuje 50 Erbasovih aviona

Najveći italijanski privatni avioprevoznik Er1 je objavio da je dogovorio kupovinu dodatnih 50 Erbasovih aviona tipa A320, a sve u cilju širenja poslovanja u inostranstvu. Taj avioprevoznik je prošle godine od istog proizvođača kupio 40 aviona A320.

Er1 trenutno leti prema devet evropskih destinacija, a u planu je da do 2012. godine leti prema 35 evropskih destinacija. Kompanija se nalazi i među tri potencijalna kupca problematične italijanske nacionalne aviokompanije Alitalia.


business.hr je napisao:
RAJANER NIŽIM CENAMA UZVRAĆA UDARAC

Dablin -- RajanEr je objavio cenovni rat ostalim evropskim avio kompanijama, ponudivši oko deset miliona gotovo besplatnih karata.

RajanEr obično nudi deo svojih sedišta po diskontnim cenama, ali ova promocija predstavlja gotovo polovinu njegovih kapaciteta.

Cene karata za deset miliona sedišta u avionima RajnEra na kratkim evropskim destinacijama iznosiće deset, 15 i 20 funti, uključujući takse avioprevoznika.

Izvršni direktor kompanije Majkl O'Liri je rekao da je to gotovo besplatno i da su sve što će kupci platiti porezi Gordona Brauna referirajući na nove takse u avio prevozu, koje će po njegovom mišljenju stvoriti dodatni pritisak na spuštanje cena i pritisnuti prihode avio kompanija u Britaniji i širom Evrope.


B92, business.hr je napisao:
RAST DOBITI UNIKREDITA, PAD SOCGEN

Milano -- UniKredit grupa je u prvom kvartalu ostvarila dobit od 1,78 milijarde evra, rast od 29 odsto u odnosu na isti period 2006.

Dobit od poslovanja je iznosila je 3,19 milijardi evra, a dobre rezultate poslovanja u UniKreditu objašnjavaju povećanim prihodima u svim sektorima i dobrom kontrolom troškova. Prihod od poslovanja u prvom kvartalu ove godine iznosi 6,58 milijardi evra, u poređenju sa 5,96 milijardi u istom periodu lane.

"Važno je naglasiti i da sektori za srednju i istočnu Evropu i poljska tržišta uveliko doprinose našim dobrim rezultatima, uprkos zahtevnim projektima udruživanja koji se odvijaju na mnogim od tih tržišta. Naše snažno međunarodno usmerenje i prisutnost u 20 zemalja čine temelj našeg budućeg rasta, što uključuje i prekogranično poslovanje", rekao je Alesandro Profumo, glavni direktor Grupe UniKredit.

Sa trenutnom tržišnom kapitalizacijom od oko 80 milijardi evra i kao jedna od vodećih financijskih grupacija u Evropi, Grupa UniKredit je prisutna u 20 zemalja širom sveta, sa više od 35 miliona klijenata i sedam hiljada poslovnica, oko 142 hiljade zaposlenih i ukupnom imovinom od oko 823 milijarde evra.

Banka iz Milana, najveća italijanska banka prema tržišnoj vrednosti, je saopštila da razmatra mogućnosti za integracije sa Kapitalijom iz Rima i francuskom bankom Sosijete Ženeral, a banka se nedavno integrisala sa nemačkom bankarskom grupom HVB. Novi francuski predsednik Nikola Sarkozi odlučno se usprotivio ideji da Unikredit kupi Sosijete Ženeral, pa se ta banka sve više okreće Kapitaliji.

Dobit Sosijete Ženerala pala 1,9 odsto

Francuska banka Sosijete Ženeral je zabeležila pad neto dobiti u prvom tromesečju od 1,9 odsto i saopštila da su veći operativni troškovi nadjačali snažan rast ostvaren u delu inostranog bankarskog poslovanja sa građanima.

Neto dobit u tom periodu je iznosila 1,43 milijarde evra, a prihodi su uvećani 4,8 odsto, na 6,05 milijardi evra. Operativni troškovi su uvećani za 8,4 odsto, na 3,7 milijardi evra.

Neto dobit u korporativnom i ulagačkom bankarskom poslovanju je uvećana 4,6 odsto u prvom tromjesečju, na 666 miliona evra. Odelenje inostranog bankarskog poslovanja sa stanovništvom je zabeležilo rast neto dobiti od 30 odsto, na 144 miliona evra.


Beta je napisao:
RUSI I KAZAHSTANCI: URANIJUMSKI DIL

Astana -- Rusija i Kazahstan najavili da će zajednički formirati centar za obogaćivanje uranijuma.

Predstavnici tih zemalja su najavili i da će druge zemlje moći od njih da kupuju gotov proizvod koji bi koristili za proizvodnju energije.

Ministri energetike obe zemlje postigli su dogovor u Astani, tokom susreta predsednika Rusije i Kazahstana, Vladimira Putina i Nursultana Nazarbajeva.

"To nije sve što zajednički možemo da uradimo na polju atomske energije", rekao je Putin posle razgovora, dodajući da dve zemlje imaju dobru perspektivu saradnje u ovoj značajnoj oblasti.

Nazarbajev je obećao da će raditi na jačanju energetskih veze Rusije i Kazahstana.

"Naša saradnja u sektoru nafte i gasa ima strateški katarakter, posebno kada je reč o transportu, preko ruskih naftovoda, kazaške energije do svetskih tržišta", istakao je Nazarbajev.

Najavljeno postrojenje za obogaćivanje uranijuma trebalo bi da bude izgradjeno u Angarsku, u Sibiru.

Šef diplomatije Kazahstana Marat Tazhin rekao je danas za agenciju Rojters u Vašingtonu da je "ideja da se stvari mehanizam kako bi više zemalja koje žele da koriste nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe mogle da koriste tu infrastrukturu".

Putin, koji se zalaže za bolju saradnju Rusije i centralne Azije u energetskom sektoru, danas je posetom Astani započeo turneju regionu.

Kremlj planira nove ugovore za eksploataciju prirodnog gasa i nafte u Kazahstanu i Turkmenistanu, kao i njihov transport ka i preko Rusije.

Cilj ruskog predsednika jeste da osnaži diplomatske i ekonomske veze sa bivšim sovjetskim republikama u regionu centralne Azije, koje su oslabljene posle raspada SSSR-a 1991. godine.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 13.05.2007. 16:15:25 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
alal vera sine, vracjash se na velika vrata :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 13.05.2007. 16:57:14 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25.05.2002. 22:07:02
Postovi: 192
Godina: Dipl.
Smer: IS
hehe..nisi se salio juce..samo napred;))
nadam se da ce posebno odeljak Srbija imati sto vise pozitivnih vesti


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 15.05.2007. 16:40:21 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Citiraj:
Fin. izveštaji firmi na internetu
15-May-07 16:45:00

NBS počinje sa javnim objavljivanjem podataka iz finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike.Narodna banka Srbije, po prvi put, počinje sa javnim objavljivanjem osnovnih podataka iz finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike.
Iz finansijskih izveštaja za 2006. godinu, na internet stranici www.nbs.yu , od danas će biti javno dostupni podaci o ukupnoj aktivi, osnovnom kapitalu, poslovnim prihodima, neto rezultatu i broju zaposlenih u pokedinačnim privrednim društvima i zadrugama, koji su posle obrade smešteni u bazu finansijskih izveštaja.
Na ovaj način NBS je izašla u susret zahtevima najšireg kruga korisnika da im učini dostupnim ove individualne podatke bez naknade i bez posebnog naručivanja.
Takođe, aktivrana je i mogućnost elektronskog naručivanja izveštaja o bonitetu za privredna društva i zadruge, sa podacima za prošlu godinu, kao i podataka iz izvornih finansijskih izveštaja za 2006. godinu.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 22.05.2007. 16:00:59 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Врнух се са неславне нам Менаџеријаде 07 - па да наставимо : )

SRBIJA

B92, FoNet je napisao:
ZDRAVLJE-AKTAVIS LIDER U REGIONU

Rejkjavik -- Leskovačka fabrika lekova Zdravlje-Aktavis će ove godine povećati prodaju u Srbiji za oko 13 odsto.

Sigurnu budućnost kompanije Aktavis na srpskom tržištu i u regionu garantuje 650 proizvoda koje prodaje u svetu i još 370, koji su fazi ispitivanja, rekao je izvršni potpredsednik kompanije zadužen za Centralnu i istočnu Evropu i Aziju Jonas Trigvason

Zdravlje-Aktavis će do kraja godine uvesti evropski standard "dobre proizvođačke prakse" (GMP), koji omogućava izvoz u Evropsku uniju, najavili su u islandskom Aktavisu.

Aktavis jedna od pet najvećih svetskih farmaceustkih kompanija u oblasti generike sa ostvarenim prometom samo u prošloj godini u iznosu od 1,4 milijarde evra.

Kompanija posluje na pet kontinenata, sa više od 11 hiljada zaposlenih i proizvodima koji su registrovani u 60 zemalja.

U 2007. godini Aktavis planira povećanje prodaje u Srbiji za oko 13 odsto, a najveći rast očekuje u oblasti pomoćnih lekovitih preparata, medicinskih sredstava i lekova.

"Zdravlje bi trebalo da postane lider u kvalitetnoj proizvodnji lekova u Istočnoj Evropi", rekao je Jonas Trigvason.



Tanjug je napisao:
MONTENEGRO LETI IZ NIŠA ZA TIVAT

Niš -- Crnogorski avioprevoznik Montenegro erlajnz od 21. juna leteće dva puta sedmično sa aerodroma “Konstantin Veliki" do Tivta.

Montenegro erlajnz leteće ponedeljkom i petkom od 21. juna do kraja avgusta, a cena povratne karte sa aerodromskom taksom niškog aerodroma je 88 evra, a na niškom aerodromu tvrde da je interesovanje za letove do mora u Crnoj Gori veliko i da je prodaja karata dobro počela.

Sa niškog aerodroma Jat ervejz leti dva puta nedeljno do Ciriha, a turski avioprevoznik Atlas Džet tri puta nedeljno do Istanbula.

Zamenik direktora niškog aerodroma Aleksandar Nikolajević je rekao da su neke avio kompanije zainteresovane da sa niškog aerodroma lete do Beča i jedne destinacije u Nemačkoj i dodao da se o tome razgovara, ali da avioni „još ne lete jer je uslov za to dozvola naših vazduhoplovnih vlasti".

Prošle godine gradska vlast Niša je zatražila od Jat ervejza i vazduhoplovnih vlasti uspostavljanje redovnog saobraćaja sa niškog aerodroma, ali avioni Jata još ne lete prema velikim evropskim centrima.


Beta je napisao:
DELTA OTVARA FABRIKU VODE U MIONICI

Beograd -- Delta M krajem avgusta u opštini Mionica otvara fabriku za proizvodnju i punjenje vode Mioni, vrednu 17 miliona evra.

"Voda će se na tržistu pojaviti pod imenom "akva gala" (Aqua Gala), a kapaciteti fabrike su proizvodnja 12 hiljada plastičnih boca na sat i šest hiljada u nepovratnoj staklenoj ambalaži", izjavila je potpredsednica kompanije Delta Holding Milka Forcan.

Voda u staklenoj ambalaži će se proizvoditi u pakovanju od 0,75 i 0,25 litara, dok će plastične flaše biti od 0,5, 1,5 i 0,75 litara, koja će biti sa sportskim zatvaračem i namenjena je aktivnim osobama i spotristima.

Površina fabrike je sedam hiljada kvadratnih metara, a opremljena je najsavremenijom nemačkom opremom za flaširanje, dodala je Forcan i naglasila da će se od sledeće godine u novoj fabrici, osim vode, proizvoditi i bezalkoholna pića i gazirani i negazirani sokovi.

Kompanija Delta Holding potpisala je i ugovor sa teniserom Novakom Đokovićem, koji će u naredne 2,5 godine biti promoter vode "akva gala".


Beta je napisao:
KBC GRUPA ŽELI 85 ODSTO A BANKE

Beograd -- Belgijska finansijska Grupa KBC je objavila ponudu za preuzimanje najmanje 85 odsto kapitala beogradske A banke.

KBC Grupa je ponudila cenu od 72.773 dinara po akciji, odnosno ukupno 82 miliona evra. Ponuđena cena je pet puta veća od tržišne i nominalne, koja iznosi 14 hiljada dinara, dok je knjigovodstvena cena pojedinačne akcije A banke 15.877 dinara.

Ponuda za preuzimanje je otvorena do 11. juna, a KBC Grupa nema obavezu da otkupi deponovane akcije, ukoliko ih bude manje od 85 odsto, navodi se u ponudi.

KBC Grupa zatražila je prošle nedelje od Komisije za hartije od vrednosti odobrenje za preuzimanje većinskog paketa akcija srpske A Banke javnim nadmetanjem, za šta je dobila odobrenje Narodne banke Srbije i Komisije za zaštitu konkurencije.

A Banka, ranije Alko Banka, je osnovana 1996. godine. Najveći udeo u vlasništvu A banke sa po 25 odsto imaju kompanija Amazis i kiparski MG Holdings, 23 odsto ima Pionir iz Beograda, dok pet odsto kapitala ima Investment Net.

KBC Grupa sa tržišnom kapitalizacijom od oko 36 milijardi evra, jedna je od najvećih kompanija u Belgiji i vodećih finansijskih grupa u Evropi. Ima 51 hiljadu zaposlenih i opslužuje 11 miliona klijenata. KBC grupa je izgradila snažno prisustvo u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, dok dugoročni plan uključuje kontinuirano istraživanje mogućnosti na tržištima budućih članica EU i šire.


Beta je napisao:
EPS: ŠTO PRE GRADITI ELEKTRANE

Čelnici EPS upozoravaju da je već ove godine potrebno doneti odluku o izgradnji nove elektrane.

Zamenik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Zoran Manasijević upozorio je da zemlju očekuje veliki uvoz struje i problemi u snabdevanju, ako već ove godine ne bude doneta odluka o izgradnji nove elektrane.

"Srbiji su hitno potrebne nove elektrane, jer električne energije nema dovoljno, a neće je biti ni narednih godina", kazao je Manasijević za kompanijski list "kWh".

Navodeći da EPS očekuje raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju novih kapaciteta, on je ocenio da se odluke o strateškim partnerstvima donose presporo, i da je zbog toga "na svim državnim nivoima potrebno više hrabrosti i odlučnosti".

Manasijević je tu ocenu potkrepio činjenicom da je Nemačka počela istovremenu izgradnju 27 termoelektrana prosečne snage od oko 1.000 megavata, dok se na završetak TE "Kolubara B" od 700 megavata u Srbiji čeka skoro dve decenije.

Poslednji proizvodni kapacitet u Srbiji izgrađen je pre 15-ak godina, a izgradnja TE "Kolubara B" početa 1988. godine obustavljena je tri godine kasnije.

Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević nedavno je najavio da će uskoro biti raspisan jedinstven tender za završetak TE "Kolubara B" i izgradnju trećeg bloka u obrenovačkoj TE "Nikola Tesla B".

Snaga oba proizvodna kapaciteta biće po 700 megavata, a strateški partner će moći da izabere da li želi da investira u izgradnju jedne ili obe elektrane. Procenjuju se da će ukupna vrednost oba projekta biti oko 1,5 milijardi evra.

Češka kompanija ČEZ nedavno je potvrdila zainteresovanost da učestvuje na tenderu za nastavak izgradnje "Kolubare B", između ostalog i zbog toga što je veći deo njene opreme već nabavljen u Češkoj.


Beta je napisao:
ITM OSNOVAO ZATVORENI INV. FOND

Kompanija ITM osnovala je zatvoreni investicioni fond sa britanskom grupacijom "Lajon" (Lion), izjavio Toplica Spasojević

Spasojević koji je predsednik ITM-a, je agenciji Beta kazao da su u fond ušle već dve firme: "Lofolen", koji je bio deo "Viskoze" iz Loznice, i "Paraćinka" iz Paraćina. "Planiramo da otkupimo još oko 10 firmi, koje bismo posle restrukturiranja prodali novim vlasnicima", izjavio je Spasojević.

On je dodao da su privrednici iz Velike Britanije zainteresovani za ulaganja u finansijski sektor u Srbiji, a naročito je veliki interes britanskih investicionih fondova za srpsko tržiše.

Prema njegovim rečima, Britanci su zainteresovani i za saradnju u oblasti agrara, trgovine i industrije.

"ITM saradjuje sa nekoliko britanskih firmi na srpskom tržistu, imamo i firmu u Londonu, a na tržište Velike Britanije izvozimo najviše
poljoprivredene proizvode", dodao je Spasojević.

On je kazao da kompanija ITM planira potpisivanje ugovora sa nekoliko velikih britanskih robnih kuća, ali nije precizirao detalje tog posla.

Osnovna delatnost ITM-a je distribucija, a vlasnik je i brokerske kuće "ITM Monet" i firmi "Fokus kapital partners" (Focus Capital Partners), "Sinerdži" (Synergie) i "ROŠ saut ist" (ROŠ South East), koje pružaju konsultantske usluge na polju spajanja i akvizicija.

Kompanija poseduje i kompjuterizovani distributivni centar u Šimanovcima kod Beograda, dva sport kafea u Beogradu i Herceg Novom i hladnjaču "Apatin" kapaciteta 5.000 tona.

U prošloj godini je ostvarila promet od oko 200 miliona evra.


Beta je napisao:
BIP: PROTEST ZBOG TENDERA

Beograd -- Mali akcionari Beogradske industrije piva (BIP) će organizovati protest zbog obustavljanja tendera za prodaju tog preduzeća.

"Obavešteni smo da je odložena sednica tenderske komisije, koja je trebalo sutra da se održi. To je za nas znak da će tender biti obustavljen", rekao je član Predsedništva Udruženja malih akcionara BIP-a Radmilo Đurić i dodao da će akcionari protest organizovati ispred Agencije za privatizaciju 25. maja, ukoliko do tada Agencija ne zakaže sednicu tenderske komisije.

Na tenderu za prodaju 51,9 odsto kapitala Beogradske industrije piva, koje je u vlasništvu države, ponude su dostavila dva ponuđača - Pivovarna Laško i konzorcijum litvanske firme Alita, udružena sa švedskim investicionim fondom "Junajtid Nordik Beverej džis".

Laško je ponudilo 11,8 miliona evra ili 2,5 evra po akciji, dok konzorcijum nudi cenu od 21,4 miliona evra, odnosno 4,5 evra po akciji. Slovenci su spremni da u BIP ulože devet miliona evra ako postanu većinski vlasnici, a drugi ponuđač 5,1 miliona evra. Na Beogradskoj berzi se trguje akcijama tog preduzeća, čija je trenutna cena oko 500 dinara, dok je najviša bila 720 dinara.

"Iako nismo zadovoljni ponuđenom cenom, ne želimo da se tender obustavi, jer bi to značilo da država želi svoj većinski deo da proda nekom drugom kupcu, koji nije dao ponudu, ili da preduzeće ode u stečaj", rekao je Đurić.

U Agenciji za privatizaciju je rečeno da je sednica tenderske komisije odložena na zahtev Direkcije za imovinu Srbije, koja je zatražila da se ne odlučuje o pristiglim ponudama dok se ponovo ne utvrdi državni udeo u imovini BIP-a, što su tražili bivši vlasnici tog preduzeća.


Beta je napisao:
NA PRODAJU SIMPO I MIRKO TOMIĆ

Beograd -- Objavljen poziv za prodaju javnim nadmetanje imovine preduzeća u stečaju "Simpo Majdanpek" iz Beograda i "Mirko Tomić" iz Stalaća

Druga prodaja pokretne i nepokretne imovine preduzeća "Simpo-Majdanpek" obaviće se po počenoj ceni od 37 miliona dinara i uz depozit od 18,66 miliona dinara, koji se do 13. juna mora uplatiti na tekući račun zaječarske "Alfa banke".

Na prodaju se nudi Fabrika nameštaja "Simpo", odnosno proizvodna hala sa upravnom zgradom od skoro šest hiljada kvadratnih metara u industrijskoj zoni Grbova reka u Majdanpeku, kao i mašine i oprema.

Drugu prodaju pokretne i nepokretne imovine Agencija je oglasila i za firmu "Mirko Tomić" iz Stalaća, koje će se takođe naći na javnom
nadmetanju 20. juna.

Na prodaju se nudi zemljište, objekti, objekti sa opremom i pokretna imovina tog preduzeća, po početnoj ceni od 108,5 miliona dinara i depozitom od 43,4 miliona dinara, koji se na račun Vojvođanske banke u Stalaću mora uplatiti najkasnije do 13. juna, navodi se na sajtu Agencije za privatizaciju.


Beta je napisao:
ZRENJANIN: UGOVORI ZA 600 MIL. EVRA

U ovoj i prošloj godini potpisani ugovori o investiranju 600 miliona evra u Zrenjanin čime će biti zaposleno oko 6.000 ljudi

Predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević izjavio je da je u ovoj i prošloj godini potpisano više od 20 ugovora sa stranim i domaćim kompanijama o investiranju 600 miliona evra u izgradnju fabrika u zrenjaninskoj industrijskoj zoni.

Knežević je agenciji Beta kazao da bi ta ulaganja trebalo da omoguće zapošljavanje 6.000 ljudi.

Ugovori su potpisani uglavnom sa preduzećima iz tekstilne i metalske industrije, a pojedinačno najveća investicija biće izgradnja postrojenja za proizvodnju bioetanola, u koju bi mađarsko-američki konzorcijum "Bajotek enerdži" trebalo da uloži 380 miliona evra.

U zrenjaninskoj industrijskoj zoni biće izgrađena i fabrika za proizvodnju sintetičkog dizela od nusprodukata naftne industrije i iskorisćenog ulja, u koju će preduzeće "Fjučer Biotek" uložiti 50 miliona evra.

Knežević je kazao da je jedna industrijska zona u Zrenjaninu već popunjena, a da je u toku opremanje druge, za šta je deo novca izdvojen i iz Nacionalnog investicionog plana.

On je najavio da će četiri ili pet fabrika uskoro početi da radi, među kojima i italijanska fabrika čarapa "Pompeja".

Inđija: Za tri meseca izgubljeno šest investitora

Opština Iđjija je u protekla tri meseca zbog političke nestabilnosti u zemlji izgubila oko šest investora i oko 300 novih radnih mesta, rekao je agenciji Beta predsednik te opštine Goran Ješić.

"Tri meseca niko nije ušao u moju kancelariju i tek po nagoveštaju formiranja vlade počeli su da se javljaju novi zainteresovani investitori", kazao je Ješić.

On je naglasio da je neophodno da nova vlada stvori stabilnu političku situaciju kako bi investori dolazili u Srbiju, i izrazio nadu da će biti otvorena "nova epizoda investicija".

"Investitori moraju znati šta je politika vlade, da li će njihov kapital biti zaštićen, kao i šta će se desiti s principom decentralizacije u Srbiji koja je takođe potrebna da bi se investicije nastavile", izjavio je Ješić.

On je kazao da u Inđiji trenutno oko 15 firmi gradi objekte i najavio da će 11. juna biti otvorena fabrika nemačke kompanije "Henkel", koja je vrlo bitna investicija za celu opštinu.

"Henkel" će u Inđiji otvoriti fabriku industrijskih lepkova, vrednu pet miliona evra i zaposliće oko 50 ljudi.


Tanjug je napisao:
"JUHOR":IZVOZ OD DESET MILIONA EVRA

Jagodina -- Mesna industrija "Juhor" planirala je 2007. da izveze robu u vrednosti deset miliona evra, 50 odsto više nego 2006.

Na domaćem tržištu "Juhor" je planirao povećanje prodaje za 30 odsto, a cilj je i izvoz u zemlje Evropske unije i proširenje plasmana proizvoda na zemlje u okruženju gde je firma delimično već prisutna, saopštila je ta firma koja je dobitnik novoustanovljene nagrade "Najbolji u agrobiznisu" 74. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

"Juhor" sada izvozi u Italiju, Grčku, Rusiju, Makedoniju, Albaniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Generalni direktor Dragan Miladinović, povodom nagrade sajma "Najbolji u agrobiznisu", pehara apsolutnog šampiona kvaliteta, i preko 400 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja za kvalitet izloženih proizvoda, izjavio je da nagrade obavezuju i nameću dodatne zadatak - da ostanu najbolji i da traju.


Beta je napisao:
AGROŽIV GRADI KLANICU

Novi Sad -- "Agroživ" iz Pančeva je najavio da će 2007. početi gradnju klanice za proizvodnju svežeg pilećeg mesa vrednu 10 miliona evra.

Klanica bi trebalo da počne da radi sledeće godine, ali još uvek nije odlučeno gde će se graditi, rekao je na konferenciji za novinare direktor komercijalnog sektora "Agroživa" Nenad Živanov.

On je istakao da je ta kompanija za proizvodnju i preradu živinskog mesa nedavno zaključila i najznačajniji ugovor o finasiranju u dosadašnjoj istoriji svog poslovanja sa NLB grupom, vredan 30 miliona evra.

Živanov je kazao da će 19 miliona evra biti upotrebljeno za refinasiranje postojećih finasijskih obaveza, šest miliona evra će se iskoristiti za obrtna sredstva, dok će pet miliona evra biti upotrebljeno za nove investicije.

Čitav posao biće sproveden preko LHB banke Beograd, članice NLB grupe i njen ovlašćeni agent za Srbiju, rekao je Živanov i dodao da će time pozicija pančevačke kompanije biti ojačana.

"Agroživ" je inače ove godine počeo izvoz priplodnih jaja u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu koji će do polovine ove godine iznositi 600 hiljada evra, a prvi put je počeo izvoz priplodnih jaja i u Tunis, rekao je Živanov.

Ove godine zasejano je 14 hiljada hektara obradivih površina, što će omogućiti da 90 odsto potreba kompanije za žitaricama bude obezbeđeno, kazao je Živanov i podsetio da je "Agroživ" prošle godine proizveo 90.000 tona stočne hrane za sopstvene potrebe.

Prošlogodišnji promet kompanije bio je 100 miliona evra, a plan je, kako je naveo, da se ove godine on uveća za 20 do 25 odsto.

Živanov je podsetio da je prošle godine "Agroživ" izvezao proizvode vredne više od pet miliona evra u BiH, Makedoniju, Bugarsku, Crnu Goru, Veliku Britaniju i Vijetnam.

"Agroživ" zapošljava oko 2.700 radnika i zauzima 60 odsto srpskog tržišta živinskog mesa i 35 odsto domaćeg tržišta preradjevina od živinskog mesa.


Tanjug je napisao:
NOVI PLAN ZA BENZINSKE PUMPE

Beograd -- Glavnom gradu je potrebno maksimalno 223 benzinskih pumpi, prema usvojenoj Odluci koja reguliše izgradnju benzinskih stanica.

Trenutno u Beogradu posluje 185 benzinskih stanica, od kojih oko 145 radi, a ostale ili čekaju neophodnu dokumentaciju ili su u fazi izgradnje.

Novi plan obuhvata kako postojeće tako i nove lokacije za izgradnju benzinskih stanica, a pod terminom “benzinska stanica” podrazumevaju se i pumpe gde se toči tečni naftni gas.

Razlog za donošenje ove odluke je želja investitora da u Beogradu grade benzinske pumpe, za koje je neophodan jedan ovakav plan, koji će na moderan i efikasan način regulisati ovu oblast, a u planu je i izrada studije o uticaju benzinskih stanica na životnu okolinu, objavljeno je na sajtu beogradskih "online" elektronskih novina.

Tokom devedestih godina došlo je do prave ekspanzije podizanja benzinskih pumpi kako u Beogradu tako i u Srbiji. Najveći broj njih u privatnom su vlasništvu, a u prvim godinama rada svojim vlasnicima donosile su odlične prihode, dok nisu uvedene sankcije.

Na naše tržište ušli su i „veliki igrači“ poput OMV, Lukoila, Šela ili Helenik petroleuma i podigli standard usluga, ali i prigrabili neke izuzetno dobro lokacije.

Iako je između države i trgovaca naftnim derivatima rat stalno otvoren, za sada se niko naročito ne žali, tačnije još nije primećeno da je neko zatvorio svoj objekat zbog slabe zarade. U poslednjih nekoliko godina pravu malu revoluciju u ovoj oblasti izazvala je pojava pumpi za točenje tečnog naftnog gasa.

Izgradnja benzinskih pumpi kod nas se obavlja na osnovu “Tehničkih propisa o izgradnji stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištenju i pretakanju goriva“, koji su usvojeni još 1971. godine.

Gradski čelnici ističu da grad ne želi da ograničava broj pumpi, ali da se u centralnoj gradskoj zoni iz ekoloških razloga ne može graditi neograničen broj ovih objekata.


Tanjug je napisao:
POBOLJŠATI EFIKASNOST EPS

Beograd -- Poskupljenje struje od 15. maja je opravdan potez Elektroprivrede Srbije ali on neće na duge staze rešiti probleme tog javnog preduzeća

Saradnik centra za naučno-istraživački rad Goran Nikolić rekao je da je poskupljenje struje opravdano imajući u vidu činjenicu da dosadašnja cena nije bila ekonomska o čemu svedoče podaci o cenama struje u zemljama u okruženju koje su po životnom standardu u ravni sa Srbijom.

Poređenja radi on je naveo da će sa najavljenim poskupljenjem cena struja u Srbiji bez uračunatog poreza biti 4,4 evrocenta dok će sa uračunatim porezom cena iznositi 5,5 evrocenti.

"U Bugarskoj, koja je najveći izvoznik struje na Balkanu cena struje je bez poreza 5,5 evrocenti, u Hrvatskoj 7,7, a u Bosni i Hercegovini 6,1 evrocenti", kaže Nikolić i dodaje da će cene usluga rasti u narednom periodu.

"To je trend i u ostalim zemljama u tranziciji. Procene su da će ove godine kod nas plate porasti za oko 30 odsto", napomenuo je Nikolić.

Prema njegovim rečima rešenje problema javnih preduzeća pa i EPS-a je postizanje dugotrajne održivosti sistema, a za to je, prema njegovoj oceni potrebno restruktuirati firme, rešiti se viška radnika i uložiti u izgradnju novih postrojenja, a u slučaju EPS poželjna je izgradnja termoelektrana.

"Privatizaciju EPS-a ne treba očekivati u naredne četiri godine, jer je to politička odluka. Međutim, koliko mi je poznato uskoro će se započeti izrada strategije za javna preduzeća", naglasio je Nikolić.

On je podsetio da trenutno Srbija nema problem sa količinom proizvedene energije, već samo sa poboljšanjem efikasnosti sistema.

"Srbija je u 2006. godini uvezla struju u vrednosti od 70 miliona dolara, a izvezla struje vrednosti 71 milion dolara. Izgleda nelogično da je uvezla istu količinu koliku je i izvezla, ali tu se radi samo o sezonskoj neusklađenosti, koju bi trebalo ukloniti", objasnio je Nikolić dodajući da se leti izvozio višak proizvedene struje, a zimi nadoknađivao manjak.

Energetski analitičar Sijka Pištolova mišljenja je da su gubici u poslovanju koje je EPS saopštio u javnosti samo nagoveštaj da se pomenuto javno preduzeće priprema za otpuštanje radnika.

"Tačno je da EPS sa dosadašnjom cenom nije mogao da posluje, i da je struja roba kao i svaka druga i da mora da ima ekonomsku cenu, ali po meni glavni razlozi za loše poslovanje nisu višak radnika i cena struja već loše menadžiranje kompanijom, koja nije uspela da smanji troškove proizvodnje", kazala je Pištolova.

Prema njenim rečima nije u dovoljnoj meri iskorišćena mogućnost razvoja iako je EPS od svih javnih preduzeća dobio najviše donacija.

Pištolova kaže da su iskustva u okruženju pokazala da privatne energetske kompanije bolje posluju od državnih, i da bi jedno od rešenja bilo uvođenje konkurencije EPS-u i izvođenje iz "uspavanosti" u koju je zapao.

"Moje mišljenje je, međutim, da je još uvek rano da se EPS privatizuje, ali da je sa druge strane dobro dovesti konkurenciju na tržište", ukazala je.

Vlada Srbije odobrila je poskupljenje struje u Srbiji od 15. maja u proseku za 15 odsto.

Kilovatsat struje do najavljenog poskupljenja koštao je oko 4,2 evrocenta, a poslednja promena cene bila je 1. aprila prošle godine, kada je električna energija poskupela oko 12 odsto za građane i oko 20 odsto za privredu.


Beta je napisao:
POVEĆAN PRIHOD NOVOSADSKOG SAJMA?

Novi Sad -- U prvoj polovini 2007. Novosadski sajam planira ukupan prihod od prodaje robe i usluga u iznosu od 614,8 miliona dinara.

Prema oceni uprave i direktora Novosadskog sajma Aleksandra Andrejevića, šestomesečni plan poslovanja biće ostvaren.

On je novinarima kazao da je planirani prihod za prvih šest meseci 2007. godine uvećan za pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Andrejević je rekao da je prihod Novosadskog sajma neravnomerno raspoređen, jer u planiranih 614,8 miliona ulazi pretežno zarada od Međunarodnog poljoprivredog sajma, koja u prvom delu godine iznosi i do 70 odsto ukupnog prihoda.

"Spolja izgleda da se mi bavimo raznim temama, ali mora se znati da čak neke jesenje priredbe alimentiramo iz prihoda od Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Ali to je naš zadatak, jer smo tu da organizujemo priredbe i da bude što više posetilaca na sajmu", rekao je Andrejević.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju Srbije pokrenulo je inicijativu za privatizaciju Novosadskog sajma decembra 2005. godine, a u maju prošle je odlučeno da društevni kapital sajma bude prodat metodom javnog tendera. Izbor privatizacionog savetnika je u toku.

Preduzeće je osnovano 1956. godine i njegova osnovna delatnost je organizovanje sajamskih priredbi.

U privatizacionom prospektu se navodi da je Novosadski sajam 2005. godinu završio sa ukupnim prihodom od 651,8 miliona dinara i 629 miliona rashoda, dok finansijski izveštaj za prošlu godinu nije u njemu objavljen.

Andrejević je nedavno izjavio da se, "nakon nekoliko najsvetlijih godina u poslovanju, pred Novosadskim sajmom nalazi još jedan veliki zadatak, a to je privatizacija, na način koji sajam i zaslužuje".



REGION

B92, Nezavisne novine je napisao:
SRBIJA I RS GRADE HE BUK BIJELA?

Banjaluka -- Vlada Republike Srpske počeće pregovore sa Srbijom o zajedničkoj izgradnji hidroelektrane Buk Bijela i drugim projektima.

Ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske Rajko Ubiparip je rekao da će umesto ranije planirane hidroelektrane Buk Bijele snage 550 megavata, zbog izlaska Crne Gore iz projekta, kapacitet planiranog energetskog objekta biti 150 megavata.

Projekat je obustavljen prošle godine, kad su se crnogorske vlasti povukle, pod pritiskom ekologa, zabrinutih zbog mogućeg uništenja kanjona reke Tare, jedinstvenog u Evropi.

Za Buk Bijelu, ali i druge hidropotencijale u BiH, prema pisanju čeških medija, zainteresovana je i Češka elektroprivreda (ČEZ), koja je nedavno ozvaničila početak izgradnje drugog bloka termoelektrane u Gacku.

Ubiparip je preneo da je ČEZ zainteresovana za korišćenje hidropotencijala u BiH i okruženju, ali da Vlada u Banjaluci još nije otvorila zvanične razgovore sa Česima o tome, dok generalni direktor ČEZ-a Martin Roman kaže da je za njih atraktivna izgradnja hidroelektrana zbog ekoloških razloga, ali i zbog toga što se uloženi novac brzo vraća.

U češkoj kompaniji su zainteresovani i za dodatna ulaganja u region i plan kompanije je da "Balkanu investira ukupno čak tri milijarde evra", potvrdio je interes i za izgradnju termoelektrane i za eksploataciju mrkog uglja u Srbiji portparol ČEZ-a Ladislav Kšiž.


business.hr je napisao:
MERKATOR KUPUJE HRVATSKI PRESOFLEKS

Slovenački Merkator preuzima 100 odsto vlasništva nad Presofleksom, vodećim trgovinskim lancem u Slavoniji.

Slovenački Merkator je objavio da je postigao sporazum sa Josipom Galićem, vlasnikom Presofleks trgovina o preuzimanju 100 odsto vlasništva nad tom kompanijom. Ugovor o sprovođenju strateškog povezivanja potpisali su vlasnik Presofleksa Josip Galić, predsednik Uprave Merkatora Žiga Debeljak i direktor Merkatora u Hrvatskoj Alan Kričković.

Društvo Presofleks sa više od 40 prodajnih objekata vodeći je trgovinski lanac na području Slavonije. Merkator namerava, nakon sprovođenja strateškog povezivanja, da sačuva robnu marku Presofleks i nastavi sa njenim razvojem na hrvatskom tržištu.

Na osnovi dogovorenog povezivanja Merkator će postati 100-odstotni vlasnik društva Presofleks, čime će ojačati svoj tržišni položaj u Hrvatskoj. Planirani prihodi društva Presofleks za 2007. godinu veći su od 80 miliona evra, tako da će Merkator na hrvatskom tržištu tim povezivanjem povećati svoj tržišni udeo na više od 6 odsto.

U sklopu strateškog povezivanja partneri su takođe dogovorili dugoročnu poslovnu saradnju na području razvoja i izgradnje novih trgovačkih objekata na hrvatskom tržištu, kao i ulazak Josipa Galića u vlasničku strukturu Merkatora.

Sprovođenje strateškog povezivanja, između društava Presofleks i Merkator, deo je planirane Merkatorove strategije rasta i osvajanja položaja vodećeg trgovca robom široke potrošnje u regiji jugoistočne Europe.


Beta je napisao:
"VEKTRA JAKIĆ": 16 MIL. € U PILANU

Podgorica -- Kompanija "Vektra Jakić" je potpisala danas sa nemačkom firmom EVD ugovor vredan oko 16 miliona evra za izgradnju pilane.

Kako je saopšteno, nova pilana biće jedna od najsavremenijih na Balkanu, potpuno automatizavana sa kompletnom infrastrukturom, kapaciteta oko 240 hiljada kubnih metara drvne mase godišnje. Izgradnja nove hale, prateće infrastrukture i montaža opreme počeće tokom juna, a posao bi trebalo da se okonča do marta iduće godine.

Od ugovorene sume oko devet miliona evra biće utrošeno za opremu, a ostatak na halu i infrastrukturu, precizirali su u "Vektri Jakić" i dodali da je to tek početak prva faza obnove preduzeća u šta će ove godine biti ukupno uloženo oko 25 miliona eura.

"Vektra Jakić" je ranije sa kompanijom "Vajning" sklopila ugovor za nabavku opreme i tehnologije za pogon lameliranih elemenata kapaciteta 15.000 kubnih metara godišnje, a sa istom firmom ugovorena je i nabavka tri nove sušare za drvo.

Kako se ističe, u završnoj fazi su i pregovora sa kompanijom "Simplkemp" o rekonstrukciji i modernizaciji pogona za proizvodnju ploča iverice, a intenzivno se pregovara i sa nekim evropskim firmama o nabavci opreme za proizvodnju bio mase - pelete, koja se koristi za proizvodnju toplotne energije.

U "Vektri Jakić" su u toku radovi na izgradnji nove Upravne zgrade i ograde oko svih pogona sa uličnom rasvetom, a planirana je i gradnja saobraćajnice izvan kruga fabrike, nova atmosferska i kanalizaciona mreža, unutrašnje saobraćajnice, elektroinstalacije i rekonstrukcija postojeće trafostanice.

Podgorička "Vektra", čiji je vlasnik Dragan Brković, u junu prošle godine, nakon desetak neuspešnih tendera, kupila je pljevaljsku "Korporaciju Jakić" za 1,61 milion evra i obavezala se da će zaposliti 320 radnika.


Tanjug je napisao:
SORAVIA RASKINULA UGOVOR U BUDVI

Austrijska kompanija Soravija raskinula ugovor sa HTP Budvanska rivijera zbog nerešenog pitanja vlasništva nad zemljištem.

Ugovor je potpisan 10. januara ove godine u Beču i odnosi se na zakup turističkog naselja Slovenska plaža i izgradnji luksuznog hotela "Hilton" u Budvi.

Kako Tanjug saznaje, ugovor je raskinut zbog nerešenih imovinskih odnosa, odnosno zbog toga što je zemljište na kome se nalazi turističko naselje Slovenska plaža obuhvaćeno restitucijom, pa se u tim okolnostima ne može graditi.

Razlog za odustajanje austrijskog partnera od ovog posla je i pismo sa potpisima oko 150 bivših vlasnika zemlje na ovom prostoru, koje je dostavljeno upravi austrijske "Soravije".

U toj situaciji svako ubeđivanje čelnih ljudi austrijske kompanije od strane preduzeća "Budvanska rivijera" da će taj problem uskoro biti rešen bilo je uzaludno.


Poslovni.hr je napisao:
KAD ŽELI DA KUPI LJUBLJANSKU BERZU?

Ljubljana -- Slovenačka paradržavna Kapitalska družba (Kad) je zainteresovana za kupovinu većinskog udela Ljubljanske berze (LJSE).

Predsednik Uprave Kada Tomaž Toplak, međutim, tu informaciju nije želio ni da potvrdi ni da demantuje, a iz uprave Ljubljanske berze kažu da nikakvu službenu ponudu nisu primili.

Inače, većina vlasnika Ljubljanske berze je spremna da proda svoje deonice, ali "nije važno samo postići najvišu moguću prodajnu cenu, već bi novi vlasnik trebalo da omogući dalji razvoj berze i spreči rast troškova trgovanja nakon prodaje", izjavila je predsjednica Uprave Gorenjske borzovnoposredniške družbe Ani Klemenčič.

Deoničari su upoznati sa pregovorima sa stranim berzama koje su iskazale zanimanje za preuzimanje Ljubljanske berze, a osim OMX-a i Varšavske berze, za Ljubljansku berzu su zanimanje već pokazale i Nemačka berza, Euronekst, Atinska, Bečka i Milanska berza.

Ljubljanska berza je prošle godine ostvarila 660 hiljada evra čiste dobiti što je 4,85 puta više nego 2005. godine.


Beta je napisao:
MAKSTIL: VEĆI IZVOZ ČELIKA U SRBIJU

Skoplje -- Makedonska čeličana "Makstil" će povećati izvoz svojih proizvoda u Srbiju za 50 odsto, kaže Panov.

"Kompanije iz sektora rečne brodogradnje traže velike količine kao rezultat povećanih potreba. Pored već dogovorenih 20 hiljada tona čelika, na srpsko tržište ćemo plasirati dodatnih 9.000 tona", najavio je izvršni direktor kompanije Aleksandar Panov, preneo je poslovni sajt Total.

Do remonta u "Makstilu", koji će početi u avgustu i trajati dve nedelje, srpskom tržištu će biti isporučeno 4.000 tona čelika, a ostalo po završetku remonta.

"Makstil" je nedavno započeo drugi investicioni ciklus vredan 22 miliona dolara. Novac će uložiti u nove tehnologije, a preko novih investicija biće otvoreno 3.000 novih radnih mesta. Planirano je da se proizvodnja poveća sa sadašnjih 330 hiljada tona čeličnih poluproizvoda na 520.000 tona.

Novac za nove investicije "Makstil" će obezbediti iz kredita Stopanske banke.

"Makstil" je najveći izvoznik iz Makedonije i u ukupnom izvozu zemlje učestvuje oko šest odsto.

Čeličana više od 95 odsto proizvodnje plasira na strana tržišta. Unapred je prodala više od 40 odsto planirane proizvodnje za 2008. godinu.


Tanjug je napisao:
UPLATA ZA "TELEKOM SRPSKE" U JUNU

Banjaluka -- Ispunjen je i poslednji uslov da Telekom Srbija uplati 646 miliona € za kupovinu 65 odsto državnog kapitala Telekoma Srpske.

Skupština akcionara "Telekoma Srpske" usvojila je statut preduzeća, čime je ispunjen i poslednji uslov neophodan za ulazak novog vlasnika "Telekoma Srbije", koji je kupio 65 odsto državnog paketa u toj firmi po ceni od 646 miliona evra.

Predstavnik državnog kapitala vlade RS u Telekomu Srpske, ministar finansija Aleksandar Džombić je posle sednice skupštine rekao da se uplata od prodaje 65 odsto akcija u tom preduzeću očekuje u prvoj polovini juna.

Džombić je rekao da na skupštini akcionara nije prihvaćen zahtev Sindikata radnika telekomunikacija o isplati sredstava iz dobiti, ostvarene tokom prošle godine, na ime 13 plate.

"Dobit preduzeća u visini od oko 25 miliona evra biće uglavnom podeljena akcionarima na ime dividende", kazao je Džombić, dodajući da će oko 2,2 miliona evra biti usmereno za pomoć porodicama poginulih boraca i penzionerima Telekoma.

Izvršni direktor za strategiju i razvoj Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk je potvrdio da je ispunjen i poslednji uslov za realizaciju kupoprodajnog ugovora potpisanog 19. januara, navodeći da je "za nas ostao onaj formalni, a za Vladu RS najvažniji deo, koji se tiče uplate sredstava u visini od 646 miliona evra".

"Telekom Srbije je zakazao potpisivanje ugovora sa Sity bankom, koja je jedna od najvećih finansijskih institucija u svetu koja nas je pratila u čitavoj ovoj transakciji. Potpisivanje je zakazano za 30. maj, a potom očekujemo u periodu do 8. juna da budu uplaćena sredstva", rekao je Ćulibrk.

Sindikat radnika "Telekoma Srpske" najavio je da će ispitati legalnost donete odluke o preraspodeli dobiti i da će preduzeti mere zaštite zaposlenih, uključujući i tužbe, jer su oni, suprotno statutu, sprečeni da učestvuju u raspodeli dobiti.


B92, Beta je napisao:
NAJBOGATIJI GRK KUPIO ZEMLJU U CG

Podgorica -- Spiros Lacisa kupio veliku parcelu od 10.000 kvadratnih metara bez vode i struje nadomak Svetog Stefana za četiri miliona €.

Naftni magnat i brodovlasnik, najbogatiji Grk, vlasnik velike korporacije "Lacis grup", jedan je od 10 najbogatijih ljudi u Velikoj Britaniji, a njegovo se bogatstvo trenutno procenjuje na blizu 20 milijardi evra.

Vlasnici zemlje prihvatili su primamljivu ponudu Lacisa da prodaju parcelu, na Crvenoj glavici oko kilometar udaljenoj od Svetog Stefana, na kojoj on, kako pišu "Vijesti", planira da gradi luksuzne apartmane.

Parcela, koja je oko kilometar udaljena od Svetog Stefana, obrasla je mediteranskim rastinjem i strmo se spušta ka moru sa izvanrednim pogledom na svetostefansku obalu.

Cena kvadrata zemlje na potezu od Svetog Stefana do Petrovca iz dana u dan dostiže sve više rastu.

Lacisova naftna kompanija "Lacis grup" jedna je od najuticajnijih u regionu, a bogati Grk ima i polovinu vlasništva u "Eko-petrolu".

"Lacis grup" će učestvovati i u jednom od najvećih projekata veka -izgradnje velikog naftovoda kojim će se ruska nafta dopremati do Mediterana.

Lacisovo ime se, međutim, pominje i u jednom poznatom slučaju navodne korupcije.

Tako je Evropski parlament raspravljao o "slučaju" predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, koji je, navodno, povredio pravila Evropske unije, jer je otišao na odmor koji mu je platio brodovlasnik i milijarder Spiros Lacis (Spiro Latsis) .

Njegov otac, Janis Lacis, čiji je nadimak bio Kapetan, pripadao je trojici najbogatijih brodovlasnika Grčke, zajedno sa Onazisom i Narhosom. Porodica Lacis poseduje EFG Bank Grupu, veliki bankarski konglomerat.


Tanjug je napisao:
BOLJA SARADNJA C. GORE I SRBIJE

Srbija i Crna Gora, posle prve godine crnogorske nezavisnosti, razvijaju intenzivnu ekonomsku, socijalnu i političku saradnju.

Istovremeno građani te dve republike nesmetano putuju iz jedne države u drugu. Godinu dana posle referenduma o državnom statusu Crne Gore, kada su se građani izjasnili za nezavisnost te Republike, protok ljudi, robe i kapitala odvija se bez poteškoća i nema bitnih promena u odnosu na period državne zajednice SCG.

Rešeni su problemi i tehnička pitanja u oblastima gde je bilo poteškoća - penzije i socijalna sfera.

Ta životna pitanja građana dveju država rešena su decembra prošle godine kada su ministri rada, zdravlja i socijalnog staranja dve republike u Beogradu potpisali Sporazum o socijalnom osiguranju.

Tada je pored tog akta, potpisan i protokol o regulisanju isplate penzija korisnicima s prebivalištem u Srbiji i Crnoj Gori, kojim je omogućeno da se do stupanja na snagu sporazuma nesmetano isplaćuju penzije korisnicima u obe države.

Ministri su potpisali i Administrativni sporazum za sprovodjenje Sporazuma o socijalnom osiguranju između dve zemlje.

Prema podacima iz prošle godine, u Crnoj Gori je oko 3.500 korisnika penzionog fonda koji penzije primaju iz Srbije, a u Srbiji je oko 1.558 crnogorskih državljana koji ostvaruje svoja prava.

Jedan od primera te saradnje je i prodaja licence trećeg operatera mobilne telefonije u Crnoj Gori kompaniji MTEL, koju su formirali "Telekom Srbije" i holandska firma "Ogalar".

Crnogorske agencija za telekomunikacije i poštansku delatnost uručila je licencu "Telekomu Srbije" početkom maja, koja podrazumeva i korišćenje takozvane "Vajmaks" (WiMax) tehnologije, odnosno dozvola za pružanje usluga brzog Interneta crnogorskim korisnicima.

Kompanija MTEL, koja je za obe licence već uplatila 17 miliona evra, planira da od 1. jula, do kraja godine, pokrije signalom 90 odsto teritorije Crne Gore, a za korisnike je najavila veoma povoljne i konkuretne cene.

Privredenici i resori za saobraćaj i energetiku u Srbiji iskazali su veliko interesovanje za nastup srpskih firmi na tenderu za strateškog partnera crnogorske kompanije "Montenegrobonus", koja se bavi distribucijom energenata.

Najavljeni su i razgovori o ustupanju dela barske luke Srbiji ili u drugoj varijanti kupovine dela te velike luke na Jadranskom moru.

U oblasti obrazovanja pozitivno je rešeno i pitanje crnogorskih studenata koji studiraju na univerzitetima u Srbiji, tako da se oni upisuju i studiraju pod istim uslovima kao i državljani Srbije.

Političari i državnici iz Srbije i iz Crne Gore najavljuju plodnu saradnju dve zemlje u svim oblastima i ističu zajedničke napore, opredeljenja i stremljenja bržem putu ka zajedničkom cilju ulaska u Evropsku uniju i druge evroatlantske integracije.

Na referendumu, održanom 21. maja prošle godine, glasalo je 419.240, ili 86,5 odsto od upisanih birača u Crnoj Gori, od kojih je 230.661, ili 55,5 odsto bilo za nezavisnost, čime je ispunjen uslov Evropske unije da najmanje 55 odsto birača izašlih na glasanje podrži nezavisnost Republike.



SVET

B92 je napisao:
OMV: DOZVOLA ZA ISTRAŽIVANJE U NZ

OMV ojačava poziciju u Novom Zelandu, jednom od ključnih regiona na polju istraživanja i proizvodnje gasa.

OMV, vodeća naftna i gasna grupacija Centralne Evrope, ojačava portfelj u Novom Zelandu novom dozvolom za istraživanje priobalnog pojasa na novozelandskom Severnom ostrvu. OMV Novi Zeland, potpuno u vlasništvu OMV, je od nadležnog novozelandskog regulatornog tela dobio ceo priobalni istraživački Blok PEP 381200.

Dozvola je odobrena na period od pet godina, sa početkom od 1. septembra 2007. Novi priobalni blok leži na prosečnoj dubini mora od 1000 metara u Taranaki basenu. Radovi na dodeljenom bloku će početi početkom 2008. kupovinom 2D seizmičkog istraživanja.

Direktor Istraživanja i proizvodnje u OMV-u Helmut Langanger, je tom prilikom izjavio: "Nova dozvola ojačava naše prisustvo u Novom Zelandu, gde smo i predvideli dalji rast. ”

Nova dozvola se odnosi na predeo u Taranaki basenu, u blizini već postojećih postrojenja Pohokura, Maui i Maari. Pohokura je drugo po veličini gasno polje u Novom Zelandu i sa proizvodnjom od oko 40 hiljada boe/d (barela energetskog ekvivalenta nafte) pokriva oko 40% potreba za gasom cele zemlje.

OMV je u 2006. sa kombinovanim udelom u proizvodnji na poljma Maui i Pohokura postao treći po veličini proizvođač gasa snabdevajući približno 11% novozelandskog tržišta.

OMV ima balansiran međunarodni portfelj u 20 zemlja organizovanih u šest ključnih regiona: Dunavsko-jadranski region, severnoafrički, severozapadna Evropa, blisko-istočni, Australija/Novi Zeland i Rusko/kaspijski region.

Dnevna proizvodnja OMV-a u 2006. godini je iznosila približno 322 hiljade barela, a rezerve na kraju godine su bile oko 1,3 milijardi barela.


Beta, Tanjug je napisao:
KINA: VEĆE CARINE NA IZVOZ METALA

Peking -- Kina će uvesti ili povećati carinu na izvoz raznih metala u nastojanju da kontroliše izvoz industrijskih grana.

Kina će uvesti rigoroznije mere na izvoz raznih metala u nastojanju da kontroliše izvoz industrijskih grana koje troše mnogo energije i ublaži ogroman trgovinski suficit, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Saopštenje prethodi "strateškom ekonomskom dijalogu" u Vašingtonu ove sedmice između visokih zvaničika SAD i Kine, na kojem će ogroman kineski sufict u trgovini sa Amerikom biti glavni kamen spoticanja.

Povećanjem izvozne carine "dalje će se kontrolisati izvoz proizvoda čija izrada zahteva velike količine energije i resursa, što prouzrokuje zagađenje, kako bi se uskladila trgovinska razmena", navedeno je u saopštenju ministstva.

Kina će uvesti carinu od pet do 10 odsto na izvoz više od 80 vrsta proizvoda od čelika, a za pojedine će biti uvećana sa 5 do 10, na 15 procenata.

Nagli rast kineskog izvoza čelika izazvao je trgovinske razmirice sa SAD i Evropom, pa se povećanje izvoznih carina očekivalo.

Ove sedmice Kina uvodi sistem licenci za izvoz 83 vrste proizvoda od čelika što bi takođe trebalo da ograniči rast izvoza tih proizvoda.

"Kineski izvoz čelika bi u drugoj polovini godine trebalo da bude niži", izjavio je zamenik generalnog sekretara kineskog Udruženja za gvožđe i čelik, Ći Siangdong.

On je dodao da će izvoz čelika ove godine otprilike biti na lanjskom nivou, bez obzira na nagli rast isporuka u aprilu pre nego što stupi na snagu nova izvozna politika.

Veći uvoz nego izvoz uglja

Kina je u aprilu uvezla više uglja nego što je izvezla, s obzirom na povećanu potrošnju u zemlji velkikog privrednog uspona, žednoj energije, saopštila je kineska Carinska služba.

U saopštenju se precizira da je uvoz u pomenutom mesecu porastao za 27,1 odsto u odnosu na isti lanjski mesec, na 4,92 miliona metričkih tona, dok je izvoz opao za 18,5 odsto, na 4,46 miliona tona.

Više od 80 odsto energije u Kini se proizvodi u elektranama na ugalj. Ukupna proizvodnja električne energije u prva tri meseca ove godine porasla je za 15,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 701,2 milijardi kilovat-časova, dok je potrošnja porasla za 14,92 odsto, na 718,9 milijardi kilovat-časova.

Sredinom septembra prošle godine kineska vlada je smanjila povraćaj troškova za ivoz uglja, kako bi se više koristili domaći izvori energije, dok je uvozne carine za ovaj produkt smanjila 1. novembra na jedan, sa između tri i pet procenata.

Kina je u prva četiri meseca ove godine izvezla ukupno 15,97 miliona tona uglja, što je za 28,6 odsto manje nego u isto vreme lani, dok je uvoz porastao za 50,5 odsto, na 19,22 miliona.


B92 je napisao:
SPAJAJU SE UNIKREDIT I KAPITALIJA

Italijanske banke Unikredit i Kapitalija su finalizirale detalje sporazuma o spajanju, vrednom oko 22 milijarde evra.

Akvizicija Kapitalije će povećati Unikreditovu tržišnu kapitalizaciju na sto milijardi evra i stvoriti drugu najveću evropsku banku po tržišnoj vrednosti, odmah nakon HSBC Holdingsa.

Rimska Kapitalija ima tržišnu vrednost od oko 20,6 milijardi evra, a Unikredit je procenjen na oko 79,2 milijarde evra. Preuzimanjem Kapitalije Unikredit će zauzeti 16 odsto italijanskog bankarskog tržišta.

Za preuzimanje Kapitalije, treće italijanske banke prema tržišnoj vrednosti, Unikredit je ponudio samo deonice, i to 1,1 deonicu za jednu deonicu Kapitalije. Novostvorenom kompanijom upravljaće izvršni direktor Unikredita Alesandro Profumo, a čelnik Kapitalije Ćezare Geronci biće njegov zamenik.

Konkurencija u Italiji se zaoštrava spajanjem domaćih i ulaskom novih stranih banaka na to tržište. Prošle godine na to tržište, gde banke svojim komitentima zaračunavaju naknade znatno više od proseka EU, su ušle BNP Paribas, ABN Amro i Kredi Agrikol.


B92 je napisao:
SAP KUPUJE SKANDINAVSKE KOMPANIJE

Beč -- Nemačka kompanije SAP AG, jedan od dva najveća svetska proizvođača poslovnog softvera, kupuje dve skandinavkse kompanije.

Predstavnici nemačke kompanije SAP AG, jednog od dva najveća svetska proizvođača poslovnog softvera, saopštili su da je kompanija postigla dogovor o kupovini norveške kompanije Maksver i finske kompanije Vikom komunikejšn.

Kompanija Maksver razvija softver za administriranje i identifikaciju, a kompanija Vikom komunikejšn je proizvođač aplikacija zasnovanih na IP (Internet protokol) tehnologiji, koje se uglavnom koriste u pozivnim centrima.

Softver kompanije Maksver se koristi u više od 300 kompanija širom sveta, od proizvodnih pogona do finansijskih organizacija. Predstavnici SAP-a potvrdili su da kompanija planira da integriše tehnologiju kompanije Maksver u svoju aplikaciju Netviver, što će njenim korisnicima doneto centralizovano administriranje i poboljšanu bezbednost.

SAP će softver kompanije Vikom ugraditi u svoje aplikacije za upravljanje odnosa sa kupcima (CRM), koje se koriste u oko 200 kompanija širom sveta. Ta integracija će omogućiti SAP-ovim klijentima da poboljšaju svoju delatnost, uspostave bolje veze između organizacionih celina unutar kompanije i uvedu napredniji način međusobne komunikacije zaposlenih.


B92 je napisao:
ERSTE PLANIRA DA KUPI HIPO BANKU

Erste banka je najavila svoj interes za preuzimanje većinskog udela u Hipo Alpe-Adrija banci.

Austrijska Erste banka saopštila da je zajedno sa Kartner štedionicom i Štajermarkiše bankom predala pismo o namerama za preuzimanje Hipo Alpe-Adrija banke. Ovo je usledilo nakon najave da Bajeriše Landesbanke namerava da kupi Hipo Alpe Adria banku.

Sve tri banke u konzorcijumu su zainteresovane za širenje u regionu južne i istočne Evrope i uverene su da će spajanje poslovanja Hipo Alpe-Adrija banke sa njihovim poslovanjem u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji doneti koristi za njihove klijente, zaposlene i deoničare.

Erste banka i Hipo Alpe-Adrija banka posluju na srpskom tržištu.


B92, Tanjug je napisao:
RUSIJA POVEĆAVA UDEO U EADS-U

Moskva -- Moskva bi mogla da poveća udeo u posrnulom vazduhoplovnom konglomeratu EADS, kažu ruski zvaničnici.

Savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Arkadij Dvorkovič je rekao da bi, ukoliko se postigne dogovor o proizvodnji delova za avione Erbasa u Rusiji, Rusija mogla da poveća svoje petoprocentno učešće u Evropskom konzorcijumu za izradu vazduholova, vojne i svemirske opreme (EADS).

Prema njegovim rečima, moguća je proizvodnja delova za Erbasove avione ili razmena imovine između EADS-a i kompanije "Junajted erkraft", ruskog proizvođača aviona pod kontrolom države.

Moskva je po svoj prilici spremna da poveća ulogu u Erbasu, koji se bori za oporavak posle kašnjenja isporuka najvećeg putničkog aviona na svetu A380 za skoro dve godine.

Izrada delova za Erbas, koji posluje u okviru EADS-a, i drugi oblici saradnje dveju kompanija su sasvim mogući, a u aprilu ove godine, ruski ministar trgovine se tokom posete Parizu založio za jačanje saradnje u oblasti avioindustrije.

Prošle godine, ruska banka u državnom vlasništvu Vnještorbank je saopštila da je kupila pet odsto akcija EADS-a, ali je tada upozorena neće biti akcionar koji će moći da donosi odluke.


Beta je napisao:
KINA KUPUJE UDEO U BLEKSTONU

Njujork -- Kineska vlada je odlučila da za tri milijarde dolara kupi udeo u američkoj privatnoj investicionoj firmi Blekston.

Kina je u martu objavlila da osniva agenciju koja će investirati deo valutnih rezervi od 1.200 milijardi dolara da bi postigla veću zaradu na uloženi novac i podelila rizik ulaganja. Agencija će dobiti oko 200 milijardi dolara da ulaže.

Kupovinom akcija Blekstona, kineska vlada prvi put ulazi u jednu inostranu privatnu ulagačku firmu, a analitičari kažu da je reč o veoma važnom potezu Pekinga koji simbolizuje da Kina ima poverenje u SAD i da je to važan prvi korak u ubrzanju toka kapitala između Kine i SAD.

Prema sporazumu, kineska investiciona kompanija neće imati više od deset odsto interesa u njujorškom Blekstonu i godinu dana neće smeti da ulaže u konkurentske privatne ulagačke firme.

Kina traga za alternativnim mestima za plasiranje svojih deviznih rezervi, jer većinu deviza Peking drži u američkim državnim obveznicama i drugim dobrima vlade SAD koja donose sigurnu, ali malu kamatu. Kineski zvaničnici zato žele da deo deviznih rezervi ulože u investicije koje donose veći profit.

Zaključenje posla sa Blekstonom objavljeno je tri dana pred početak druge runde američko-kineskog "strateškog trgovinskog dijaloga" u Vašingtonu posvećenog trgovinskim prekršajima i uvoznim carnama.

Kineske rezerve rastu za po 20 milijardi dolara mesečno jer izvoz preplavljuje zemlju stranim novcem i to primorava centralnu banku da isisava milijarde dolara mesečno iz kineske ekonomije, putem prodaje obveznica, da bi smanjila pritisak na rast cena.

Blekston, koji je obrnuo nekih 400 milijardi dolara u kupoprodajnim poslovima, objavio je da sam delom prelazi u javno preduzeće, odnosno da izlazi na berzu, što Kinezima i pruža mogucnost da kupe deo.

Raspolaže sa 15,6 milijardi dolara, a posao sa Pekingom omogućiće mu da neposredno kupuje kineska preduzeća. Najnoviji poslovi Blekstona uključuju kupovinu Proprajeti Trasta za 23 milijarde dolara i Friskejl Semikondaktora za 17,6 milijardi.

Blekston, poznat po pretvaranju ogromnih preduzeća u privatne firme, sam je u martu odlučio da delom postane javna kompanija tako što će na berzu izaći sa akcijama u vrednosti od četiri milijarde dolara. Firma kaže da će joj pribavljanje novca iz javne ponude dati brz i stalan pristup gotovini koju bi, inače, sporije prikupila iz privatnih izvora.


Tanjug je napisao:
"ŠEVRON" ULAŽE U NAFTU U AZIJI

Bangkok -- Američka naftna kompanija "Ševron" uložiće ove godine oko četiri milijarde dolara u istraživanje i proizvodnju nafte u Aziji.

"Kompanija vidi Aziju kao veoma privlačno mesto za ulaganje u budući rast", kazao je izvršni direktor te kompanije Stiv Grin u intervjuu poslovnom servisu agencije AP.

"Ševron" planira da ove godine za istražno-razvojne poslove utroši ukupno 20 milijardi dolara, od čega 20 odsto u Aziji, kazao je Grin.

Najveći planovi kompanije uključuju projekat tečnog prirodnog gasa u Australiji, održanje proizvodnje nafte u Indoneziji i na Tajlandu i istraživanje u Bangladešu, Kambodži i Vijetnamu.

U Aziji je locirana četvrtina ukupnih "Ševronovih" rezervi nafte i gasa u svetu od 62 milijarde barela ekvivalenta nafte.


Tanjug je napisao:
KINA POVEĆALA PROIZVODNJU NAFTE

Proizvodnja sirove nafte u Kini povećana je u aprilu za dva odsto, saopštila kineska vlada.

To povećanje proizvodnje desilo se u situaciji sve veće tražnje energenata u zemlji, u skladu s naglim privrednim rastom, piše u saopštenju.

Prema podacima Nacionalne statističke službe, proizvodnja nafte u aprilu iznosila je 15,4 miliona tona, ili prosečno 3,76 miliona barela dnevno.

Zahvaljujući prošlomesečnom rastu, proizvodnja nafte u periodu januar-april uvećana je za 1,6 odsto, na 61,45 miliona tona, preneo je AP.

Rast proizvodnje takođe ukazuje da se kineska eksploatacija nafte oporavlja pošto je zbog snežnih oluja u severoistočnim provincijama početkom godine bilo zatvoreno više desetina naftnih izvorišta.

Uz privredni rast veći od 10 odsto godišnje, Kina nije u stanju da proizvede dovoljno nafte da bi podmirila sve veću domaću tražnju. Najnoviji podaci Carinske službe pokazuju da je u prva četiri meseca uvoz nafte povećan za 23 odsto.

Proizvodnja prirodnog gasa u aprilu takodje je porasla za 16,7 odsto na 5,35 milijardi kubnih metara, odnosno u četiri meseca za 15,1 procenat, na 22,05 milijardi.

Prerada u rafinerijama prošlog meseca je povećana za 5,6 odsto, na 26,66 miliona tona, s tim što je proizvodnja dizela porasla za 4,3 odsto, na 10,1 milion tona, a benzina za 6,4 procenta, na 4,87 miliona tona. Kerozina je proizvedeno 930.000 tona, za 15,2 odsto više, a mazuta 1,74 miliona tona - za 13,4 odsto visše.


------------------------------------------------

Бога ми, овде има једно 50% кинеских вести. Како је Кина почела да се шири бојим се да ће нам вести из ове земље прећи у рубрику "Регион" : ))

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 22.05.2007. 20:35:47 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 31.01.2005. 00:52:53
Postovi: 1197
Lokacija: bgd
Godina: Dipl.
Smer: ME
de si forza : ) update iz prve ruke za tebe: rekao nam je chika iz erste banke iz becha da su juche bili kratki za pare, pa zapravo nisu kupili hypo alpe adria banku, vec: ''German state bank Bayerische Landesbank (Bayern LB) said its acquiring 50 pct plus one share in Austria's Hypo Alpe Adria Bank for 1.625 bln eur.''


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 23.05.2007. 09:13:36 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Beta je napisao:
ILIĆ: KOSTREŠ NEĆE USPETI

Novi Sad -- Velimir Ilić neće ostati ministar u novoj Vladi Srbije, ako ona ospori koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega.

"Ukoliko bi došlo do osporavanja odluke o dodeli koncesionog ugovora, ne vidim šta bih tražio u takvoj vladi koja ruši investiciju koja je najveća u istoriji Srbije", rekao je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić za novosadski "Dnevnik".

Prethodna vlada potpisala je 30. marta ove godine sa špansko-austrijskim konzorcijumom kompanija FCC i Alpina ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ranije je najavio da će od nove vlade zatražiti da poništi ovaj ugovor, pošto je "štetan po interese Vojvodine" i podsetio da su predstavnici Demokratske stranke u više navrata takođe govorili da je reč o lošem i štetnom ugovoru.

"Ako bi ova vlada poništavala sve prethodne odluke zbog nekog Kostreša, Pere ili Žike, onda je to druga priča, morali bi u svemu da uvek idemo od početka, da ne verujemo jedni drugima, a to ne bi bilo dobro", ocenio je Velimir Ilić.

Ilić je dodao da ne može da udovolji zahtevu predsednika Skupštine Vojvodine da se potpisani koncesioni ugovor da na uvid javnosti, iako je to naložio i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"O uvidu u ugovor odlučuje Vlada Srbije, a od Vrhovnog suda smo zatražili da nam odgovori na tu mogućnost. Ne mogu da dam ugovor koji obuhvata i poslovnu tajnu firme koja je izabrana u finansijskom delu ponude. Ugovor može da se pregleda u nekim delovima, ali ne može ugovor da se iznosi u javnost, jer bi, zbog neposlovnosti, koncesionar mogao da ga raskine", kazao je Ilić.

On je optužio Kostreša da je "veoma uporan da upropasti jedan veliki posao za Srbiju", ali je ocenio da u tome Kostreš neće uspeti.

"Ako ima neko nešto da kaže, onda bi to trebalo da bude Skupština Vojvodine, ili pokrajinsko Izvršno veće da se oglasi, a ne Kostreš", rekao je Ilić i dodao da je rok za formiranje koncesionog preduzeća 30. maj.

Pajtić se pridružio zahtevu za uvid u ugovor o koncesiji

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić pridružio se danas zahtevu predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša da se omogući uvid u ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega.

Pajtić je novinarima u Izvršnom veću rekao da "nema ničeg prirodnijeg" nego da predstavnci regionalne vlasti imaju uvid u nešto što se dešava u toj regiji.

"Bilo bi prirodno i logično da smo od početka imali uvida u taj posao", kazao je pokrajinski premijer.

Beta je napisao:
NASTAVAK STAMBENOG KREDITIRANJA

Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je izjavio da će od 25. maja, biti nastavljeno dotirano stambeno kreditiranje.

Dotirano stambeno kreditiranje preko Nacionalne korporacije, za one koji su mlađi od 45 godina i koji nemaju rešeno stambeno pitanje, biće nastavljeno od 25. maja. Odobravanje subvencionisanih kredita prekinuto je pre desetak dana zbog toga što su potrošena sredstva iz budžeta koja su za tu namenu bila predviđena Uredbom o privremenom finansiranju.

Đelić je za Radioteleviziju Srbije (RTS) kazao i da će najkasnije do 1. jula biti ukinut porez na kupovinu prvog stana.

On je najavio i da će Vlada u budućnosti mnogo više raditi na sprovoĐenju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, u saradnji sa lokalnim samouopravama i istakao da se mora ujednačiti regionalni razvoj zemlje.


Tanjug je napisao:
OBNOVA "ĐERDAPA 1" OD JUNA 2008.

Beograd -- Direktor Hidroelektrane Đerdap Dragan Stanković je najavio da će obnova agregata u "Đerdapu 1" početi u junu sledeće godine.

''Odlučeno je da revitalizacija počne tek sledećeg leta kako se ne bi propustila dobra hidrologija u toku zime, a u 'Đerdap 1' najkasnije do novembra ove godine stići će sva neophodna oprema'', rekao je Stanković. On je kazao da će se obnova agregata realizovati etapno i da će svake godine biti revitalizovan po jedan agregat.

"Zbog pripremnih radova za šesti agregat koji se prvi revitalizuje, posao će trajati godinu dana, dok će za svaki od preostalih pet agregata biti potrebno po deset meseci", rekao je Stanković, kao i da će svih šest agregata biti revitalizovano do 2014. godine.

U tom poslu, sem ruskih partnera, biće angažovane domaće firme čija je oprema prvobitno ugrađena u "Đerdap 1", a veći deo opreme, koja će biti instalirana na hidroelektrani, već je proizveden i čeka na ugradnju. "Sve delove za revitalizaciju šestog agregata, koji će prvi biti otvoren još u 2004. godini proizvela je ruska kompanija Elektrosila, dok su u firmi LMZ početkom 2005. godine proizvedeni oprema i delovi za hidroturbinu", naglašava Stanković.

"EPS će i na ovom poslu pokazati koliko znači srpskoj privredi, a oko 20 miliona dolara biće usmereno u Termoelektro, Lolu, MIN i druga preduzeća koja će biti angažovana", kazao je Stanković.

Podsetimo, predstavnici vlada Srbije i Rusije su potpisali 27. aprila sporazum o regulisanju klirinškog duga bivšeg SSSR-a Srbiji u iznosu od 288,6 miliona dolara, kojim se Rusija obavezala da se vraćanje dela tog duga, odnosno oko 100,5 miliona dolara reguliše tako što će finansirati rekonstrukciju hidroelektrane "Đerdap1".


Danas je napisao:
ZASTAVA: PROIZVODNJA POČINJE U JUNU

Kragujevac -- Probna proizvodnja "punta" u Zastavinim pogonima startuje u junu, a do kraja godine biće proizvedeno šest hiljada automobila.

Nedavno je iz Fijata stigao prvi kontingent od 192 rasklopljena "punta", koji je lagerovan kraj novih, automatizovanih karoserijskih linija i na kojima će se taj model automobila sklapati. U Zastavu će početkom juna iz Torina stići još oko 400 "punta" u rasklopljenom stanju.

U prvoj polovini juna pokrenućemo probnu proizvodnju stotinak "punta", odnosno modela "zastava 10". Krenućemo sa malim serijama, pa ćemo tako prvog dana produkcije u našim pogonima proizvesti pet automobila, sledećeg dana deset, narednog 20 i tako redom, kažu u kompaniji.

„Startujemo oprezno jer smo svesni činjenice da su i u najvećim svetskim kompanijama na početku proizvodnje moguće greške, povremeni zastoji, koje ćemo, uz pomoć stručnjaka iz Fijata, prevazilaziti u hodu", objašnjavaju u kompaniji Zastava auto. Planirano je da od juna do kraja godine sa Zastavinih montažnih traka "siđe" oko šest hiljada "zastava 10". U prva tri meseca proizvodnje u vozila će se ugrađivati samo delovi koji stignu iz Fijata.

Međutim, od jeseni, u produkciju će biti uključeni svi proizvođači delova i komponenata iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, koji kvalitetom svojih proizvoda mogu da zadovolje kriterijume i standarde Fijata.

Zastava i Fijat će, saznaje Danas, intenzivirati pregovore o proširenju poslovno-tehničke saradnje, što podrazumeva proizvodnju još bar jednog Fijatovog modela automobila u Zastavinim pogonima, kao i proširenje tržišta Zastave za plasman "punta", a u kragujevačkoj fabrici očekuju i da će sa Fijatom uskoro postići dogovor o prodaji "zastave 10" i u pojedinim istočnoevropskim državama.

U kompaniji Zastava auto ovih dana se privode kraju radovi na instaliranju nove karoserijske i ostale proizvodne opreme. Pri kraju su radovi na montaži robotizovane linije za sklapanje školjke "punta", automatizovanih traka za izradu karoserijskih delova, kao i na instaliranju merno-kontrolnog uređeja nemačke firme CAJS, kakav, tvrde u Zastavi, ne poseduje nijedna firma u jugoistočnoj Evropi.

U toku je i dodatno opremanje montažne linije za završno sklapanje "punta", a o obimu radova govori i podatak da se u pogonu, u kojem će se ubrzo proizvoditi "punto", a od sledeće godine i Opelova "astra klasik", temeljno rekonstruišu podne obloge i fabrička rasveta.


Vecernje novosi je napisao:
PRIPEJD JEFTINIJI U ROMINGU?

Beograd -- Kod oba naša mobilna operatora cene pripejd rominga su znatno niže nego za postpejd i određene su po zemljama i zonama...

"Mobilna telefonija Srbije" i "Telenor" nisu, za sada, najavili letnje popuste, za predstojeću sezonu godišnjeg odmora kao što su to činili ranijih godina. Procenjuje se da će, prema aktuelnim tarifama, stalna veza sa Srbijom, dok su korisnici na odmoru u inostranstvu, biti preskupa, kao i da se više isplati otići u inostranstvo sa GSM pripejd karticom.

Kod oba naša mobilna operatora cene pripejd rominga su znatno niže nego za postpejd i određene su po zemljama i zonama kojima pripadaju, bez obzira u kojoj mreži se, trenutno nalazi korisnik.

Koliko god domaći operatori nudili povlastice korisnicima koji mesečno plaćaju račune, naplate im višestruko kada telefoniraju iz inostranstva, pišu "Večernje Novosti" i navode da su roming tarife za postpejd gotovo duplo skuplje nego za pripejd "kolege".

Pretplatnici "MTS" moraju dobro da se obaveste pre polaska na put, jer cene državnog operatora nisu određene prema zemljama u kojima se boravi, već prema inostranim mobilnim mrežama.

Tako se, na primer, tokom boravka u Grčkoj, prema jačini signala, naizmenično smenjuju oznake čak četiri kompanije sa kojima naš operater ima potpisane ugovore, a sve cene su različite.

Na prvi pogled, najpovoljniji je "Kosmote", mobilna filijala grčkog nacionalnog operatora "OTE", koji je suvlasnik 20 odsto akcija "Telekom Srbija". Minut razgovora sa Srbijom, preko njih, postpejd korisnike košta 55,97 dinara (bez PDV), ali se tarifiranje zaokružuje na svakih 30 sekundi. Tako da ako razgovarate 32 sekunde, na računu će biti minut.

Po ceni, sledi, grčki "Vodafon", sa 56,04 dinara po minutu razgovora sa Srbijom i istim načinom tarifiranja kao "Kosmote".

Najpovoljniji je, zapravo, "Kju telekom", kod koga je minut priče na relaciji Grčka - Srbija 57,72 dinara, ali sa najpoštenijim obračunom, u sekund. Najlošiji uslovi su preko "TIM Grčka", jer iz njihove mreže minut razgovora staje najviše, 59,78 dinara, a i tarifiraju najnepovoljnije, zaokruživanje prvog minuta, dok se potom zaokružuje na svakih 30 sekundi.

Još je skuplje kada se na odmor "skokne" do srednje Evrope. Minut razgovora, za korisnike "MTS", iz Austrije sa Srbijom najjeftiniji je preko "Konekta" ("One"), 70,05 dinara (bez PDV) i "Tele Ringa", 72,57 dinara. Uspostava veze i minut priče iz mreže "Mobilkoma Austrija" znatno je skuplji 109,27 dinara, a najskuplji je preko "T-mobajla", 142,91 dianra. Uz to, makar pričali i svega desetak sekundi, na računu će stajati da ste potrošili - minut. Potom je obračun, ipak, nešto pošteniji, zaokružuje se na svakih 30 sekundi.

Zbog svega, neophodno je pre polaska na put raspitati se koji roming operater je najjeftiniji u određenoj zemlji. Jedini "lek" je, po prelasku granice, ručno izabrati najpovoljniju mrežu. Jer ukoliko ta funkcija u mobilnom ostane na "automatskom", telefon će samostalno, u zavisnosti od jačine signala, menjati operatere, a da korisnik to ni ne primeti.


Beta je napisao:
KOMGRAP PRODAT INTEGRALU IZ RS

Beograd -- Građevinska firma Komgrap je na tenderu dobila novog vlasnika, firmu Integral inženjering iz Laktaša u Republici Srpskoj

Ponude, rangirane još u aprilu, dale su firme "Integral inženjering" iz Laktaša kod Banjaluke u Republici Srpskoj, koji je ponudio prodajnu cenu od oko 4,3 miliona evra i investicioni program u istom iznosu. Ta kompanija je privatna kompanija, osnovana 1989. godine, a danas broji 450 zaposlenih i kraj prošle godine završila je sa prometom od 60 miliona evra.

Kao korporacija sa 11 članica, ima svoje poslovnice i u Beogradu Podgorici, Banjaluci, Sarajevu, Brčkom, kao i Rudnik krečnjaka u Doboju, navodi se na sajtu te firme.

Osnovna delatnost joj je projektovanje, istraživanje i razvoj, a inženjeringom se u poslednje vreme bavila između ostalog i za značajne investitore iz Evropske unije i Svetske banke.

Drugi ponuđač bio je kozorcijum firme "Monterra" i Ilije Đorđevića iz Beograda, koji je ponudio prodajnu cenu od 1,6 miliona evra i investicioni program od oko 4,5 miliona evra.

Na prodaju se nudilo 50,9 odsto kapitala "Komgrapa", po nominalnoj vrednosti akcije od 960 dinara, kojih se ukupno prodaje 580.452 u paketu, navodi se na sajtu Agencije za privatizaciju.

Preduzeće "Komgrap" osnovano je 1975. godine, a u strukturi kapitala ima 49,09 odsto akcijskog kapitala. Na Beogradskoj berzi emituje akcije od zime prošle godine, po nominalnoj vrednosti od 960 dinara.

Od imovine, "Komgrap" ima Fabriku montažnih objekata u Kijevu, Drvnu industriju u Makišu, Fabriku opekarskih proizvoda u Obrenovcu i više predstavništva i objekata, kao i hipoteku na Poslovnu zgradu u beogradskoj ulici Terazije 4.

Poslovnu 2005. godinu "Komgrap" je završio sa gubitkom od 132,6 miliona dinara.

Ukupna imovina vredna je oko 1,8 milijardi dinara, od čega su dugoročne obaveze značajne i iznose oko milijardu dinara, navodi se na sajtu "Komgrapa".


B92 je napisao:
TELENOR RECIKLIRA STARE TELEFONE

Beograd -- Kompanija Telenor je pokrenula akciju reciklaže starih mobilnih telefona, koja će trajati do 22. juna.

Telenor se ovakvom akcijom aktivno uključio u rešavanje problema elektronskog otpada i podizanja ekološke svesti u Srbiji. Za svaki stari telefon koji bude odnet u prodavnicu, Telenor daje popust od 1.500 dinara za bilo koji novi model.

Stari mobilni telefoni odlaze u prošlost, ali će materijali od kojih su napravljeni biti ponovo korišćeni. Reciklažom telefona Telenor je napravio pionirski korak u Srbiji, pa će stari mobilni, u prodavnicama ovog mobilnog operatera, prvo završiti u posebnoj kanti, a onda će biti upotrebljeni za druge namene. Vladimir Babić, direktor preuzeća Ekometal, koje se bavi prikupljanjem i preradom otpadnih mat erijala, kaže da se „mobilni telefoni sortiraju prema načinu prerade, odvajaju se baterije, skladište i transportuju do livnice u kojima se uništavaju baterije“ i dodaje da se telefoni ručno rasklapaju, razdvajaju se sekundarne sirovine i prodaju se na tržištu.

Da bi se plastika u prirodi razložila potrebno je sto godina, upozoravaju stručnjaci, a velika većina telefona je napravljena upravo od plastike. U Srbiji se u proseku svake dve godine kupuju novi telefoni, dok se stari najčešće bacaju na otpad.

Predstavnici Telenora kažu da su posebno štetne po životnu okolinu baterije u mobilnim telefonima, čijim se bacanjem uništavaju kako vredni metali poput paladijuma i zlata, tako se oslobađaju i teški toksici, poput litijuma i kadmijuma.

Veliki proizvođači mobilnih aparata u drugim zemljama imaju obavezu da preuzmu sve zastarele i istrošene aparate, bez obzira na marku, koje im donesu njihovi vlasnici. U zavisnosti od stanja u kakvom su, telefoni se ili recikliraju ili poklanjaju dobrotvornim organizacijama.

IFC finansira razvoj reciklaže u Srbiji

U Privrednoj komori Srbije (PKS) je održan treći po redu seminar u oblasti reciklaže i posvećen je reciklaži plastike.

Program obuke u oblasti reciklaže realizuju PKS - Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Medjunarodna finansijska korporacija (IFC - International Finance Corporation) koja je ogranak Svetske banke, ističe se u saopštenju PKS.

Program obuke će trajati tri godine i vredan je 3,3 miliona dolara. Finansijeri su IFC i Vlada Austrije s ciljem da reciklaža zaživi u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Projekat IFC-a je usmeren na dobavljače otpadnih materijala papira, plastike, metala, stakla, gume, tekstila, akumulatora i drugo.

Projekat ima tri osnovna nivoa - sakupljači, mala i srednja preduzeća kao posrednici ili deponije i velike fabrike za preradu.


Beta je napisao:
ZLATIBOR: OVOG LETA 350.000 TURISTA

Beograd -- Na Zlatiboru se ovog leta očekuje bar 350 hiljada turista, koji će moći da se odmore po ceni od deset do 100 evra dnevno.

Stručni savetnik u Turističkoj organizaciji Zlatibor Jovan Pavlović je rekao da će privatni smeštaj u sezoni u proseku koštati oko deset evra, dok će apartmanski smeštaj u proseku koštati od 20 do 100 evra, a hoteli od dve hiljade dinara za polupansion pa naviše.

Prema njegovim rečima, svi radovi na uređenju površina na Zlatiboru teku prema planu i već je urađen veliki deo, zbog sklada u dogovoru hotelijera i ugostitelja. U toku su radovi na obilaznici, putu Karaula, koji će izmestiti saobraćaj iz centra Zlatibora i rešiti gužve koje nastaju u letnjoj sezoni.

U strukturi gostiju, najviše se čekaju Beograđani i Novosađani, ali i Nišlije, kao i dosta gostiju iz Crne Gore i Republike Srpske, dok su strani turisti ipak retki gosti ovog turističkog centra, navodi Pavlović.

On kaže da se na Zlatiboru renovira hotel Mona, koji će dobiti četiri zvezdice, a radovi se izvode i na bazenu Olimp, dok su svi ostali objekti manje ili više u fazi adaptacije za sezonu.

U saradnji javno-komunalnog preduzeća i Fonda za uređenje zemljišta ozelenjene su površine na Zlatiboru, a sanirana je i kanalizacija, dodao je Pavlović.


B92 je napisao:
DELISTIRANE OBVEZNICE SERIJE A2007

Beograd -- Beogradska berza je 22. maja delistirala sa Lisitinga A obveznice serije A2007, koje dospevaju na naplatu 31.05.2007. godine.

Beogradska berza je saopštila da su po završenom berzanskom sastanku 22. maja 2007. godine, brisane sa Lisitinga A berzanskog tržista Beogradske berze obveznice Republike Srbije za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje serije A2007, a koje dospevaju na naplatu 31.05.2007. godine.

Ukupan volumen trgovanja ovom hartijom, od početka trgovanja 09.09.2002. godine iznosio je 35,4 miliona evra, a ostvaren je kroz 23.854 transakcije.


Tanjug je napisao:
STOPIRANA PRODAJA BIP-A?

Beograd -- Direkcija za imovinu tražila da se postupak odloži do utvrđivanja sa kolikom imovinom u BIP-u raspolažu bivši vlasnici.

Mali akcionari Beogradske industrije piva traže da se što pre zakaže sednica Tednerske komisije, koja je odložena 22. maja, a na kojoj je trebalo da se utvrdi tenderska lista i krene u pregovore s prvorangiranim ponuđačem, izjavio je Tanjugu član Predsedništva Udruženja akcionara Radmilo Đurić.

On je rekao da današnja sednica nije održana jer je Direkcija za imovinu tražila da se postupak odloži do utvrđivanja sa kolikom imovinom u BIP-u raspolažu bivši vlasnici.

"Predstavnici uprave preduzeća danas su bili u Direkciji za imovinu i razgovarali o spornom problemu. Ako se do sutra situacija ne razreši organizovaćemo protest narednih dana", kazao je Đurcih.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić potvrdio je Tanjugu da je Bogdan Veljković, jedan od bivših vlasnika dela imovine BIP-a, obavestio Javno pravobranilaštvo da su on i drugi građani "oštećeni, jer je imovina privatnih vlasnika, koja mora imati status državne imovine, pretvorena u akcionarski kapital".

"Mi ne osporavamo tender, i samu prodaju preduzeća. Za nas je sporna samo imovina BIP-a na "Mostaru", kazao je Antić, osudivši "pokušaj neodgovornih lica u Agenciji i samom preduzeću da se sprovede nezakonit postupak".

Na tender za kupovinu BIP-a su pristigle dve ponude - kompanije "Pivovarna Laško" iz Laškog u Sloveniji i Konzorcijuma pravnih lica koga čine "United Nordic Beverages" iz Švedske i "Alita" iz Litvanije.

"Pivovarna Laško" d.d. ponudila je ukupno više od 11,8 miliona evra za 51,9 odsto ukupnog kapitala a.d. "BIP", a konzorcijum 21,4 miliona evra. Zvanični rezultati tendera trebalo je da budu objavljeni nakon današnje druge sednice Tenderske komisije, koja nije održana.


[color=red][b]VISNJA[/color][/b] je napisao:
HIPO ŽELE I ERSTE I BAJERIŠ BANKA

Beograd -- Namera austrijske Erste banke da preuzme Hipo Alpe-Adrija internacional banku je potvrda uspešnosti Hipo grupacije.

Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić je potvrdio i da je za prezimanje većinskog vlasništva u Hipo Alpe-Adrija banci ponudu najavila i Bajeriše landes banka iz Minhena, a odluku o tim ponudama uskoro će doneti akcionari banke.

"Ako bude doneta odluka o prodaji većinskog vlasništva to može samo pozitivno da utiče na poslovanje Hipo banke u Srbiji", kaže Čupić.

Hipo Alpe-Adrija grupacija je prošle godine imala aktivu od 30,6 milijardi evra i dobit od 300 miliona evra. Prošlogodišnji profit Hipo banke u Srbiji bio je 10,1 milion evra, a bilansna suma 1,4 milijarde evra. Tržišni udeo banke je 9,6 odsto, tako da je trenutno treća po veličini finansijska isntitucija u Srbiji, sa 70 hiljada klijenta.

Ukupni krediti te banke na kraju prošle godine bili su 701 milion evra, od čega je privreda kreditirana sa 516,5 miliona evra, a planovi banke su da u ovoj godini ostvari profit od 18,2 miliona evra i poveća udeo kredita građanima. Kamate na te pozajmice, kaže Čupić, moći će da se smanje samo ako Narodna banka Srbije bankama umanji obaveznu rezervu, a inflacija bude u planiranim okvirima od četiri do osam odsto.

Za građane je, prema njegovim rečima, trenutno najpovoljnije da svoja zaduženja vezuju za švajcarski franak, ali da imaju mogućnost da pređu na drugu valutu, ukoliko dođe do za njih nepovoljnih promena u odnosima deviznih kurseva.


B92, Beta je napisao:
NESTLE DELTA POVEĆAVA PROIZVODNJU

Beograd -- Fabrika sladoleda Nestle Delta u Staroj Pazovi planira da ove godine proizvede oko 8,5 miliona litara sladoleda,

Ovogodišnji plan proizvodnje 8,5 miliona litara sladoleda je za oko 15 odsto više nego u 2006. godini, izjavio je direktor te fabrike Željko Ciganović. On je dodao da će u unapredjenje procesa proizvodnje do kraja godine biti uloženo oko 600 hiljade evra.

Generalni direktor Nestle ajskrim Srbija Spiros Pirigidis rekao je na konferenciji za novinare je da je u poslednje dve godine u fabriku investirano oko šest miliona evra.

On je dodao da je od ukupne investicije, 3,5 miliona evra uloženo u izgradnju nove hladnjače, kapaciteta devet miliona komada sladoleda.

"Fabrika sladoleda u Staroj Pazovi je prva fabrika u jugoistočnoj Evropi koja je dobila medjunarodni sertifikat kvaliteta "hasap" ", izjavio je Pirigidis.
On je najavio da je od sledeće godine u planu izvoz u zemlje Evropske unije i to oko 40 odsto proizvodnje, odnosno tri miliona litara sladoleda.

"To će doprineti produženju rada fabrike sa sadašnjih sedam na 10 meseci godišnje, pa čak i na celu godinu, što znači da će zaposleni u fabrici biti trajno zaposleni, umesto da rade sezonski", kazao je on.

Pirigidis je kazao da će kompanija Delta Nestle u ovoj sezoni lansirati 25 novih proizvoda i da je najveća novost što se Nestle brendovi sada proizvode u fabrici u Staroj Pazovi. Veliki uspeh fabrike Nestle Delta je i činjenica da se od ove godine neki od najvećih internacionalnih Nestle brendova, Neskvik, Kranč i Lajon, upravo proizvode u ovoj fabrici uz celokupan asortiman Delta sladoleda.

Kompanija Delta prodata je prehrambenoj kompaniji Nestle za 240 miliona evra, a do ove godine zvanično ime kompanije u Srbiji je Nestle ajskrim (Ice Cream) Srbija.


Beta je napisao:
RASKINUT UGOVOR ZA “HLADNJAČU”

Beograd -- Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor za čačansku “Hladnjaču”.

Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor sa konzorcijumom koji je vlasnik privatnog čacanskog preduzeća "Hladnjača", posle čega je predstavnik tog konzorcijuma, vlasnik firme "Mediteran 92" iz Guče, Milenko Surudžić najavio tužbu

Agencija je obrazložila da raskida kupoprodajnu ugovor o prodaji 70 odsto društvnog kapitala "Hladnjače" iz 23. decembra 2003. godine zato što kupac, konzorcijum tri firme - "Mediteran 92" iz Guče i čačanske firme "Autočačak" i "Top-Gan", nije obezbedio kontinuitet u poslovanju.

U obrazloženju Agencije se navodi da je uvidom u postojeću dokumenaciju utvrdjeno da kupac nije u roku od dve godine od kupovine firme obezbedio kontinuitet u poslu, zbog čega je Agencija 9. januara ove godine od kupca tražila da u roku od 60 dana dostavi dokaze o tome.

Kako kupac u navedenom roku nije dostavio dokaze da je nastavljen kontinuitet poslovanja, Agencija je donela odluku da se ugovor o kupovini "Hladnjače" raskine i da se taj kapital prenese Akcijskom fondu.

Surudžić je izjavio medijima da će tužiti Agenciju za privatizaciju jer je ona, prema njegovoj oceni, nezakonito poništila privatizaciju ističući da su vlasnici u potpunosti ispoštovali odredbe iz kupoprodajnog ugovora.

"Mi nismo promenili delatnost poslovanja 'Hladnjače' i iluzorno je da oni posle četiri godine donose takvu konstataciju, jer je obaveza iz ugovora da se delatnost ne može promeniti dve godine od trenutka kupovine firme", naglasio je Surudžić.


B92, Beta je napisao:
RUMUNI JEDINI DALI PONUDU ZA ŽELVOZ

Beograd -- Ponudu na tender za prodaju 70 odsto kapitala Fabrike železničkih vozila Želvoz je dostavio konzorcijum dve rumunske firme.

Kako se navodi u saopštenju Agencija za privatizaciju Srbije, tenderska komisija je utvrdila da jedini ponuđač, konzorcijum kompanija Remar i Grampet, ispunjava kvalifikacione uslove tendera.

Tendersku dokumentaciju za kupovinu Želvoza otkupile su i kompanije ZOS Vrutki iz Slovačke, austrijski OBB, Internešnel relvej sistems iz Luksemburga i Trans kargo lodžistik iz Beograda, ali nisu dostavili ponude.

Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju će u roku od najviše 30 dana od otvaranja oceniti ponudu koja je bila predmet otvaranja.

Želvoz se bavi popravkom i proizvodnjom šinskih vozila, zapošljava više od 1.600 radnika, u 2005. godini imao je poslovni prihod od 6,1 milion evra, a gubitak je iznosio 1,75 miliona evra.


B92 je napisao:
GRAND KAFA KUPILA 155 NOVIH VOZILA

Beograd -- Kompanija Grand kafa je saopštila da je ugovorila kupovinu 155 novih vozila marke Pežo, vrednih 1,8 miliona evra.

Ugovor o nabavci vozila potpisao je predsednik Upravnog odbora slovenačke Droge Kolinske i generalni direktor Grand kafe Slobodan Vučićević i vlasnik kompanije Verano Motors Radomir Živanić.

Cilj kompanije je da celokupna prodajna mreža preduzeća dobije jedinstven vizuelni identitet, a kako se navodi u saopštenju, kupovina vozila će omogućiti da se unapredi poslovanje kompanije i poboljšaju usluge Grandove prodajne mreže, koja posluje u šest distributivnih centara i pokriva više od 90 odsto svih prodajnih objekata u Srbiji.

Bolje da su uzeli novu Fabia/u : ))


Beta je napisao:
HEMOFARM PREUZIMA AGROVOJVODINU

Beograd -- Farmaceutski koncern Hemofarm je objavio nameru o preuzimanju preostalih 24,5 odsto akcija u preduzeću Agrovojvodina.

Hemofarm koncern u vršačkoj Agrovojvodini već poseduje 62.726 akcija, odnosno 75,4 odsto od ukupno izdatih akcija tog preduzeća, a posrednik u ovom preuzimanju biće brokerska kuća Intersiti broker.

Preduzeće Agrovojvodina, čija je osnovna delatnost trgovina, a pre svega trgovina na veliko i malo opremom za grejanje, na Beogradskoj berzi trguje akcijama od septembra 2004. godine.

Dobit mu je sa kraja 2005. godine smanjena sa 4,6 miliona dinara, na 2,9 miliona dinara krajem prošle godine, od čega je oko milion dinara otišlo manjinskim ulagačima, a ostatak vlasniku matičnog pravnog lica.

Ukupna imovina krajem prošle godine iznosila je 63,58 miliona dinara, od čega su dugoročne obaveze bile oko 21,85 miliona dinara. U poređenju sa 2005. godinom, imovina je nešto smanjena, jer je krajem 2005. godine iznosila 64,1 miliona dinara, od čega su dugoročne obaveze iznosile 30,7 miliona dinara.

U Agrovojvodini je tokom ove godine izvršena dokapitalizacija vredna 23 miliona dinara, tako da je trajni kapital uvećan na 64,7 miliona dinara.


Beta je napisao:
OTP: OBJEDINJENO POSLOVANJE 3 BANKE

Beograd -- Niška, Cepter i Kulska banka, koje su u vlasništvu mađarske OTP banke, poslovaće pod imenom OTP banka Srbija.

Banka nastala ujedinjenjem tri banke koje su Mađari kupili tokom prošle godine pružaće usluge za 285 hiljada klijenata u 106 filijala, navodi se u saopštenju.

Aktiva nove banke, prema bilansu na kraju 2006. godine, iznosi 445 miliona evra, a nakon ujedinjenja OTP banka Srbija se sa tri odsto učešća nalazi na 13. mestu među 35 banaka na srpskom bankarskom tržištu.

O sastavu Upravnog odbora odlučiće Skupština ujedinjene banke, a u međuvremenu banku će predvoditi operativna uprava kojom će predsedavati Karolj Sas.

Na osnovu predloga vlasnika, članovi uprave biće izvršni direktrori OTP banke Đula Pap i Terez Varheđi Hargitaine, izvršni glavni savetnik predsedništva banke Friđeš Haršheđi, direktor OTP banke Erika Šimon, Dušan Dobromirov i Dragoljub Vukadinović.


Beta je napisao:
DELTA OTVARA FABRIKU VODE U MIONICI

Beograd -- Delta M krajem avgusta u opštini Mionica otvara fabriku za proizvodnju i punjenje vode Mioni, vrednu 17 miliona evra.

"Voda će se na tržistu pojaviti pod imenom "akva gala" (Aqua Gala), a kapaciteti fabrike su proizvodnja 12 hiljada plastičnih boca na sat i šest hiljada u nepovratnoj staklenoj ambalaži", izjavila je potpredsednica kompanije Delta Holding Milka Forcan.

Voda u staklenoj ambalaži će se proizvoditi u pakovanju od 0,75 i 0,25 litara, dok će plastične flaše biti od 0,5, 1,5 i 0,75 litara, koja će biti sa sportskim zatvaračem i namenjena je aktivnim osobama i spotristima.

Površina fabrike je sedam hiljada kvadratnih metara, a opremljena je najsavremenijom nemačkom opremom za flaširanje, dodala je Forcan i naglasila da će se od sledeće godine u novoj fabrici, osim vode, proizvoditi i bezalkoholna pića i gazirani i negazirani sokovi.

Kompanija Delta Holding potpisala je i ugovor sa teniserom Novakom Đokovićem, koji će u naredne 2,5 godine biti promoter vode "akva gala".




REGION

Beta je napisao:
NIS ODUSTAO OD MONTENEGROBONUSA

Podgorica -- Za partnera crnogorskog "Montenegrobonusa" konkurisali slovenački "Petrol", mađarski MOL i hrvatska "Ina".

Ponude na međunarodni tender za osnivanje zajedničkog preduzeća sa crnogorskom naftnom kompanijom "Montenegrobonus" dostavili slovenački "Petrol", mađarski MOL i hrvatska "Ina".

Dokumentaciju za učešće na tenderu otkupili su još i Naftna industrija Srbije (NIS), grčki "Helenik petrolej" i ruski "Lukoil", ali su tendersku komisiju obavestili da odustaju od učešća na konkursu.

"Petrol" je ponudio ukupno ulaganje od 154,55 miliona evra do 2012. godine za izgradnju 15 benzinskih pumpi, skladišta za naftne derivate i tečni gas od 20.000 kubnih metara u Luci Bar, gasnu stanicu, gasifikaciju Podgorice, kao i izgradnju laboratorije i jahting servisa.

Mađarski MOL je ponudio da u narednih pet godina investira 105,14 miliona evra, s tim što su ponudili i mogućnost da ukupna investicija bude povećana na maksimalnih 130 miliona evra.

Prema ponudi hrvatske "Ine", ukupna investicija u zajedničko preduzeće trebalo bi da bude 130,5 miliona evra do 2012. godine, a planiran je razvoj buduće kompanije, izgradnja terminala za tečna goriva u Luci Bar, gasifikacija Podgorice i još devet crnogorskih gradova.

Članovi tenderske komisije utvrdili su da su svi ponuđači dostavili potrebnu dokumentaciju koja obuhvata investicioni plan, biznis plan, reference ponuđača i socijalni program.

Montenegrobonus bi u zajedničko preduzeće, u kojem će imati 50 odsto vlasništva, trebalo da uloži 5.000 evra osnivačkog kapitala.

"Planirano je da, nakon grejs perioda, Montenegrobonus svoj deo investicije poslovnom partneru otplati kroz procenat od svog dela zarade", rekao je direktor te crnogorske državne kompanije Branko Kašćelan.

Interes za ovaj posao strani partneri, prema njegovim rečima, pokazuju zbog najavljene privatizacije Montenegrobonusa, projekta istraživanja nafte i gasa u tri polja u crnogorskom podmorju i gradnjem logistike u Luci Bar.

Tenderska komisija će nakon 15 dana objaviti rang listu ponuđača, a nakon isteka roka eventualnih žalbi i konačne odluke Vlade, očekuje se da bi nova kompanija trebalo da bude osnovana početkom jula.


Banka.hr je napisao:
AGROKOR: PRIHOD OKO DVE MLRD. EVRA

Zagreb -- Koncern Agrokor je saopštio da je zabeležio konsolidovani prihod u 2006. godini od oko dve milijarde evra.

To je 20 odsto više nego godinu ranije, a Agrokor ove godine očekuje dalji rast konsolidovanih prihoda na čak tri milijarde evra.

Predsednik Koncerna Ivica Todorić kaže da bi se rastom prihoda Agrokor našao na drugom mestu rang liste najvećih Hrvatskih kompanija prema ukupnom prihodu, odmah iza naftne industrije INA.

Agrokor će se, prema Todorićevim rečima, koncentrisati na organski rast, iako nisu isključene ni neke akvizicije. U vezi privatizacije poslednjeg neprivatizovanog poljoprivrednog kombinata VUPIK Todorić je kazao da će se Agrokor, ukoliko se država odluči na raspisivanje novog tendera, javiti i ponuditi iznos koji je tražen na poslednjem tenderu. Reč je o 9,63 miliona evra za 62,02 odsto kapitala VUPIK-a.


B92 je napisao:
ENERGOPETROL: 100 MIL. EVRA U PUMPE

Sarajevo -- Konzorcijum mađarskog MOL-a i hrvatske Ine uložiće 100 miliona evra u modernizaciju benzinskih pumpi Energopetrola.

To je najavljeno nakon prve Skupštine akcionara bosansko-hercegovačkog Energopetrola od kako je konzorcijum preuzeo 67 odsto vlasništva u toj naftnoj kompaniji, saopštio je MOL. Takođe, nakon Skupštine akcionara, imenovana je i nova uprava Energopetrola.

Sredstva će biti uložena u modernizaciju pumpi, kao i obuku radnika, rekao je direktor sektora maloprodaje MOL-a Laslo Gesti.

MOL je vodeća grupa za naftu i gas u centralnoj i istočnoj Evropi čija tržišna vrednost premašuje 11 milijardi dolara i ima maloprodajnu mrežu u deset zemalja u regionu.

Grupa MOL je prisutna i u Srbiji gde ima više pumpi, uključujući i pumpe na graničnim prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom.


B92, Tanjug je napisao:
AERODROM TREBINJE ČEKA INVESTITORE

Austrijske firme zainteresovane za učešće u izgradnji aerodroma Trebinje, projektu za koji Republika Srpska traži investitore

Austrijska kompanija "Erport konsalting Viena" (Airport Consulting Vienna - ACV) prošle godine je pobedila na tenderu i dobila posao izrade studije izvodljivosti, koja je sada završena.

ACV sada, prema rečima direktora Volfganga Edelmana, razmišlja o tome da bude koinvestitor u izgradnji aerodroma.

"Dalje delovanje zavisi od vlade. Mi smo u svakom slučaju zainteresovani da zajedno sa jednim jakim partnerom investiramo", rekao je Edelman.

Projekat izgradnje aerodroma u Trebinju procenjuje se na oko 200 miliona evra. Edelman je istakao da je već bilo razgovora sa eventualnim koinvestitorima "među kojima su brojna preduzeća iz građevinarstva".

Predstavnici bečkog aerodroma VIC izjavili su da su upoznati sa projektom izgradnje aerodroma u Trebinju i da trenutno ne žele da se izjašnjavaju o mogućem učešću u tom poduhvatu.

Međutim, bečki dnevnik napominje da je ACV do 2001. bila sestrinska firma VIC-a, tako da se ne isključuje mogućnost da bi ova velika kompanija mogla biti koinvestitor.

Najveća prednost aerodroma u Trebinju bio bi njegov izuzetno povoljan položaj pošto je manje od 30 kilometara udaljen od najznačajnih turističkih centara u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

U aerodrom će, prema preliminarnim proračunima, u prvih deset godina biti uloženo oko 160 miliona evra, a u narednih petnaestak godina još toliko, dok je isplativost projekta predviđena u periodu od osam do deset godina.

Aerodrom u Trebinju bio bi direktna konkurencija vazdušnoj luci u Dubrovniku, koja važi za jednu od najskupljih u regionu, i preko koje je prošle godine prošlo 1,12 miliona putnika.

Predstavnici opštine Trebinje su ponudili Hrvatskoj i dubrovačkom aerodromu učešće u vlasništvu nad aerodromom u Trebinju, jer bi on mogao da rastereti deo saobraćaja ka Dubrovniku.

Naime, zbog blizine mora i jakih vetrova pista na Ćilipima se zatvara, pa bi aerodrom u Trebinju mogao da prihvati avione koji ne bi mogli da slete u Dubrovnik.

Iako hrvatska strana za sada nije odgovorila, predstavnik dubrovačkog aerodroma je izjavio da su oni uvereni da će moći da izađu na kraj sa svakom konkurencijom.


Nezavisne novine je napisao:
SARADNJA ATINSKE I BANJALUČKE BERZE

Banjaluka -- Atinska berza nudi Banjalučkoj berzi formiranje zajedničke trgovačke platforme u koju bi bilo uključeno više berzi u regionu.

Vasilios Margaris, generalni direktor solunske filijale Atinske berze kaže da njihova ponuda ide u pravcu objedinjavanja regionalne investicione mreže, prvenstveno sa „bliskim zemljama poput Republike Srpske, Srbije i Makedonije“.

On navodi da već imaju uspešnu zajedničku trgovačku platformu sa Kiparskom berzom koja je posle toga višestruko povećala promet, ističući da je grčka vlada obezbedila sredstva za program saradnje u koji bi bile uključene još RS, Albanija, Makedonija, Srbija, Jordan i Egipat.

Margaris kaže da bi stvaranjem jednog velikog virtuelnog tržišta, u kojem berze članice ne bi izgubile svoju nezavisnost, privukli veću pažnju investitora i dodao da je negovo mišljenje " da je u RS za ulaganje interesantan energetski sektor".

Upitan kako će iskazani interes Bečke berze za ovaj deo regiona uticati na njihove planove, Margatis je rekao da se te dve inicijative međusobno ne isključuju i objasnio da "u regionu berze mogu imati zajednički indeks i platformu sa drugima i to nije prepreka za saradnju sa nama koji želimo da stvorimo jedno veliko virtuelno tržište. Razlika je u tome što mi preferiramo nova tržišta, a Bečka berza razvijena tržišta".

Ketrin Klaus, direktor Sektora za međunarodnu saradnju Bečke berze, je podsetila da tržištima u regionu nude saradnju u razmeni podataka, indeksa i konsaltinga, napominjući da bi lokalne berze time zadržale samostalnost.

U Banjalučkoj berzi su potvrdili da su dobili ponudu Grka za međusobnu saradnju i da će njihova delegacija sredinom idućeg meseca otputovati u Solun da bi nastavila započete razgovore.

"Svaki predlog saradnje koji će doprineti razmeni iskustava i povećanju interesa investitora za tržište kapitala RS je dobrodošao i mi ćemo ga pažljivo razmotriti", kazao je Darko Lakić, rukovodilac Sektora za listing, razvoj i odnose s javnošću Banjalučke berze.




SVET

business.hr i VISNJA je napisao:
DOGOVORENO PREUZIMANJE HIPO BANKE

Dogovoreno je preuzimanje Hipo banke od strane nemačke Bajeriše landes banke.

Zaključeni su pregovori o preuzimanju Hipo Alde-Adrija banke od strane Bajeriše landes banke, koja prema dogovoru postaje vlasnik 50 odsto plus jedne akcije austrijske Hipo Alde-Adrija bank internešnal.

Dosadašnji vlasnici Hipo Alde-Adrija bank internešnal smanjili su svoje vlasničke udele pa će tako Holding pokrajine Koruške sa sadašnjih 44,91 odsto pasti na 20 odsto, a Grave grupa pada na 26 odsto udela.

I manjinski akcionari smanjuju svoje udele pa će investicijoni fond Berlin uprkos prvobitnoj nameri da sa 9,09 odsto uveća svoj udeo na 25 odsto, ostati na samo jedan odsto vlaništva, dok zaposlenici zadržavaju tri posto.


B92, Tanjug je napisao:
BOING ZAPOČEO MONTAŽU "DRIMLAJNERA"

Everet -- Američki "Boing" započeo montažu svog najnovijeg modela putničkog modela 787 "drimlajner" i predstavio novu metodu izrade.

U izradi prvog potpuno novog aviona u poslednjih deset godina "Boing" je promenio sve, od materijala koje je koristio, do načina montaže modela 787. Prvi probni let aviona 787 Drimlajner predviđen je za avgust, a prva isporuka kupcima za maj iduće godine.

"Boing" je prepustio proizvodnju većine delova za model 787 firmama u Japanu, Italiji i drugim delovima u SAD, dok se sam koncentrisao na sklapanje aviona u svojoj glavnoj fabrici u Everetu, u blizini Sijetla.

Potpredsednik "Boinga" Skot Stroud zadužen za razvoj i proizvodnju programa 787 izjavio je da "drimlajner" ne samo što unosi revoluciju u vazdušni saobraćaj, već predstavlja potpuno novi način izgradnje aviona.

Glavni deo letelice, trup aviona, stići će u šest velikih delova u "Boingovu" fabriku u Everetu, gde će se montirati u procesu koga zaposleni nazivaju "veliki prasak" (Big Bang).

Novi "drimlajner", letelica srednje veličine, može da primi do 330 putnika i prvi je putnički avion čiji su trup i krila većinom urađeni od kompozitnih materijala na bazi ugljenika, mnogo lakših i trajnijih od aluminijuma.

Od kada je lansirao novi model, u aprilu 2004., "Boing" je dobio 568 porudžbina od 44 kupca, što je najuspešnija prodaja jednog aviona u istoriji američkog giganta. Knjiga porudžbina za Drimlajner je prepuna, tako da nijedna nova nabavka neće biti moguća pre 2013. godine.

Za montažu prvog "drimlajnera" potrebno će biti sedam sedmica, a kada se dostigne brojka od 100 montiranih letelice, kompanija očekuje da smanji montažu na šest dana, da bi kasnije novi 787 izlazili iz hale svaka tri dana.

Poređenja radi, sadašnji model 777 u proseku se montira 14 sedmica, zbog toga što većinu delova izrađuje sama kompanija.

Novi metod montaže smanjiće broj delova za oko 50 procenata, dok će veliki broj monolitnih alatki biti zamenjen prenosivim priborom.

Krila, koja su stigla prošle sedmice, izrađena su u fabrici "Micubiši hevi indastriz" u Nagoji, u Japanu, a prebačena su u Sijetl u "Boingovom" specijalno pruređenom velikom modelu 747 za prevoz tereta, nazvanom "drimlifter".

Takođe prošle sedmice, "Boing" je preuzeo glavni deo trupa aviona, koga su izradile firme "Kavasaki hevi indastriz", "Fudži hevi indastriz" i "Alenija aeronautika", filijala italijanske grupacije "Finmekanika" za izradu aviona.

Evropski proizvođač aviona Erbas će morati da sačeka još pet godina da bi lansirao svoj odgovor Boingovom modelu 787, novi A350, a uspeh Drimlajnera je omogućio Boingu da pretekne Erbas na mestu najvećeg proizvođača aviona na svetu, na osnovu porudžbina obavljenih prošle godine.

Drimlajner može da razvije brzinu od 1.050 kilometara na sat i da primi 250 do 300 putnika u zavinosti od konfiguracije i da sa jednim punjenjem goriva pređe 14.500 kilometara. Taj avion troši 20 odsto manje goriva od letelica iste kategorije zbog ugradnje lakših kompozitnih materijala i savremenijih motora, tvrdi Boing.

Najveća američka avikompanija Ameriken Erlajnz je od Boinga zatražila da ubrza isporuke poručenih aviona, u nastojanju da smanji potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova. Ameriken traži da Boing ubrza isporuku 47 poručenih aviona i da već početkom 2009. godine dostavi tri takva modela, umesto ranije dogovorene 2016.


Tnajug je napisao:
SAD ŽELE I DALJE ČELNI POLOŽAJ U SB

Vašington -- SAD posle odlaska Pola Volfovica sa položaja predsednika Svetske banke žele da zadrže tu čelnu funkciju.

Američki predsednik Džordž Buš je juče, osvrnuvši se na aktuelnu situaciju u Svetskoj banci (SB), ukazao na želju zvaničnog Vašingtona da novi čelnik banke opet bude Amerikanac.

Volfovic je bio prinuđen da potkraj minule nedelje objavi prevremen odlazak sa predsedničkog položaja u SB 30. juna, zbog umešnosti u skandal u kome je odgirao glavnu ulogu tako što je, suprotno bančinim pravilima, namestio bolje plaćen posao svojoj prijateljici Šahi Rizi.

"Ja zaista smatram da bilo dobro ukoliko bi Bankom upravljao Amerikanac", precizirao je Buš i dodao da prilikom njegovog prošlonedeljnog susreta sa odlazećim britanskim premijerom Tonijem Blerom nije razgovarao o njegovom eventualnom angažmanu na mestu prvog čoveka SB, o čemu je, inače, bilo dosta glasina.

Kao najvećeg favorita Bele kuće za novog predsednika SB komentatori u Vašingtonu navode američkog ministra finansija Henrija Polsona, iako zvanične potvrde o tome još nije bilo.

Predstavnik za odnose sa javnošću Bele kuće Toni Frato se, na novinrsko pitanje hoće li Polson dobiti podršku Buša za predsedničko mesto u SB, samo ogradio izjavom da se, tim povodom, "očekuju neke preporuke predsednika" i da je u toku proces konsultacija sa najvećim vlasnicima kapitala u banci.

Buš je, inače, odigrao ključnu ulogu i prilikom izbora Volfovica, u leto 2005. godine, uprkos protivljenju uticajnih evropskih zemalja, zbog toga što je odlazeći čelnik SB bio jedan od glavnih kreatora ratnog pohoda SAD na Irak.

Kao mogući kandidati za novog predsednika SB pominju se i nekadašnji glavni američki trgovinski pregovarač Robert Zelik, zamenik američkog ministra finansija Robert Kimit, raniji visoki rukovodilac u Međunarodnom monetarnom fondu Stenli Fišer, bivši šef Federalnih rezervi SAD Pol Volker, kao i nekoliko uticajnih političkih ličnosti, uključujući i senatora Ričarda Lugara.


B92, business.hr je napisao:
NYSE: NOVA SPAJANJA PODIGLA INDEKSE

Najnoviji krug spajanja i akvizicija kompanija na američkim berzama ponovo rezultirao uzletom cena.

Međutim, rast cena nafte ograničile su dobitke indeksa berze. Na početku nedelje njujorški indeks Dow Jones porastao je 0,1 odsto, S&P indeks dobio je 0,15 odsto dok je tehnološki Nasdaq dobio 0,8 odsto na vrednosti.

Tehnološke deonice profitirale su od najavljenog sporazuma o preuzimanju kompanije za mobilnu telefoniju Alltel Corp, vrednog 25 milijardi dolara, a jačanju poverenja ulagača pomogla je i vest da kineska državna investiciona agencija planira da uzme udeo u Blackstoneu.

Barel sirove nafte na njujorškom tržištu skočio je iznad 66 dolara usled neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem iz Nigerije.

Skok evropskih akcija

Evropske akcije su odskočile na novi šestoipogodišnji maksimum. Panevropski indeks je dosad ove godine porastao skoro osam odsto, tako da bi mogao da dostigne i prošlogodišnji uspon od ukupno 16 odsto.

Britanski indeks FTSE 100, nemački Daks i Francuski CAC 40 su u porastu oko 0,35 odsto.

Akcije banaka su na meti investitora, pa su evropski indeksi akcija dostigli najviši nivo od polovine decembra 2000.

Među valutama na najvećem gubitku su japanski jen i švajcarski franak. Mirno reagovanje tržišta akcija na povećanje kamata u Kini i zadovoljstvo ministara finansija Grupe osam sadašnjim pozicijama vodećih valuta podstakli su nastavak prodaje japanskog jena i ulaganje u američki dolar.

Kanadski dolar je istovremeno dostigao najviši nivo za skoro 30 godina naspram američkog, jer su podaci o dinamičnoj ekonomiji uvećali izglede za povećanje kamatnih stopa u Kanadi.

Šangajski kompozitni indeks je na otvaranju berze pao tri odsto pod uticajem većih kamatnih stopa u Kini i proširenja dnevnog raspona fluktuiranja juana prema dolaru sa 0,3 na 0,5 odsto.


Beta je napisao:
NJUJORŠKI TAKSIJI POSTAJU “ZELENI“

Njujork -- Flota žutih taksija Njujorka biće u celini hibridna kroz pet godina, izjavio je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.

Trenutno ima samo 375 štedljivih, hibridnih vozila među 13 hiljada taksija na ulicama Njujorka, ali će se taj broj povećati na hiljadu do oktobra iduće godine i svake godine će rasti za 20 procenata.

Hibridne automobile pokreće kombinacija benzina i elektične struje i potrebno im je manje goriva, a izbacuju i manje gasova u atmosferu. Hibridna vozila isprobana za potrebe grada tokom proteklih 18 meseci uključivala su Tojotu Prius i Hajlander, Leksus RX 400 i Ford Eskejp, koji bi trebalo da zamene standardni njujorški taksi - Ford Kraun Viktorija, kome treba litar benzina da bi prevalio šest kilometara, preko dva puta više u odnosu na tipični hibrid.

Sem što će svi taksiji postati skroz „zeleni“ tokom pet godina, grad nalaže da sva nova vozila koja ulaze u flotu posle oktobra 2008. godine postižu minimum od deset kilometara po litru goriva. Godinu dana kasnije, svi novi automobili će morati da prevaljuju 13 kilometara po litru i da budu hibridi.

Gradski zvaničnici kažu da će novi standardi, kada budu u potpunosti uvedeni, smanjiti ispustanje ugljendioksida u Njujorku za više od 200 hiljada tona godišnje, a ova promena je deo Blumbergovog plana za Njujork koji uključuje smanjenje ispuštanja ugljendioksida za 30 procenata do 2030. godine.


business.hr je napisao:
INVESTICIONI FOND ULAZI U EMI?

Britanska EMI grupa pristala je na preuzimanje od strane investicionog fonda Tera Firma, za 3,2 milijarde funti.

EMI, koji ima ugovor sa Robijem Vilijamsom i prava na pesme Bitlsa u poslednjih godinu dana zapao je u teškoće, pa se nagađalo o ponudama za preuzimanje koju bi mogli da prihvate, nakon što su odbili konkurenta Vorner mjuzik.

Dugovi, koje će Tera Firma otplatiti, su se zbog lošeg poslovanja u poslednjih 18 meseci popeli na 260 miliona funti, a kao glavni krivac označeno je preuzimanje muzike sa Interneta.

Ponuda Tera Firme iznos 265 funti po akciji i uprava je ocenjuje prihvatljivom, ali sada je red na akcionarima da se odluče o prodaji.


B92 je napisao:
OMV: DOZVOLA ZA ISTRAŽIVANJE U NZ

OMV ojačava poziciju u Novom Zelandu, jednom od ključnih regiona na polju istraživanja i proizvodnje gasa.

OMV, vodeća naftna i gasna grupacija Centralne Evrope, ojačava portfelj u Novom Zelandu novom dozvolom za istraživanje priobalnog pojasa na novozelandskom Severnom ostrvu. OMV Novi Zeland, potpuno u vlasništvu OMV, je od nadležnog novozelandskog regulatornog tela dobio ceo priobalni istraživački Blok PEP 381200.

Dozvola je odobrena na period od pet godina, sa početkom od 1. septembra 2007. Novi priobalni blok leži na prosečnoj dubini mora od 1000 metara u Taranaki basenu. Radovi na dodeljenom bloku će početi početkom 2008. kupovinom 2D seizmičkog istraživanja.

Direktor Istraživanja i proizvodnje u OMV-u Helmut Langanger, je tom prilikom izjavio: "Nova dozvola ojačava naše prisustvo u Novom Zelandu, gde smo i predvideli dalji rast. ”

Nova dozvola se odnosi na predeo u Taranaki basenu, u blizini već postojećih postrojenja Pohokura, Maui i Maari. Pohokura je drugo po veličini gasno polje u Novom Zelandu i sa proizvodnjom od oko 40 hiljada boe/d (barela energetskog ekvivalenta nafte) pokriva oko 40% potreba za gasom cele zemlje.

OMV je u 2006. sa kombinovanim udelom u proizvodnji na poljma Maui i Pohokura postao treći po veličini proizvođač gasa snabdevajući približno 11% novozelandskog tržišta.

OMV ima balansiran međunarodni portfelj u 20 zemlja organizovanih u šest ključnih regiona: Dunavsko-jadranski region, severnoafrički, severozapadna Evropa, blisko-istočni, Australija/Novi Zeland i Rusko/kaspijski region.

Dnevna proizvodnja OMV-a u 2006. godini je iznosila približno 322 hiljade barela, a rezerve na kraju godine su bile oko 1,3 milijardi barela.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 23.05.2007. 10:29:30 

Pridružio se: 12.06.2003. 11:49:19
Postovi: 1829
Godina: Dipl.
Smer: IS
B92 je napisao:
TELENOR RECIKLIRA STARE TELEFONE
Ово звучи изванредно, али плашим се да ће ти телефони ипак завршити на ђубришту, а цела прича само још један маркетиншки потез. :(


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 23.05.2007. 10:41:58 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
shto?

ako telenor to uspeshno sprovodi u celom svetu gde posluje, zashto ne bi i kod nas?

+ ne znam da li si prochitao ceo text, ali za svaki stari mob koji im dash odbiju ti 1500 din kad uzimash novi. kako bi im se to isplatilo ako bi ih ipak posle bacili na djubrishte?
onda bi ti praktichno poklanjali 1500 din po telefonu.

ajde bre vujke nemoj si paranoik :]

nego, gledam kako se ovi amerikanci raduju kad im dj skochi za svega 0,1% i razmishljam ko je lud, mi ili oni :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 06.06.2007. 14:23:11 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=250127

Prva hapšenja u aferi "Mreža"

6. jun 2007. | 13:19 -> 15:11 | Izvor: B92
Beograd -- Zbog šverca cigareta, u aferi "Mreža" uhapšeno 8 osoba, dok se za 6 i dalje traga, saznaje B92. Glavni organizator Stanko Subotić.

Kao glavni organizator ove kriminalne grupe označen je Stanko Subotić Cane, vlasnik preduzeća MIA, za kojim će biti izdata Interpolova poternica, a za glavnog koordinatora Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina. U svom saopštenju, MUP Srbije navodi da je država time oštećena za oko 40 miliona evra u periodu 1995-1998.

Nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Republike Srpske Krajine, osumnjičen je da je organizovao ilegalno prebacivanje cigareta iz Krajine u Srbiju, i učetvovao u organizovanom prebacivanja cigareta preko graničnog prelaza Kelebija iz Mađarske u Srbiju. Ovaj bliski saradnik Stanka Subotića Caneta organiozovao je i fizičko obezbeđenje cigareta u magacinu u Rumenci. Poilicija ga označava i kao nalogodavca protivpravnog hapšenja finansijskih inspektora i policajaca.

Među osumnjičenima je i Mihalj Kertes, koji se tereti da je kao direktor carine organizovao carinike kako bi omogućili nelegalan ulazak cigareta i neometano kretanje kamiona do magacina. Kertes je već u zatvoru zbog optužbe da je učesnik afere Kipar. Privedeni su i bivši carinici Nebojša Nikolić Tarzan i Drage Dodevski koji su po Kertesovom nalogu omogućavali ulazak cigareta bez carinskog evidentiranja.

Uhapšeni su i Miodrag Zavišić, bivši načelnik novosadske policije i Milan Popivoda bivši načelnik DB-a u Novom Sadu koji su kako pokazuje policijska istraga obustavljali kontrole šverca cigareta u magacinima u Futogu i Rumenci.

U akciji policije uhapšen je i Milan Ranković Pekin koji za koga se sumnja da je osim organizovanja distribucije cigareta učestvovao je u protivpravnom lišavanju slobode pripadnika finansijske policije.

O pretnjama, otmicama i nelegalnom hapšenju finansijskih policajaca u magacinima punim švercovanih cigareta svojevremeno je u Insajderu TV B92 govorio i Miroslav Uzelac koji je u to vreme kao finansijski inspektor išao da proveri da li se u magacinu u Rumenci skladišti nelegalna roba.

"Uletela su tri nemaskirana lika s kratkim cevima, uz neverovatnu buku su se ostrašćeno bacili na nas, mene su bacili na zid, glavom prema zidu, dobio sam udarac nogom u cevanicu. Kolegu je jedan od te trojice bacio preko stola, pali su na pod. Prislonili su mi revolvere na slabine tako jako da sam, verujte, posle nedelju dana imao crvene plikove i masnice u predelu bubrega. Vodili su nas jedno 50-100 metara pored žice prema kanalu i onda su krenuli udesno i ugledao sam svetlo prema kom nas vode i to mi je dalo nadu da neću biti likvidiran", kazao je Uzelac.

U ovoj akciji policija je uhapsila i Miroslava Pešića za koga se sumnja da je po Subotićevom nalogu gotovinom plaćao cigarete preduzeću Makedonijatabak u Skoplju, kao i Ivana Olujić, pevačica iz Novog Sada za koju policija navodi da je pomagala u pronalasku magacina i kupaca.

B92 je u emisiji Insajder još prošle godine objavio jednu od šema šverca cigareta. Na graničnim prelazima Kelebija i Preševo pripadnici mobilnih ekipa Savezne uprave carina propuštali su, bez carinskog evidentiranja, kamione s cigaretama, koji su potom upućivani u ilegalne magacine u Novom Sadu, Futogu i Rumenci, odakle su usmeravani prema mrežama krijumčara i preprodavaca.

Utvrđeno je da je samo tokom 1996. propušteno 76 šlepera s cigaretama, vrednosti oko 14 miliona maraka. Sve cigarete plasirane su na ilegalnom tržistu u Srbiji, koje je, pored ostalih, od kontrole štitio i jedan broj rukovodilaca u Ministrastvu unutrašnjih poslova.

Policija traga za ostalim članovima kriminalne grupe. Pored organizatora Stanka Subotića Caneta policija traži i Nikolu Miloševića, Subotićevog sestrića koji se tereti da je vršio naplatu nelegalno prodatih cigareta i prebacivao novac na inostrane račune. Policiji su nedostupni i Ivan Krčmaričić, Đorđe Subotić, Luka Nenadić, Jovica Ranđelović i Stevan Banović.

Zanimljivo je da je u ovoj akciji hapšenja policija preskočila mnoga imena koja se navode u izveštaju Mreža, a koja su objavljena u Insajderu prošle godine.

U tom izveštaju navodi se da postoji osam grupa i više od 200 imena osoba koje su učestvovale u švercu cigareta. Najviše čudi to što se ne spominje Marko Milošević u akciji "Mreža" 2003. godine označen kao glavni organizator šverca.

Policija tvrdi da ovo nije kraj hapšenja a B92 će nastaviti da se bavi ovom temom.

inače, od polovine devedesetih vođeno je nekoliko istraga o švercu cigareta čiji rezultati nikada nisu objavljeni. Ekipa Insajdera objavila je da je odmah po završetku akcije Sablja, specijalnom naredbom Dušana Mihajilovića započela još jedna istraga, nazvana tajna akcija "Mreža".

Rezultat je najtemeljnija analiza šverca cigareta i umešanosti države u ovaj posao. Podaci koji su prikupljeni bili su dovoljni za pokretanje krivičnog postupka, ali po tom izveštaju do sada nije postupano.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 06.06.2007. 16:12:27 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 31.01.2005. 00:52:53
Postovi: 1197
Lokacija: bgd
Godina: Dipl.
Smer: ME
hehe forza, pogledaj datume, pa reci.. vidish, ja objavljujem vest dan posle sastanka chelnika erste banke sa potencijalnim kupcima ; ] dalje, i za flotu grand kafe se isto slazem, trebali su fabiu, pogotovo shto je nash budzet za manje vishe istu stvar u coci takodje bio upravo 1.8 miliona : D


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 06.06.2007. 16:19:58 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
kamo srecje da se u srbiji sve medju firmama placja parama.
btw, komentarishesh post od pre 2 nedelje.

bash me zanima shta cje se sada deshavati sa futura plus firmom posle ovoga sa canetom.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 17.06.2007. 14:04:52 

Pridružio se: 29.04.2002. 10:50:50
Postovi: 8454
Lokacija: НБГ
Godina: Dipl.
Smer: IS
Odobreno preuzimanje "Pume"

Citiraj:
Francuska grupacija za maloprodaju PPR saopštila je da je dobila odobrenje evropskih i američkih nadležnih institucija za preuzimanje nemačkog proizvođača sportske odeće i obuće "Puma" za 5,3 milijarde evra.

U saopštenju francuske firme se objašnjava da, posle odobrenja antimonopolskih institucija, nema više neispunjenih uslova u ponudi za preuzimanje, koju je PPR uputio nemačkoj firmi 14. maja.

Francuska kompanija je 10. aprila već preuzela 27,1 odsto "Puminih" akcija, preneo je AP.

Ponudu PPR od 330 evra po akciji, koja ističe 20. juna, "u potpunosti su podržali rukovodstvo i nadzorni odbor 'Pume'", navedeno je u saopštenju francuske firme.

Akcije PPR su danas na početku poslovanja na Pariskoj berzi neznatno povećane, na 130,45 evra.

Indija povećava snagu svojih NE
Citiraj:
Nju Delhi -- Indija namerava da do kraja naredne decenije gotovo upetostruči proizvodnu moć svojih nuklearnih centrala.
...
ya nastavak kliknite na naslov vesti


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 15.07.2007. 14:27:08 

Pridružio se: 29.04.2002. 10:50:50
Postovi: 8454
Lokacija: НБГ
Godina: Dipl.
Smer: IS
Rekordan spoljnotrgovinski deficit
Citiraj:
Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit bi mogao dostići 9,5 milijardi dolara, ali nema bojazni od platno-bilansne krize i devalvacije.
qq


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.08.2007. 10:36:45 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Vest je stara nekoliko dana, ali sutra je 9.avgust i fond pocinje da trguje.

Citiraj:
Rajfajzen invest dobio dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda Rajfazen akcije.

Kako se navodi u saopštenju tog društva za upravljanje investicionim fondom Rajfajzen invest (Raiffeisen), poziv za upis i prodaju investicionih jedinica trećeg otvorenog investicionog fonda u Srbiji, po ceni od 1.000 dinara za jedinicu, biće otvoren do 9. avgusta.

Austrijska bankarska grupacija Rajfajzen upravlja sa više od 320 fondova i imovinom većom od 42 milijarde evra, a u Srbiji će nastojati da se pozicionira kao jedan od glavnih učesnika na tržištu, ističe se u saopštenju.

Prvi investicioni fond na srpskom tržištu, Delta plus, počeo je da radi u martu ove godine i do sada je povećao vrednost investicione jedinice za oko 34 odsto, na 1.341 dinar, dok je investicioni fond Fima proaktiv, koji radi od maja, povećao vrednost investicione jedinice za oko šest odsto, na 1.059 dinara.


http://www.raiffeiseninvest.co.yu/


Kad smo vec kod Raiffeisena, kako nezvanicno saznajemo, pustili su u probni rad e-broker. Sto bi se narodski reklo "trgovina iz fotelje". Iako je novi IS beogradske Berze najavljen tek za jesen (obozavam ove precizne vremenske odrednice), sistem za sada funkcionise po principu: na vasem racunaru unesete nalog, prosledite ga brokeru, on ga odobrava i prosledjuje dalje na berzu.
Provizija brokera je standardnih 1%, a banka ima proviziju od 0.2%, ALI minimalno 500din.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Poslednji put menjao Pedja dana 07.08.2007. 13:24:56, izmenjena samo jedanput

Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.08.2007. 11:00:21 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
ipak si postovao :]
svaka chast..

evo da kazhem neshto i za provizije i josh neke tehnikalije oko ulaza-

Naknada za kupovinu inevsticionih jedinica se naplaćuje po sledećim tarifama:
- Za ulaganja do 500.000 dinara, ulazna naknada iznosi 2,5% uplaćenog iznosa
- Za ulaganja od 500.001 dinar do 1.000.000 dinara, ulazna naknada iznosi 2% uplaćenog iznosa

Naknada za prodaju investicionih jedinica se naplaćuje po sledećim tarifama:
Naknada iznosi 1% prilikom prodaje investicionih jedinica koje su kupljene u periodu kraćem od godinu dana.
Naknada iznosi 0,5% prilikom prodaje investicionih jedinica koje su kupljene u periodu dužem od godinu dana ali kraćem od dve godine.
Naknada se NE naplaćuje prilikom prodaje investicionih jedinica koje su kupljene u periodu dužem od dve godine.

Pristupnica i/ili Istupnica Fondu može se podneti:
- u Raiffeisen INVEST a.d. Beograd Društvu za upravljanje investicionim fondovima od 9-17 časova
- u ekspoziturama/filijalama Raiffeisen Banka a.d. tokom regularnog radnog vremena.

Prilikom podnošenja pristupnice i/ili Istupnice, potrebno je dostaviti dokumentaciju neophodnu za identifikaciju.
Pre pristupanja Fondu, klijent potpisuje izjavu kojom potvrđuje da mu je pre potpisivanja pristupnice:
- uručen prospekt Fonda kojim Društvo upravlja, u kome je jasno naznačeno upozorenje o glavnim rizicima ulaganja u taj fond i da ga potpuno razume;
- upoznat sa tarifom (visinom naknada i svim troškovima koji se naplaćuju na teret Fonda);
- upoznat sa pravilima poslovanja i vrstama delatnosti, odnosno poslovima koje vrši na osnovu dozvole za rad.

Kupovina investicionih jedinica vrši se po principu nepoznate cene. Princip nepoznate cene se bazira na činjenici da se vrednost investicione jedinice na dan T izračunava po ceni koja se obračunava na dan T ukoliko je uplata primljena na račun Fonda, koji se vodi kod kastodi banke, do 16h, odnosno na T+1 ukoliko je uplata primljena na račun Fonda posle 16h.
Početna jedinstvena cena jedne investicione jedinice iznosi 1.000,00 RSD.

vishe o tome na-
http://www.raiffeiseninvest.co.yu/bgrba ... DLFE-9.pdf

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.08.2007. 13:29:19 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
bLooez je napisao:
Kupovina investicionih jedinica vrši se po principu nepoznate cene. Princip nepoznate cene se bazira na činjenici da se vrednost investicione jedinice na dan T izračunava po ceni koja se obračunava na dan T ukoliko je uplata primljena na račun Fonda, koji se vodi kod kastodi banke, do 16h, odnosno na T+1 ukoliko je uplata primljena na račun Fonda posle 16h.


Drago mi je da je konacno neko i ovo definisao u prospektu, a ne da se za svaki fond nagadja, a najgore je sto u Delti i nije za svakoga primenjen isti princip. U pocetku je za uplate evidentirane do 16h bilo T-1 (dakle, poznata vrednost), a kasnije je prebaceno na T.
Mozda su i oni dodali ovo u prospekt, nisam pratio.[/b]

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.08.2007. 15:29:26 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 26.09.2003. 09:43:08
Postovi: 2484
Lokacija: Pančevo
Godina: Dipl.
Smer: IS
Svidja mi se sto su omogucili da sve moze da se odradi u bilo kojoj Raiffeisen banci - iskljucivo zbog ovoga mozda i uplatim nesto sutra kod njih.

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.08.2007. 22:31:08 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Delta IF jedinice je moguce uplatiti u filijalama Univerzal banke.

Fima ima ugovor sa Metals i Volks bankom.

Naravno, Raiffeisen ima vise ekspozitura neko ove tri zajedno, ali eto, for the record :)
(ispravite me ako sam pogresio banke)

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.08.2007. 18:08:09 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
juche kao neka tema broja u novostima, kako najbolje investirati novac?
4 razlichita texta od 3 autora, svaki se posebno bavi /pazi sad/
-zlatom
-nekretninama
-akcijama /gde se jedva na kashichicu pominju investicioni fondovi/
-shtednjom

e pazi.. za shtednju da nisu napisali text, mislim da bi narod u srbiji ostao nepismen.
dobro nisu kao chetvrtu stavq stavili qpovinu strane valute..
ili neq slichnu novu finansijsq uslugu mistichnu za ovaj narod..

jеbote, koje istrazhivanje.. qpujte nekretnine. ma keve ti. zlato.. dobro naftu nisu naveli.
shio mi ga djura. ne mogu da verujem kakav text.

da ne pljujem previshe, ochekivao sam mnooogo vishe o penzijskim, i investicionim fondovima, obveznicama, t-billsima i slichno.. trebalo je pomenuti i municipal bills koji za nashu drzhavu ochigledno ne postoje, dok eno u crnoj gori cvetaju ko ludi..

a manje tupljenja o shtednji za koju svi znaju, zlatu i nekretninama i ostalim rupama na saksiji.

evo linka ka originalnom textu-
http://www.novosti.co.yu/code/navigate. ... 2007-08-18

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.08.2007. 18:20:16 

Pridružio se: 29.04.2002. 10:50:50
Postovi: 8454
Lokacija: НБГ
Godina: Dipl.
Smer: IS
cek, rekli su da se qpuju nekretnine? sad su nekretnine presqpe u BGu (barem se meni tako cini)...
ajoj, ovaj txt mora da je ostao u fioci zaturen :)
2 pasusa su odvoji za inv.fondove, ej 2 :D <28% dela o HoV


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.08.2007. 18:40:00 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Moram da priznam da nisam procitao text, ali me podseca na onu pricu od pre nekoliko godina:

Bolje da ste pare potrosili na pivo, jer bi ste sada vise dobili za prazne flase nego za akcije portugalskog telekoma.

Ako me secanje dobro sluzi, kolega Aywar je imao jednu od verzija te price na svojim slajdovima.

Novosti (ili autor teksta), verovatno nisu uspele da prodaju deo svog oglasnog prostora investicionim fondovima (sto mi zvuci pratkicno neverovatno), pa su se resili da ih obidju.
Poslednjih 2-3 meseca sam procitao dvocifren broj clanak u razlicitoj dnevnoj stampi o tome kako mozete ulagati u banke, a mozete i u IF. Posle nekoliko redova, vec vidis koji IF/banka je favorit autora tog teksta....da ne kazem sponzor...ups, rekao sam....

Navikao sam se da pre nego sto otvorim dnevne novine, ostavim veeeeliku kolicinu rezerve za sve sto cu procitati, jer sam nekoliko puta bio fasciniran kako neki dogadjaj, koncert recimo, moze razlicito da izgleda iz drugog ugla. Pocev od toga da se autor tekst (koji tvrdi da je bio na koncertu) i ja (provereno bio) nadjemo u razlicitim casovnim zonama, jer ne vidim drugo objasnjenje da oni tvrde da je koncert poceo tad i tad, a ja znam da NIJE. Uvek se zapitam, da li moguce da smo autor ovog testa i ja prisustvovali istom desavanju.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 28.08.2007. 23:06:50 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
znachi vesti su nam bajatije od novog jeftinog hleba :]

Citiraj:
Novi investicioni fond u Srbiji
16:14 | Izvor: Beta
Beograd -- Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za rad četvrtom investicionom fondu u Srbiji Fokus premijumu (Focus Premium).

Fond premijum je četvrti fond koji je dobio dozvolu Komisije za HOV
Fond premijum je četvrti fond koji je dobio dozvolu Komisije za HOV
Fokus premijum će od 17. avgusta objaviti poziv zainteresovanim investitorima za kupovinu investicionih jedinica. Cena investicione jedinice će biti 1.000 dinara, a prodaja po toj ceni će trajati od 20. do 29. avgusta, rekao je direktor Fokus investa, društva za upravljanje investicionim fondom, Aleksej Misailović.

Osnivači fonda su domaće i inostrane firme, među kojima su "Poteza skupina" iz Ljubljane i Viktorija grupa iz Beograda.

U Srbiji trenutno posluju dva investiciona fonda - Delta investments i Fima invest, a najavljeno je da će od ponedeljka, 20. avgusta, početi da radi i fond Rajfajzen akcije.


btw, dobar sajt za if - http://www.investicioni-fondovi.com/

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 274 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11  Sledeća


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Copyleft FONForum 2001-2014 | Powered by phpBB © phpBB Group