Započni novu temu Odgovori na temu  [ 274 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta:
PostPoslato: 14.03.2007. 11:28:12 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
choveche kako mi ovi rumuni iz qproma igraju po zhivcima sa ovim rtbom, poludechu.
dal cje vishe da zavrshe tu prichu da mogu na miru da sachekam da draqlicj proda fkza pa da odem negde na letovanje ko chovek :]

btw, proshle godine je nas 20ak sa foruma ishlo na ovu broadband konferenciju u sava centru za dz preko faxa /ako se dobro secjam to je neko iz fonisa organizovao, ne znam da li cje i ove godine mocji/ i secjam se da smo se siti ismejali kad smo slushali nekog phd iz uo telekoma koji je predvidjao chini mi se do 2008 nekih 300 000 korisnika adsl2+ servisa u srbiji :]
tad smo se josh uvek nadali da cje telekom dobiti konqrenciju pre nego shto mi pandrknemo.
ovako, mozhda im to i uspe. viva la disco!

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 18.03.2007. 11:23:46 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Beta je napisao:
PORAST BROJA PREDUZETNIKA U SRBIJI

Beograd -- Privatni preduzetnici u Srbiji otvorili su 26.000 novih radnih mesta od marta do septembra 2006. godine.

Dok je broj zaposlenih u preduzećima smanjen za oko 49.000, objavio je časopis "Kvartalni monitor".

Broj preduzetnika u Srbiji povećan je za oko 17.000 u navedenom periodu, što je rekordni porast u poslednje tri godine.

Uzrok tog skoka je, kako ocenjuju stručnjaci, obaveza svih preduzetnika da se do 13. juna 2006. prijave Nacionalnom registru i sve veća ponuda mikrokredita za finansiranje malih početničkih biznisa u Srbiji.

Istovremeno je nastavljeno opadanje zaposlenosti u preduzećima, u čemu prednjači prerađivačka industrija sa 23.000 zaposlenih manje, a prati je trgovina u kojoj je broj radnika smanjen za 11.000.

Od septembra do novembra 2006. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj radnika u Srbiji smanjen za još 5.000, zbog otpuštanja u preduzećima, navodi list.


Beta je napisao:
ATRAKTIVNOST TURIZMA SRBIJE

Beograd -- Prema analizi WEF, Srbija i Crna Gora se nalaze na 61. mestu po atraktivnosti ulaganja u sektor putovanja i turizma.

Prema analizi koju je početkom marta objavio Svetski ekonomski forum (WEF), Srbija i Crna Gora su u kategoriji pravni okvir zauzele 79. mesto, u kategoriji poslovna sredina i infrastruktura 80. mesto, a u kategoriji ljudski, kulturni i prirodni resursi 13. mesto

Istraživanje je rađeno na 124 zemlje sa ciljem da izmeri faktore koji zemlju čine atraktivnom za ulaganja u sektor putovanja i turizma i objasni zašto se neke zemlje uspešno razvijaju, dok neke zaostaju i ne pokazuju značajne rezultate, saopštila je Turistička organizacija Srbije (TOS).

Prema Svetskoj turističkoj organizaciji (UNWTO) putovanja i turizam su jedne od glavnih industrija u svetu i to je je sektor sa najbržim ekonomskim rastom, koji doprinosi povećanju deviznog priliva i otvaranja novih radnih mesta.


Beta je napisao:
IZGRADNJA OBILAZNICE OKO BEOGRADA

Beograd -- Energoprojekt niskogradnja i Javno preduzeće Putevi Srbije potpisali ugovor o nastavku izgradnje dela obilaznice oko Beograda.

Vrednost tog ugovora je oko 44 miliona evra. Sredstva za Sektor 5 obilaznice - deonice Dobanovci-Bubanj potok (tunel Straževuca) - su obezbeđena Nacionalnom investicionom planom.

Planirano je da se radovi završe za nešto manje od dve godine, rekao je na konferenciji za novinare direktor kompanije Energoprojekt niskogradnja Nikola Breka.

On je podsetio da se obilaznica gradi od 1990. godine, da su 2004. uz novi ugovor, vrednosti 13 miliona evra, radovi nastavljeni u Sektoru 5. To su izgradnja desnog tunela na Straževici, potpornog zida, regulaciji Rakovačkog potoka i izgradnji dela autoputa.

Novim ugovorom predviđen je završetak započetih radova, te izgradnja levog tunela i nadvožnjaka.

To je finasijski i tehnološki zahtevan posao, ali je Energoprojekt niskogradnja spremna da završi radove u zadatom roku od 600 dana, izjavio je Breka.

Direktor Puteva Srbije Branko Jocić je kazao da će se truditi da finasiranje bude redovno kako bi radovi bili završeni na vreme i izrazio uverenje da bi kompletna obilaznica oko Beograda mogla da bude završena za tri godine.

Nastavak izgradnje Sektora 4 obilaznice, od Orlovače do Ostružnice, je u toku, jer Planum i Mostogradnja rade na nadvožnjacima i mostovima i kompletiranju tunela Lipak, rekao je Jocić. Dodao je da bi taj deo mogao da bude gotov do kraja 2008. godine, ako finasiranje bude obezbeđeno.

Jocić je naveo da će ove godine Putevi Srbije za investicije imaju 60 milijardi dinara i dodao da je bitno da se nastave radovi i na drugim delovima saobraćajnog Koridora 10.

On je izrazio nadu da će se to preduzeće sa novom Vladom Srbije dogovoriti oko saobraćajnih prioriteta zemlje koji bi po njegovom mišljenju trebalo da bude Koridor 10, kako se ne bi desilo da Koridor 5C ili Koridor 4, u susednim zemljama, preuzmu Srbiji tranzitni saobraćaj.


B92 je napisao:
NLB: KREDITI ZA POLJOPRIVREDNIKE

Beograd -- NLB Kontinental banka ponudila poljoprivrednicima gotovinske kratkoročne kredite za finansiranje biljne i stočne proizvodnje.

Rok otplate kredita je od 6 do 12 meseci, nominalna godišnja kamata je od 17,90 odsto bez depozita, a naknada 1,6 odsto od iznosa odobrenog kredita, navodi se u saopštenju.

Pored ovog, ponuda kredita NLB Continental banke obuhvata i sve segmente poljoprivredne proizvodnje.

Banka nudi i dugoročne kredite za finansiranje višegodišnjih biljnih zasada, za nabavku i formiranje osnovnog stada, za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, kao i za za kupovinu mehanizacije i izgradnju poljoprivrednog objekta.

Korisnici kredita mogu da budu nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji posluju sa tom bankom preko računa i vlasnici su namenskih tekućih računa.

NLB Grupa posluje u Srbiji od 2003. godine, a njene članice su NLB LHB Banka, NLB Kontinental banka (Continental), NLB Lizing (Leasing), NLB Interfajnens (InterFinanz) i NLB Nova penzija.

NLB Grupa je najveća slovenačka međunarodna finansijska grupa i ukupno ima 57 članica, bilansnu sumu od 15 milijardi evra, tri miliona klijenata i zapošljava oko 8.200 radnika.


B92 je napisao:
REŠENJE PROBLEMA DUVANA I CEFTA-E?

Brisel -- Ministar Milan Parivodić najavio je rešenje problema domaće duvanske industrije nakon postpisivanja Cefta sporazuma.

Taj problem nastao je zbog obaveze Srbije da ukine razliku u akcizama koja je bila viša na uvozne cigarete i koja je štitila domaću duvansku industriju.

Parivodić je nakon sastanka sa komesarom za trgovinu EU Piterom Mendelsonom u Briselu rekao da je on veoma zadovoljan ponuđenim rešenjem koje će javnosti biti predstavljeno nakon sastanka vlade u sledeći četvrtak.

„Mendelson je bio vrlo zadovoljan što smo sa Britiš Ameriken Tobakom, Filipom Morisom i Japan Tobakom uspeli da postignemo dogovor oko odnosa države prema duvanskoj industriji. Ja sam potvrdio da ćemo mi poštovati obaveze i da ćemo se zalagati za zaista pravu slobodnu trgovinu na Balkanu sa svim našim partnerima u regionu“, kaže Parivodić.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić je u Brisel otputovao na čelu delegacije Privredne komore Beograda i u Briselu razgovarao sa više predstavnika najvećih svetskih kompanija, a sa predsednicima Nokije i Šela razgovarao o njihovoj budućoj poseti Srbiji.

Juriopijen biznis samit u Briselu je okupio korporativne lidere i političare iz EU što je bila prilika da ih upoznamo sa ekonomskim razvojem Srbije, rekao je u ministar Parivodić i dodao da smo „u Brisel došli sa idejom da Srbiju predstavimo kao dobro i potencijalno mesto za ulaganje i da objasnimo koje su to prednosti zbog kojih bi velike kompanije trebalo da dođu u Srbiju”.


B92 je napisao:
“NE ZALAŽEMO RTB DA BI GA PLATILI”

Beograd -- Rumunska kompanija Kuprom je demantovala da namerava da založi imovinu kombinata, pa tek onda da je plati.

Iz Kuproma, koji je pobedio na tenderu za privatizaciju RTB Bor, su saopštili da je to nemoguće učiniti zato što niko ne može da založi imovinu dok ne postane njen vlasnik.

Postupak privatizacije je sproveden pod propisanim uslovima nadležnih državnih organa Srbije i u skladu sa zakonima Republike Srbije, saopštili su iz Kuproma i naglasili da “nije tačno i ne postoji namera firme, kako se čulo poslednjih dana, da prvo založi imovinu RTB Bor, pa tek posle da plati”.

To je nemoguće iz jednostavnog razloga što niko ne može da založi imovinu pre nego što postane njen vlasnik, odnosno može je založiti tek pošto je propisno evidentira kao svoje vlasništvo kod nadležnih institucija, kaže se u saopštenju.

Ugovorom je definisano da se prvo izvrši plaćanje i to u punom iznosu od 400 miliona dolara, uvećanim za vrednost obrtne imovine, pa da tek onda Kuprom postane vlasnik imovine, naglašavaju u rumunskoj kompaniji.

"Kada bi neko i pokušao da uzme bilo kakav kredit samo na bazi imovine RTB-a, takav kredit bi svakako bio u daleko nižem iznosu od potrebnog i verovatno pod mnogo nepovoljnijim uslovima", navedeno je u saopštenju.

Kompanija objašnjava da "veći deo imovine ne može biti dat kao bilo kakva zaloga, jer je veći deo zemljišta u državnom vlasništvu ili u obliku društvene svojine, pa Kuprom mozze biti samo korisnik, a ne vlasnik te imovine", pa čak ni na deo onih objekata koji su propisno evidentirani nije moguće upisati teret jer već postoje upisane hipoteke.

Ta kompanija ističe i da imovina RTB-a bez odgovarajućih rudarskih dozvola ne vredi mnogo, a da licence ne mogu biti predmet zaloge prema Ugovoru i podseća da se kupovinom RTB Bora obavezala da plati 400 miliona dolara za imovinu, da uloži više desetina miliona dolara za obrtnu imovinu i investira 180 miliona dolara u naredne četiri godine kao obavezan i veoma detaljan investicioni program.

Rumunska firma moraće da investira, posle dobijanja dodatnih dozvola od nadležnih insititucija 45 miliona dolara, preuzme svih 4.524 radnika i isplati otpremnine u visini od 400 evra po godini staža, kao i da investira u novu najkvalitetniju tehnologiju i zagađenje svede na nivo evropskih standarda.

Povodom napisa da nema adekvatan poslovni bonitet potreban za ovakvu transakciju Kuprom podseća da u je ovoj transakciji finansiraju dve najveće svetske banke i da je "svima poznato da one svoje klijente biraju veoma pažljivo i da posluju samo sa odabranim visoko kvalitetnim kompanijama. Veoma je čudno da pojedinim domaćim 'stručnjacima' bonitet Kuproma nije dobar, a da za Dojčebanku ilil Meril Linč jeste".

Kompanija saopštava i da je "potpuno uobičajeno da se ovakve transakcije finansiraju u saradnji sa vodećim svetskim finansijskim institucijama, što je i u Srbiji slučaj".

Podsetimo, mediji su preneli da rumunska kompanija namerava da uzme kredit za kupovinu RTB Bor i investiranje u to preduzeće u iznosu od 600 miliona dolara, a da kao zalog za kredit od banaka Meril Linč i Dojčebanke iskoristi i "30 do 40 odsto imovine RTB-a".

Međutim, Agencija za privatizaciju je saopštila nakon toga da Kuprom ne može da stavi zalogu na imovinu RTB Bor niti na bilo kom delu te imovine, sve dok ne plati celokupnu cenu za tu imovinu i postane zakoniti vlasnik.



REGION

B92, Beta je napisao:
"BEPLER" NOVI VLASNIK "JEZERINA"

Podgorica -- Firma "Bepler i Džekobson Montenegro" iz Budve je novi vlasnik skijališta "Jezerine", dela imovine ski-centra "Bjelasica".

"Bepler" će skijalište preuzeti 10. aprila, pošto uplati 550 hiljada evra za 147 hiljada kvadrata zemljišta, četiri ski-lifta, žičaru i dva restorana.

Kompanija će dobiti na desetogodišnje korišćenje i devet kilometara puta od Kolašina do skijališta, i 5,5 kilometara dalekovoda.

Prema rečima stečajnog upravnika "Ski centra" Bjelasica, Srećka Medenice, koji je potpisao ugovor o prodaji, "Bepler" se ugovorom obavezao i da će na neodređeno vreme preuzeti svih 25 zaposlenih na skijalištu što je ranije odbijao da učini.

Prethodno je Medenica pet puta raspisivao aukciju za Jezerine, i nije sa javljao niko osim "Beplera i Džekobsona", firme koja je delimično u vlasništvu kolašinskog biznismena Zorana Bećirovića.

"Bepler" poseduje budvanski hotel "Avalu", bivši kolašinski hotel za penzionere, kao i hotel "Bjanku", ranije "Bjelasicu", dva restorana i dva motela iz sastava Ski centra u stečaju.

Ta se firma obavezala da će osnovati novu kompaniju za upravljanje skijalištem, u kojoj će radnici "Ski centra", kao mali akcionari, imati 13,6 odsto vlasništva. Oni su u "Ski centru" imali 20 odsto akcijskog kapitala, a ostatak je bio vlasništvo državnih fondova.

Većinski vlasnici Ski-centra "Bjelasica", čiji je deo skijalište "Jezerine", su državni fondovi. Od 550.000 evra koliko će se dobiti od prodaje skijališta stečajna uprava "Bjelasice" platiće sve obaveze prema dobavljačima.


Beta je napisao:
HE U ŠAVNIKU ĆE BITI PRIVATIZOVANA

Podgorica -- HE "Šavnik" biće ove godine ponuđena na prodaju, a interesovanje su pokazale neke firme iz Norveške, Austrije i Slovenije.

Prema informacijama iz Elektroprivrede Crne Gore, vrednost šavničke hidrocentrale je procenjena na 220.000 evra, ali je oprema dotrajala, pošto je objekat podignut pre pola veka.

Šavnička hidrocentrala (HE), godišnjom proizvodnjom od 120.000 kilovat časova električne energije podmiruje gotovo polovinu energetskih potreba varošice Šavnik.

Na privatizaciju čekaju i druge male hidrocentrale u Crnoj Gori.




SVET

Beta je napisao:
PRESTALA PROIZVODNJA BOINGA 747-400

Sijetl -- Kompanija "Boing" (Boeing) saopštila je da je okončana proizvodnju putničke verzije džambo džeta 747-400.

"Boing", čije je sedište u SAD, od sada neće više primati porudžbine ni za putničke niti za transportne modele "boinga 747-400", rekao je portparol kompanije Tim Bejder (Bader).

Prema njegovim rečima, "Boing" će početi da proizvodi novu generaciju aviona tipa 747-8. Prvi transportni avioni novog tipa trebalo bi da uđu u upotrebu 2009. godine, a putnički godinu dana kasnije.

Poslednje avione tipa "boing 747-400" kompanija je isporučila aprila 2005., a poslednju porudžbinu je predao kineski avioprevoznik "Čajna erlajns" (China Airlines) novembra 2002.

Prvi avion "boing 747-400" je uzleteo 1989. To je postao najprodavaniji model serije 747.

Otkako je pokrenuta proizvodnja aviona te serije, 1960-ih godina, "Boing" je primio oko 1.500 porudžbina za sve modele aviona.

Avioni 747-400 su najveći putnički avioni sa 416 mesta za putnike, ali će taj status izgubiti kada "Singapur erlajns" (Suingapure Airlines) ove godine prvi preuzme nove "Erbasove" avione A380 koji imaju 555 putničkih mesta.


Tanjug je napisao:
"NISAN" SMANJUJE PROIZVODNJU

Tokio -- Kompanija "Nisan" smanjuje proizvodnju u dve fabrike u Japanu zbog smanjene prodaje na domaćem tržištu.

Portparol "Nisana" nije objavio obim smanjenja, ali je naveo da će biti ugrožena proizvodnja u fabrikama u prefekturama Kanagava i Točigi.

Na po jednoj proizvodnoj traci u oba pogona od aprila do jula ove godine montaža će se obavljati umesto u dve, u samo jednoj smeni. Obe fabrike imaju po dve proizvodne linije.

Japanski list "Nikei" je ranije objavio da kompanija, čije je sedište u Tokiju, namerava da smanji proizvodnju za 20 odsto, u pokušaju da je uskladi sa potražnjom.

Fabrika u Kanagavi godišnje može da proizvede oko 334.000 vozila, a u Točigiju 192.000.

"Nisan", treći po veličini japanski proizvođač vozila, je prošlog meseca umanjio predviđanje stope rasta profita, pošto je zabeležen pad zarade od 22 odsto u periodu oktobar-decembar minule godine. Direktor Karlos Gon (Carlos Ghosn) je za idući mesec najavio usvajanje dodatnih mera za ispunjavanje proizvodnih ciljeva prema novom trogodišnjem planu.

Sve više raste potražnja za manjim, jeftinijim vozilima do 660 kubika, ali je "Nisan" zabeležio veće smanjenje prodaje od njegovih rivala.

U prva dva meseca ove godine, prodaja "Nisanovih" snažnijih automobila u Japanu pala je 16 procenata na 100.623 jedinica, a ukupna isporuka vozila smanjena je 9,4 odsto.

Prodaja manjih automobila skočila je 24 odsto u tom periodu, ali se radi o vozilima izrađenim u "Nisanovim" udruženim filijalama "Suzuki" i "Micubiši."

"Nisan", čijih je 44 odsto akcija u vlasništvu francuskog "Renoa", najavio je i izmene u rukovodećoj strukturi, namenjene efikasnijem sprovođenju plana proizvodnje.


B92, Tanjug je napisao:
AKCIJE ČEZ-A NA NORVEŠKOJ BERZI

Akcijama češkog energetskog giganta počelo je da se trguje i na jednoj od najvećih energetskih berzi Evrope, norveškom Nordpoolu.

Konsultantska kuća "BrendON" koja predstavlja tu firmu u Srbiji je saopštila da je time grupa ČEZ postala aktivna u još jednom delu evropskog tržišta - Skandinaviji, a prema rečima šefa prodaje ČEZ Alana Svobode, "Nordpool" je prepoznala kao "joss jednu platformu za trgovanje strujom".

"Nordpool" spada među najstarije energetske berze u Evropi, odmah iza "Britiš pauer pula" (British Power Pool), pionira u ovoj oblasti. Osnovana je 1993. u Oslu, a tri godine kasnije proširila je svoje poslovanje na celu Skandinaviju.

S nemačkom berzom EEX, holandskom APX i španskom OMEL, ubraja se među najznačajnija evropska tržišta, navedeno je u saopštenju.

Da podsetimo, ČEZ je zainteresovan za učešće na tenderu za izgradnju termoelektrane Kolubara B u Srbiji, koji bi nova vlada trebala da raspiše tokom ove godine.

Prema tržišnim i poslovnim parametrima, "Čez grupa" je jedna od najmoćnijih energetskih kompanija u Evropi, čija vrednost, prema berzanskim podacima, iznosi oko 22 milijarde evra. "Čez grupe" poseduje dve nuklearne elektrane, 18 termoelektrana, 34 hidroelektrane, elektranu koja koristi solarni pogon i dve koje koriste snagu vetra.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.03.2007. 15:14:33 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Beta je napisao:
RAZJAŠNJEN UGOVOR O RTB BOR-U

Beograd -- Predstavnici sindikata RTB Bor od sutra u Agenciji za privatizaciju mogu pregledati ceo ugovor o prodaji imovine tog preduzeća.

Predstavnicima sindikata Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor su danas u Ministarstvu razjašnjene sve tražene tačke kupoprodajnog ugovora, piše u saopštenju Ministarstva privrede Srbije.

Sastanku su, pored ministra privrede i državnog seketara Predraga Bubala i Zore Simović, pristustvovali i ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić i direktor RTB-a Miodrag Conić.

"Ocenjeno je da je od izuzetne važnosti da se proces privatizacije RTB-a okonča, a Agencija će pratiti izvršenje svih ugovorenih obaveza kupca, posebno odredbe o isplati cene, obaveznih investicija i sprovođenju socijalnog programa", ističe se u saopštenju.

Rumunska kompanija "Kuprom" (Cuprom) kupila je imovinu RTB-a za 400 miliona dolara.

Novi vlasnik RTB-a je sa sindikatom postigao dogovor da zadrži sve radnike kojih sada ima 4.524, a oni koji žele da napuste preduzeće dobiće otpremninu od 400 evra po godini staža.

Nezadovoljstvo radnika RTB-a izazvale su informacije da "Kuprom" nema novac za isplatu ugovorene cene i da su mu ugovorom omogućene određene olakšiće, koje nisu dobili drugi kupci firmi u Srbiji.


Tanjug je napisao:
DALJI PAD PROMETA OBVEZNICA

Beograd -- Na Beogradskoj berzi je u današnjem trgovanju obveznicama Srbije za izmirenje stare devizne štednje ostvaren promet od 175.668 evra.

Prema izveštaju Berze, to je dvostruko manje nego krajem prethodne sedmice, a najtraženije su bile obveznice serije A 2013 kojih je prodato za 73.556 evra po ceni od 68,61 do 70,80 odsto nominalne vrednosti.

Obveznica serije A 2007 prodato je za 5.623 evra uz cenu od 98,11 do 98,60 odsto, serije A 2008 za 30.545 evra po ceni od 93,10 do 93,80 odsto, a serije A 2009 za 14.528 evra po ceni od 87,50 do 90,00 odsto nominalne vrednosti.

Promet obveznica serije A 2010 bio je 6.786 evra po ceni od 82,50 do 84,00 odsto, serije A 2011, 5.363 evra po ceni od 78,55 do 79,10 odsto, a serije A 2012, 5.885 evra po ceni od 74,10 do 74,30 odsto nominale.

Prema izveštaju Berze, obveznica serije A 2014 prodato je za 8.283 evra po ceni od 65,00 do 65,86 odsto, serije A 2015 za 23.950 evra po ceni od 61,80 do 62,70 odsto i obveznica serije A 2016 za 1.149 evra po jedinstvenoj ceni od 59,01 odsto nominale.

Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju na naplatu svakog 31. maja u godini koju označava serija obveznice.


Beta je napisao:
ŽELEZNIČKA IMOVINA TRI MILIJARDE €


Beograd -- Železnica Srbije saopštila je da je vrednost imovine tog javnog preduzeća procenjena na više od tri milijarde evra.

Kako se navodi u saopštenju, vrednost železničkog zemljišta procenjena je na 67 milijardi dinara, građevinski objekti vrede oko 165 milijardi dinara, a oprema oko 28 milijardi dinara.

U procenu stalne imovine nisu ušli imovina na Kosovu, investicije koje su u toku, dugoročni plasmani koji obuhvataju vlasnički udeo u zavisnim preduzećima, bankama i hartije od vrednosti, kao i obrtna imovina Železnice, piše u saopštenju.

"Procenu vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme u vlasništvu Železnice Srbije uradio je Naučno istraživački centar beogradskog Ekonomskog fakulteta u skladu sa međunarodnim računovodstvanim standardima", naveo je rukovodilac tog projekta Vladan Božić.

Prema njegovim rečima, takva procena vrednosti imovine Železnice Srbije urađena je prvi put i predstavlja prvi korak u procesu prilagođavanja knjigovodstvene evidencije kompanije međunarodnim standardima.

Božić je istakao da je prilikom procene imovine bilo neophodno da se utvrdi posebna metodologija kojom je određena "fer vrednost" nekretnina i postrojenja, a zatim i upisivanje u železničke knjige i bilanse.


Tanjug je napisao:
NOVČANE KAZNE ZA NESAVESNE BANKE

Beograd -- Guverner NBS Radovan Jelašić najavio da će neke poslovne banke dobiti višemilionske novčane kazne zbog nesavesnog poslovanja.

"Da sam ja bankar, obratio bih se klijentima i objasnio im da sam pogrešio prilikom obračunavanja efektivne kamatne stope i ako je propust zaista bio tehničke prirode ispravio bih ga", rekao je Jelašić u intervjuu "Večernjim novostima".

Guverner nije naveo o kojim poslovnim bankama je reč, ali je NBS krajem februara objavila da je u kontroli obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope kod pet banaka uočila nepravilnosti kod Erste i Agrobanke.

On je poručio da će NBS održati stabilnost cena, ali zbog nekih poteza, poput povećanja zarada u javnim preduzećima od 30 odsto, to će nas i koštati.

Centralna banka taj dodatni novac mora da povuče po nimalo niskoj ceni. "Sterilizacija" prema sadašnjoj stopi od 11,5 odsto znači da svakih deset milijardi dinara ubačenih u sistem NBS košta 1,15 milijardi dinara.

I dok se prethodnim periodima neodmereni rast plata u relativno kratkom roku "ispeglao" visokom inflacijom, danas, sa ovako niskom stopom inflacije, za to je potrebno nekoliko godina i zato je NBS prinuđena da interveniše i povlači višak novca, rekao je Jelašić.

On je naglasio da bi zarade u javnom sektoru trebalo da se vrate na raniji nivo, što se može učiniti ili njihovim naknadnim smanjivanjem ili smanjivanjem broja zaposlenih, ali je dodao da nije optimista da će se to i desiti. Isto kaže i za podizanje cene grejanja.

"Da su lokalne samouprave bile malo manje 'gladne', pa da su podigle cenovnike za 15, umesto za 25 odsto, prošlog meseca bi imali negativan rast cena. To bi stvorilo prostor NBS da još više smanji svoju referentnu kamatnu stopu, što bi automatski uticalo na smanjenje kamata na dinarske kredite i građanima i privredi", objasnio je Jelašić.


Beta je napisao:
BIOSKOPI U TRŽNIM CENTRIMA "DELTE"

Beograd -- Međunarodna kompanija "Ster Sinemas" (Cinemas) gradi moderne multipleks bioskope u tržnim centrima „Delta siti“.

Ugovor predviđa izgradnju bioskopa sa šest klimatizovanih sala, kapaciteta od 100 do 300 mesta, i ekranima od "zida do zida", koji onemogućuju gubitak kvaliteta boje i slike, navodi se u saopštenju kompanije "Delta holding".

"STER bioskopi se razlikuju od ostalih po primeni najnovijih tehnologija DTS & EX (Dolby theatre System & Extra Surround) zvučnih sistema za kristalno čist i jasan zvuk na bilo kojoj poziciji u bioskopskoj sali", dodaje se.

Sedišta će biti luksuzna, posebno dizajnirana i sa velikim prostorom između redova, a sale će biti takve da će omogućiti lak pristup invalidskim kolicima.

Kako se navodi, ugovor sa kompanijom "Ster Sinemas" je prvi ugovor o zakupu prostora u "Delta siti" tržnim centrima.

Otvaranje "Delta siti" centra u novobeogradskom bloku 67 najavljeno je za septembar ove godine.

Ster Sinemas je grčka kompanija, ćerka firma kompanije Ster Kinekor osnovane u Južnoj Africi 1918. godine, koja je svoj prvi multipleks bioskop otvorila 1967. godine u Johanezburgu. U Evropi poseduje 25 multipleks bioskopa.


B92, Beta je napisao:
UO PUTNIKA PODRŽAVA PREUZIMANJE

Beograd -- Upravni odbor Putnika je objavio da podržava rešavanje statusa tog preduzeća kroz postupak preuzimanja.

Kiparska firma Aciona je dala 12. marta ponudu za preuzimanje 85 odsto, odnosno najmanje 70 odsto akcija Putnika, po ceni od 3.600 dinara po akciji. Ponuda se zatvara 2. aprila i do tog roka ostali zainteresovani kupci mogu da dostave svoje ponude.

Aciona je, prema proceni Upravnog odbora Putnika, dala višu cenu od prosečne koja je poslednja tri meseca postignuta na berzi, ali je ta cena niža od knjigovodstvene, koja iznosi 5.056 dinara.

Samo jedan član Upravnog odbora, Miloš Novosel, izdvojio je mišljenje, navodeći da u potpunosti ne podržava datu ponudu za preuzimanje, kao ni da se tim postupkom Putnik privatizuje.

Ponuđač je najavio da namerava da u obnovu turističkih kapaciteta Putnika uloži 20 miliona evra, kao i da isplati sve dugove tog preduzeća, koji su na kraju prošle godine bili 731,5 miliona evra.

Aciona, koja je u vlasništvu ruske kompanije Metropol, je spremna i da zaposlenima u Putniku isplati sve zaostale zarade u vrednosti 192,5 miliona dinara, ali i svakom radniku jednokratnu bruto naknadu od 500 evra. Obećan je i socijalni program kojim će biti predviđene otpremnine za dobrovoljni odlazak iz firme, veće od zakonom propisanih.

Putnik je u maju 2003. godine prodat američkoj kompaniji Junivorld za 5,2 miliona dolara, ali je ugovor raskinut 2005. jer kupac nije ispunio ugovorene obaveze, kojima je bilo predviđeno ulaganje od oko 40 miliona evra, a privremeno upravljanje je preuzeo Akcijski fond Srbije.


FoNet je napisao:
KONKURS ZA USPEŠNE PREDUZETNIKE

Beograd -- U okviru ponude za preduzetničke kredite, Komercijalna banka je organizovala konkurs, koji traje do 31. decembra 2007.

Na tom konkursu, takmičarskog karaktera, 20 izabranih imaće mogućnost da dobije povoljan zajam za proširenje delatnosti.

Pravo učestvovanja na konkursu imaju svi preduzetnici, klijenti Komercijalne banke čija je registrovana delatnost u Srbiji, koji obavljaju svoje registrovane delatnosti minimum šest meseci, pre podnošenja zahteva za preduzetnički kredit, i imaju minimum tri meseca rada preko tekućeg računa otvorenog u Komercijalnoj banci.

Potrebno je, takođe, da imaju ostvaren pozitivan finansijski rezultat u prethodnom obračunskom periodu.

Pored svih dosadašnjih klijenata Komercijalne banke mogu se priključiti i svi drugi zainteresovani preduzetnici koji ispunjavaju uslove za odobravanje kredita.

Kriterijume za utvrđivanje uspešnosti poslovanja preduzetnika-korisnika kredita, obaviće komisija, čiji je sastav utvrđen posebnom Odlukom Izvršnog odbora, i oni će obuhvatati kvantitativne i kvalitativne pokazatelje.

U okviru kvantitavnih pokazatelja ulaziće rast prihoda iz osnovne delatnosti, iskazane dobiti, otvorenog prometa, dnevne likvidnosti i porast broja zaposlenih.

U okviru kvalitativnih pokazatelja posmatraće se originalnost projekta, tržišna perspektiva, ekološki novitet, inovativnost drugog oblika i sekundarni efekti na polju afirmisanja srpske ekonomije i domaćeg brenda.

Sve pojedinačne prijave ulaze u bazu podataka na osnovu koje će banka, uz pomoć odabrane komisije, oceniti rezultate uspešnosti poslovanja klijenata i izabrati 20 najuspešnijih preduzetnika u 2007. godini.

Po završetku konkursa predstavnici Komercijalne banke će proglasiti 20 najuspešnijih preduzetnika i uručiti im plaketu Komercijalne banke a.d. Beograd i adekvatne nagrade.

U njih ulazi i zajam za proširenje delatnosti do visine njihove kreditne sposobnosti sa rokom vraćanja do 24 meseca, grejs periodom do 3 meseca, i fiksnom kamatom po stopi od jedan odsto godišnje, uz primenu valutne klauzule.

U toku grejs perioda, kamata na zajam će se obračunavati i naplaćivati mesečno i o roku prenosa u otplati.

Obračun će se obaviti komfornom metodom, na iznos duga u EUR na dan obračuna i preračunavaće se u dinare po važećem kursu NBS na dan obračuna kamate, dok će se u periodu otplate kamata obračunavati prema planu otplate.

Zajam će se otplaćivati u jednakim mesečnim anuitetima, a odobreni zajam i kamata će se izmirivati u dinarima, po važećem kursu NBS za EUR utvrđenom na dan izmirenja obaveza.


Beta je napisao:
GORENJE PROIZVODI PREKO PLANA

Valjevo -- Fabrika rashladnih uređaja Gorenje-Valjevo u 2006. je premašila plan za deset odsto, izjavio je direktor Mirko Meža.

"U 2006. smo najpre proizvodili zamrzivačke škrinje iz 'programa 500, a 'program 540' smo iz Velenja u Valjevo preselili već u februaru, tako da sada proizvodimo dve hiljade aparata na dan", rekao je on.

Od početka proizvodnje, 15. septembra 2006. godine, proizvodnja se povećava brže od očekivanja, kaže Meža uz ocenu da su tome doprinele "potrebe tržišta i ogromna energija uložena u obuku zaposlenih". Posebno je istakao da "nikakvih problema u Valjevu nije bilo", te da su radnici u Srbiji "za koji procenat i bolji nego u Sloveniji", što se posebno odnosi na stručnjake.

Meža je, međutim, rekao da se trenutno ne razmišlja o izgradnji novih fabrika, alatnice i pogona za proizvodnju veš mašina i dodaje da "ako budemo zadovoljni rezultatima rada i ako se ispune uslovi države, postoji mogućnost novih investicija u okviru dugoročnih planova Gorenja, ali je sigurno da u bliskoj budućnosti neće biti izgradnje novih pogona".

Slovenačka kompanija Gorenje je u avgustu 2004. na 99 godina zakupila oko šest hektara neizgrađenog zemljišta i za pet meseci kao grinfild investiciju izgradila fabriku rashladnih uređaja. Sredinom oktobra 2006. godine otvorene su proizvodna hala i skladište, a u industrijski kompleks površine oko 27.500 kvadratnih metara uloženo je oko 20 miliona evra.


Tanjug je napisao:
CITADEL OSNIVA PENZIJSKI FOND

Beograd -- Kompanija Citadel je predala Narodnoj banci Srbije dokumentaciju za osnivanje dobrovoljnog penzijskog fonda.

Ovaj fond će, posle registracije, biti prvi u Srbiji sa celokupnim osnivačkim kapitalom u domaćem privatnom vlasništvu, saopštila je Citadel grupa koja očekuje da će početak rada dobrovoljnog penzijskog fonda biti omogućen do sredine aprila.

Fondom će upravljati novoosnovano društvo Citadel dobrovoljni penzijski fond sa generalnim direktorom Aleksandrom Krtinićem na čelu, koji je do prelaska u Citadel obavljao funkciju direktora kompanije Delta Đenerali dobrovoljni penzijski fond.

Citadel će u narednih nekoliko dana podneti Komisiji za hartije od vrednosti i zahtev za osnivanje svog prvog investicionog fonda, koji bi trebalo da počne sa radom do kraja aprila.

Kompanija Citadel je osnovana 2001. godine i u svom sastavu ima tri preduzeća - "Citadel Financial Advisory", "Citadel Securities", "Citadel Real Estate", a u postupku osnivanja su firma Citadel Dobrovoljni Penzijski Fond, kao i Citadel Investicioni Fond.

Kompanija je kao savetnik učestvovala u privatizacijama i procesima preuzimanja nekoliko velikih srpskih firmi, kao što su Mobi 63, Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija Vranje, dok je sličan posao obavljala i za mnoge svetske kompanije na ovim prostorima.

Svoja predstavništva, osim u Srbiji, kompanija Citadel sada ima u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, a za ovu godinu planirano je i otvaranje predstavništva u Albaniji.


Beta je napisao:
TURISTIČKA PONUDA SRBIJE U MOSKVI

Beograd -- Turistička organizacija Srbije saopštila je da će predstaviti srpsku turističku ponudu na Međunarodnom sajmu turizma MITT.

Na sajmu, koji se od 21. do 24. marta održava u Moskvi, zajedno sa TOS-om, učestvovaće i turističke organizacije Vojvodine, Beograda, Zlatibora i Petrovca na Mlavi, kao i turistička agencija Magelan.

TOS navodi da će ruskom turističkom tržištu biti predstavljena celina turističke ponude Srbije sa posebnim naglaskom na ponudu Beograda i Novog Sada sa izletima u okolinu tih gradova.

Prošlogodišnji sajam MITT okupio je više 2.500 izlagača iz 111 zemalja, a manifestaciju je videlo 98 hiljada posetilaca i 3.500 predstavnika medija.

Srbiju je u 2006. godini posetilo 11.711 turista iz Rusije, što je četiri odsto više nego 2005. godine, navodi se u saopštenju.


Energyobserver je napisao:
GREJANJE OBNOVLJIVIM IZVORIMA

Beograd -- Beogradske elektrane analiziraju mogućnosti primene geotermalne i solarne energije i biomase za proizvodnju toplotne energije.

Projekt menadžer te kompanije Milan Petrović je za sajt Enerdžiobzerver kazao da su izrađeni demonstracioni projekti za grejanje Ceraka, naselja Reva II u Kotežu i hotela Ljig koji je u vlasništvu Beogradskih elektrana, obnovljivim izvorima energije.

Petrović navodi da je u studiji analizirana mogućnost grejanja dela Koteža biomasom, odnosno sojinom i pšeničnom slamom. "Cena primarne energije dobijene iz slame bila bi oko 2,1 evra po gigadžulu, dok je cena primarne energije dobijene iz mazuta, koji se sada koristi za grejanje tog naselja, oko 6,8 evra po gigadžulu", rekao je Petrović.

Petrović je kazao bi se za hotel Ljig koristila topla voda iz termalnog bunara, a analizirana je i mogućnost korišćenja sunčeve energije za grejanje vode u toplani na Ceraku, gde bi se postavljanje kolektora isplatilo za manje od pet godina.

Prema njegovim rečima, u skandinavskim zemljama čak 12 odsto toplotne energije obezbeđuje iz obnovljivih izvora energije, a u Srbiji do 2003. godine uopšte se nije ni razmišljalo o takvim mogućnostima.

"Beogradske elektrane su napravile pionirski korak izradom demonstracionih projekata, koji su pokazali da se korišćenjem solarne i termalne energije, kao i biomase mogu postići dobri rezultati i u Srbiji", ocenio je Petrović.

Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji postoje u 55 gradova i na njih je priključeno oko 17 odsto stanova, njih oko 400 hiljada, dok je u Beogradu na daljinsko grejanje priključeno 40 odsto stanova.


Tanjug je napisao:
NOVI KUPAC ZGRADE SAVEZNOG MUP-A?

Beograd -- Pobednik na tenderu, Soravija invest, nije u mogućnosti da odjednom uplati novac, pa će biti pozvan drugoplasirani ponuđač.

Američko-švajcarska kompanija koja je dala drugoplasiranu ponudu biće pozvana da potpiše ugovor za kupovinu zgrade bišeg saveznog MUP-a sa Direkcijom za imovinu, jer pobednik tendera nije u mogućnosti da ispuni uslov da sav novac isplati odjednom.

Direkcija za imovinu je odlučila da reaguje i zaštiti državnu imovinu, jer se prilikom potpisivanja ugovora ispostavilo da kupac ''Soravija invest'' predlaže promenu uslova tendera, pošto nije u mogućnosti da u celosti isplati ugovorenu sumu od 35 miliona evra.

Kada su pobedili na tenderu za kupovinu zgrade saveznog MUP-a predstavnici "Soravija investa" su najavili da će na toj lokaciji uložiti najmanje sto miliona evra za izgradnju hotela sa 400 soba, fitnes centrom, salama za konferencije i poslovnim prostorom.

Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić kaže da je sada moguće da se "prihvate klasični standardni uslovi koje inače Direkcija daje u kupoprodajnim ugovorima ili će Direkcija pozvati drugoplasiranog na tenderu i sa njim završiti posao". Direkcija za imovinu objavila je 24. januara ove godine treći put prodaju zgrade bivšeg saveznog MUP-a, ukupne površine 22.654 kvadratna metra, po početnoj ceni od 28.825.101 evra. Prva dva tendera za prodaju tog kompleksa, raspisana krajem prošle godine su bila neuspešna.


REGION

Beta je napisao:
ISTRABENC I OTKUP AKCIJA "KOLINSKE"

Kopar -- Kompanija Istrabenc saopštila da je u okviru ponude za preuzimanje "Droge Kolinske" prikupila 75,4 odsto akcija te kompanije.

Takav vlasnički udeo omogućuje "Istrabencu" da ubuduće otkupljuje akcije "Droge Kolinske" bez objavljivanja ponude i da preuzme dovoljno akcija da stekne odgovarajući nivo nadzora nad strateškim poslovnim odlukama, navodi se u saopštenju.

"Istrabenc", jedan od suvlasnika trgovinskog lanca Merkator, je ponudu za otkup svih akcija "Droge Kolinske" objavio 28. februara, a već tada je raspologao sa 60,29 odsto akcijskog kapitala te prehrambene kompanije.

Koparska naftna kompanija je za jednu akciju "Droge Kolinske" ponudila 16 evra, a rok za otkup akcija ističe 28. marta.


Poslovni.hr je napisao:
RAFINERIJA U BRODU OBARA CENE?

Ina i Mol će sniziti cene u goriva u BiH zbog rafinerije u Bosanskom Brodu, kojoj se isplati i da ponudi nižu cenu goriva u BiH.

Početak proizvodnje goriva u Bosanskom Brodu značio bi da to preduzeće može da ponudi znatno jeftinije gorivo na benzinskim pumpama u BiH. Budući da je cena goriva u BiH u proseku nešto viša od jednog evra po litri, toj Rafineriji bi se verovatno isplatilo da ponudi nižu cenu i za desetak procenata.

Sedamdeset odsto goriva koje se trenutno troši u Bosni i Hercegovini dolazi preko Ine i Mola i znači prihod od gotovo 350 miliona evra za te dve kompanije, ali će se prodajom goriva iz Bosanskog Broda tržišni udeo Ine i Mola, ali i Petrola i srpskih rafinerija, znatno smanjiti.

Osim svojih benzinskih stanica Ina i Mol su ojačali svoju tržišnu poziciju preuzimanjem 67 benzinskih pumpi Energopetrola na najboljim lokacijama u Federaciji BiH, ali da bi zadržali tržišni udeo, Ina i Mol će gotovo sigurno morati da obore cene goriva.

Trgovci u BiH su najviše goriva u 2005. godini uvezli iz Hrvatske, u vrednosti od 283 miliona evra, a iz Mađarske 58,5 miliona. Ostatak goriva uvezi se iz Srbije (71 milion evra), iz Slovenije (41 milion) i iz Austrije oko 33 miliona evra.


Tanjug je napisao:
SAMO JEDNA BERZA AKCIJA U HRVATSKOJ

Zagreb -- Hrvatsko tržište kapitala od danas ima samo jedno mesto berzanske trgovine, posle utapanja Varaždinske u Zagrebačku berzu.

Tržišna kapitalizacija Zagrebačke berze sada iznosi ukupno 295 milijardi kuna, od kojih deonice obuhvataju oko 251 milijardu, a ostalo obveznice. Ukupno će na Zagrebačkoj berzi biti uvršteno 426 kompanija.

Ugovor kojim je Varaždinska berza pripojena Zagrebačkoj je potpisan 21. decembra minule godine, a skupštine akcionara oba tržišta odobrile su ga u januaru.

Objedinjavanje berze u Zagrebu, sa godišnjim obrtom od 6,5 milijardi dolara, sa tržištem efekata u Varaždinu, koje je imalo promet u vrednosti 650 miliona dolara, trebalo bi da deluje stabilizatorski na inače "plitko" hrvatsko tržište i snizi cenu operativnih troškova, smatraju analitičari, ali dodaju da je jedna od osnovnih odlika svakog "plitkog tržišta" akcija da se na poslovanje može uticati malim sumama kapitala.

Hrvatska je, inače, vodeće finansijsko tržište u jugoistočnoj Evropi, regionu u kojem je za proteklih 18 meseci ostvaren vrlo robustan rast na berzama akcija.


Vijesti je napisao:
NOVI KOD PREDNOST ZA TELEKOM SRBIJE

Podgorica -- Crnogorski Promonte i T-mobile u problemima zbog promene „kantri koda” sa 381 na 382, treći operater u prednosti.

Za mobilne operatere u Crnoj Gori, Promonte i T-mobile, dolazak konkurencije oličen u Telekomu Srbije i holandskom Ogalaru koji pripada biznismenu Miroslavu Miškoviću, može biti mnogo veća glavobolja nego što bi to bilo u normalnim okolnostima.

Igrom slučaja ili ne, tender za trećeg operatera na kojem pobjeđuje holandsko-srpski konzorcijum završava se neposredno pred promenu takozvanog „kantri koda”, sa postojećeg 381 koji će pripasti Srbiji, na 382 koji će dobiti Crna Gora.

Postojeće operatere će ta promena koštati milione evra, ali je za njih još gore to što će ako period paralelne primene oba koda ne bude dovoljno dug, njihovi korisnici imati probleme pri telefoniranju u romingu ili primanju poziva iz inostranstva, što može izazvati smanjenje tržišnog udela u korist trećeg operatera.

Problem bi trebalo da reše crnogorska i srpska agencija za telekomunikacije, koje su dužne da čuvaju fer uslove na tržištu. Crnogorska Agencija je, u dogovoru sa crnogorskim operaterima, predložila da paralelno funkcionisanje oba koda u fiksnoj mreži traje šest meseci, a u mobilnoj četiri godine, koliko u Promonteu i T-mobileu smatraju da je dovoljno da smanje troškove prilagođavanja novim uslovima.

S obzirom na to da je nova mreža najavljena od jula, a crnogorska Agencija predložila srpskoj da novi kod profunkcioniše već u aprilu, Telekom Srbija i Ogalar će u početku poslovanja imati solidnu prednost na crnogorskom tržištu, jer bi, zbog promene postojećih kodova koje imaju Promonte i T-mobile svaki vlasnik njihove SIM kartice morao da je zameni novom.

Takođe, svi kodirani telefoni koji su zaključani na mrežu moraće da se "otključaju", za šta je takođe potrebno i vreme i novac, a ukoliko period bude svega nekoliko meseci, Promonte i T-mobile možda neće stići ni da izmene postojeće roming ugovore i izvrše testiranja, što bi onemogućilo telefoniranje ili primanje poziva iz inostranstva.

Telekom Srbije neće imati ovakvih problema ako startuje odmah samo sa 382 kodom, i logično je da bi tu situaciji mogao da iskoristi za pridobijanje jednog broja korisnika koji neće imati strpljenja da čekaju dok se Promonte i T-mobile prilagode novim uslovima.


Seebiz.net je napisao:
FUDŽITSUSIMENS IDE U ISTOČNU EVROPU

Fudžitsu Simens planira izgradnju fabrika u istočnoj Evropi za sastavljanje desktop računara.

Izvršni direktor kompanije Bernd Bišof je kazao da će kompanija "dugoročno razmišljati o prebacivanju proizvodnje desktop računara u istočnu Evropu. Ostali proizvođači personalnih računara to već rade".

Fudžitsu, vlasnik zajedničkog preduzeća sa nemačkim konglomeratom Simens, prenosne računare proizvodi u Kini, ali veruje da je ta zemlja za poslovanje sa desktop računarima previše udaljena od evropskog tržišta.

Objašnjavajući zbog čega proizvodnju desktop računara ta kompanija ne planira da preseli u jeftiniju Aziju, Bišof je kazao da bi računari proizvedeni u Kini bili preskupi zbog troškova transporta i da bi se "koristi od jeftine radne snage izgubile pod teretom troškova transporta".

Situacija je drugačija kada je reč o prenosnim računarima, kojih se 99 odsto proizvodi upravo u Kini, uglavnom u deset ogromnih fabrika u području grada Šenžena. Nemački računarski ogranak kompanije Fudžitsu, Fudžitsu Simens Kompjuters trenutno zapošljava oko hiljadu softverskih stručnjaka u Nemačkoj.




SVET

Tanjug je napisao:
PORAST EVROPSKIH INDEKSA AKCIJA

London, Frankfurt, Tokio -- Na vodećim berzama akcija je na početku ove poslovne sedmice zabeležen porast berzanskih indeksa.

Porast je nastao pod uticajem talasa integracija i preuzimanja kompanija, kao i poskupljenja akcija u Aziji, gde su investitori pozdravili pad vrednosti jena, a ostali ravnodušni na rast kamatnih stopa u Kini.

Najavljene integracije u Evropi i SAD bile su glavni pokretač rasta panevropskog indeksa akcija FTS Eurofirst 300 za 0,9 odsto tokom prepodnevnog poslovanja.

Istovremeno je britanski indeks FTSE 100 bio u porastu pola procenta, francuski CAC 40 za 0,7 odsto, a nemački Daks za 0,9 odsto.

"Smatramo da će biti još mnogo sporazuma o integracijama i preuzimanjima, naročito u Velikoj Britaniji i Evropi," ocenio je investicioni savetnik Sitigrupa Džonatan Lič.

Lič je dodao da su finansijska sredstva, prema njegovom mišljenju, još uvek jeftina i da privatni akcijski fondovi raspolažu gotovinom od 300 milijardi dolara koju žele da ulože.

Nedavna rasprodaja akcija, praćena silaznom korekcijom cena, je pozitivan podsticaj da se neki poslovi zaključe i to po nešto nižoj ceni nego pre samo par meseci, dodao je Lič, zaključivši da je "to ogroman pokretač za tržišta" i da će "bar pružiti podršku akcijama".

Akcije nemačke turističke kompanije TUI su u prepodnevnom trgovanju skočile za više od 12 odsto na vest da je pristala da se integriše sa britanskom firmom Frst čojs holidejs (First Choice Holidays) i stvori najveću evropsku grupaciju u tom sektoru koja će ostvarivati prihod od oko 12 milijardi funti.

Francusko-španska duvanska kompanija Altadis zabeležila je skok svojih akcija za šest odsto po odbijanju ponude konkurentskog Imperijal tobaka, vredne 15 milijardi dolara, za preuzimanje, uz obrazloženje da je ponuđena cena preniska.

Rastu indeksa akcija doprinele su i banke. Akcije holandske banke ABN Amro u skoku su 7,7 odsto na glasine da je britanska Barklejz ponudila plan njihove integracije, dok su akcije nemačke Postbanke, najveće u zemlji za rad sa stanovništvom, skočile 2,7 odsto na vest da je u 2006. zabeležila rekordno visok profit zahvaljujuchi dobroj kreditnoj aktivnosti.

Tokijski indeks Nikei zaključen je u skoku 1,6 odsto, naročito zahvaljujući poskupljenju akcija izvoznih kompanija, kojima pogoduje niži kurs jena.

Na valutnim berzama je danas zabeležena nešto niža vrednost evra prema dolaru, a apresijacija obeju valuta prema japanskoj.

Evro je polovinom dana vredeo na Londonskoj berzi nešto ispod 1,33 dolara, 1,61 švajcarski franak i 156 japanskih jena.

U očekivanju odluka američke Uprave federalnih rezervi i Banke Japana o kamatama kasnije ove nedelje, prinos na desetogodišnje obveznice iz zone evra porastao je 1,6 baznih poena na 3,919 odsto.

Premda ekonomisti ne očekuju promenu ni američkih ni japanskih kamata u ovom trenutku, s pažnjom iščekuju nagoveštaje labavljenja američke monetarne politike kasnije ove godine.


Tanjug je napisao:
NASTAVLJA SE PAD CENA NAFTE

Beč -- Cene nafte na svetskim robnim berzama započele su poslovnu sedmicu ispod nivoa od 57 dolara za barel.

To je posledica i dalje prisutne zabrinutosti za američku i svetsku privredu posle prošlonedeljne masovne prodaje akcija.

Cena američke nafte krajem protekle sedmice se spustila na najniži nivo za šest nedelja, od 57,11 dolara, posle pada akcija na berzi u Volstritu.

Pojedini analitičari ocenujuju da prodaja hartija od vrednosti možda još nije završena, što bi moglo negativno da se odrazi na globalni privredni rast, a time i na tražnju nafte.

Odluka ministara Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da zadrže nepromenjen obim proizvodnje takođe je doprinela silaznoj korekciji cena glavne energetske sirovine.

Analitičari veruju da će se pažnja tržišta, čim prestane strahovanje za svetsku privredu, vratiti na faktor tražnje, koja je i dalje dobra, naročito u Aziji.

Vremenski faktor ima sve manji uticaj na tržište, pa cene nafte nisu reagovale na snežnu oluju protekoog vikenda na američkom severoistoku - regionu koji je najveći potrošač lož-ulja i benzina.

Cena lož-ulja neznatno je opala na 1,6847 dolara za galon (3,8 litara) i prirodnog gasa na 6,871 dolar za 1.000 kubnih stopa.


B92, Tanjug je napisao:
A380 NA PROBNIM LETOVIMA KA SAD

Tuluz, Frankfurt -- Dva Erbasova aviona A380 poletela su sa evropskih aerodroma u Tuluzu i Frankfurtu na prvi probni let ka SAD.

Jedan džinovski avion, koji može da prihvati i do 845 putnika, bio je prazan kada je rano jutros poleteo sa aerodroma Blanjak u Tuluzu. U njemu su bili samo članovi posade, koja će ga prebaciti do Los Anđelesa, gde će obaviti seriju testova čiji je cilj da se utvrdi njegova usklađenost, zbog ogromnih dimenzija, sa tom "vazdušnom lukom".

Provere uključuju manevarske sposobnosti u vazdušnoj luci, održavanje letelice i punjenje goriva, i biće izvedeno u saradnji sa australijskom kompanijom Kvantas koja će iz Australije ka Los Anđelesu osiguravati prvu redovnu liniju avionima Erbas A380 u Sjedinjenim Državama.

Nešto kasnije, drugi A380 sa 500 pozvanih putnika, napustio je Frankfurt na letu ka njujorškom aerodromu Džon Kenedi, sa sličnim zadatkom, a jedan od testova treba da potvrdi da se, uprkos brojnosti putnika, prihvat i napuštanje aviona mogu obaviti brzo i efikasno. Letove su organizovali proizvođač Erbas i nemački avioprevoznik Lufthanza kako bi potencijalnim američkim kupcima pokazali sve prednosti najnovijeg aviona, koji od Frankfurta do Njujorka leti za osam sati.

Za Erbas, koji se nalazi u finansijskoj krizi upravo zbog kašnjenja sa isporukama A380, ovo je prilika da pokaže da je avion konačno spreman za prvu predaju kupcu, singapurskom prevozniku SIA, u oktobru ove godine.

Novi A380 je do sada je obavio probne letove ka oko 40 aerodroma u svetu, a proizvođač računa da će do 2011. godine "više od 70 aerodroma biti spremno da ga prihvati".

Isporuka dvospratnog aviona odlagana je do sada više puta, za skoro dve godine, zbog problema u proizvodnji, što će koštati kompaniju oko četiri miljarde evra, pa je Erbas nedavno objavio plan stabilizacije, kojim se predviđa ukidanje deset hiljada radnih mesta. Posle inauguralnog leta, Lufthanza i Erbas obaviće i pokazni let za čikaški aerodrom O'Hara. Avion potom leti ka Hongkongu i nazad, a potom će se uputiti prema Vašingtonu i obaviti završni probni let prema saobraćajnom centru Lufthanze u Minhenu.


Poslovni.hr je napisao:
BLEKSTOUN GRUPA IZLAZI NA BERZU?

Inicijalna javna ponuda dionica (IPO) investicionog fonda Blekstoun Grupe se može očekivati u narednim nedeljama.

Vodeći ljudi Blekstouna i Goldman Saksa, koja će posredovati u IPO-u, nisu hteli da komentarišu najavu, pa za sada ostaje nepoznato koliko će novca Blekstoun prikupiti izlistavanjem jer je prilično teško odrediti vrednost fonda zbog diversifikovanog portfelja.

Kompanija je prošle godine uložila kapital u vrednosti od 24,1 milijarde dolara kroz 318 transakcija, a prema nekim procenama cena Blekstoun Grupa se kreće oko 200 milijardi dolara.

Finansijski analitičari očekuju da će i drugi veliki investicioni fondovi krenuti u izlistavanje, ali u slučaju Blekstouna reč je o IPO-u čitave kompanije, što ne nailazi na odobrenje predsednika uprave Stivena Švarcmana. Krajem prošlog meseca on je izjavio da je korisnost izlaska na berzu precenjena, a pre nešto manje od dve godine je tvrdio da Blekstoun ni ne razmišlja o IPO-u, pa će biti zanimljiva njegova reakcija na poslednja događanja.


B92 je napisao:
KINA GRADI VELIKI PUTNIČKI AVION

Peking -- Kina je odobrila program proizvodnje velikog putničkog aviona, koji bi trebalo da bude ima motor domaće proizvodnje.

Ovaj projekat bi trebalo da bude odgovor dominaciji Boinga i Erbasa na kineskom aviotržištu, koje se razvija najbrže na svetu.

Vlada je odobrila program za proizvodnju velikog putničkog aviona, ali se ne pominju konkretni rokovi, iako je državna Korporacija kineske avioindustrije objavila da planira da počne da pravi velike avione do 2020. godine.

Kina planira probni let svog prvog putničkog mlaznjaka, srednjeprugaša ARJ-21, tokom iduće godine, a od Federalne vazduhoplovne uprave je zatraženo odobrenje da se ta letelica prodaje i u inostranstvu. Pošto se očekuje da će domaći avioprevoznici kupiti 2.230 novih aviona do 2025. godine, Peking žuri da deo ovog kolača osigura za sopstvene kompanije. Veliki putnički avioni obično imaju oko 200 sedišta i prostor za sto tona tereta. Prve verzije modela ARJ-21 će "moći da prevoze između 70 i 110 putnika”.

Kina je odustala od gradnje velikih aviona tokom sedamdesetih godina, mada domaće fabrike prave mnoge delove i za Boing i za Erbas. Erbas se nedavno odlučio da sagradi pogon za sklapanje svog aviona srednje veličine A320, u Tjendžinu na severoistoku Kine.

Vlada je odlučila da se gradi "međunarodno konkurentan proizvod", a kao glavni cilj se postavlja "osposobljavanje domaćih kompanija da razvijaju sopstvenu tehnologiju koristeći međunarodnu saradnju".

Kinesko iskustvo je do sada bilo ograničeno na proizvodnju manjih letelica za regionalne rute, kao što je i novi ARJ-21, čije bi isporuke trebalo da počnu 2009. godine. Boing je od 1972. godine prodao više od 700 aviona na kineskom tržištu, uključujući 60 narudžbina za svoj novi 787 Drimlajner. Kineske kompanije imaju i oko sto Erbasovih modela, i desetine naručenih, uključujući i letelice A380.


B92, Poslovni.hr je napisao:
ALTADIS ODBIO PONUDU ZA PREUZIMANJE

Madrid -- Španski proizvođač cigareta Altadis je odbio 11,5 milijardi evra vrednu ponudu koju je uputio britanski rival Imperial Tobako

Nakon što je najveći britanski duvanski proizvođač prošle nedelje za Altadis ponudio 45 evra po deonici, Upravni odbor te kompanije je ponudu jednoglasno odbacio, ocenivši je preniskom.

Vođstvo Altadisa poručuje da razmatra "najbolje opcije" za kompaniju, deoničare i zaposlene, a najveći deoničar Altadisa je objavio da će podržati ponudu Imperial Tobakoa ako u međuvremenu ne dobije veću ponudu.

Imperial Tobako je u preuzimanje Altadisa krenuo nakon prošlomesečne akvizicije četvrtog proizvođača cigareta u SAD-u Komonvelt Brends za 1,9 milijardi dolara, čime je uz BAT postao prva duvanska kompanija iz Evrope koja je zakoračila na tržište Sjedinjenih Država.

Ukoliko Imperial Tobako ipak uspe u nameri da preuzme Altadis biće stvorena četvrta po vrednosti duvanska kompanija na svetu, a to će biti i najveće do sada zabeleženo preuzimanje u evropskoj industriji duvana.


Tanjug je napisao:
HIDRO INVESTIRA U SOLARNU ENERGIJU

Oslo -- Norveška kompanija Hidro će uložiti 9,2 miliona dolara u američku kompaniju za solarnu energiju "Asent solar tehnolodžis".

Nakon uloženih više od 20 miliona dolara u Norsun, koji otvara pogon za proizvodnju monokristalnih silikonskih kolektora za solarne ćelije, u Hidru su sada odlučili da investiraju i u proizvodnju samih solarnih ćelija.

Kupovinom 1,6 miliona deonica vodeće američke kompanije za proizvodnju tankih solarnih ćelija "Asent solar", Hidro je obezbedio 26 odsto vlasništva nad tom kompanijom, čije deonice se kotiraju na američkoj berzi tehnoloških kompanija Nasdak.

„Asent solar” je razvio tehnologiju super tanke fleksibilne solarne ćelije, čiji je aktivni sloj koji pretvara sunčevu svetlost u električnu energiju tanji od tri mikrometra, dok je debljina klasičnih solarnih ćelija veća od 200 mikrometara. Hidro je jedan od vodećih svetskih isporučilaca energije i aluminijuma, sa 33 hiljade zaposlenih u skoro 40 zemalja.

Britiš Gas prodaje solarne panele

London - Britanska energetska kompanija Britiš Gas će uskoro početi prodaju solarnih panela za domaćinstva, saopštio je izvršni direktor Sem Lejdlo.

Britiš Gas se udružio sa nekoliko lokalnih vlada, koje su se složile da potrošačima koji u svoja domaćinstva ugrade solarne panele, smanje opštinski porez za najviše 500 funti, jer "potrošače treba podstaći da investiraju u energetsku efikasnost", izjavio je Lejdlo dodajući da bi Britiš Gas voleo da sličan aranžman sklopi i sa vladom na nivou države.

Kompanija, takođe, ima dogovor i sa britanskom kompanijom za proizvodnju gorivih ćelija "Seres pauer" o razvijanju ćelija koje će funkcionisati kao mini-centrale u kuhinjama potrošača. S tim projektom će se, najverovatnije, početi za oko tri godine.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 20.03.2007. 15:37:00 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Прочитајте обавезно, техт је јако занимљив! Јсте да је ово као нека новина, али ипак верујем да му је место међу "Вестима из пословног света" јер ће веома доста деловати на вести које ћемо имати у скоријој будућности : )

Can Silicon Valley Reinvent The Car? je napisao:
A week or so ago, I took my first trip in a Tesla. It is one cool California ride: a smoldering, red convertible with two low-slung bucket seats. I could practically feel the road as we purred along Silicon Valley's scenic Highway 280, accelerating nimbly past BMWs and other ho-hum gas guzzlers. And we were quiet--almost as quiet as my desktop computer--because the Tesla runs on pure electric juice.

Tesla Motors, based here about 10 miles north of Palo Alto, aims to do to the auto industry what Apple (nasdaq: AAPL - news - people ) once did to the plodding mainframe computer business. The company has a radical idea, a pragmatic approach to technology, a business model borrowed from the computer industry and a flair for style. The first Teslas are expected to reach customers' driveways early this autumn. The key question isn’t whether the company can build one car or even a few hundred--it's whether Silicon Valley can reinvent the automobile business.

Or ask yourself this: If you had $100,000 to spend, would you consider plunking it down for one of the first Tesla roadsters? For equity in the company? Or would you steer clear?
In Pictures: Cool High-Tech Cars

Tesla's radical trend is simple--environmentally-friendly technology can be sexy. Forget about clunky sandals and snub-nosed cars. Tesla's roadster packs the sizzle of Angelina Jolie in a tight T-shirt.

There's nothing particularly practical or economical about this snug two-seater with its single cup holder. Fully loaded with leather seats, a hard top and a sweet sound system (and, yes, a port for your iPod), a Tesla roadster will set you back $100,000. But it’s the stuff legends are made of: In four years, with a staff than now numbers 170 and $60 million of private capital (almost half from its chairman, Elon Musk), Tesla has created an all-electric car that makes people drool.

So far, 350 people have plunked down deposits of $50,000 or more to get one of the first Tesla roadsters. Many of those owners-to-be haven't even had a chance to go for a test ride. They just needed one of these clean-tech beauties. (Chairman Musk will get car No. 1 when it rolls off the docks. That seems fair: After all, he's paid about $30 million for his.)

Like the smartest Silicon Valley entrepreneurs, Tesla's founders have made great use of technologies invented elsewhere. The car's extruded aluminum chassis was pioneered by Lotus. Its battery is based on lithium-ion cells, just like those powering your laptop. Nineteenth-century physicist Nikola Tesla, the company’s patron saint, built the first AC induction motor. The 15 patent applications filed by the company largely focus on how to make all the parts work together and how to assemble various subsystems automatically.

There’s no "motor" under the front hood, just fans. The magic happens in the back. Power comes from the battery pack made of 6,800 lithium-ion cells, each about the size of a tube of lipstick, wired together into “sheets” in Thailand. The cells are identical to those that run laptop computers but are surrounded by computer smarts--a system that manages charge levels, cools the cells and sniffs for smoke. Executives say that the car's careful management techniques should make its battery pack last longer than the one in your laptop. Tesla will guarantee its battery pack for five years (or 100,000 miles).

Fans and critics will wrangle over Tesla's motor muscle. To its credit, the Tesla can leap from 0 to 60 miles per hour in four seconds and reach speeds of 130 mph. (I can't tell you how fast we were driving recently because the speedometer in this prototype was stuck. But the car accelerated as smoothly as the best rides I can remember.)

Don't plan a cross-country sprint with your Tesla, however. Company executives say it will log 250 miles between charge-ups. If you hook up a Tesla to a high (220 volt) charger--something that looks like a cross between a parking meter and a gas pump--the car will be back on the road in three and a half hours. It will need a seven-hour feeding at a standard (110 v) wall outlet. The car trunk is big enough for a set of golf clubs and a weekend bag. Leave home bags too bulky to fit into the overhead storage bin of a commercial plane.

Tesla’s business strategy is pure Silicon Valley. The company has made fine use of overseas suppliers and partners: The chassis is made in Norway, the brakes and airbags in Germany, the 900-pound battery pack assembled in Thailand and final assembly, at least for now, is done in England. Tesla does own one facility it considers a core asset: the Taiwanese operation that makes the motor.

Within the past few weeks, Tesla has announced it will open a 60-person research and development operation outside of Detroit. After much negotiation, the company decided to build its future U.S. assembly operation near Albuquerque, N.M., neatly outside the reach of the automakers' unions. That facility, slated to employ 400 and to produce between 13,000 and 25,000 cars a year, will build a four-door electric sedan, called "Whitestar," slated for late 2009.

Like Apple, which sells its wares in glitzy shops but not electronics chains, Tesla has no interest in the usual car dealership arrangement. "Our customers are not comparison shopping," says Darryl Siry, Tesla's vice president of marketing. Tesla plans to open five wholly owned "customer centers" in the U.S. over the next 18 months--two in California, one each in New York, Chicago and Florida. Those pit stops will sell cars, service existing customers and of course, sell branded tchotchkes such as T-shirts. “People keep asking for them,” Siry says. “They should be ready soon."

Siry is mum about when Tesla might be cash-flow neutral. But starting production in the U.S. will take big bucks. It’s anyone’s guess whether that could come from more sugar daddies, a traditional automaker as partner or an initial public offering. The "Risk Factors" section of a Tesla prospectus might be as big as a phone book, but in certain market cycles, investors hardly care.

After a long IPO dry spell, technology companies are once again sprinting for the public market even though profits are still only a distant hope. About a third of the tech companies that did IPOs last year were unprofitable, according to Thomson Financial. Earlier this month, wireless broadband company Clearwire raised $600 million in its IPO, even though it has warned investors it will likely continue losing money through 2008.

Recent business history has shown that Silicon Valley can rock the world--create disruptive innovations that genuinely change the way we live and work. No one had a Web browser 15 years ago; now most of us can't live without one. Some other dreams, however, such as online grocery shopping, proved to be mirages.

Tesla's founders certainly want to end up the winner’s circle. All they need to do is prove that their business model is half as alluring as the roadster.


Баш личи на Лотус Еклиз!

Slika
Slika
Slika

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 21.03.2007. 20:50:09 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Tanjug je napisao:
USKORO TENDER ZA KARGO CENTAR

Beograd -- Uskoro bi trebalo da bude raspisan novi tender za izgradnju kargo-logističkog centra, izjavio direktor beogradskog aerodroma.

Generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Nebojša Nedeljković je precizirao da stručne službe tog preduzeća pripremaju novu tehničku dokumentaciju i projekcije finansijske konstrukcije, po čijem će završetku tender biti raspisan.

"Po formiranju nove vlade, verujem da će to odmah biti raspisano", rekao je Nedeljković i dodao da je u planu beogradskog aerodroma za ovu godinu i raspisivanje tendera za izgradnju hotela i biznis centra i da je ideja da se "privuče što više stranih investitora i samim tim otvore nova radna mesta".

Prema njegovim rečima, nastavljeni su i radovi na izgradnji vidikovca u blizini piste, a intenzivno se priprema i tehnička dokumentacija za opremanje i dogradnju vidikovca na vrhu aerodromske zgrade.

Beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" u novembru je propao tender za izbor najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju i upravljanje Kargo i logističkog centra, jer je pobednik tog tendera, kompanija Dajnkorp, odustala od potpisivanja ugovora vrednog 60,6 miliona dolara.

Ta američka kompanija je proglašena pobednikom tendera još u februaru 2005. godine, a prvobitni plan za izgradnju i razvoj Kargo i logističkog centra predviđao je obim prometa od 40 hiljada tona u prvoj godini i 90 hiljada tona u četvrtoj godini poslovanja.


B92 je napisao:
NBS: RIZIČNI KREDITI U FRANCIMA

Beograd -- I centralne banke drugih evropskih zemalja upozoravaju na potencijalne rizike zaduživanja građana u švajcarskim francima.

Narodna banka Srbije saopštava i da te centralne banke smatraju da rast tako indeksiranih kredita, pre svega dugoročnih i stambenih, može da ugrozi najpre dužnike, a potom i finansijski sistem. To su, recimo, učinile centralne banke Mađarske, Austrije i Hrvatske.

U vrlo upozoravajućem tekstu, koji je 19. marta 2007. objavio britanski Telegraf, opomena stiže i iz same Nacionalne banke Švajcarske. “Što je niži kurs franka, to je veći rizik investitora koji ulaze u nove poslove. Nagla apresijacija franka će dovesti do velikih gubitaka. Nisam siguran da su svi učesnici na tržištu svesni ovog rizika”, izjavio je član Borda Nacionalne banke Švajcarske Džordan Tomas.

On je pokušao da ukaže da, izgleda, “tržišta podrazumevaju da će Nacionalna banka Švajcarske zauvek nastaviti da odobrava jeftine kredite”, dok je predsednik švajcarske centralne banke Žan Pjer Rot u “svakom svom govoru pokušavao da tržištima otvori oči i ukaže na ovu eventualnost”.

Britanski list citira njegovu konstataciju da devizni kurs “nije u skladu sa osnovnim ekonomskim pokazateljima”, kao i da “tekući nivo kamatnih stopa nije dovoljno visok da bi obezbedio stabilnost cena posmatrano na srednji rok”.

NBS saopštava da se time pokazuje koliko su suvisla neprofesionalna objašnjenja vezana za tobožnju nerizičnost zaduživanja sa valutnom klauzulom u CHF, koju neki domaći “stručnjaci” nude našim građanima, tim pre što se najveći broj njihovih kredita indeksiranih u švajcarskim francima odnosi na stambene kredite, odnosno na zaduženja sa rokom i do 30 godina.

Ovi tekstovi samo potvrđuju da se u Srbiji i dalje diskutuje o temama, koje su u drugim zemljama, pa i u najneposrednijem okruženju, odavno apsolvirane i potvrđene u praksi, kaže se u saopštenju NBS.


Beta je napisao:
„KUPCU NIS-A 50 MILIONA € NA DAR“

Beograd -- Srbija će godišnje poklanjati oko 50 miliona evra budućem kupcu Naftne industrije Srbije, procenjuje časopis Kvartalni monitor.

U Kvartalnom monitoru kažu da će se to desiti ukoliko NIS zadrži propis da naknada za korišćenje sirove nafte iznosi tri odsto prihoda kompanije.

Kao osnova za naplatu naknade u Srbiji se uzima ostvareni prihod, a ne vrednost izvađene sirove nafte, što ostavlja prostor NIS-u da plaća manju naknadu, a promena zakona posle privatizacije bila bi loša poruka stranim investitorima.

Metodologija za izračunavanje cene, navodi Kvartalni monitor, nije adekvatno definisana, tako da je kompaniji ostavljeno da sama odlučuje po kojoj će ceni obračunavati prihod. Naknada se do sada nije plaćala, pa je država na taj način direktno subvencionisala NIS, sa ukupno oko 20 miliona evra u 2005. i 2006. godini.

Kako se naglašava, NIS svake godine, prema gruboj proceni, samo od prodaje sirove nafte može da zaradi više od 200 miliona evra, ne računajući transportne troškove. Poređenja radi, visina "naftnog poreza" u SAD zavisi od toga ko je vlasnik zemlje, koliki je prihod kompanije i gde se naftno polje nalazi, a država uzima oko 50 odsto prihoda od vađenja sirove nafte kroz razne namete.

Prema proceni magazina "Oil & gas žurnal", Srbija i Crna Gora poseduju rezerve od oko 78 miliona tona sirove nafte, iz čega proizilazi da Srbija ima naftu u vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra.


B92 je napisao:
PROSEČNA ZARADA 25.228 DINARA

Beograd -- Prosečna neto isplaćena zarada u februaru u Srbiji iznosila je 25.228 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Ona je nominalno za 4,59 odsto viša nego januaraska, a realno za 4,8 odsto. Februarska zarada je, u odnosu na isti mesec prošle godine, veća nominalno za 28,93, a realno za 23,5 odsto.

Isplaćena zarada u prva dva meseca ove godine bila je nominalno za 30,71 odsto i realno za 24,3 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

Prosečna bruto zarada u februaru bila je 35.219 dinara i veća je u odnosu na januarsku nominalno za 4,29, a realno za 4,5 odsto, dok je prosečna bruto zarada u odnosu na februar prošle godine veća nominalno za 22,9, a realno za 17,72 odsto.

Prosečna bruto zarada isplaćena u prva dva meseca ove godine bila je nominalno veća za 24,85, a realno za 18,79 odsto u odnosu na isti period prošle godine.


B92 je napisao:
USKORO NOVI VLASNIK ZGRADA MUP-A

Beograd -- Zgrada nekadašnjeg saveznog SUP-a, koja je bombardovana pre 8 godina, trebalo bi uskoro da dobije novog vlasnika.

Pobednik trećeg tendera za tu zgradu u ulici Kneza Miloša 90-92 austrijska “Soravija invest”, kako navode u Direkciji za imovinu, potpisivanje kupoprodajnog ugovora uslovljavala je time da Direkcija obezbedi građavinsku dozvolu.

U Direkciji su to odbili, jer oni prodaju samo vlasništvo nad kompleksom, a grad Beograd izdaje urbanističke uslove i odobrenje. Ponudu sada očekuju drugoplasirani na tenderu, švajcarska firma “Prajvat prodžekt menadžment”.

Ta švajcarska firma ponudila je 34,5 miliona evra, pola miliona manje od prvoplasirane Soravije.

U „Prajvat prodžekt menadžmentu” kažu da iza njih finansijski stoji investicioni fond "Svis kepital grup" i da još nisu dobili zvanično obaveštenje od Direkcije o tome da li će im dati ponudu za kupovinu zgrade.

„Zgradu koja je monumentalna, kamenu zgradu, bi renovirali u modernom stilu, zadržali bi njenu formu i tu bi bila jedna poslovna zgrada gde bi se uselile velike inostrane kompanije koje će doći u Srbiju“, kaže za B92 Žarko Pavlović, generalni direktor „Prajvat prodžekt menadžmenta“.

On je dodao da bi iza postojeće zgrade nikao poslovni hotel sa četiri zvezdice, površine oko 30.000 kvadrata.

Parcele u Kneza Miloša imaju više od 80 ari površine. Kompleks se sastoji od nekoliko poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine oko 22.600 kvadrata.

Novi vlasnik biće uknjižen tek kada u potpunosti izmiri obaveze. Šta će se graditi na toj lokaciji odlučiće ne samo novi vlasnik već i grad Beograd, u čijoj je nadležnosti izdavanje građevinske dozvole.

„Posao investitora je da uradi nov detaljni plan, da sklopi ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i prema gradu obavi svoje dužnosti, znači da plati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta za razliku kvadrata. Taj će objekat morati da se projektuje, verovatno, putem javnog arhitektonskog konkursa zbog važnosti lokacije“, kaže za B92 Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada Beograda.

Prema njegovim rečima, moguće je i znatno povećati visinu zgrade, s obzirom da je to „pozicija koja pretpostavlja mogućnost jednog visokog objekta, uslovno rečeno od 12 do 15 spratova, koji će biti jedan znak na ulazu u Beograd sa te mostarske strane“.

"Investitor ne može da gradi zgradu za stanovanje, može da gradi sve što je u sveri poslovanja kao što su poslovni prostor, hotel ili nekakva kombinacija. Investitor će o tome da se izjasni“, kaže Bobić.

Ukoliko sa Direkcijom sklope ugovor, „Prajvat prodžekt menadžment“ planira da rekonstruiše zgradu u moderno poslovno zdanje.

Do sada su za taj kompleks raspisana ukupno tri tendera, a prva dva su propala, jer nijedan od ponuđača nije ispunjavao uslove.


Beta, B92 je napisao:
PRODAJA APATINSKE VEĆA ZA 12 ODSTO

Beograd -- Apatinska pivara prodala je prošle godine 3,3 miliona hektolitara piva, što je za 12 odsto više nego u 2005. godini.

Generalni direktor pivare Hans Šute kaže da brendovi Apatinske pivare zauzimaju oko 46 odsto tržišta piva u Srbiji, a pivara je u 2006. izvezla 36 odsto više piva nego u 2005. godini, ukupno oko 450 hiljada hektolitara.

Pivara izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, Švajcarsku, Austriju i Australiju, a u nju je od 2003. godine investirano oko sto miliona evra, pre svega u modernizaciju pivare i pogona, unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga, kao i u razvoj brendova.

Prema njegovim rečima u ponudi Apatinske pivare su: Jelen pivo, Beks, Stela Artoa, Nikšićko pivo, Pils lajt i Apatinsko pivo, a od januara ove godine u ponudi je i pivo Lovenbrau. Šute je naglasio da je u prošloj godini prodato 2,4 miliona hektolitara Jelen piva i dodao da je to vodeći brend u Srbiji, ali i u centralnoj Evropi.

Apatinska pivara je od 2003. godine deo kompanije InBev, koja je vodeći svetski proizvođač piva, a u 2006. godini prodala 255 miliona hektolitara i imala ukupne prihode od 13,3 milijardi evra. Ta kompanija sa sedištem u Belgiji ima oko 86 hiljada zaposlenih, posluje u preko 30 zemalja širom Severne i Južne Amerike, Evrope i Azije i ima vodeće mesto na tržištima koja se najbrže razvijaju, kao što je centralna Evropa.


Tanjug je napisao:
ŽELEZNICA ZARADILA 9 MLRD. DINARA

Beograd -- Železnice Srbije su prevezle u 2006. oko 14 miliona tona robe, čime su ostvarile prihod od oko devet milijardi dinara.

Prevoz je za deset odsto veći nego 2005. godine, a zarada proistekla iz tog transfera robe za 29 odsto, što je 18 odsto više od planiranog, navedeno je u saopštenju Železnica Srbije.

Železnica planira da za 2007. godinu poveća obim robnog prevoza u tonama za oko 5,4 odsto, a u netotonskim kilometrima za oko 6,2 odsto, što će rezultirati povećanjem prihoda za 8,2 odsto.

U ukupnom robnom saobraćaju Železnica Srbije, međunarodni saobraćaj učestvuje sa 85 odsto, a samo je od tranzita u prošloj godini zarađeno oko 45 miliona evra, navedeno je u saopštenju, u kom se dodaje da će prioritet u narednom periodu biti zadovoljavanje potreba tradicionalnih korisnika železnice poput EPS-a, U.S. Stila, šećerana, cementara, rudnika uglja i drugih.


Beta je napisao:
RAZJAŠNJEN UGOVOR O PRODAJI RTB BOR

Beograd -- Predstavnici sindikata RTB Bor danas u Agenciji za privatizaciju mogu pregledati ceo ugovor o prodaji imovine tog preduzeća

Predstavnicima sindikata Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor su u Ministarstvu razjašnjene sve tražene tačke kupoprodajnog ugovora, piše u saopštenju Ministarstva privrede Srbije.

Sastanku su, pored ministra privrede i državnog seketara Predraga Bubala i Zore Simović, pristustvovali i ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić i direktor RTB-a Miodrag Conić.

"Ocenjeno je da je od izuzetne važnosti da se proces privatizacije RTB-a okonča, a Agencija će pratiti izvršenje svih ugovorenih obaveza kupca, posebno odredbe o isplati cene, obaveznih investicija i sprovođenju socijalnog programa", ističe se u saopštenju.

Rumunska kompanija "Kuprom" (Cuprom) kupila je imovinu RTB-a za 400 miliona dolara.

Novi vlasnik RTB-a je sa sindikatom postigao dogovor da zadrži sve radnike kojih sada ima 4.524, a oni koji žele da napuste preduzeće dobiće otpremninu od 400 evra po godini staža.

Nezadovoljstvo radnika RTB-a izazvale su informacije da "Kuprom" nema novac za isplatu ugovorene cene i da su mu ugovorom omogućene određene olakšiće, koje nisu dobili drugi kupci firmi u Srbiji.


Beta je napisao:
PRODUŽEN ROK ZA SAVREMENU

Beograd -- Rok za dostavljenje ponuda na tenderu za prodaju beogradskog preduzeća Savremena administracija je pomeren na 4. maj.

Agencija za privatizaciju Srbije objavila je danas da je produžen i rok za podnošenje zahteva za kupovinu tenderske dokumentacije do 3. aprila.

Tender za prodaju 68,94 odsto kapitala Savremene administracije objavljen je 26. februara.

Pravo na podnošenje ponuda imaju firme koji se bave izdavanjem knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija u kontinuitetu poslednje tri godine, čiji je prihod u prošloj godini bio najmanje pet miliona evra.

Ponudu mogu dostaviti i finansijski investitori koji su u prošloj godini imali poslovnu aktivu veću od 30 miliona evra ili prihod najmanje 15 miliona evra.

U vlasništvu Savremene adminsitracije, koja ima oko 300 radnika, su objekti ukupne površine 11.440 kvadratnih metara. Prihod tog preduzeća u 2005. godini bio je 2,6 miliona evra.


Beta, B92 je napisao:
SOMBOR: ITALIJANSKA FABRIKA RUBLJA

Sombor -- Italijanska kompanija Kalcedonija otvoriće u industrijskoj zoni Sombora fabriku ženskog rublja vrednu 30 miliona evra.

Predsednik opštine Jovan Slavković kaže da će fabrika "u prvoj fazi zapošljavati 500 radnica čija će obuka početi već u maju", a istovremeno u industrijskoj zoni italijanska firma za proizvodnju plastike Ferari privodi kraju gradnju fabrike vredne četiri miliona evra koja će početi da radi u septembru.

"Dobra saradnja Sombora i Privredne komore Vićence u Italiji, koja je treća po privrednoj snazi u Italiji, ogleda se i u Predlogu sporazuma o saradnji koji će uskoro biti potpisan", kazao je Slavković.

On je istakao da se privreda tog kraja Italije naročito interesuje za ulaganja u opštinu Sombor gde je desetak firmi koje pripadaju zlatarskoj industriji izrazilo interesovanje za ulaganja od milion do 30 miliona evra.

"Sombor se na nedavno održanom Sajmu investicija u Kanu predstavio u najboljem svetlu i očekujemo da brošura posvećena direktnim ulaganjima u našu opštinu, koja je izazvala veliko interesovanje, u najskorije vreme pruži konkretne rezultate na planu investicija u opštinu Sombor", rekao je Slavković.

Za narednu nedelju najavljana je i poseta Somboru ambasadora Republike Nemačke u našoj zemlji Andreasa Cobela, koji će se na licu mesta uveriti u mogućnosti opštine Sombor koja će se naći u programu privrednih pilot projekata Evropske unije.


Tanjug je napisao:
OGROMNO NEISKORIŠĆENO TRŽIŠTE

Vašington -- Četiri milijarde ljudi u svetu sa niskim prihodom predstavljaju potencijalno tržište vredno ukupno pet biliona dolara.

Tržište je uveliko neiskorišćeno, jer se potrebe tih potrošača ignorišu, ukazala je Međunarodna finansijska korporacija (IFC), filijala Svetske banke za finansiranje privatnih projekata.

IFC u izveštaju pod naslovom "Sledeće četiri milijarde - obim tržišta i poslovna strategija u bazi piramide" razmatra segment svetske populacije koji nešto bolje stoji od 1,2 milijarde onih koji žive u krajnjoj bedi, s dnevnim prihodom po stanovniku nižim od jednog dolara.

Kompanije treba tržišno da se orijentišu na ljude koji žive na dnu ekonomske piramide, odnosno bazi piramide (BOP), kojima su sada roba i usluge ili preskupi, ili slabog kvaliteta ili nedostupni, ukazano je u izveštaju koji je IFC uradila zajedno sa Institutom za svetske resurse (WRI).

U izveštaju se analizira obim tržišta u podnožju, bazi piramide (BOP), korišćenjem podataka o prihodu i potrošnji u domaćinstvima, ali daju i preporuke poslovne strategije na osnovu iskustava uspešnih kompanija koje posluju na tim tržištima.

"Ovaj izveštaj pokazuje koliko je kritično fokusirati se na BOP u svim njegovim dimenzijama," izjavio je predsednik Instituta Džonatan Leš (Jonathan Lash).

On je ukazao da "BOP pobeđuje kada se uvede u formalnu ekonomiju", a "biznis pobeđuje kada obrati pažnju na BOP", preneo je AP.

U analizi IFC i WRI se kaže da se tradicionalni pristupi smanjivanju siromaštva često usredsređuju na veoma siromašne, za koje se pretpostavlja da nisu u stanju sami sebi da pomognu i da im je zato potrebna milostinja ili javna pomoć.

"Tržišno baziran pristup počinje od spoznaje da siromaštvo ne eliminiše trgovinske i tržišne procese: praktično sve siromašne porodice razmenjuju novac ili rad da bi zadovoljile osnovne potrebe," konstatuje se u izveštaju.

Tržišni pristup se time usredsređuje na ljude kao potrošače i na rešenja koja mogu da doprinesu da tržišta budu efikasnija, konkurentnija i uključivija - tako da BOP od njih ima koristi.

Kao primeri roba i usluga koje se mogu obezbediti u okviru ovog pristupa navedeni su, između ostalog, celularni telefoni, hrana, gorivo i finansijske usluge.

Prema izveštaju, četiri milijarde ljudi u podnožju (bazi) ekonomske piramide žive u relativnom siromaštvu. Njihov prihod "po glavi" je niži od 3,35 dolara (2,5 evra) dnevno u Brazilu, 2,11 dolara (1,6 evra) u Kini, 1,89 dolara (1,4 evra) u Gani, a 1,56 dolara (1,15 evra) u Indiji.

BOP tržišta su često u ruralnim i nerazvijenim sredinama, njima dominira neformalna siva ekonomija, pa su zbog toga relativno neefikasna i nekonkurentna, navodi se u izveštaju IFC i WRI i dodaje da se kvalitet života siromašnih potrošača direktno povećava sa većim brojem kompanija koje konkurišu jedna drugoj u isporuci roba i usluga takvim potrošačima.

Azija, uključujući Bliski istok, ima daleko najveće tržište BOP - 2,86 milijardi ljudi sa ukupnim prihodom od 3,5 biliona dolara (2,6 biliona evra). BOP tržište predstavlja 85 odsto ukupne populacije u regionu i 42 odsto ukupne kupovne moći, što je značajan udeo azijskog potrošačkog tržišta koje rapidno raste.

BOP tržište u istočnoj Evropi dostiže vrednost od 458 milijardi dolara (343,7 milijardi evra) i uključuje 254 miliona ljudi ili 64 odsto populacije i 36 odsto ukupnog prihoda.

U Latinskoj Americi BOP tržište dostiže 509 milijardi dolara (382 milijardi evra) i uključuje 360 miliona ljudi - 64 odsto regionalne populacije, ali svega 28 odsto ukupnog prihoda domaćinstava na kontinentu, što je manji udeo nego u drugim regionima. Tržište BOP potrošača u Africi procenjeno je na 429 milijardi dolara (322 milijarde evra), ali čini dominantno potrošačko tržište sa 71 odsto kupovne moći. Uključuje 486 miliona ljudi ili 95 odsto ispitane populacije.


Ac/broker.co.yu je napisao:
I NOVOSADSKI SAJAM REKORDNO

Beograd -- Prvo trgovanje akcijama Novosadskog sajma (NSSJ) donelo je maksimalno mogući skok ove akcije i cenu od 5.048 dinara.

Akcije su porasle maksimalno dozvoljenih 300 procenata na nivo od 5.048 dinara uz promet od preko 3 miliona dinara.

Ova novosadska kompanija je i tokom 2006. godine nastavila rast poslovanja: poslovni prihodi su iznosili 693 miliona dinara dok neto dobitak iznosi nepunih 70 miliona dinara. Po današnjoj tržišnoj ceni od 5.048 dinara Novosadski sajam vredi preko 39 miliona evra.


Danas.co.yu je napisao:
KONDITORSKI PROGRAM FIDELINKE

Subotica -- Menadžment Fidelinke (FIDL), sredinom prošle godine doneo je stratešku odluku da se krene sa finalnim proizvodima.

"Već šest decenija prisutni smo na tržištu brašna i testenina, i logično je da se takva odluka realizuje u srodnoj, pekarskoj i konditorskoj proizvodnji", kaže Danijela Zarić, direktor marketinga sektora Fidelinke.

Prema njenim rečima, tržište je dobro prihvatilo prve nove proizvode iz Fidelinke. Ona je dodala da je reč o liniji Mc kreker, posnoj grickalici pogodnoj za kobinovanje sa šunkom, sirom, maslinama i pivom.

"Prema ciljnoj grupi kojoj je proizvod usmeren, kreirali smo i reklamnu kampanju. Slogan 'Obara s nogu' obraća se urbanoj, mladoj i srednjoj generaciji, a dve verzije spota emituju se na najgledanijim televizijskim kanalima. Urađene su i verzije za radio emitovanje i za štampane medije, a u gotovo svim velikim prodajnim objektima organizovane su degustacije", kaže Zarić.

Ona naglašava da je nedavno promovisan i slatki program od tri proizvoda namenjena prevashodno deci, a na tržištu je već zapažen Mini Zoo, pecivo u obliku životinjskog carstva sa kakao prelivom.

"Posebno u velikim marketima, gde je Fidelinka i ranije bila prisutna zbog testenina, konditorski program je dobro prihvaćen, pa je dalji tok kampanje, osim na potrošače, usmeren i na vlasnike manjih prodavnica", objašnjava Zarić i dodaje da se tokom ove godine mogu očekivati novi programi iz te kompanije.


Beta, Tanjug je napisao:
"TELEKOM" ULAŽE U RAZVOJ TELEFONIJE

Beograd -- "Telekom Srbije" uložiće ove godine u razvoj fiksne i mobilne telefonije, ali i brži pristup Internetu, 420 miliona dinara.

Direktor Direkcije "Telekoma" Aleksandar Jovanović je istakao da je "Telekom Srbije" u proteklih šest godina uložio u razvoj fiksne i mobilne telefonije 10 milijardi dinara.

On je rekao i da će do kraja 2007. godine biti rešeno još 3.500 zahteva za novi priključak i razdvojeno 3.300 "dvojnika".

Na digitalnu centralu će, prema rečima Jovanovića, biti prebačeno 5.100 priključaka.

Telekom: U fiksnu mrežu na istoku i jugu Srbije 10 milijardi

Zaječar - "Telekom Srbije" je na području istočne i južne Srbije u poslednjih šest godina investirao u unapređenje fiksne telefonije 10 milijardi dinara, saopštila je izvršna direkcija Telekoma za to područje.

U saopštenju se navodi da je na području opština Niš, Pirot, Prokuplje, Zaječar, Bor, Leskovac i Vranje od 2001. godine do 2007. godine rešeno 116.000 zahteva za nove priključke i razdvojeno 75.000 dvojnika.

"Planiramo da u 2007. godini na području Borskog okruga i Zaječarskog okruga uložimo još 420 miliona dinara, rešimo 3.500 zahteva za nove priključke i da na digitalnu centralu prebacimo 5.100 priključaka i postavimo optičke kablove od Niša ka Zaječaru i od Negotina ka Kladovu", saopštio je “Telekom”.

U saopštenju se dodaje da su Zaječar i Bor među prvima u Srbiji pokriveni "3G" signalom mobilne telefonije i da u tom regionu Mobilna telefonija Srbije ima 18.000 korisnika.



REGION

Tanjug je napisao:
VIŠE STOTINA MILIONA EVRA U BUDVU

Budva -- Tokom ove i 2008., na području Budvanske rivijere u brojne investicione projekte biće uloženo više stotina miliona evra.

Direktor opštinske Agencije za planiranje Aleksandar Tičić kaže da će opština Budva tokom ove godine u realizaciju kapitalnih investicionih projekata, kao što su putna, vodovodna i elektro infrastruktura, uložiti 33,5 miliona evra, što predstavlja najveći investicioni ciklus ikada planiran na Crnogorskom primorju.

Najveći deo novca za ovako veliki investicioni poduhvat opštinska vlast će obezbediti od naplate komunalija, od čega se očekuje priliv od 20 miliona evra.

Samo tokom ove godine, u Budvi će biti izgrađen novi bulevar kroz centar grada, vredan četiri miliona evra, nova zgrada osnovne škole, zgrada fakulteta i nove saobraćajnice.

Na brdu Topliš iznad Budve u toku je izgradnja prvog vodenog parka na crnogorskom primorju, u koji jedna kiparska kompanija ulaže više od 30 miliona evra.

Krajem ove godine planirano je da započne i izgradnja velikog poslovno-trgovinskog centra u centru Budve, vrednog više od 30 miliona evra, a učešće opštine u ovom projektu iznosiće pet miliona evra.

U rekonstrukciju i dogradnju hotela "Avala", kompanija "Bepler i Džekopson" iz Londona uložiće najmanje 20 miliona evra, a za rekonstrukciju i dogradnju hotela "As" u Perazića Dolu ruska kompanija "Njegaturs" 50 miliona.

Kompanija "Aman rizorts" će u obnovu hotela "Sveti Stefan", "Miločer" i izgradnju novog na Kraljičinoj plaži uložiti više od 40 miliona evra, a ruska firma "Vas invest" planira da u hotelski kompleks u blizini Reževića uloži 60 miliona evra.

Austrijska kompanija "Soravia" će, u saradnji sa Hotelsko-turističkim preduzećem "Budvanska rivijera", u izgradnju hotela "Hilton" u Budvi uložiti, kako je planirano, 40 miliona evra.

Zahvaljujući interesovanju nekoliko inostranih partnera, u izgradnju budućeg savremenog fudbalskog stadiona u Budvi biće uloženo stotinu miliona evra, kazao je Tičić.


Seebiz.net je napisao:
U PLANU PANEVROPSKI NAFTOVOD

Zagreb -- Srbija, Hrvatska, Rumunija i Italija će u Zagrebu 3. aprila potpisati Memorandum o razumevanju u vezi sa Panevropskim naftovodom.

Time će početi realizacija projekta 1.319 kilometara dugog naftovoda od rumunske luke Konstanca do italijanske luke Trst, kojim će se u srednju i zapadnu Evropu dopremati nafta iz kaspijskog regiona, odnosno Azerbajdžana, Turkmenistana i Kazahstana.

U projektima naftovoda predviđeno je da on dužinom od 29 kilometara prolazi i kroz Sloveniju, ali tamošnja vlada zbog navodne zaštite krškog područja ne želi da graditi cevovod, pa predstavnik Slovenije neće staviti potpis na memorandum.

Pomoćnik hrvatskog ministra privrede Željko Tomšić smatra da postoji šansa da Slovenija uđe u taj projekat, u čemu bi pritiskom trebalo da pomogne i EK, ali bi slučaju konačnog odbijanja naftovod zaobišao Sloveniju i protezao se severnim delom Istre, nakon čega bi se podmorskom putem spojio na Trst.

Procenjuje se da bi gradnja počela početkom 2009. godine, a nafta bi potekla 2011. ili 2012. godine.

Gradnja naftovoda bi koštala između dve i 3,5 milijardi dolara.

U Hrvatskoj procenjuju da bi ta zemlja ovim naftovodom imala direktne ekonomske koristi od oko dve milijarde dolara, u šta bi ušla naplata prava prolaska, porez na dodatu vrednost, razne takse, komunalne usluge i slično.

Od ukupne dužine kroz Hrvatsku prolazi najveći deo naftovoda, i to kroz cevovode nekadašnjeg Jugoslovenskog, a sada Jadranskog naftovoda u dužini od 423 kilometra. Kroz naftovod bi, po sadašnjim projekcijama, prolazilo između 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.

Ulaskom Hrvatske u ovaj projekat dodatno se komplikuje pozicija oko Družbe Adria, projekta koji bi za transport ruske nafte koristio cevovode JANAF-a, jer Rusija neće biti zadovoljna odlukom Hrvatske da pristaje na transport kaspijske nafte, a da odugovlači sa odgovorom o projektu Družbe.


Beta je napisao:
RAST HRVATSKIH DEVIZNIH REZERVI

Zagreb -- Hrvatske devizne rezerve dostigle su početkom marta maksimum od 10,5 milijardi evra, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.

Od početka godine, gledano na nedeljnom nivou, devizne rezerve su veće od 9,5 milijardi evra. Najmanje su bile početkom januara, 9,53 milijarde evra, ali je usledio najveći sedmični rast za više od milijardu evra.

Tokom februara rezerve su se kretale između 9,88 i deset milijardi evra, da bi, prema novim podacima HNB, na dan 9. marta dostigle rekordnih 10,5 milijardi. U poređenju sa krajem 2006. godine, devizne rezerve su porasle za gotovo 1,8 milijardi evra.

Prema poslednjim mesečnim podacima, krajem januara su devizne rezerve bile "teške" 9,17 milijardi evra i bile su za 467 miliona veće nego na kraju 2006. Relativno snažnom rastu na mesečnom nivou doprineli su rast obaveznih rezervi za 253 miliona evra i otkup deviza HNB od banaka, u visini 177 miliona, u deviznoj intervenciji.

Krajem 2006. devizne rezerve su pokrivale 30 odsto hrvatskog spoljnog duga. Analitičari očekuju da u prvom kvartalu 2007. taj procenat bude veći, s obzirom na nastavak orijentacije na finansiranje preko domaćeg tržišta kapitala i restriktivne mere monetarne politike, kao i uz rast rezervi.


Vijesti je napisao:
NEMA PREDNOSTI ZA TELEKOM SRBIJE

Podgorica -- Telekom Srbija i holandski Ogalar, nisu u boljoj poziciji od Promontea i T-Mobilea uprkos promeni "kantri koda", pišu "Vijesti".

“Sasvim odgovorno mogu da tvrdim da imaju iste startne pozicije, uprkos tome što budući mobilni operator, holandsko-srpski konzorcijum, verovatno neće imati troškove, koje će imati mobilni operatori u Crnoj Gori, zbog promene telefonskog koda države”, rekao je direktor Agencije za telekomunikacije Crne Gore Zoran Sekulić.

Crnogorska Agencija je na tenderu izabrala trećeg operatora u Crnoj Gori neposredno pred promenu takozvanog „kantri koda”, sa 381 na 382, i mobilnog koda zemlje, koja postojećim operatorima donosi dodatni trošak, ali i opasnost od gubitka korisnika ako period paralelne primene oba koda ne bude dovoljno dug da izmene postojeće ugovore sa stranim mrežama i izvrše testiranja.

To se može desiti zbog mogućih problema u romingu i primanju poziva iz inostranstva.

Telekom Srbije, koji je najavio start od jula, neće imati te probleme ako počne odmah samo sa novim kodom, što će se i desiti ako srpska agencija za telekomunikacije, RATEL, prihvati predlog crnogorske Agencije da korišćenje novih kodova za mobilnu telefoniju počne već u aprilu.

Sekulić je podsetio da je jedan od osnovnih poslova crnogorkse Agencije liberalizacija tog sektora i podsticanje konkurencije, kao i da je i postojećim operaterima i resornom Ministarstvu već odavno poznato da sledi ulazak trećeg operatora i promena kodova. “To što je do jednog i drugog došlo praktično u isto vreme, stvar je naših nastojanja i u pravcu implementacije međunarodnih kodova i u pravcu liberalizacije sektora telekomunikacija i uvođenja konkurencije”, kazao je Sekulić i dodao da Agencija nije "tempirala" da se dve promene vremenski poklope.

On je precizirao da je praktično istovremena promena koda i ulazak trećeg operatera pozitivna i za korisnike, Crnu Goru, crnogorsku Agenciju za telekomunikaciji, a "u krajnjoj liniji je pozitivna i za postojeće operatore koji se moraju navikavati na konkurenciju".

Sekulić, ipak, kaže da bi "možda bilo bolje da je međunarodni kod za Crnu Goru implementiran odavno".

Sekulić je potvrdio da crnogorska Agencija za telekomunikacije nije ostavila rok RATELU da odgovori na ponudu o periodu paralelne primene dva koda.

”Rok nismo ostavljali, jer su to pregovori. Nije uobičajeno u ovakvim razgovorima da nekoga uslovljavate, pogotovo ako neko treba da da saglasnost”, objasnio je Sekulić.

Vreme radi za crnogorske operatore, ocenio je on, jer sve dok se ne dogovore dve agencije, novi kod neće biti uveden.

Tako bi se moglo desiti da i novi operator stratuje sa starim kodom pa ima troškove za prilagođavanje novom, ako se dve agencije ne dogovore do jula.


Eciks je napisao:
"VINER ŠTETIŠE" U ALBANIJI I KIM?

Osiguravajuća kompanija Viner štetiše iz Beča, planira da uđe na tržište Albanije, Kosova i Makedonije.

Kompanija TBIH (Financial Services Group N.V. TBIH) u kojoj austrijski Viner štetiše (Wiener Städtische Versicherung AG) ima većinski udeo, potpisala je Memorandum o razumevanju koji podrazumeva akviziciju od najmanje 60 odsto akcija preduzeća Sigma Sh.a. sa sedištem u Tirani.

Osiguravajuća kompanija Sigma je osnovana 1998. godine i ukupno zapošljava oko 160 radnika u 25 poslovnica. Ne bavi se poslovima životnog osiguranja. Osim u Albaniji, posluje i u Makedoniji, kao i u Kosovu i Metohiji.

“Sigma Sh.a. omogućuje našoj osiguravajućoj grupaciji rani ulazak na tri nova tržišta sa velikim potencijalom. Sigma je druga po veličini osiguravajuća kuća u Albaniji sa dobrom tržišnom pozicijom”, prokomentarisao je Ginter Gejer, direktor Viner štetiše grupe iz Beča.

On je izjavio da će nakon ove akvizicije austrijska kompanija dalje geografski diverzifikovati svoje poslovanje, odnosno da će poslovati u 20 zemalja, što će joj stvoriti jedinstvenu tržišnu poziciju u ovom delu Evrope.

Prošle godine, Sigma je ostvarila 15 miliona evra prihoda od premija na tri tržišta na kojima je poslovala, a njeno fokus tržište je bilo osiguranje motornih vozila. U Albaniji, Sigma je druga po veličini na tržištu osiguranja sa oko 19 odsto tržišnog udela.

U 2005. godini, ukupna suma uplaćenih premija na albanskom tržištu iznosila je oko 32 miliona evra. Sa stopom penetracije od svega 0,5 odsto (procentualni udeo premija za osiguranje u BDP zemlje), Albanija predstavlja tržište sa velikim potencijalom. U razvijenijim zemljama EU taj udeo iznosi oko 8,6 odsto.


Nezavisne novine je napisao:
SPAJANJE BERZI U BIH NESPROVODIVO?

Banjaluka, Sarajevo -- Spajanje Sarajevske i Banjalučke berze, po uzoru na berze u Hrvatskoj, u skorijoj budućnosti nije sprovodivo.

Berzanski stručnjaci su ocenili da to nije moguće zbog entitetskog uređenja tržišta kapitala.

U Sarajevskoj berzi za sada ne vide mogućnost spajanja sa Banjalučkom berzom, po uzoru na Zagrebačku i Varaždinsku berzu, navodeći da postoje zakonske i političke prepreke za takav proces.

S tim se slažu i u Banjaluci, gde radije razmišljaju o regionalnim integracijama.

Direktor Sarajevske berze, Zlatan Dedić, kaže da bi prva faza ka spajanju bosanskohercegovačkih berzi trebalo da bude ujedinjenje tržišta kapitala, odnosno da brokerske kuće i vrednosni papiri prelaze granice entiteta, i donošenje zakona na državnom nivou i postojanje jednog regulatora.

"Ima zajedničkih aktivnosti između berzi. Pripremamo se za uvođenje zajedničkog indeksa bosanskohercegovačkog tržišta kapitala, ali čisto ujedinjenje za sada ne vidim. Ono zavisi od političara", istakao je Dedić.

U Banjalučkoj berzi kažu da o spajanju sa Sarajevskom berzom ne razmišljaju zbog entitetskog zakonskog uređenja, ali i mogućih negativnih posledica.

"Takav proces bi čak mogao usporiti postojeći trend razvoja tržišta imajući u vidu da bi za zakonsko usklađivanje, s jedne strane, bio potreban politički konsenzus, dok bi se, s druge strane, učesnici na tržištu morali prilagođavati", kaže Darko Lakić, rukovodilac Sektora za listing, razvoj i odnose sa javnošću Banjalučke berze.

Direktor NLB Razvojne banke, Radovan Bajić, najvećeg akcionara Banjalučke berze, potvrđuje da vlasnici te institucije do sada nisu razmatrali mogućnost integracija. On smatra da tržište kapitala ne zavisi od berze, nego od snage učesnika, pre svega emitenata.

"Činjenica je da ne postoje ograničenja za učesnike na tržištu kapitala za trgovanje na bilo kojoj od berzi u BiH, te oni ne bi bili u povoljnijoj poziciji ukoliko bi sve raspoložive hartije od vrednosti bile samo na jednoj berzi", izjavio je Bajić.

U Banjaluci ocjenjuju da bi za područje Balkana najbolji bio baltički model koji podrazumeva ostanak postojećih berzi uz stvaranje jedinstvene trgovačke platforme i nastupa prema investitorima. Prije priče o integracijama trebalo bi, kažu, srediti prioritetnije stvari kao što su nizak nivo korporativne kulture i uvođenje obveznica.

Učesnici na tržištu kao manu postojanja dvije berze ističu nemogućnost da brokerske kuće iz jednog entiteta direktno trguju na tržištu drugog entiteta, pa su prinuđeni raditi preko partnera-posrednika ili otvarati dvije kancelarije.

Ta prepreka će, kako saznajemo, biti otklonjena za par mjeseci, do kada bi u FBiH trebalo da bude usvojen zakon o tržištu vrijednosnih papira, čime će se automatski aktivirati već usvojeni zakon u RS koji uklanja suvišnu birokratiju.




SVET

B92 je napisao:
BARKLIZ ŽELI DA KUPI ABN AMRO

London, Amsterdam -- Barkliz, jedna od najvećih britanskih banaka, razmatra preuzimanje ABN Amro Holdinga, najveće banke u Holandiji.

Barkliz bi mogao da za amsterdamski ABN Amro ponudi 60 milijardi evra, tvrdi analitičar Žan-Pjer Lamber, a ovo preuzimanje bi predstavljalo najveće spajanje u istoriji evropskog bankarstva, čime bi se formirala banka čija bi tržišna vrednost bila 117 milijardi evra.

Ukoliko dođe do preuzimanja, posao banke bio bi proširen, pored Evrope, i na Sjedinjene Američke Države i Afriku, a Barkliz bi se ravnopravno mogao nadmetati i sa svojim trenutno jačim rivalima HSBC Holdingom i „Royal Bank of Scotland“.

Osim britanaca, za holandsku banku su zainteresovani i „Royal Bank of Scotland“, ING Grupa iz Holandije, najveća španska banka Banka Santander, kao i francuski BNP Paribas i Sosijete Ženeral.

ABN Amro je pod pritiskom nekih svojih najvećih vlasnika, hedž fondova, koji žele da banka svoje operacije ili obnovi ili proda, zbog nemogućnosti da podigne atraktivnost i cene svojih akcija, koje godinama zaostaju za cenama akcija drugih banaka.

Londonski investicioni fond TCI, koji je poznat po velikim zahtevima u kompanijama u kojima je deoničar, pokrenuo je kampanju protiv uprave ABN-a iako poseduje samo jedan odsto deonica kompanije.

Holandska banka ima kapitalizaciju veću od 50 milijardi evra, a posluje čak u 53 zemlje sveta, a analitičari navode da ABN banci nedostaje više energije i bolja strategija u naporima da preuzmu evropske rivale, što se odrazilo na poverenje akcionara.

Potencijalne kupce ABN Amro je verovatno privuklo poslovanje ove banke u SAD, gde Holanđani ostvaruju značajan profit, ali i na novim tržištima koja se brzo razvijaju, kao što je Brazil.

Barkliz bi se kupovinom ABN Amro našao među vodećim grupama u svetskoj bankarskoj industriji, a nakon objavljivanja vesti o interesovanju za nju, akcije ABN-a su skočile za osam procenata na 29,46 evra.

Istovremeno, analitičari smatraju da ukoliko do spajanja ne dođe, rasprodajom nekih delatnosti ove banke moglo bi doći do zajedničke transakcije kojom bi nekoliko kupaca moglo među sobom geografski podeliti dosadašnje poslove ABN-a, koji su posabno značajni u regionu Beneluksa, Sjedinjenih Država, Italije i Brazila.


Tanjug je napisao:
PETROČAJNA BELEŽI PAD PROFITA

Peking -- Najveća kineska naftna kompanija PetroČajna je u drugom polugodištu poslovne 2006. zabeležila pad profita od 13 odsto.

Neto profit kompanije, koja obezbeđuje više od 40 odsto kineskog goriva, je u tom razdoblju pao na 7,95 milijardi dolara. Investicije kompanije će ove poslovne godine možda skočiti 25 procenata, budući da je ona primorana da u potrazi za naftom buši sve dublje.

Kompanijin pristup naftnim i gasnim poljima u inostranstvu je porastao zahvaljujući saradnji s kompanijom-majkom "Čajna nešenel petrolijum korporejšn", od koje je PetroČajna kupila udeo od 50 odsto u naftnim i gasnim poljima koje ta kompanija ima u devet zemalja sveta.

Dnevna potrošnja nafte u Kini, koja je najveći potrošač goriva u svetu posle SAD, porasla je prošle godine za 9,3 odsto, na 6,9 miliona barela. Domaća proizvodnja je porasla za 1,7 odsto, na 183,7 miliona tona, dok je uvoz nafte i njenih derivata skočio za 20 odsto, na 162,9 miliona tona.


Tanjug je napisao:
NOVI NAFTOVODI U PERSIJSKOM ZALIVU

Dubai -- Vlade zalivskih zemalja planiraju izgradnju dva naftovoda kojima bi se izbegla mogućnost da Iran spreči isporuke nafte.

Ako budu izgrađena, dva naftovoda će moći da transportuju čak 6,5 miliona barela nafte dnevno, što je približno 40 odsto ukupne količine koja se sada otprema uskim Ormuskim moreuzom na ulazu u Persijski zaliv.

Gradnja prvog, manjeg naftovoda trebalo bi da počne ove godine, saopštila je filijala Sandard Čarterd banke u Dubaiju, dok se o drugom, ambiciozinijem projektu, kapaciteta oko pet miliona barela nafte dnevno, još pregovara i njegova realizacija bi mogla da traje deceniju.

Primamljivost ovog plana za trgovce je razumljiva ako se zna da oko dve petine ukupne količine nafte kojom se trguje prolazi tankerima kroz Ormuski moreuz širine 54 kilometra, koji može biti ugrožen iz susednog Irana.

Čak i pre početka krize s Iranom, trgovci su na cenu zaračunavali takozvanu "bezbednosnu premiju" od nekoliko dolara po barelu zbog straha od poremećaja isporuka kao posledice previranja posle invazije na Irak.

Prvim naftovodom, dužine 360 kilometara, prolazila bi nafta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naftovod bi počinjao kod velikog nalazišta Habsan i išao do emirata Fudžaira koji je izvan moreuza, u Omanskom zalivu, a kapacitet bi trebalo da bude 1,5 miliona barela dnevno, što je oko 55 odsto proizvodnje nafte u emiratima.

Drugi naftovod, nazvan Trans-zalivski strateški naftovod, dopremao bi čak pet miliona barela nafte dnevno iz raznih terminala u Zalivu do novog izvoznog terminala izvan moreuza, koji će se možda graditi u Omanu. Trans-zalivski naftovod bio bi dug čak 2.400 kilometara.


B92, Tanjug je napisao:
ROSNJEFT: 22 MLRD. DOLARA ZA JUKOS

Moskva -- Rosnjeft saopštava da će podići zajmove od 22 milijarde dolara da bi preuzeo deo imovine kompanije Jukos koja je bankrotirala.

Uprava Rosnjefta je 15. marta odobrila traženje dve kreditne tranše, jednu od 13 milijardi i jednu od devet milijardi dolara, kojom bi kompanija trebalo da preuzme 9,4 odsto udela u Rosnjeftu koji još uvijek drži Jukos. Nakon toga, početkom aprila bi na aukciji trebalo da bude ponuđen i 20 procentni deo koji Jukos ima u Gazpromnjeftu.

U saopštenju se ne kaže koju još Jukosovu imovinu Rosnjeft ima nameru da kupi, kada ona bude ponuđena na aukciji 27. marta, ali je nagovešteno da je kompanija prvenstveno zainteresovana za rafinerije.

"Poslovne aktivnosti Rosnjefta sada nisu proporcionalno usklađene u proizvodnom i prerađivačkom sektoru, jer proizvodimo više nafte nego što možemo da preradimo", izjavio je predsednik kompanije Sergej Bogdančikov.

Jukos je bakrotirao pod teretom neplaćenih poreskih obaveza od više desetina milijardi dolara koje je vlada potraživala, a osnivač kompanije Mihail Hodorkovski se trenutno nalazi na izdržavaju kazne zatvora od osam godina zbog utaje poreza i malverzacija. Rosnjeft je, na spornoj aukciji 2004. godine, kupio Jugansk, glavnu proizvodnu filijalu Jukosa, a strani mediji ovu najavu tumače kao još snažnije zatezanje državne omče oko ruske energetske industrije.


B92, Tanjug je napisao:
NOKIJA SIMENS NETVORKS OD 1. APRILA

"Nokija" i "Simens" su najavili da će njihova zajednička kompanija "Nokija Simens networks" početi sa radom 1. aprila.

U novoosnovanu kompaniju, finski proizvođač mobilnih telefona "Nokija" (Nokia) i nemački "Simens" (Siemens) su uložili svoja pojedinačna iskustva u poslovanju u oblasti fiksnih i mobilnih mreža (Carrier Networks) i svu prateću imovinu.

"Simens" je u novu kompaniju uložio 2,4 milijarde, a "Nokija" 1,7 milijardi evra, navedeno je u saopštenju "Simensovog" predstavništva u Beogradu.

Zahvaljujući svojoj globalnoj rasprostranjenosti i veličini, "Nokija Simens networks" je u odličnoj poziciji da bude lider u telekomunikacionoj industriji, razvijajući inovativne proizvode, smanjene troškove usluga i servise.

“Lansiranjem te nove kompanije, na svetskom tržištu telekomunikacija će se pojaviti jak lider sa odličnim potencijalima rasta”, rekao je Klaus Klajnfild (Kleinfeld) predsednih Upravnog odbora i generalni direktor Simensa AG i dodao da ovim potezom dramatično jača njihova pozicija na tržištu.

Takođe, se napominje da nova kompanija ima jedan od najboljih svetskih istraživačkih i razvojnih timova, koji će unaprediti razvoj proizvodnih platformi i usluga za narednu generaciju fiksnih i mobilnih mreža.

"Na konsolidovanom tržištu telekomunikacija, "Nokija Simens netvorks" će svojim klijentima ponuditi najsavremenija i najkompletnija rešenja, u skladu sa njihovim potrebama, konvergencijom i optimalnim smanjenjem troškova poslovanja", izjavio je izvršni direktor kompanije Oli-Peka Kalasvuo.

Upravni odbor kompanije "Nokija Simens networks" činiće sedam članova. Njime će predsedavati predsednik i izvršni direktor kompanije "Nokija" Kalasvuo, dok će izvršni direktor "Simensa" Klajnfeld obavljati funkciju potpredsednika.


Beta je napisao:
VLADA PRODAJE SEDAM ODSTO ČEZ-A

Prag -- Češka vlada odlučila je da proda preko berze sedam odsto akcija iz dvotrećinskog kontrolnog paketa u energetskom gigantu ČEZ.

Uprkos žestokom protivljenju opozicije, češka vlada očekuje da bi na tržištu kapitala mogla za tih sedam odsto uspešnog češkog preduzeća da dobije 36 milijardi kruna, odnosno 1,3 milijarde evra, koje bi upotrebila za finansiranje izgradnje i popravku puteva.

"Nemamo drugog izbora, ili da zadužimo zbog puteva našu decu, ili da prodamo deo državne imovine", branio je ministar finansija Miroslav Kalousek predlog da država proda deo ČEZ-a, iako rizikuje da izgubi neke mehanizme kontrole, kada joj se smanji udeo.

"To je ipak pretnja samo u teoriji. ČEZ je pored države u vlasništvu 120.000 sitnih akcionara i nijedan nema više od 0,5 odsto akcija. Potpuno je nerealna predstava da će svi oni doći i glasati složno", kazao je Kalousek.

"ČEZ je strateško preduzeće prvog reda. Prodajom i samo sedam odsto akcija država će u njemu izgubiti kvalifikovanu većinu neophodnu za odlučivanje u ključnim pitanjima", kritikovao je plan vlade bivši ministar finansija, potpredsednik čeških socijaldemokrata Bohumil Sobotka.

Menadžeri ČEZ-a želeli bi da deo ponuđenog paketa kupi samo preduzeće.

Analitičari upozoravaju da prodaja preko berze nosi rizik, pošto je svojevremeno privatizacija ČEZ-a i bila odlagana u strahu da bi preko berze njene akcije kupila ruska preduzeća pod kontrolom Kremlja i time ugrozila energetsku bezbednost zemlje.

Češka ne računa sa tim da uspešno preduzeće koje ima i ambiciozne planove u inostranstvu, pre svega na Balkanu, između ostalog u Bosni i Srbiji, dobije strateškog partnera i zato vodi računa da u prodaju ne idu veći paketi akcija.


Tanjug je napisao:
PORAST EVROPSKIH INDEKSA AKCIJA

London, Frankfurt, Tokio -- Na vodećim berzama akcija je na početku ove poslovne sedmice zabeležen porast berzanskih indeksa.

Porast je nastao pod uticajem talasa integracija i preuzimanja kompanija, kao i poskupljenja akcija u Aziji, gde su investitori pozdravili pad vrednosti jena, a ostali ravnodušni na rast kamatnih stopa u Kini.

Najavljene integracije u Evropi i SAD bile su glavni pokretač rasta panevropskog indeksa akcija FTS Eurofirst 300 za 0,9 odsto tokom prepodnevnog poslovanja.

Istovremeno je britanski indeks FTSE 100 bio u porastu pola procenta, francuski CAC 40 za 0,7 odsto, a nemački Daks za 0,9 odsto.

"Smatramo da će biti još mnogo sporazuma o integracijama i preuzimanjima, naročito u Velikoj Britaniji i Evropi," ocenio je investicioni savetnik Sitigrupa Džonatan Lič.

Lič je dodao da su finansijska sredstva, prema njegovom mišljenju, još uvek jeftina i da privatni akcijski fondovi raspolažu gotovinom od 300 milijardi dolara koju žele da ulože.

Nedavna rasprodaja akcija, praćena silaznom korekcijom cena, je pozitivan podsticaj da se neki poslovi zaključe i to po nešto nižoj ceni nego pre samo par meseci, dodao je Lič, zaključivši da je "to ogroman pokretač za tržišta" i da će "bar pružiti podršku akcijama".

Akcije nemačke turističke kompanije TUI su u prepodnevnom trgovanju skočile za više od 12 odsto na vest da je pristala da se integriše sa britanskom firmom Frst čojs holidejs (First Choice Holidays) i stvori najveću evropsku grupaciju u tom sektoru koja će ostvarivati prihod od oko 12 milijardi funti.

Francusko-španska duvanska kompanija Altadis zabeležila je skok svojih akcija za šest odsto po odbijanju ponude konkurentskog Imperijal tobaka, vredne 15 milijardi dolara, za preuzimanje, uz obrazloženje da je ponuđena cena preniska.

Rastu indeksa akcija doprinele su i banke. Akcije holandske banke ABN Amro u skoku su 7,7 odsto na glasine da je britanska Barklejz ponudila plan njihove integracije, dok su akcije nemačke Postbanke, najveće u zemlji za rad sa stanovništvom, skočile 2,7 odsto na vest da je u 2006. zabeležila rekordno visok profit zahvaljujući dobroj kreditnoj aktivnosti.

Tokijski indeks Nikei zaključen je u skoku 1,6 odsto, naročito zahvaljujući poskupljenju akcija izvoznih kompanija, kojima pogoduje niži kurs jena.

Na valutnim berzama juče je zabeležena nešto niža vrednost evra prema dolaru, a apresijacija obeju valuta prema japanskoj.

Evro je polovinom ponedeljka vredeo na Londonskoj berzi nešto ispod 1,33 dolara, 1,61 švajcarski franak i 156 japanskih jena.

U očekivanju odluka američke Uprave federalnih rezervi i Banke Japana o kamatama kasnije ove nedelje, prinos na desetogodišnje obveznice iz zone evra porastao je 1,6 baznih poena na 3,919 odsto.

Premda ekonomisti ne očekuju promenu ni američkih ni japanskih kamata u ovom trenutku, s pažnjom iščekuju nagoveštaje labavljenja američke monetarne politike kasnije ove godine.

--------------------------------------------------------

Ако буде урађен десети део, ма педесети део овога у Будви ја се обавезујем да летујем доле доживотно : )

Занимљиво је то што сам мислио да ће се градити само један нафтовод а да постоје нека три решења (преко Бугарске и Грчке, Преко Србије, Хрватске и Словеније и нека трећа варијанта, нешто између) од којих је једно већ кренуло са реализацијом (Преко Бугарске и Грчке), а ево сада праве и други преко нас.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 21.03.2007. 21:00:08 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
^!Имате изнад овог техта и данашње новости!^

The World's Most Expensive Cellphones je napisao:
For a certain kind of person, a cellphone is more than just a phone--it's a form of self-expression. Which means a certain kind of jet-setter wants nothing to do with a cheap plastic gadget.

And a certain kind of company is happy to accommodate them, with high-end fashion handsets that feature diamonds, gold plating, antique wood and lots and lots of jewels. One more feature: Hefty price tags.

Geneva-based GoldVish holds the distinction of selling the world's priciest phone so far: a $1.3 million handset made of 18-carat white gold with some 1,800 diamonds totaling 120 carats. Last September, a Russian businessman reportedly bought the phone, nicknamed Le Million, for his wife at a luxury goods fair in Cannes, France. Want a peek? Head to Basel, Switzerland, next month for the annual Baselworld jewelry and watch show.

In Pictures: Ultra-Expensive Cellphones

Americans who don't want to actually get on a jet to buy a jet-setting phone can still have their needs sated. Vertu, a subsidiary of Nokia (nyse: NOK - news - people ), the world's largest cellphone manufacturer, is the most established of the ultra-luxury handset firms. Unlike some niche manufacturers on our list that cater mostly to European and Asian markets, it's fairly easy to try out and buy Vertu phones in the U.S. In New York and Chicago, for example, they're on display at Nokia retail stores. And they're distributed across the U.S. to high-end department stores like Barneys and watch shops like Tourneau.

Last year, Vertu teamed up with French jeweler Boucheron to make the second-most-expensive phone on our list, a limited-edition series of eight $310,000 handsets sporting red, jewel-encrusted snakes. The Signature Cobra includes two diamonds, two emerald eyes and 439 rubies snaking around an 18-carat rose gold case.

Like most of the phones on our list, Vertu's devices are fairly standard, "unlocked" handsets compatible with any wireless carrier whose networks use a calling technology called GSM--in the U.S., that's AT&T (nyse: T - news - people ), formerly Cingular Wireless, and T-Mobile, a division of Deutsche Telekom (nyse: DT - news - people ). (Sprint Nextel (nyse: S - news - people ) and Verizon (nyse: VZ - news - people ) Wireless both use a competing technology that's not compatible.) Vertu phones also include a direct-dial button to a concierge service, which can help with travel information, restaurant tips and events.

While some manufacturers flaunt diamonds, others are showcasing phone cases made from rare, antique wood. The pitch is that the varying grain patterns make each handset truly unique. Russia's Gresso boasts that its Black Aura handsets are 200 years old--the age of the African Blackwood on each phone's case. Canada's Mobiado says it has sold through its 200-unit run of the $2,200 jet-black Professional EM, made from ebony wood and hard-anodized aluminum with titanium buttons.

Most of the phones on our list are obviously aimed at the super-rich or the ultra-vain. But established electronics companies are also betting that mainstream audiences will pay hundreds--not thousands--of dollars more than they're used to spending for new cellphones with brains, not bullion.

This January, Apple (nasdaq: AAPL - news - people ) and LG Electronics both unveiled new handsets with large, brilliant touchscreens that work more like mini-computers. Apple's iPhone combines an iPod music player with an Internet-savvy smart phone, to the tune of up to $600. Korea's LG paired up with Prada to design a similar device, which costs almost $800. Both play music and video--but so do many phones that sell for $50. Apple chief Steve Jobs expects to sell 10 million iPhones through next year. Will consumers bite?

http://www.forbes.com/2007/03/13/expensive-luxury-phone-tech-wireless-cx_df_0313expensephone_slide_2.html


_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 22.03.2007. 11:29:41 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Beta je napisao:
SORAVIJA: NAŠI USLOVI SU PRIHVAĆENI

Beograd -- Predstavnici Soravije kažu da nisu menjali ponudu za kupovinu Saveznog MUP-a koju je prihvatila Direkcija za imovinu.

Predstavnici austrijske Soravije grupe, prvorangirani na tenderu za prodaju kompleksa zgrada bivšeg Saveznog MUP-a, kažu da su od Direkcije za imovinu dobili obaveštenje da će taj kompleks zgrada u centru Beograda biti prodat drugoplasiranom ponuđaču.

Vlasnik i generalni direktor Soravija grupe Hano Soravija rekao je da je ta kompanija preko firme "Soravija invest" dala najbolju ponudu, koju nisu menjali i dodao da je Direkcija za imovinu prihvatila sve ponuđene uslove iz te ponud e, time što je tu kompaniju proglasila prvorangiranom.

"U ponudi je jasno bilo navedeno da će cena od 35 miliona evra biti isplaćena pod određenim uslovima i našim proglašenjem za prvorangiranog ponuđača bilo je očigledno da je Direkcija prihvatila te uslove", kazao je on i objasnio da je uslov bio da se druga rata uplati nakon dobijanja saglasnosti za rušenje postojećih zgrada bivšeg Saveznog MUP-a, a treća rata posle dobijanja građevinske dozvole za izgradnju planiranog objekta.

Soravija je planirala da na toj lokaciji izgradi hotel, u okviru kojeg bi bio i poslovni prostor, pri čemu bi ukupna investicija vredela sto miliona evra.

Predstavnici Soravije su, prema rečima direktora Soravija investa Miroslava Tantčeva, došli u Direkciju u dogovoreno vreme na potpisivanje ugovora, ali ih niko tamo nije primio. Oni su tada uručili ugovor u kojem je bilo precizirano sve što je navedeno u početnoj ponudi.

"Smatramo da je naš ugovor validan", rekao je Tančev, napominjući da još nije odlučeno sta će Soravija preduzeti u slučaju da Direkcija potpiše ugovor sa drugoplasiranim ponuđačem.

Predsednik Nadzornog odbora Soravija grupe Aleksandar Lukšić rekao je da je razlog zašto je ta kompanija uslovljavala isplatu ponuđene cene bio dobijanje pravne sigurnosti za tu veliku investiciju.

Prema njegovim rečima, Soravija grupa je ozbiljan investitor, koji posluje u velikom broju zemalja i koja upošljava 1.400 zaposlenih. Trenutni investicioni potencijal Soravija grupe iznosi oko 1,2 milijarde evra.

Direktor drugoplasiranog ponuđača, firme "Prajvat prodžekt menadžment" Žarko Pavlović je potvrdio da je ta kompanija dobila poziv da potpiše ugovor sa Direkcijom za imovinu i rekao da je u ponudi PPM-a, data cena od 34,5 miliona evra i istakao da nisu postavljeni uslovi za isplatu te cene u roku od 60 dana.

Sadašnje zgrade bivšeg Saveznog MUP-a su pod zaštitom države, pri čemu u tenderu nisu bile navedene nikakve garancije Direkcije za imovinu o budućoj gradnji na toj lokaciji. Odluku o prodaji tog kompleksa zgrada Soraviji grupi, Direkcija za imovinu potpisala je 19. februara, a ugovor je trebalo da bude potpisan 6. marta.


B92 je napisao:
MILIONI ZA UVOZ BIZARNIH PROIZVODA

Beograd -- Zumbuli, ljudska kosa, kopita, lišće su među artiklima koje smo u 2006. uvezli, a koji se mogu nazvati zanimljivim i bizarnim.

To je plaćeno sto miliona dolara, što je za nekoliko miliona više od uvoza u 2005. godini. Stručnjaci kažu da za tim proizvodima očigledno postoji tražnja, ali da moraju biti uvezeni, jer u Srbiji ne postoje proizvođači kod kojih bi se to moglo nabaviti.

Granje i lišće, samo su neki od proizvoda za čiji smo uvoz prošle godine platili stotinu hiljada dolara. To nisu jedni proizvodi koje uvozimo, a koji se nalaze na spisku zanimljivih i bizarnih.

Goran Nikolić, istraživač Privredne komore Srbije, objašnjava da „svakako postoji tražnja za ovom robom i trgovci koju su je uvozili nisu je uvozili da bi im stajala na rafovima. Bitno je i napomenuti da bizarni proizvodi nisu uzrok viskokog deficita, jer oni čine vrlo mali deo ukupnog uvoza”.

Ako je logično da uvozimo viski, onda je teško razumeti zašto moramo da uvozimo i rakiju, po čijoj proizvodnji smo i sami poznati. Na uvoz lozovače trošimo milion i po dolara, a isto toliko smo platili i za uvoz lampi. Stručnjaci ukazuju na to da bi na spisku proizvoda iz uvoza, preduzetnici mogli da nađu ideju za sopstveni biznis.

Igor Brkanović, stručnjak za preduzetništvo, smatra da je “budućnost u svim oblicima proizvodnje i prerade hrane, uzgoju različitih vrsta povrća, bilja u staklenicima, zatim u IT sektoru, sektorima koji su vezani za prozivodnju proizvoda od drveta”.

Goran Nikolić podseća da su u Komori imali primer kada se javio čovek koji je hteo da proizvodi šibice. “Dali smo mu informacije o proizvodnji i uvozu i izvozu šibica i čuo sam kasnije da je on pokrenuo taj biznis i da mu dobro ide”, dodaje Nikolić.

Naši sagovornici kažu da bi za takve poslove bilo potrebno nekoliko hiljada evra i da bi bilo najbolje da se krene sa malim serijama proizvodnje, kako bi ispitalo tržište. Ono što naše tržište traži svakako jesu i žvake za čiji uvoz smo prošle godine dali 15 miliona dolara, ali i igračke, za koje je plaćeno deset miliona dolara.


Jutarnji list je napisao:
HRVATI KUPUJU RUDNIKE NA KOSOVU

Zagreb -- Hrvatska kompanija Iming iz Stobreča za 1,5 miliona evra kupuje dva rudnika magnezita na Kosovu.

Kompanija je pobedila na međunarodnom tenderu za kupovinu dva rudnika magnezita Strezovci i Goleš na Kosovu, čije se ukupne zalihe ove rude procenjuju na gotovo sto miliona kubnih metara i među najvećima su u Evropi.

Iming je time postao prva hrvatska kompanija koja je u sklopu procesa privatizacije postala vlasnik neke kompanije na Kosovu, piše Jutarnji list i odaje da je Iming za rudnike ponudio više od konkurenata iz Indije, Rusije i Nemačke koji su takođe bili zainteresovani. Iming se obavezao da u naredne dve godine uloži 30 miliona evra.

Vlasnik Iminga, Rustem Zogaj, koji je i sam poreklom sa Kosova, kaže da iza projekta kupovine dva rudnika stoje hrvatski i strani partneri Iminga, kao konzorcijum i dodaje da je plan da se ponovo pokrene proizvodnja u rudnicima i stabilizuje i modernizuje proizvodnja, a zatim da se deonice kompanije ponude na Zagrebačkoj berzi.

Vlasništvo nad rudnicima biće preneto na novosnovano preduzeće Magnezit u kom će udeo dobiti i partneri u projektu, TLM, Đura Đaković, Končar, Aluminij i drugi.

Zogaj kaže da na Kosovu postoji velika perspektiva i mogućnost zarade, pogotovo u segmentu rudarske i građevinske industrije, a da će početak obnove infrastrukture biti odlična prilika za ulazak kompanija kao što su Lavčević, Konstruktor ili Vijadukt na to tržište.

------------------------------------------------

Све, све, али да нас Хрвати купују - ужас! Коме иде новац од продаје?


Tanjug je napisao:
UKINUTA JATOVA LINIJA DO HAMBURGA

Beograd -- Jat je ukinuo letove za Hamburg, koji su putnicima iz Srbije bili veza do Njujorka avionima kompanije Emirejts.

Komercijalni direktor Jata Zoran Hundak kaže da je do ukidanja došlo jer u nacionalnom avioprevozniku "nisu bili zadovoljni popunjenošću aviona iz Beograda".

Prema njegovim rečima, otvaranje prekookeanskog saobraćaja ostaje jedan od stalnih ciljeva nacionalne aviokompanije, ali su za to potrebna velika ulaganja koja Jat za sada ne može da obezbedi.

On kaže da veze za severnu i južnu Ameriku Jat u letnjem redu letenja omogućava u saradnji sa Alitalijom, Virdžin Atlantikom, Britiš ervejzom, Britiš midlandom i Er Indijom, Čez erlajnsom, Martinaerom i Sviserom.

Prekookeanski letovi iz Srbije mogući su i Olimpik erlajnsom preko Atine, kao i Delta erlajnsom i Junajted erlajnsom preko evropskih destinacija za koje Jat direktno leti.

Avionska linija iz Beograda do Njujorka preko Hamburga uspostavljena je 23. novembra prošle godine saradnjom Jata i Emirejtsa, a saobraćaj je obavljan tri puta sedmično, s tim što je putnike iz Beograda do Hamburga prevozio Jat, odakle su ih na let do Njujorka preuzimali avioni kompanije Emirejts.


Beta je napisao:
DELTA AGRAR ULAŽE U UZGOJ SVINJA

Beograd -- "Delta Agrar" planira da u izgradnju nove farme za uzgoj svinja i obnovu pet farmi koje su u sastavu te kompanije uloži 20 mil.€

U razgovoru s novinarima u Beogradu, direktor te kompanije Ivan Spasić je rekao da je cilj tog projekta organizovanje tova svinja po najvišim svetskim standardima i uz maksimalnu produktivnost.

Ti standardi uključuju i najviše mere za zaštitu životne okoline, a Deltina farma biće prva ekološka farma u Srbiji, naveo je Spasić.

U prvoj fazi, kako je rekao, predviđeno je da se formira nova farma i centar za veštačko osemenjivanje na imanju "Napretka" u Staroj Pazovi.

Ta investicija vredna je oko osam miliona evra, a trebalo bi da se završi do kraja ove godine, rekao je Spasić, dodajući da će u narednim fazama biće obnovljene farme u Zaječaru, Dubokoj, Vladimirovcu i Kozari.

Nakon završetka celog projekta, kako je istakao Spasić, na "Deltinim" farmama uzgajaće se 167.000 tovljenika godišnje.

Plan "Delta Agrara", koja je deo "Delta holdinga", jeste da nakon obnove svojih svinjskih farmi, najkvalitetnije krmače i znanje u toj oblasti ponudi i drugim proizvođačima, kooperantima sa kojima je do sada sarađivala.

Prema rečima Spasića, za uzgoj svinja na "Deltinim" farmama koristiće se danska tehnologija i iskustvo, a stručnjaci iz Danske obučavaće ljude koji će raditi na farmama u Srbiji.

"Delta Agrar" ima desetak firmi u Srbiji koje se bave poljoprivredom, a koje je kupila u procesu privatizacije.


Tanjug je napisao:
DUGALIĆ: KURS DINARA JE REALAN

Beograd -- Kurs dinara prema evru je realan, a dugoročno zaduživanje u "švajcarcima" je rizičnije u odnosu na evro, kaže Veroljub Dugalić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je sadašnji kurs dinara prema evru realan, a da bi depresijacija dinara u funkciji povećanja izvoza imala bi kratkoročni efekat koji bi se brzo istopio, ali bi zato imali rast inflacije.

Dugalić je dodao da "problem nije u visini deviznog kursa kada je u pitanju platni deficit, već u konkurentnosti naše privrede, strukturi izvoza i onome što imamo da ponudimo stranom tržištu".

"Preko korekcija deviznog kursa se postižu vrlo kratkoročni i mali pomaci u platnom bilansu, ali se zato istovremeno generiše inflacija, koja onda destruktivno deluje i na platni bilans i druge ekonomske pokazatelje", objasnio je Dugalić.

On naglašava da kurs određuje tržište, sviđalo se to nama ili ne i naziva neodgovornim ocene samozvanih stručnjaka koji javno iznose procene da bi trenutni kurs trebalo da iznosi 120 ili 130 dinara za evro dodajući da bi to u Srbiji u vrlo kratkom roku donelo male koristi u poboljšanju platnog bilansa, ali dugoročno bi se taj efekat istopio i ostala bi uvećana inflacija.

Dugalić napominje i da su sve devalvacije dinara na tlu bivše Jugoslavije, koje su bile pokušaj da se smanji deficit platnog bilansa, u stvari, bile bezuspešne, jer problem nije bio u deviznom kursu, već u niskoj produktivnosti i konkurentnosti domaće privrede.

Zaduživanje u "švajcarcima" rizičnije

Dugalić je izjavio i da je dugoročno zaduživanje u švajcarskim francima rizičnije u odnosu na evro i upozorio da će, dugoročno posmatrano, franak imati konstantan trend rasta kursa u odnosu rast kursa evra.

Zaduživanje u švajcarskim francima, kratkoročno gledano, možda je isplativije zbog niže domicilne kamate Švajcarske u odnosu na evro, ali ako se posmatra period nekoliko decenija unazad, pouzdano se moze zaključiti da će dugoročno švajcarski franak imati konstantan trend rasta kursa u odnosu rast kursa evra.

"Dakle, dugoročno posmatrano, verovatno bi cena ukupnog zaduživanja bila veća, ukoliko se kreditna linija veže za kurs švajcarskog franka", rekao je Dugalić, komentarišući polemike u domaćoj stručnoj javnosti da li je kredite bolje indeksirati u evro ili švajcarski franak.

Dugalić je podsetio da je u ekonomskim odnosima Srbije s inostranstvom dominantan evro, a na drugom mestu je američki dolar i predočio da prosto nije prirodno vezivanje za neku treću valutu, kada su u pitanju krediti, kao što je japanski jen ili britanska funta.

U nedostatku stabilnije valute, možda je najracionalnije rešenje da se krediti vezuju za specijalna prava vučenja u MMF-u, koja imaju najmanji obim oscilacija vrednosti, ocenio je generalni sekretar UBS i podsetio je da su ona oblik veštački stvorene finansijske aktive u okviru MMF-a, sa ciljem da se poboljša ukupna likvidnost na svetskim finansijskim tržištima i da se dobije pouzdani denominator kod kursnih promena valuta.


Tanjug je napisao:
SUNOKO INVESTIRA 13 MILIONA EVRA

Sremska Mitrovica -- Kompanija Sunoko uložiće 13 miliona evra u razvoj svoje četiri šećerane u Vojvodini - u Pećincima, Kovačici, Baču i Srbobranu.

Direktor kompanije Sunoko, koja je članica trećeg po veličini proizvođača šećera u Evropi grupacije Nordcuker, Dragan Popović je, na sastanku sa proizvođačima šećerne repe u Sremskoj privrednoj komori, najavio da će samo za pećinačku fabriku šećera biti izdvojeno šest miliona evra u 2007. godini.

"Očekujemo da će ona u sledećoj kampanji dostići dnevni nivo prerade 6,5 hiljada tona sirovine, a za godinu-dve postati i lider u proizvodnji šećera u zemlji", rekao je Popović.

Prema njegovoj proceni, ove godine će u Srbiji biti proizvedeno oko 460 hiljada tona šećera. Evroska unija nam je odobrila izvoz 210 hiljada tona, dok je preostali deo namenjen za domaće potrebe.

Popović, međutim, tvrdi da bismo već iduće godine mogli da imamo preko sto hiljada tona viška šećera, za koji se u ovom momentu ne vidi kako bi se mogao plasirati. To će usloviti zatvaranje jedne do tri šećerane u zemlji ili njihovo prilagođavanje novonastalim uslovima, izjavio je direktor vodeće kompanije u zemlji u proizvodnji šećera.


Politika, Beta je napisao:
JATOV BOING SLETEO SA RUPOM U REPU

Beograd -- Na Jatovom „boingu 737", posle sletanja u Prag, otkrivena rupa u oplati repa.

Internet sajt myaviation.net objavio je fotografiju Jatovog „boinga” 737 koji je u Prag nedavno sleteo s rupom u repu.

Avio-mehaničari češke nacionalne avio-kompanije ČSA su, kako navode u „Jat ervejzu”, za svega desetak minuta popravili oštećenje, tako da je pomenuti „boing”, registracije „novembar viktor”, nesmetano mogao da se vrati u Beograd. U Jatu dodaju i da je oštećenje izazvano udarom manjeg nepoznatog predmeta, možda ptice.

Međutim, gotovo je nemoguće da je ptica kriva za rupu, jer, kako smo čuli, ptice nemaju veliku masu koja bi mogla da odvali lim, piše "Politika". Osim toga oštećenje se nalazi sa strane repa, tik ispred kormila pravca, gde bi jake vazdušne struje pticu, eventualnog vinovnika rupe, „skliznule” niz rep, bez mogućnosti tako ozbiljnog oštećenja.

"Politika" je juče nezvanično saznala da je uzrok oštećenja najverovatnije zamor materijala. Tačnije, popustile su nitne koje drže oplatu.

Ta teza ima uporište u činjenici da je oštećenje savršenog pravilnog, pravougaonog oblika. Iz „Jat ervejza” poručuju da slične pa i znatno ozbiljnije situacije nisu retkost i da u pomenutom slučaju život putnika nije bio ugrožen.

Da podsetimo, pre oko godinu dana takođe Jatovom „boingu” 737 je odmah posle poletanja iz Rima otpao točak, koji je završio na dnu Tirenskog mora. Avion je bezbedno sleteo u Beograd, ali je tada napravljena velika materijalna šteta.

Jat ervejz od 25. marta leti po letnjem redu letenje

Aviokompanija "Jat ervejz" (Airways) najavila je da će od nedelje, 25. marta uvesti letnji red letenja u okviru kojeg će saobraćati do 34 odredišta u 26 zemalja Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike.

Komercijalni direktor "Jat ervejza" Zoran Hudak je kazao da će srpski avioprevoznik u redovnom aviosaobraćaju nedeljno obavljati 212 letova sa osam "boinga 737" i četiri ATR-72, što je za dva aviona manja flota nego prošle godine.

"Novost u odnosu na prošlogodišnju letnju sezonu je uvođenje leta petkom za Tel Aviv i dodatnog leta subotom za London, tako da će 'Jat' do tog grada leteti osam puta sedmično", kazao je on i dodao da će letnji red letenja biti na snazi do 27. oktobra.

Srpski avioprevoznik je prošlu godinu, istakao je on, prvi put posle 16 godina gubitaka, završio pozitivnim finansijskim rezultatom i dobitkom od 3,8 miliona evra uz povećanje broja prevezenih putnika za 17 odsto, na više od 1,2 miliona.

Pomoćnik komercijalnog direktora Jat ervejza Srđan Lalatović najavio je da će od 23. aprila kompanija omogućiti elektronsko rezervisanje karata na jednom broju linija, koje bi do kraja jula trebalo da bude omogućeno za sve aviolinije.

"Plaćanje karata preko interenta trebalo bi da počene od aprila, do kraja septembra ove godine Jat ervejz će uvesti novi moderan sistem prodaje karata "altea inventori" (Inventory)", rekao je on.

Lalatović je kazao da će uvođenje novog sitema, koje će koštati "nekoliko stotina hiljada evra" omogućiti uštede kompaniji i putnicima.


Tanjug je napisao:
USKORO TENDER ZA KARGO CENTAR

Beograd -- Uskoro bi trebalo da bude raspisan novi tender za izgradnju kargo-logističkog centra, izjavio direktor beogradskog aerodroma.

Generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Nebojša Nedeljković je precizirao da stručne službe tog preduzeća pripremaju novu tehničku dokumentaciju i projekcije finansijske konstrukcije, po čijem će završetku tender biti raspisan.

"Po formiranju nove vlade, verujem da će to odmah biti raspisano", rekao je Nedeljković i dodao da je u planu beogradskog aerodroma za ovu godinu i raspisivanje tendera za izgradnju hotela i biznis centra i da je ideja da se "privuče što više stranih investitora i samim tim otvore nova radna mesta".

Prema njegovim rečima, nastavljeni su i radovi na izgradnji vidikovca u blizini piste, a intenzivno se priprema i tehnička dokumentacija za opremanje i dogradnju vidikovca na vrhu aerodromske zgrade.

Beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" u novembru je propao tender za izbor najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju i upravljanje Kargo i logističkog centra, jer je pobednik tog tendera, kompanija Dajnkorp, odustala od potpisivanja ugovora vrednog 60,6 miliona dolara.

Ta američka kompanija je proglašena pobednikom tendera još u februaru 2005. godine, a prvobitni plan za izgradnju i razvoj Kargo i logističkog centra predviđao je obim prometa od 40 hiljada tona u prvoj godini i 90 hiljada tona u četvrtoj godini poslovanja.


B92 je napisao:
PRIHOD METROA U SRBIJI 137,6 MIL. €

Beograd -- Trgovinski lanac Metro keš end keri Srbija objavio je da je u 2006. godini ostvario ukupan prihod od 137,6 miliona evra.

To je za 103,5 odsto više nego godinu dana ranije, navodi se u saopštenju te kompanije i dodaje da je ona u Srbiju ukupno uložila 67 miliona evra, a u prošloj godini broj zaposlenih povećala za 27 odsto, sa 972 na 1.236 zaposlenih.

Proteklu godinu je, ističe se, obeležilo snažno povećanje prometa koje je posledica zaokruzivanja poslovanja na celoj teritoriji Srbije, otvaranjem distributivnih centara u Novom Sadu i Nišu.

U Kompaniji Metro keš end keri Srbije se intezivno radi na proizvodnji Metro robnih marki u Srbiji i trenutno 16 proizvodača proizvodi 59 artikala. Kroz takvu vrstu saradnje proizvođačima u Srbiji je pružena prilika da plasiraju proizvode pod imenom robne marke Metro i uđu u Metro centre u Srbiji, a zatim i u mrežu distributivnih centara širom sveta.

Metro Keš end keri započeo je poslovanje u Srbiji početkom 2005. godine i trenutno ta kompanija posluje sa dva centra u Beogradu i po jednim u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, a deo je lanca Metro keš end keri internacional, koji u ima 584 veleprodajnih centara u 28 zemalja širom sveta.

Veći profit Metroa i u svetu

Diseldorf - Neto zarada kompanije Metro u svetu u 2006. je povećana na 1,19 milijardi evra, sa 649 miliona evra prethodne godine. Neoporezovani profit kompanije je prošle godine porastao za 13 odsto, na 1,53 milijarde evra.

Metro je prošle godine povećao promet za 7,5 odsto, na 59,9 milijardi evra, dobrim delom zahvaljujući jačanju nemačke privrede i većem obimu kupovine pred povećanje poreza na dodatu vrednost u januaru ove godine, ali i zahvaljujući većoj prodaji TV prijemnika zbog Svetskog prvenstva u fudbalu i rastu prihoda u istočnoj Evropi.

Na inostranom tržištu, koje učestvuje sa polovinom u ukupnom poslovanju, prihod je prošle godine povećan za 15 odsto u istočnoj Evropi i 21,5 procenata u Aziji i Africi.

I pored rasta zarade, akcije Metroa na berzi u Frankfurtu su pale oko dva odsto na 54,89 evra.


Beta je napisao:
KPA OBJAVILA TENDER ZA 24 PREDUZEĆA
Izvor:Beta

Priština -- Kosovska poverilačka agencija (KPA) objavila je tender za privatizaciju 24 nekadašnja društvena preduzeća.

Upravni odbor KPA odlučio je da se sva ta preduzeća privatizuju metodom specijalnog spin-ofa, što podrazumeva da je kupac, pored cene, obavezan da ponudi i program razvoja preduzeća i da objavi koliko će radnika zadržati, odnosno zaposliti.

KPA je, u dosadašnje 23 runde, od privatizacije dobila oko 260 miliona evra, dok su radnici od tog iznosa dobili oko devet miliona evra, na ime doprinosa u radu preduzeća.

Na Kosovu se privatizacija obavlja na tri načina - običnim spin-ofom, kada kupac plaća samo cenu za preduzeće i nema nikakve obaveze prema zaposlenima, niti budućem razvoju firme, zatim specijalnim spin-ofom i likvidacijom preduzeća.

Upravni odbor KPA je ocenio da veliki broj privatizacija specijalnim spin-ofom treba ponoviti, jer pobednici na tenderima nisu ispunili uslove utvrđene ugovorom o privatizaciji, tako da će se ta preduzeća ponovno naći na licitaciji.


FoNet je napisao:
KOMPLEKS UŠĆE PREDSTAVLJEN U KANU

Beograd -- Kompanija MPC Properties iz Beograda predstavila "Kompleks Ušće" na najvećem sajmu nekretnina u svetu, MIPIM, održanom u Kanu.

Član Upravnog odbora MPC Properties Siniša Brašanac predstavio je projekat, koji se sastoji od postojeće kule Poslovnog centra Ušće, Ušće šoping centra, čija je gradnja u toku i druge kule koja će biti završena 2009. godine.

Kako se ističe u saopštenju MPC Properties, "prezentacija je održana u uskom krugu najeminentnijih svetskih investitora, specijalno odabranih za ovu priliku".

Ovogodišnji sajam MIPIM okupio je 26.131 učesnika iz 53 zemlje sveta. Prisustvovali su predstavnici 7.969 kompanija, među kojima i kompanije iz Srbije.

Interesovanje za grad Beograd, dodaje se u saopštenju, "bilo je kao i prethodne godine kada je na istom mestu proglašen gradom budućnosti jugoistočne Evrope".


Tanjug je napisao:
SALON AUTOMOBILA OD 23. MARTA

Beograd -- Na Beogradskom sajmu će se od 23. marta do 1. aprila održati 45. međunarodni Salon automobila.

Generalni direktor Sajma Anđelko Trpković je ukazao da će se na sajmu pojaviti 620 izlagača iz 32 zemlje, koji će pored putničkih automobila, lakih komercijalnih vozila i rezervnih delova, predstaviti i motocikle, mopede i skutere.

Posetioci će moći da vide 67 premijera vozila, odmah posle svetskih premijera, održanih na Salonu u Ženevi.

Trpković je rekao da su ove godine, zbog velikog interesovanja, pored 40.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, postavljene čak dve montažne hale od još 3.000 kvadrata. Ispred hale jedan biće postavljen najveći montažni objekat u Beogradu od 2.000 kvadratnih metara.

Prema njegovim rečima, ovo je do sada najveći sajam putničkih automobila na Beogradskom sajmu, a u narednim godinama može se očekivati i dalji rast, jer se procenjuje da će i prodaja automobila porasti tri do četiri puta.

Ove godine će posetioci, kao i prošle, imati pravo na test vožnju izloženih atomobila, a biće organizovana i škola sigurne vožnje, gde će biti korišćen uređaj oktopus, koji će dočarati vožnju po ledu.

Za posetioce će biti organizovano takmičenje "Pokreni četiri točka i osvoji dož kaliber", a već prvog dana posetioci će moći da se, u okviru evropske promocije "plej stejšn", upoznaju sa kompjuterskim animacijama iz automobilizma.

Najuspešniji izlagači biće nagrađeni tradicionalnom nagradom "Gran pri", koja će ove godine biti u znaku dva jubileja - 70 godina Beogradskog sajma i 60 godina Poslovnog udruženja proizvođača automobila, koji je suorganizator manifestacije.

U okviru Salona, 24. marta biće održan i sajamski reli "Trofej Mirko Martinović", a održaće se i tradicionalni izbor za mis Salona automobila.

Pre svečanog otvaranja, uveče, 22. marta, biće održan "pres dej" Salona, na koji će pristup biti dozvoljen samo akreditovanim novinarima i posetiocima s pozivnicama. Prvi put ove godine biće organizovan "porodični dan", 29. marta, kada će cela porodica moći da uđe sa ulaznicom od 500 dinara.


Tanjug je napisao:
PROTEST MALIH AKCIONARA U PANČEVU

Pančevo -- Udruženje malih akcionara pančevačkog Ugostiteljskog preduzeća "Sloboda" najavilo je protest protiv novih vlasnika preduzeća.

Više od 540 članova tog ugostiteljskog preduzeća, sutra u podne će na mitingu protestovati protiv novih vlasnika preduzeća, koji su bez njihovog znanja u lokalnom listu "Pančevac" objavili prodaju 17 od ukupno 22 ugostiteljska objekta.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja Mira Tučen rekla je novinarima da je više od 540 bivših i sadašnjih radnika prevareno kada su četvorica pančevačkih biznismena kupila 70 odsto kapitala njihovog preduzeća, a među njima je i bivši direktor.

Ona je rekla da je ova renomirana firma prodata za 4,3 miliona evra, što je pet puta manje od vrednosti lokala, prema stručnoj proceni Udruženja manjinskih akcionara Srbije.

Mali akcionari tvrde da je nedavno najavljena prodaja 17 lokala najveći primer pljačke, jer sumnjaju da većinski vlasnici na taj način mogu doći do vredne imovine preduzeća bez novca (jer su do sada otplatili svega jednu od šest dogovorenih rata).

Time bi se sadašnji radnici "Slobode" praktično našli na ulici, iako imaju 30 odsto kapitala.


Beta je napisao:
U GASIFIKACIJU ČUKARICE ŠEST MIL. €

Beograd -- Preduzeće "Stankom gas" uložiće u ovoj godini šest miliona evra u nastavak gasifikacije opštine Čukarica.

Direktor tog preduzeća Bogdan Vlahović je kazao da se u 2007. godini planira izgradnja 37 kilometara distributivne mreže i priključenje 3.300 domaćinstava.

Vlahović je najavio da će "Stankom gas" od 1. aprila do 31. jula ove godine odobravati sezonski popust od 10 odsto na cenu priključka, koji košta 1.000 evra plus PDV u gradskoj zoni Čukarice i 1.200 plus PDV u prigradskim naseljima.

Kako je objasnio, u ovoj godini će se graditi mreža za distribuciju gasa u Železniku i delu Banovog brda, između Požeške i Radničke ulice, u 2008. godini će biti gasifikovani Rušanj i Ostružnica, dok će poslednja biti građena mreža u Moštanici.

Vlahović je naveo da postoje tehničke mogućnosti za još 10.000 priključaka, ali da je interesovanje građana još relativno slabo i zbog toga što banke ne odobravaju povoljne zajmove za tu namenu. On je, međutim, odbacio mogućnost da cena priključka bude snižena, zbog, kako je naveo, velikih troškova izgradnje gasovoda i dodao da je izgrađeno je 145 kilometara distributivne mreže i priključeno 6.500 domaćinstava

Direktor "Stankom gasa" je istakao da to preduzeće planira da počne gasifikaciju bar još jedne beogradske opštine, navodeći da su najzainteresovaniji za Zemun, kao i još jednog grada u Srbiji.

Preduzeće "Stankom gas" osnovano je 1998. godine i bavi se projektovanjem, izgradnjom i održavanjem gasovodnih obejakata, kao i distribucijom prirodnog gasa.

Krajem februara to preduzeće je dobilo licencu Agencije za energetiku za distribuciju prirodnog gasa, upravljenja distributivnim ištemom za
prirodni gas i trgovinu na malo tim energentom za tarifne kupce.



REGION

Beta je napisao:
DELTI NE DAJU DA KUPI KRAS?

Beograd -- Delta holding je saopštila da su akcionari slovenačke mesne industrije Kras odustali od prodaje akcija toj srpskoj kompaniji.

Akcionari su odustali od prodaje "zbog pritiska slovenačkih institucija, poslovodstva firme i pretnji intervencijom policije", navodi se u saopštenju.

Delta se u utorak posle četiri meseca intenzivnih pregovora dogovorila o kupovini akcija mesne industrije iz Sežane, sa akcionarom Krasa, kompanijom „Vina Kras“, po ceni od 120 evra za jednu akciju.

Prodaju akcija su potvrdili direktor "Vina Kras" Marjan Colja i predsednik Upravnog odbora Fabjan Franko, ali je Delta obaveštena, da oni i ostali članovi Upravnog odbora preduzeća odustali od prodaje zbog pretnji da ne smeju da nastave pregovore sa kompanijom iz Srbije.


Beta je napisao:
CRNA GORA RATIFIKOVALA CEFTA-U

Podgorica -- Parlament Crne Gore ratifikovao je Sporazum o pristupanju zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA).

Za sporazum koji su premijeri zemalja regiona potpisali 2006. godine u Bukureštu, glasala su 44 poslanika, jedan je bio protiv, a pet je bilo uzdržano.

U poslaničkoj debati pre usvajanja tog sporazuma, predstavnci opozicije su izrazili sumnju u sposobnost crnogorske privrede da u režimu slobodne trgovine izdrži konkurenciju drugih ekonomija, jer će kada CEFTA stupi na snagu u Crnu Goru "dolaziti u neograničenim količinama grožđe iz Makedonije, lubenice iz Albanije i vino iz Moldavije".

Oni kažu da Crna Gora nije pripremljena za takvu situaciju i da njena ekonomija nema šta da trazi na drugim tržištima, "u ringu sa bokserima teške kategorije".

Ministar ekonomije Branimir Gvozdenović je zahvalio poslanicima na tome što su prihvatili Sporazum o pristupanju CEFTI, a na kritike odgovorio konstatacijom da "ima dosta dokaza o povećanju konkurentske soposobnosti crnogorske privrede".


Vijesti je napisao:
NOVI REKORDI NA CRNOGORSKOJ BERZI

Podgorica -- Na crnogorskim berzama juče je ostvaren promet od 7,2 miliona evra, uz nekoliko novih cenovnih rekorda.

Veliki promet na berzi prisutan je još od početka godine, a naročito poslednje dve sedmice kada se svakodnevno za kupovinu akcija potroši po nekoliko miliona evra.

U brokerskim kućama tvrde da su se građani ponovo značajnije uključili u trgovinu akcijama, kao što je to bio slučaj tokom avgusta i septembra.

Akcije hotelskih preduzeća Ulcinjska rivijera i Boke juče su porasle po 11,2 odsto na 50,6, odnosno 7,3 evra, Budvanske rivijere oko šest odsto na 37, Luke Bar 3,87 odsto na 3,62 evra. Akcijama Solane "Bajo Sekulić" trgovalo se po cenama od osam do čak 10 evra.

Telekom je i juče bio najinteresantniji, i za kupovinu akcija te kompanije koje su porasle tri odsto na 6,22 evra potrošeno je oko 1,19 miliona evra. Samo dan ranije kupci Telekoma izdvojili su 4,75 miliona evra.

U akcije Kombinata aluminijuma juče je uloženo nešto manje od 700 hiljada uz blagi rast prosečne vrednosti akcije na 25,4 evra. Akcije Plantaža porasle su 6,36 odsto na prosečnih 1,86 evra, s tim što se trgovalo do 1,9 evra.

Bez obzira na rekordan rast nekih hartija iz porfelja privatizacionih fondova i ekstremno visoke diskonte između neto vrednosti imovine fonda i kapitalizacije, njihove akcije i juče su stagnirale na berzi.

Vaučer uložen u Atlas Mont fond koštao je oko 1.050 evra, Eurofonda 1.340, HLT-a 570, MIG-a 1.230, Monete oko 1.000 i Trenda oko 1.700 evra.


Poslovni.hr je napisao:
OMX PREUZIMA ZAGREBAČKU BERZU?

Zagreb -- Švedski berzanski operater OMX će pokušati da preuzme Zagrebačku berzu, piše hrvatski Poslovni dnevnik.

„Sa berzom u Zagrebu usko sarađujemo i mogućem preuzimanju ćemo pristupiti na prijateljski način“, izjavio je Hans-Ole Jokumsen, predsednik odeljenja za informacione usluge i nova tržišta OMX-a.

OMX, švedski operater berzi čiju trgovinsku platformu će ovog leta početi da koristi Zagrebačka berza, ima strategiju za ceo region istočne i centralne Evrope, tvrdi Jokumsen.

Zbog toga je moguće da će Zagrebačka berza, zajedno sa Ljubljanskom i Varšavskom, koje su postale mete preuzimanja OMX-a, postati deo još jedne regionalne berze kakvima već upravlja OMX u Skandinaviji i baltičkim zemljama.

Jokumsen kaže da OMX veruje da će tržište u regionu stabilno rasti, jer je za sada još uvek na vrlo niskom nivou. Njihove ponude za berze u regionu, smatraju, dobro odražavaju mogućnosti regiona i omogućiće stranim investitorima lakši pristup tržištu u regionu.

Prema predsedniku Uprave OMX-a Magnusu Bekeru, 2006. godina je bila rekordna za kompaniju i ostvareni su najviši prihodi u istoriji, kao i najviši operativni profit do sada. Prihodi su iznosili ukupno 280 miliona evra, 15 odsto više nego u 2005. godini, a operativni profit je porastao na 130 miliona evra. Zarada nakon poreza je bila oko 97 miliona evra.

Broj transakcija na berzama pod upravljanjem OMX-a je iznosio čak 123 hiljada dnevno, što je u odnosu na 2005. godinu bio porast od 45 odsto.


Nezavisne novine je napisao:
BIH: USVOJENA ODLUKA O GORIVU

Sarajevo -- Savet ministara BiH usvojio Odluku o kvalitetu naftnih tečnih goriva, na koju je čekala ruska kompanija "Zarubežnjeft".

Po ovoj odluci, Rafinerija nafte iz Bosanskog Broda moći će do 2010. godine da proizvodi benzinska goriva koja nisu u skladu sa evropskim standardima.

"Rafinerija će do juna 2008. godine proizvodnju dizelskih goriva morati da uskladi sa evropskim standardima. Izuzeće od ovih standarda za olovne benzine prestaje krajem 2009. godine. Proizvodnja bezolovnih benzina kao i nekih vrsta mazuta u skladu sa evropskim standardima mora početi do sredine 2010. godine", istakao je Slobodan Puhalac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić kazao je kako će sve pumpe koje prodaju goriva proizvedena u Rafineriji u Bosanskom Brodu morati da stave natpis da to gorivo nije u skladu sa evropskim standardima.

"Jednoglasno smo prihvatili odluku, što je vrlo važno, jer smo pokazali da želimo da radimo na projektima koji pomažu razvoj BiH kako smo i obećali na početku našeg mandata. Dobili smo vrlo kvalitetnu odluku čiji je sastavni deo i obaveza provere dinamike ispunjenja investicije svakih šest meseci. Odluka će prestati da važi ukoliko dođe do bilo kakvog kašnjenja u ispunjenju plana investicija", istakao je Špirić.

Objasnio je da ovom odlukom ni na koji način nije spomenuto rešavanje vlasničkih udela u Rafineriji nafte Bosanski Brod ili jadranskom naftovodu.

Sarajevska kompanija "Energoinvest" prošle sedmice je zatražila utvrđivanje njenog udela u vlasništvu Rafinerije u Bosanskom Brodu, Rafinerije nafte Modriča te kompaniji JANAF, koja gazduje jadranskim naftovodom.

Predlog za zbrinjavanje otpuštenih radnika

Veće ministara BiH juče je Vladi RS sugerisalo da tokom revitalizacije proizvodnje u Rafineriji nafte Bosanski Brod na posao vrati radnike otpuštene tokom proteklog rata ili da im, umesto povratka na posao, isplati pravednu naknadu.

"Ovaj zahtev nije uslov čije bi neispunjavanje dovelo do prestanka primene Odluke o prolongiranju primene Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva, jer ne želimo ništa unapred zamrzavati ili blokirati. Vlada RS bi trebalo da vrati na posao one koje može, a drugima isplati pravedno obeštećenje", kazao je predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić.

Početkom rata u BiH bez posla u ovoj brodskoj firmi ostali su radnici bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.


Poslovni.hr je napisao:
KARLOVAČKA PIVOVARA NA PROBI

Karlovačka pivovara pod nadzorom inspekcija Ministarstva za zaštitu okoline nastavila proces fermentacije iako nije ukinuta zabrana.

Proizvodnja u "Karlovačkoj pivovari" je prekinuta prošle nedelje po nalogu Ministarstva za zaštitu okoline zbog isparavanja veće količine nataloženog ugljen-dioksida od koje je preminuo Karlovčanin Zdravko Martinović.

Advokat “Pivovare", Veljko Miljević, kaže za “Poslovni dnevnik” da neće kontaktirati porodicu pokojnika povodom eventualne nagodbe o materijalnoj nadoknadi.

“Zbog situacije koja je nastala nakon što je Martinović umro potrebna je prethodno drugačija pravna kvalifikacija. U pitanju je teži slučaj ugrožavanja opšte sigurnosti pa prvo treba da se oglasi Državno tužilaštvo", objašnjava Miljević.

Advokatica porodice Martinović, Sanja Ormuž, najavljuje predlaganje izvođenja dokaza saslušanjem određenih svedoka koji "mogu itekako pomoći u rasvetljavanju istrage, a koji do sada nisu bili predloženi".

"Na Karlovačkoj pivovari je da učini prvi korak i ponudi satisfakciju porodici pokojnog Martinovića, ali prema njihovom dosadašnjem ponašanju teško je reći da se to može od njih i očekivati", kaže Ormuž i podseća da je "Pivovara" priznala odgovornost za trovanje ugljen-dioksidom.

Prema navodima "Pivovare", fermentacija je neophodna u okviru priprema za funkcionalnu probu sistema za rekuperaciju (pomoću toplotne pumpe CO2 može da se vrati i ponovo iskoristi) ugljen-dioksida, i u koordinaciji je s državnom građevinskom inspekcijom nadležnog Ministarstva.

Iz Ministarstva za zaštitu okoline juče su saopštili da nije ukinuta zabrana Pivovari kao i da je 19. marta građevinska inspekcija utvrdila da su ispunjeni uslovi za građevinske dozvole izdate Pivovari za puštanje tog postrojenja u funkcionalnu probu od sedam dana.




SVET

Tanjug je napisao:
HJUNDAI GRADI FABRIKU U ČEŠKOJ

Nošovice -- Južnokorejska automobilska kompanija Hjundai je počela izgradnju svoje nove fabrike u češkoj industrijskoj zoni Nošovice.

Hjundai će u fabriku investirati više od milijardu evra, a početku realizacije ove strane investicije, najveće koja je u Češkoj ugovorena prošle godine, je prethodilo godinu i po dana pregovora i pripremnih poslova.

"Današnji početak izgradnje ove fabrike je za nas svakako važan, ali nećemo prirediti nikakvo slavlje, s obzirom na to da je zvanično obznanjivanje početka gradnje planirano da se obeleži krajem maja u prisustvu značajnih funkcionera i gostiju iz Češke i Južne Koreje", izjavio je predsednik kompanije Hjundai za Češku Kim Ok-Čo.

Izgradnja fabrike u Nošovicama vremenski je tako planirana da probna proizvodnja automobila može da počne u drugom polugodištu 2008. godine, a serijska izrada u prvom tromesečju 2009.

Proizvodni kapaciteti za izradu dva modela marke Hjundai, namenjenih celom evropskom tržištu, bi 2009. trebalo da dostignu 200 hiljada automobila godišnje, a da se dve godine kasnije poveća na 300 hiljada vozila uz izradu još jednog, trećeg modela. U tom periodu bi fabrika u Češkoj trebalo da zapošljava više od 3.500 ljudi.

Inače, za izgradnju fabrika Hjundai je odabrao japansku kompaniju Takenaka koja učestvuje u izgradnji većine pogona japanskih investitora u Češkoj i koja je već radila na izgradnji fabrike automobila Kija, koja je firma-kćer kompanije Hjundai u slovačkom gradu Žilina i sa kojom će fabrika u Nošovicama biti u kooperantskom odnosu.


Beta je napisao:
RUSIJA: REKORD U IZVOZU ORUŽJA : )[b]

Moskva -- Rusija je u 2006. godini prodala oružje u vrednosti od rekordnih 6,5 milijardi dolara, što je za 20 odsto više od očekivanog.

Vojni izvoz Rusije dostigao je sumu od 6,5 milijardi dolara u 2006, i za 20 odsto premašio predviđeni okvir. Ukupan iznos narudžbina za rusko oružje dostigao je prošle godine 30 milijardi dolara", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Kako je precizirao, nisu traženi samo borbeni avioni, već se inostrani stručnjaci sve više interesuju za protivvazdušnu odbranu, vojnu opremu za mornaricu i za protivtenkovske sisteme.


Beta je napisao:
[b]OŽIVLJAVANJE PREGOVORA U STO

Džakarta -- Zemlje u razvoju imaju nameru da "zaista poguraju" pregovore o liberalizaciji svetske trgovine na sastanku grupe 33 (G33).

Iako Indonezija ne očekuje proboj u pregovorima o liberalizaciji svetske trgovine na sastanku u Džakarti, zemlje u razvoju su odlučne da pokrenu taj proces, izavio je indonežanski ministar trgovine Mari Pangestu koji kaže da se G33 "nada da će poslati poruku da, zajedno sa ostalim predstavnicima sveta u razvoju, zna da je vreme kratko i da se mora zasta snažno pogurati".

Indonezija predsedava grupi G33 zemlje u razvoju i domaćin je sastanka o određivanju stava grupacije u posrnulim pregovorima u okviru runde iz Dohe Svetske trgovinske organizacije. Pet godina stara runda iz Dohe ponovo je pokrenuta u januaru posle šeto mesečne suspenzije izazvane razlikama između vodećih trgovačkih sila, posebno SAD i EU, oko subvencija u poljoprivredi.

Runda iz Dohe je u opasnosti da konačno propadne ako se ne zaključi pre juna, kada ističe mandat američkoj administraciji da pregovara po kratkom postupku, što joj omogućava da sklapa ugovore koje Kongres mora da odobri ili odbaci, ali ne može da menja.

Komesar EU za trgovinu Peter Mandelson, koji je u Džakarti, takodje danas opominje da vreme ističe, a i EU, SAD, Brazil i Indija su pojačali napore poslednih sedmica da se postigne sporazum o poljoprivredi, glavnom kamenu spoticanja u dosadašnjim pregovorima, kao i o razmeni industrijskih dobara i usluga.

Svetska trgovinska organizacija pokrenula je u Dohi, glavnom gradu Katara, 2001. godine rundu pregovora o rušenju trgovinskih preperaka u svetu u cilju izvlačenja miliona ljudi iz siromaštva i ubrzanju rasta svetske ekonomije.


Business.hr je napisao:
DOBIT "LINDTA" 130 MILIONA EVRA

Švajcarski proizvođač čokolada Lindt je prošle godine ostvario rast dobiti od 21 odsto, na oko 129 miliona evra.

Kako su američki potrošači sve naklonjeniji Lindor pralinama i njegovim čokoladicama, prihodi kompanije od prodaje su porasli 15 odsto, na 1,6 milijardi evra. Pritom su prihodi ostvareni u Severnoj Americi premašili iznos od 500 miliona dolara.

Ovaj gigant čokoladne industrije, koji ima fabrike u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Italiji i Sjedinjenim Državama, je objavio da je nadmašio rast ukupnog tržišta čokolade u više navrata, što je rezultiralo povećanjem njegovog tržišnog udela.

Izvršni direktor Lindta Ernst Taner je najavio planirana ulaganja grupe vredna više od 300 miliona evra u naredne tri godine u cilju poboljšanja prerade, skladištenja i logistike u svojim pogonima i to će biti najveće ulaganje te kompanije u njenoj istoriji.


Tanjug je napisao:
"ER ČAJNA" POVEĆALA ZARADU U 2006.

Peking -- "Er Čajna", kineski avioprevoznik u državnom vlasništvu, objavio je rast profita od 11,7 odsto u prošloj godini.

Rast je zabeležen zahvaljujući povećanju putničkog prevoza, uprkos skoku cene goriva, pa je neto profit kompanije u 2006. dostigao 261 milion evra, dok je prihod porastao 17,4 odsto, na 4,3 milijarde evra.

Kompanija je, međutim, upozorila da su troškovi rasli brže od prometa i da su skočili 22,5 procenata, pre svega zbog rasta cene kerozina.

"Er Čajna" i njegovi glavni konkurenti, "Čajna istern erlajnz" i "Čajna sautern erlajnz", su u prvoj polovini prošle godine objavili da posluju sa gubitkom, upravo zbog izdataka za gorivo. Cene goriva su se, međutim, u drugoj polovini godine stabilizovale, što je doprinelo dobrom rezultatu.

Kompanija je lane uvela 35 novih linija, a maja prošle godine je potpisala nameru da se uključi u međunarodno udruženje avioprevoznika "Star alajens", u kome se nalaze i američki Junajted erlajnz i nemačka Lufthanza.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 24.03.2007. 13:42:19 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
forza ferari je napisao:
Ако буде урађен десети део, ма педесети део овога у Будви ја се обавезујем да летујем доле доживотно : )


nemoj 2x da kazhesh. chuo sam da se budva neverovatno mnogo izgradila od kako sam poslednji put bio dole /2000./ a tek sada im predstoji pravi gradjevinski bum, od kako su rusi pocheli da ulazhu u nekretnine i qpuju sve zhivo po crnoj gori.

uzgred, shta mislite o ovoj vesti? hocje li zastava da ubije dachiju ovom dizel floridom?

b92.net je napisao:
Konačno domaći dizelaš

Ako zaista ostvari obećanje, koje su na susretu s novinarima, 22. marta, uoči otvaranja 45. auto salona u Beogradu, izgovorili predstavnici Grupe Zastava vozila, početkom leta našem tržištu bi mogao da bude ponuđen najjeftiniji automobil s dizel motorom - uz to još i iz domaće proizvodnje.

Pod kupolom hale 1 Beogradskog sajma, naime, debituje, kako Zastava tvrdi, proizvodna verzija Floride In sa modernim Euro 4 propisma prilagođenim dizel motorom. To je pogonski agregat koji proizvodi francuski PCM (Peugeot Citropen Moteurs), iz grupacije PSA. Četvorocilindraš s turbo punjačem i coomon railom u sistemu direktnog ubrizgavanja zajednički su razvijali i proizvode PSA i Fordova divizija u Evroipi. Osim u modele ove dve marke (Citroene C1, C2, C3, Peugote 107, 1007, 206, 207, Fordove Fieste i Fusione), ugrađuje se još i u dosadašnju Mazdu2 i u Toyotin Aygo (u potonjem, Citroenu C1 i Peugeotu 107 ima snagu «prigušenu» na 54 «konja»).

Zavisno od vozila u koji se ugrađuje, nosi oznake 1.4 HDi, odnosno 1.4 TDCi. Radna zapremina mu je 1.398 kubnih centimetara, snaga 50 kW (68/70 KS, razlike su u standardima u kojima se kilovati preračunavaju), maksimalan obrtni momenat od 160 Nm pri 2.000 obrtaja u minutu.

Osim što ima «zelene» izduvne gasove, ovaj agregat se odlikuje i mirnim, kultivisanim radom, prilično je tih i ekonomičan. Po nepotvrđenim Zastavinim merenjima, pri brzini od 90 km/h troši 3,15 litara euro dizela na 100 km, po testu jedne domaće specijalizovane revije prosečna potrošnja u mešovitom ciklusu (grad, otvoren put sa usponima i auto put) u proseku je 5,3 litra. Citroen, recimo, tvrdi da isti agregat ugrađen u njegov model C3 prosečno troši 4,2 litra. Kako god da se «kalkuliše», ovaj dizelaš je neuporedivo ekonomičniji od svakog uporedivog benzinca, pogotovu od agregata koji pokreću aktuelene Floridine verzije.

Da bi mogla da «nosi» novi agregat, koji je, uzgred, zbog primene lakih materijala (pre svih, aluminjuma), upola manje mase od tradicionalnih «naftaša» iste snage napravljenih po starim tehnologijama, Florida TDC je pretrpela brojne, golom oku nevidljive izmene. Recimo, promenjeno je (pojačano) oslanjanje motora.

Uz to, automobil je dobio moderniju «elektriku» na člijem su usavršavanju pomagali stručnjaci Mašinskog fakulteta iz Kragujevca. Poput modernih evropskih automobila, prvi domaći «naftaš» ima elektronsku komandu «gasa», a ne mehaničku (sa sajlom) kao aktuelne verzije. Zastava tvrdi da je cela električna «mreža» bila na modernizaciji.

Osim motora, u Floridi TDC francuskog porekla je i petostepni ručni menjač, a iz inostranstva su stigli kodirani ključ (sa «čipom») za elektronsku blokadu motora (isporučilac je poznati Delphi) i novi glavni instrumenti (pokazivač nivoa goriva, brzinomer, obrtomer, pokazivač temperature, digitalni «merač» pređenih kilometara i signalne lampice – sve u jednoj konzoli), koji će do daljeg isporučivati jedna firma iz Koreje.

Kao i u aktuelnim Floridama, u TDC verziji će uz doplatu još moći da se dobiju klima uređaj, servo asistencija u upravljačkom mehanizmu, centralno zaključavanje itd.

Na spoljašnjosti i u enterijeru ovih već 27 godina starih automobila (serijska proizvodnja počela 2. oktobra 1988-me) nema izmena, ali ni u oslanjanju i kočnom sistemu.

Florida TDC ima iste dimenzije kao i «obična»: dugačka je 4.034, široka 1.658, visoka 1.428 mm, međuosovinsko rastojanje je 2.500 mm, prtljažnik ima zapreminu do 410 do 1.280 litara.

Flortda s naftašem (istim, dakle 1.4 HDi, ali tada u Euro 3 verziji) debitovala je kao prototip – pre dve godine na istom mestu, na salonu automobila u Beogradu. Od kraja juna bi, tvrde predstavnici Zastave, trebalo da počne serijska proizvodnja. Cena zbog toga još nije sasvim definisana: poslednja zvanično saopoštena «7.200-7.300 evra, bez PDV-a». To znači da sa dažbinama mogla da košta oko 8.500 evra.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 27.03.2007. 14:34:46 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
SRBIJA

Beta je napisao:
RTB:SINDIKAT DOBIJA KOPIJU UGOVORA?

Agencija za privatizaciju Srbije pozvala je predstavnike Sindikata RTB Bor da preuzmu kopiju Ugovora o prodaji te kompanije.

Agencija smatra da će uručivanje kupoprodajnog Ugovora otkloniti sve eventualne nedoumice i sumnje predstavnika sindikata i vratiti proces privatizacije jednog od najznačajnijih srpskih preduzeća u normalne tržišne i pravne okvire.

"Prvenstveni motiv Agencije za privatizaciju je zaštita interesa svih učesnika u prodaji RTB Bor - zaposlenih, kupca i države", navodi se u saopštenju.

Predstavnici Samostalnog sindikata RTB "Bor" odbili su krajem prošle nedelje da dodju u Agenciji za privatizaciju na sastanak, na kojem je trebalo da im bude predočen Ugovor o prodaji tog kombinata na srpskom jeziku.

Samostalni sindikat RTB-a je tada zatražio uvid i u nacrt i u potpisani kupoprodajni ugovor zbog sumnje da je u dokumentima bilo značajnih promena koje idu na štetu RTB-a i zaposlenih, Agenciji je dat rok od sedam dana da tražena dokumenta dostavi i najavljeno da će se razgovori tek nakon toga nastaviti.

Ministar privrede Predrag Bubalo kazao je prošle nedelje da će Sindikat moći da dobije Ugovor tek pošto "Kuprom" uplati 400 miliona dolara, za koliko je RTB Bor prodat toj rumunskoj kompaniji, a da do tada mogu da izvrše uvid samo u prostorijama Agencije za privatizaciju.

Drakulić: Bubalo priznao da RTB nije prodat po zakonu

Vlasnik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić kritikovao je ministra privrede Predraga Bubala, koji je priznao da Tenderska komisija i sindikati nisu bili upoznati sa tekstom ugovora o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor".

U otvorenom pismu Drakulić je izrazio čudjenje da i pored te izjave Bubalo i dalje tvrdi da "nema razloga da se sumnja u zakonitost postupka prodaje imovine RTB-a".

"Suština problema privatizacije RTB-a "odnos pojedinih ministara i njihovog okruženja sa investitorima, bankama i zainteresovanim stranama u procesu privatizacije borske kompanije", naveo je vlasnik "Ist pointta".

Drakulić, čija je firma bila drugoplasirana u tenderskoj prodaji RTB-a, istakao je da posle ovakve izjave ministra "zabrinjava" ćutanje privatizacionih savetnika iz renomiranih svetskih kuća.

Javno mišljenje savetnika u ispravnost i zakonitost prodaje RTB-a imalo bi veću težinu od izjava članova "tehničke vlade", ocenio je Drakulić, koji je zbog sumnji u privatizaciji RTB-a najavio tužbu protiv Srbije.


Beta, Tanjug je napisao:
NIS I EPS ULAŽU MILIONE U EKOLOGIJU

NIS ulaže 180 miliona evra u ekologiju i rafinerije, a EPS u ekologiju 60 miliona evra.

Naftna industrija Srbije (NIS) planira da ove godine uloži 180 miliona evra u obnovu rafinerija, zaštitu životne sredine i širenje maloprodajne mreže, izjavio je danas zamenik izvršnog direktora NIS Petrola Dragan Vučar.

Na konferenciji za novinare, na Sajmu automobila u Beogradu, Vučar je precizirao da će najveći deo ukupnih investicija u iznosu od 136 miliona evra biti uložen u rafinerije Pančevo i Novi Sad, u koje nije ulagano od 1985. godine.

Predstavljajući plan investicija do 2009. godine, on je kazao da će deo novca obezbediti NIS, deo će biti finansiran iz dugoročnih kredita, dok će ostatak biti obezbeđen iz kratkoročnih zajmova koji bi trebalo da "premoste period do privatizacije te kompanije".

Vučar je kazao da su u toku pripreme projektno-tehničke i tenderske dokumentacije, a da se ulaganja tek očekuju tokom godine.

Ukupne investicije u naredne tri godine u modernizaciju postrojenja i zaštitu zivotne sredine u dve rafinerije NIS Petrola trebalo bi da dostignu oko 400 miliona evra, rekao je on.

Pomoćnik direktora NIS Petrola Nikola Garić objasnio je da su ulaganja u rafinerije neophodna da bi u Srbiji opstala rafinerijska prerada i da bi se postigla konkurentnost sa zemljama u regionu.

U Rafineriju nafte Pančevo ove godine biće uložen 101 milion evra, od čega 50 miliona u zaštitu životne sredine, 15 miliona u zamenu dotrajale opreme, a ostatak u tehnološki razvoj, kazao je on.

Kako je naveo, od 141 rezervoara u toj rafineriji, ekološke zahteve zadovoljava 68, do marta ove godine biće obnovljen još 21, dok je za iduću godinu planirana modernizacija još 23 rezervoara.

Garić je kazao i da će u Rafineriju nafte Novi Sad biti investirano 35 miliona evra, od čega najviše u životnu sredinu i izgradnju novih postrojenja.

Kada rekonstrukcija bude završena 2009. godine, NIS-ove rafinerije moći će da proizvode naftne derivate po tadašnjim evropskim standardima, a emisije olova, sumpora i benzena biće znatno smanjene, rekao je on.

Proizvodnja dizela i benzina trebalo bi da u obe rafinerije bude povećana sa 4,5 na 5,7 miliona tona godišnje.

Vučar je kazao i da se u ovoj godini planira izgradnja 10 novih pumpi i obnova 173 benzinske stanice i istakao da će na 84 biti ugrađene instalacije za tečni naftni gas.

Smanjenje emisije štetnih čestica

Elektroprivreda Srbije planira da 2007. godine u ekološke projekte uloži 60 miliona evra, rečeno je u toj kompaniji.

Ekološki projekti podrazumevaju rekonstrukciju ili zamenu elektrofiltera u blokovima termoelektrana, mere za smanjenje emisije štetnih čestica, odsumporavanje dimnih gasova, kao i rekonstrukciju sistema za transport i odlaganje pepela i šljake.

U EPS-u ističu da je uvođenje novih mera za smanjenje emisije štetnih materija iz termoelektrana neophodno u procesu usaglašavanja rada energetskih postrojenja sa regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine.

Mere zaštite životne sredine sagledane su u okviru Plana poslovanja kompanije od 2007. do 2012. godine, a usaglašene su sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom, obavezama iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i zahtevima Nacionalnog akcionog plana zaštite životne sredine.


B92, FoNet je napisao:
PARIVODIĆ: HRVATSKA DA OBORI CARINE

Beograd -- Parivodić: Ne očekujem nikakve reakcije hrvatske države na akcioni plan Vlade Srbije o sprovođenju CEFTA sporazuma.

"Hrvatska ima niže carine na cigarete iz Evropske unije nego na one iz zemalja CEFTA sporazuma, a mi smo već u CEFTI, a oni još nisu u EU", objasnio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić novinarima u Privrednoj komori Srbije posle dodele nagrade "Probiznis lider".

Parivodić je izjavio da bi bilo logično da Hrvatska "obori carine na cigarete iz zemalja CEFTA sporazuma, makar na nivo carina koji imaju na uvoz tog proizvoda iz zemalja Evropske unije".

Akcionim planom za sprovođenje dela sporazuma CEFTA o proizvodnji i prometu duvana, kako je ocenio Parivodić, vlada je našla produktivan kompromis sa sva četiri proizvođača cigareta u Srbiji, kojim će se povećati kvalitet i proizvodnja u toj oblasti.

Vlasnici tih fabrika duvana kažu da ih takav plan ohrabruje da nastave da investiraju u Srbiju. Akcioni plan, koji bi trebalo da počne da se primenjuje prvog januara sledeće godine, ima za cilj da svi domaći proizvođači duvana imaju iste uslove.

"Uredba o privremenom finasiranju koja je sada na snazi biće proširena stavkama koje su potrebne da to finansiranje traje do kraja juna i mi ćemo u četvrtak usvojiti tu uredbu", istakao je on.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da se promeni zakon koji reguliše tu oblast.

"Skupština trenutno ne funkcioniše i nema formirane organe, koji su potrebni da bi se promenio taj zakon. Bilo bi najbolje kada bi mogao da se promeni zakon, ali pošto to nije moguće, mi radimo ono što možemo", zaključio je Parivodić.


Tanjug je napisao:
NOVA PROCENA KAPITALA ZA "PUTNIK"

Beograd -- Udruženje manjinskih akcionara "Putnika" traži od državnih organa da prihvate procenu kapitala stručnog tima UMA Srbije.

Tim povodom mali akcionari deoničarskog društva "Putnik" najavili su za 27. mart konferenciju za novinare na kojoj će, pored ostalih, govoriti predstavnici Udruženja manjinskih akcionara (UMA) Srbije, "Putnika" i sindikalnih organizacija u tom preduzeću.

Posle raskida kupoprodajnog ugovora sa biznismenom iz Amerike Srbom Ilićem, 70 odsto kapitala akcionarskog društva "Putnik" vraćeno je Akcijskom fondu na dalje upravljanje i određen je zastupnik kapitala.

Udruženje manjinskih akcionara je preduzelo aktivnosti kako bi zaštitilo svoje interese u akcionarskom društvu.

Aciona očekuje pozitivan stav Ministarstva privrede

Kiparska kompanija "Aciona" izrazila očekivanje da će Ministarstvo privrede Srbije sutra pozitivno oceniti ponudu za preuzimanje turističkog društva "Putnik", naglašavajući "svoju ozbiljnost u namerama za preuzimanje".

U Ponudi za preuzimanje po ceni od 3.600 dinara po akciji, koju je odobrila Komisija za hartije od vrednosti, ponudili smo cenu po akciji koja je za više od 50 odsto veća od tromesečne prosečne ponderisane cene na berzi, navodi se u saopštenju kiparske firme.

U tekstu ponude, kako se ističe, Aciona je izrazila i spremnost da izmiri dospele obaveze "Putnika" i da u revitalizaciju turističkih kapaciteta investira oko 20 miliona evra, iako je na to "ni na koji način nije obavezao" Zakon o preuzimanju.

Kompanija Aciona, čiji je osnivač i većinski vlasnik moskovska kompanija Metropol, podseća da je za 85 odsto akcija turističkog društva "Putnik" spremna da plati 28,3 miliona evra.

Ukupna ponuda, sa obavezom izmirenja dospelih obaveza koje iznose nešto ispod 10 miliona evra, isplatom zarada zaposlenima, kao i sa namerom investiranja 20 miliona evra u revitalizaciju, iznosi oko 60 miliona evra.

Ponuda Acione za preuzimanje je, u slučaju nepojavljivanja konkurentske ponude, na snazi do 2. aprila, a većinski vlasnik akcija je Akcijski fond Republike Srbije.


Tanjug je napisao:
LICITACIJA DELA IMOVINE RTB BOR

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za učešće na licitaciji dela imovine "Rudnika bakra Bor" u restrukturiranju.

Rok za podnošenje prijava potencijalnih kupaca je 17. april, a javno nadmetanje biće održano 24. aprila 2007, navedeno je u pozivu objavljenom u listu "Politika".

Na prodaju se nude imovina u viđenom stanju Fabrike za proizvodnju fotohemikalije i autokozmetike, Fabrika armatura, Fabrika za konfekciniranje filmova, Fabrika odlivaka u Žagubici, Fabrika soli, metala i galvanskih proizvoda i deo imovine preduzeća Istražni radovi i Dijamantske krune.

Početna cena Fabrike armature biće 1,517 miliona dolara, dok će Fabrika odlivaka Žagubica startovati sa 1,140 miliona dolara. Cenu koja je veća od milion dolara, potencijalni kupac moraće da prihvati i za Istražne radove i Dijamantske krune, jer će početna cena na nadmetanju za to preduzeće biti 1,267 miliona dolara.

Početna cena za Fabriku konfekcioniranja filmova biće 306,3 hiljade dolara, dok je početna licitaciona cena za Fabriku soli, metala i galvanskih proizvoda 591,07 hiljada dolara.

Najnižu cenu od ponuđenih preduzeća na nadmetanju imaće imovina Fabrike za fotohemikalije i autokozmetike - 14,4 hiljade dolara.

Prodajna dokumentacija zainteresovanim kupcima biće dostupna od sutra, a njena cena će, kako je navedeno u pozivu, biti 40.000 dinara bez uračunatog PDV-a.


Beta je napisao:
OTKUP OSTATKA AKCIJA PANONSKE BANKE

Italijanska banka Inteza Sanpaolo objavila je ponudu za preuzimanje preostalih 12,61% akcija Panonske banke iz Novog Sada.

Ponuđena je cena od 14.024 dinara (178 evra) za jednu akciju.

Kako se navodi na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti, ponuda će biti otvorena do 12. aprila, a Inteza Sanpaolo će za 99.045 akcija Panonske banke morati da izdvoji 1,39 milijardi dinara (17,6 milona evra).

Ponuđač je prema Ugovoru o kupovini akcija Panonske banke, potpisanom 28. jula 2006. godine sa Republikom Srbijom, imao obavezu da otkupi akcije od manjinskih akcionara po istoj ceni koju je dobila država.

Većinski paket akcija u Panonskoj banci za 122 miliona evra prošlog leta je kupila italijanska banka Sanpaolo, koja se krajem prošle godine spojila sa bankom Inteza.


Beta je napisao:
POMOĆ PREDUZETNICIMA IZ KRUŠEVCA

Kruševac -- Opština Kruševac i nemačka nevladina organizacija "Help" dodeliće donacije od po 1.200 evra za 50 projekata malog biznisa.

Novac je namenjen interno raseljenim licima ili socijalno ugroženom lokalnom stanovništvu koji pokreću neki biznis.

Koordinatorka kruševačke Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Dragana Stepanović rekla je agenciji Beta da je opština obezbedila novac za 15, dok će 35 donacija finansirati Evropska agencija za rekonstrukciju, preko nevladine organizacije "Help".

Program donacija biće predstavljen u petak, 30. marta, a tada će biti saopšteni i uslovi potrebni za dobijanje pomoći.

Stepanovićeva je navela da su ciljna grupa socijalno ugožena domaćinstva bez finansijskih sredstava i pristupa mikro kreditima, a koja imaju profitabilne poslovne ideje.

"Program je usmeren ka poboljšanju kvaliteta života pomenutih grupa stanovništva, smanjenju stope nezaposlenosti, stvaranju pozitivnog okruženja za razvoj preduzetništva, a pomoć će isključivo biti dodeljivana kroz opremu i materijal", objasnila je ona.


Beta je napisao:
"JELEN DO" ULAŽE U NOVU KREČNU PEĆ

Beograd -- "Jelen Do" iz Jelen Dola planira da ove godine u izgradnju nove krečne peći uloži 7,5 miliona € kapaciteta 350 tona na dan.

Preduzeće za proizvodnju kreča i kamena "Jelen Do" je saopštilo da je za proširenje i unapređenje eksploatacionog polja na oba kamenoloma planirano ulaganje od 450.000 evra, dok će se za planirano uključenje na sistem vodosnabdevanja "Rzav" uložiti 40.000 evra, a za obnavljanje mehanizacije 485.000 evra.

U ovoj godini planiran je rast obima proizvodnje i prodaje kreča i kamena za osam odsto.

Prošle godine ukupan prihod tog preduzeća bio je 10,6 miliona evra, što je za 37 odsto više nego 2005. godine, dok je neto dobit bila preko 960.000 evra.

Ulaganje u 2006. godini bilo je 1,6 miliona evra, a iskorišćeno je, između ostalog i za uvođenje gasovoda, obnovu mehanizacije, rekonstrukciju primarne prerade.


B92 je napisao:
REGIONALNE BERZE NA B92

Na sekciji Berza na ekonomskom portalu BIZ detaljan prikaz rezultata trgovanja na Ljubljanskoj, Sarajevskoj, Banjalučkoj i Skopskoj berzi

B92 je podatke pripremio u saradnji sa poznatim svetskim provajderom poslovnih informacija Tenfor.

Napravljena je i baza podataka sa kretanjem cena akcija svih kompanija na ovim tržištima godinu dana unazad. Podaci su dostupni na kraju trgovanja svakog dana.

Omogućen je prikaz hartija od vrednosti po nekoliko kriterijuma, kao što su cena, obim trgovanja ili promet, od najveće ka najnižoj vrednosti.

U pripremi je i prikazivanje rezultata trgovanja i sa ostalih berzi u regionu.

Partner B92 u ovom projektu, Tenfor, omogućio je na svom sajtu Quotestation zainteresovanim investitorima da se pretplate i na podatke o trgovanju na berzama u regionu u realnom vremenu.


Politika.co.yu, ac-broker.co.yu je napisao:
„POLITIKA” NA BERZI 2. APRILA

Beograd -- Deset godina od početka vlasničke transformacije akcije Politike premijerno će se pojaviti u prometu na Beogradskoj berzi 2. aprila

Shodno juče kasno po podne objavljenoj Odluci direktora Berze Gordane Dostanić, akcije će se, kao i svih ostalih emitenata, naći na nezvaničnom, vanberzanskom tržištu, a trgovaće se metodom preovlađujuće cene, što znači da se transakcije zaključuju po ceni koja preovlađuje u ponudi i tražnji na dan trgovanja.

Prema pravilima berze, indikativna cena na prvom trgovanju može se promeniti u rasponu od minus 20 do plus 300 odsto, da bi se na svakom narednom trgovanju zona fluktuacije smanjila na plus – minus 20 procenata u odnosu na preovlađujuću cenu od prethodnog dana.

Politika AD je, prema podacima iz Odluke direktora berze, emitovala ukupno 3.578.844 akcije, čija je nominalna vrednost 600, a knjigovodstvena 648 dinara, a to je ujedno i početna.

Prospekt i podaci o akcijama biće objavljeni na sajtu Beogradske berze u roku do dva dana od objavljivanja odluke o početku trgovanja.


Beta je napisao:
AKCIJE VOJVOĐANSKE BANKE NA BERZI

Beograd -- Trgovanje akcijama Vojvođanske banke na Beogradskoj berzi počeće sutra po početnoj ceni od 16.308 dinara.

Na vanberzansko tržište biće uključeno ukupno 481.790 akcija, a trgovanje će biti obavljeno po metodu preovlađujuće cene, navodi se na sajtu Berze.

Nacionalna banka Grčke kupila je 12. septembra 2006. godine 99,43 odsto akcija Vojvođanske banke za 385 miliona evra.


Tanjug je napisao:
KOMUNALIJE U BEOGRADU NAJSKUPLJE

Beograd -- U februaru su cene komunalno-stambenih usluga u Srbiji povećane u proseku 7,1 odsto.

Njihov rast jedino je u Beogradu bio iznad dozvoljenih okvira, navedeno je na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i usluga.

Na ukupni porast cena komunalija najviše je uticalo poskupljenje vode za 3,8 odsto, otpadne vode za 2,5, iznošenja smeća za 4,6 i centralnog grejanja za 11,7 odsto.

Značajan februarski rast ovih cena posledica je, kako se navodi, pre svega, prvog povećanja cena komunalija u Beogradu od decembra 2005. godine.

Tako su cene vode i odvedene otpadne vode u Beogradu povećane za po 9,3 odsto, iznošenja smeća za 9,2, a centralnog grejanja za 25 odsto. Povećanja cene centralnog grejanja u Kragujevcu i vode u Pančevu su u okviru dozvoljenih, kao i sniženje cene centralnog grejanja u Valjevu.


Beta je napisao:
PROSPEKT ZA PRIVATIZACIJU JUGOMARKE

Beograd -- Agencija za privatizaciju objavila je prospekt za pokretanje privatizacije u beogradskoj firmi Jugomarka.

Vrednost imovine te firme procenjena je na 59,3 miliona dinara (750.810 evra). Društveno preduzeće za promet i proizvodnju poštanskih maraka i informatičko-izdavačku delatnost Jugomarka iz Beograda ponudiće na prodaju 70 odsto kapitala i objekte površine 118 kvadratnih metara, navodi se na sajtu Agencije.

Stalna imovina Jugomarke iznosi 15,1 milion dinara, a obrtna 44,2 miliona dinara, pri čemu su ukupne obaveze oko 7,8 miliona dinara, od čega su dugoročne 32.000 dinara.

Osim osnovne delatnosti, proizvodnje i prometa poštanskih maraka, preduzeće se bavi i spoljnom i unutrašnjom trgovinom, a zapošljava 35 radnika.

To preduzeće je na kraju 2006. nadmašilo poslovnim prihodima rashode, odnosno godinu zaključilo sa prihodima od 87,3 miliona dinara i poslovnim rashodima od 86,4 miliona dinara. Raspolaže i voznim parkom, savremenom kompjuterskom opremom i kancelarijskim nameštajem.


Beta je napisao:
GRCI ULAŽU ŠEST MILIONA EVRA

Beograd -- "Eko Ju" i grčki lanac restorana "Olimpik plaza" uložiće 2007. oko šest miliona evra u izgradnju tri zajednička objekta u Srbiji.

Generalni direktor naftne kompanija "Eko Ju" Vasilis Panagopulos (Vassilis Panagopoulos) kazao je da će se dva kompleksa graditi na obe strane autoputa Beograd-Niš kod Ćuprije, dok će jedan biti kod Vrčina.

Time će broj zajedničkih objekata te dve kompanije u Srbiji biti povećan na četiri, kazao je on, dodajući da je jedan već otvoren prošle godine kod Sopota.

Panagopulos je za ovu godinu najavio i otvaranje 15 novih pumpi kompanije "Eko Ju", koja je deo grčke grupe "Helenik petroleum" (Hellenic Petroleum).


Tanjug je napisao:
"LOR" OTVARA FABRIKU U B. TOPOLI

Bačka Topola -- "Lor" će u B. Topoli otvoriti fabriku za proizvodnju vozila za transport putničkih automobila, koje će izvoziti na rusko tržište

Francuska kompanija "Lor" (Lohr), svetski lider u proizvodnji vozila za transport putničkih automobila, koji u svetskoj proizvodnji tih transportera učestvuje sa 70 odsto, zaposliće 220 radnika.

Proizvodnja novog preduzeća "Lor-srb" u renoviranim i savremeno opremljenim halama bivše građevinske firme "Prvi maj" startovaće već početkom maja.

Predviđen kapacitet proizvodnje je 480 transportera godišnje, a celokupna proizvodnja, vredna oko 20 miliona evra, biće izvezena na rusko tržište.

Namera te kompanije je da razvije kooperantsku mrežu za potrebe proizvodnje transportera za putničke automobile, ali i da proširi tu proizvodnju.


Tanjug je napisao:
VELIKI PRIHOD OD IGARA NA SREĆU

Beograd -- Srbija je u protekle dve godine od igara na sreću ostvarila prihod od oko 110 miliona evra, odnosno oko 8,6 milijardi dinara.

Samo od početka godine do 20. marta prihodi od igara na sreću bili su nešto više od 1,1 milijarde dinara, dok su pre početka primene Zakona o igrama na sreću u 2004. godini prihodi za celu godinu bili 777.272.000 dinara, kažu u Upravi za igre na sreću.

U protekle dve godine od takozvanih posebnih igara na sreću ostvaren je prihod od oko 4,9 milijardi dinara - od igara na automatima prihod je bio 1,26 milijardi dinara, od kladionica 1,79 milijardi, od naknada za dozvolu koje su dodeljene igračnicama, odnosno kazinima 1,76 milijardi, i od nagradnih igara u robi i uslugama oko 138,8 miliona dinara.

Kako navode u Upravi, u Srbiji trenutno legalno radi 78 priređivača igara na sreću na automatima, koji poseduju 15.446 automata, 34 priređivača igara u kladionicama sa 1.728 uplatno-isplatnih mesta.

Dozvolu za otvaranje dobio je "Grand kazino" koji najkasnije do 30. juna treba da bude otvoren u hotelu "Jugoslavija" i "Hit internacional" kazino koji bi prema ugovoru trebalo da počne sa radom tokom 2008. godine.

Vrednost ukupne investicije za "Grand kazino" iznosi 60 miliona evra, a većinsko vlasništvo od 51 odsto imaće "Kazino Austrija", koji je platio 18 miliona dolara za desetogodišnju licencu. Kazino će se prostirati na 5.500 kvadratnih metara i imaće 25 stolova za rulet, poker i slične igre i 250 automata.

Prema Zakonu o igrama na sreću, vlada može dati najviše deset dozvola za otvaranje kazina, a dozvola se daje na deset godina. Može je dobiti pravno lice koje ima osnovni kapital od najmanje milion evra, a osnivač ne sme biti osuđivan u periodu od pet godina unazad.

Radi osiguranja isplate dobitaka igračima, kazina moraju imati u banci depozit od najmanje 300.000 evra ili posedovati bankarsku garanciju na taj iznos. Takođe, onaj ko konkuriše na tender za dodelu licence za kazina, mora imati najmanje 500.000 evra depozita.

Za priređivanje igara na sreću na automatima osnovni kapital ne može biti manji od 150.000 evra, a priređivač za odobrenje za rad plaća 180 evra godišnje po automatu. On mora imati najmanje sto automata, koji mogu biti i zakupljeni, a dozvola se izdaje na tri godine.

Za otvaranje kladionica osnovni kapital, takođe, ne može biti manji od 150.000 evra, a vlasnik zatim plaća naknade za odobrenje i priređivanje igre od 600 evra mesečno.

Predviđeno je da za dobijanje licence kladionica mora imati minimum trideset uplatnih mesta kako bi se ukrupnjavanjem priređivača lakše vršila njihova kontrola.

Od ukupno ostvarenih prihoda od igara na sreću 60 odsto odlazi u budžet Srbije, a deo od 40 odsto koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije i drugih organizacija koje sprovode programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.


Beta je napisao:
IMLEK ĆE INVESTIRATI 23 MILIONA EUR

Imlek će do kraja 2007 investirati u proizvodnju oko 23 mil. evra, izjavio je generalni direktor te kompanije Petros Gemintiz

Gemintiz je kazao da je u 2006. investirano preko 15 miliona evra, najviše u proizvodnju, ali i u transport i distribuciju proizvoda i dodao da je veliki uspeh kompanije i dobijanje "hasap" (HACCP) sertifikata, koji omogućava izvoz na strana tržišta. "Imlek dnevno preradi više od 700 litara mleka, a do kraja godine u planu je da se taj broj poveća na 800 litara", kazao je Gemintiz.

"Cilj kompanije je da se za tri godine dnevno prerađuje milion litara mleka, a realno je očekivati da taj plan ispunimo i do kraja 2008. godine", izjavio je Gemintiz.

Prema njegovim rečima Imlek planira i regionalni razvoj na tržištima Makedonije, Bosne i Hrvatske, a postoje ambicije i da se izvozi u Evropsku uniju.

"Izvoz u Uniju može se očekivati sledeće godine, a do tada je bitno da izgradimo brendove, kako bismo izdržali konkurenciju na tom tržistu i zadržali lidersku poziciju u regionu", dodao je on.

Sa restruktuiranjem mlečne industrije, restruktuira se i stočarstvo u Srbiji, kazao je direktor Imleka i dodao da trenutno ima veliki broj malih i lokalnih mlekara, koje imaju svoje mesto na tržistu, ali ne mogu da obezbede dalji razvoj u skladu sa savremenim zahtevima industrije.

Imlek je u protekle tri godine uložio 30 miliona evra u unapredjenje kvaliteta i obima proizvodnje. Ulaganja su počela investiranjem u farme, a nastavljena su ulaganjem u proces sakupljanja mleka i ulaganjima u proizvode.

Imlek pokriva 40 odsto ukupne proizvodnje mleka u Srbiji, a godišnji promet kompanije iznosi 130 miliona evra.

U prvom kvartalu godine Imlek je plasirao na tržište čokoladno mleko u novoj ambalaži, novi jogurt sa ukusom maline i svežim mlekom sa 1,6 odsto mlečne masti i proizvod "Viva Imuno".


Beta je napisao:
JEFTINIJE SKIJANJE NA KOPAONIKU

Cene za prolećno skijanje na Kopaoniku su niže i do 60 odsto, saopštilo je preduzeće Skijališta Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, u tom ski-centru, sa 12 žičara i ski liftova, do 27. aprila dnevne ski-karte za odrasle koštaće 900 dinara, za dva dana 1.500 dinara, trodnevna 2.200 dinara i četvorodnevna 2.800 dinara.

Od 28. aprila do 6. maja, ski karta za odrasle na dan koštaće 800 dinara, dvodnevna 1.300 dinara, trodnevna 2.000 dinara i četvorodnevna 2.600 dinara.

Sedmodnevne cene ski karata za oba perioda u sezoni kreću se od 2.900 do 4.400 dinara, a na sve ski karte plaća se depozit od 400 dinara.


Beta je napisao:
LICITACIJA ZA IMOVINU SARTIDA

Licitacije za prodaju stečajne mase preduzeća "Sartid" iz Smedereva zakazane su za narednu sedmicu.

Danas će na licitaciji biti ponuđen restoran "Plaža" sa pratećim objektima u smederevskom pdmaralištu "Jugovo". Kupac će steći i pravo na korišćenje parcele od 1,26 hektara. Predviđena je početna cena od 23,3 miliona dinara.

Licitiraće se i pravo korišćenja zemljišta, šuma i oranica ukupne površine 2,3 hektara. Početna cena je 15,3 miliona dinara.

U četvrtak, 29. marta, na licitaciji će biti flos na odmaralištu "Jugovo", sa bazenom i mostom. Početna cena je 500.000 dinara.

Prodaja stečajne mase vinarije "Godomin" zakazana je za utorak, 27. mart. Na licitaciji će biti ponuđene 54 parcele ukupne površine 192 hektara. Početna cena je 48 miliona.



REGION

Vijesti je napisao:
PACOVI BUŠE HE "PIVA"

Plužine -- Kablove i instalaciju unutar crnogorske brane Pive, jedne od najvećih u Evropi, pojeli su pacovi.

Hodnici i kanali unutar betonske grdosije od 220 metara, služe za spuštanje radnika u mašinsku halu ispod utrobe kanjona, kada snežni nameti i nasipi blokiraju saobraćaj.

Taj put kojim radnici prođu jedan od veterana opisuje kao "užas".

„Kada ugledate pacova veličine manjeg psa, od čijeg vam se izgleda digne svaka dlaka, najgore je što se ne zna ko će se kome skloniti s puta”, priča sagovornik, koji je kroz branu poslednji put, silom prilika, prošao pre dve godine.

Njegov sredovečni kolega svojevremeno je radio popis opreme i uređaja. Među 1.200 uređaja koji su instalirani tokom desetogodišnje spektakularne gradnje u srcu "divlje lepote" pre 30 godina je i 12 specijalnih seizmičkih antena, ostavljenih da u samome tonu mere i najmanje vibracije.

„Rade samo dva uređaja, kažu najprimitivnija, jer su pacovi pojeli i prekinuli kablove. To je sada gotovo nemoguće popraviti, a čisto sumnjam da će nam poći za rukom i da osvetlimo unutrašnjost brane. Tamo se pacovima broja ne zna, oni su iskopali na kilometre kanala. To je strava i užas”, kazao je on.

Više sagovornika "Vijesti" potvrdilo je horor priču iz pivske brane, ali zbog direktive iz vrha Elektroprivrede Crne Gore insistirali su da im se ne pominju imena, ali su, kako kažu, svi prošli kroz to "strašno iskustvo".

„Poslednji put kada smo sa malim sijalicama išli niz hodnike i peli se nazad, što u jednom pravcu traje po sat vremena, od cike pacova ledila se krv u žilama. Ljudima koji su penjući se uz stepenice imali bliski susret sa tim čudovištima, ispadale su sijalice iz ruku. To je gadluk kakav nisam video ni na filmu”, ispričao je mladić iz mašinske hale.

Niko od radnika nema ideju kako bi glodari mogli biti istrebljeni.

„Možda da dođu neki specijalci sa gas maskama i otrovima, da sve naprskaju, uključujući bezbrojne kanale koje su pacovi iskopali. Tek tada bismo mogli da postavimo nove instalacije i osvetlimo unutrašnjost brane”, zaključio je jedan od radnika HE "Piva".

Prilikom gradnje brane i postrojenja HE na Pivi, ugrađeno je preko 700.000 kubika betona, a lučna prepreka "drži" jezero dugo 45 kilometara, duboko od 80 do 220 metara, sa oko milijardu kubika vode.

HE "Piva" godišnje, prema crnogorskom cenovniku električne energije, donosi dobit od oko 39 miliona evra, dok će, kada Crna Gora bude u Evropskoj uniji, ta vršna struja na berzi u Lajpcigu vredeti i četvorostruko više.

"Piva", uprkos činjenici da je njena akumulacija potopila na desetine sela, grad Stare Plužine i hiljade privatnih imanja, prinudno iseljenom stanovništvu Novih Plužina ne plaća nikakvu rentu. : )


Vijesti je napisao:
KREĆE KONTEJNERSKI VOZ BEOGRAD-BAR

Bar -- Prvi kontejnerski voz Bar - Beograd - Bar polazi u utorak 27. marta u 14.30 časova iz Bara.

Železnice Crne Gore i Srbije potpisale su Memorandum o strateškoj poslovnoj saradnji, kojim se ova redovna linija uvodi dvaput nedeljno.

"Ovo je istorijski trenutak za Luku Bar i Crnu Goru. Blok voz je na osnovu ekonomskih pokazatelja najracionalniji za transport prvo kontejnera, a potom i ostalih, posebno masovnih roba", rekao je pomoćnik direktora barske luke Predrag Rajković.

Prema njegovim rečima, transportni troškovi će biti najmanje 25 odsto niži od kamionskog transporta, i agenti kontejnera već traže zakup vagona.

Prvi voz će imati 14 vagona u koje se može ukrcati jedan 40-stopni ili dva 20-stopna kontejnera. Cena za 20-stopni kontejner je 499, a za 40-stopni kontejner 599 evra.




SVET

Beta je napisao:
ČAVEZ UVODI KOLEKTIVNU SVOJINU?

Karakas -- Sveobuhvatne reforme Čavezove vlade ka socijalizmu uključiće stvaranje "kolektivne svojine".

Predsednik Venecuele Ugo Čavez je, naglašavajući da će saseći nastavak uticaja kapitalizma u Venecueli, dodao da vlada "brzo napreduje" sa konceptom "socijalne ili kolektivne svojine" koji će biti uključen u predstojeću ustavnu reformu.

Čavez nije ulazio u pojedinosti, ali je rekao da kolektivna svojina mora radnicima da bude od podjednake koristi. "Ona ne može da bude izvor zarade pojedincu ili maloj grupi ljudi."

Državni savetnici koji rade na novom ustavu smatraju da će se kolektivna svojina uglavnom odnositi na državna dobra, kao što su poljoprivredna imanja pod upravom radnika koji dele prihode.

Vlada Venecuele već je pomogla organizovanje i finansiranje hiljada kooperativa iako država nema puno vlasništvo nad nekretninama i infrastrukturi koju većina kooperativa koristi.

Čavez kaže da će država preuzeti kontrolu nad velikim farmama koje zahvataju više od 300.000 hektara i da će sirotinji podeliti zemlju "koja leži neobrađena," u okviru sveobuhvatne agrarne reforme.

Od kako je reforma počela pre pet godina, država je preraspodelila preko 1,9 milion hektara zemlje koja je klasifikovana kao "neobrađena" ili nije imala vlasničke papire datirane unazad do 1847. godine.

Kritičari kažu da reforma nije uspela da oživi poljoprivredu Venecule, koja ne proizvodi dovoljno hrane da zadovolji domaću potražnju.

Politički protivnici optužuju Čaveza, bliskog saveznika kubanskog predsednika Fidela Kastra, da vodi naftom bogatu Venecuelu ka komunuzmu kubanskog tipa, da postaje sve samovoljniji i opasno deli zemlju duž klasnih linija.

Pristalice kažu da je pod Čavezom demokratija u Venecueli zdravija nego ikad i pozdravljaju poteze predsednika da popravi životno stanje sirotinji.


Poslovni.hr je napisao:
PORŠE POVEĆAO UDEO U FOLKSVAGENU

Porše (Porsche) kupio dodatne deonice Folksvagena (Volkswagen) čime je njegov vlasnički udeo dosegao 30,9 odsto.

Najprofitabilniji svetski proizvođač automobila, Porše, kupio je novi paket od 3,6 odsto po ceni od 100,92 evra po deonici, a isti iznos nudi i za kupovinu preostalih deonica najvećeg evropskog proizvođača automobila, Folksvagena (VW).

Ovaj iznos je 14 odsto niži od tržišne vrednosti Folksvagenovih deonica zaključno sa prošlom nedeljom, što je minimum koji mora ponuditi. Tržišna kapitalizacija Folksvagena iznosi 42,7 milijardi evra.

Porše je, inače, najveći deoničar VW-a, i uskoro bi mogao da preuzme kontrolu u upravi kompanije nakon preliminarne odluke Evropskog suda pravde da nemačka vlada preterano štiti Folksvagen od preuzimanja. Pošto je VW zbog komplikovanog zakona pod kontrolom vlade Donje Saksonije, a sve su brojniji i jači pritisci krugova koji zahtevaju dopuštanje ulaska drugih investitora, domaći kapital u obliku Poršea će najverovatnije biti najpoželjniji.

Deonice Folksvagena su u današnjem trgovanju u Frankfurtu pale 1,3 odsto na 116,13 evra.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 06.04.2007. 15:29:30 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 25.01.2005. 14:24:11
Postovi: 547
Lokacija: Tamo gde treba
Godina: Dipl.
Smer: ME
Dje si Forzane? Pocinjem da se osecam neinformisano! Nemo` molim te... :D

_________________
Ljudi preziru one koji ne uspeju, a mrze one koji se uspnu iznad njih;navikni se na prezir, ako želis mir ili na mržnju ako pristaneš na borbu.
"Derviš i smrt"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.04.2007. 09:07:57 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
ajmo forza gdes nesto?

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.04.2007. 17:43:12 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
ЕВЕ! , )

SRBIJA

B92 je napisao:
“RAMPA” NA PORUDŽBINE VAN SRBIJE

Beograd -- Kupovina robe iz inostranstva preko interneta, što bi trebalo da bude sasvim obična stvar, u Srbiji je i dalje veoma zbunjujuća.

Tako ćete, pored robe koju ste kupili, najverovatnije platiti i poštarinu i carinu, PDV, špeditersku uslugu odnosno izradu carinske deklaracije, ležarinu, a verovatno i još po nešto...

Sve skupa ti troškovi su tako veliki da se ovakva kupovina uopšte ne isplati. Jednostavna stvar kao što je recimo kupovina nekoliko knjiga iz inostranstva preko interneta u Srbiji je potpuno neisplativa jer će troškovi najverovatnije višestruko premašiti vrednost samih knjiga koje biste naručili.

Iako ovo ne liči na toliko bitan problem Dejan Restak, direktor weba B92, kaže da je danas trgovina preko interneta najnormalnija stvar u svetu u kome živimo i da je zabrinjavajuće da se kod nas to ne razume. “Ono što je suštinski problem prilikom naručivanja on-line je količina dodatnih troškova koje čovek mora da plati prilikom svake porudžbine. Zabrinjavajuće je to što država uopšte ne razume da je njen osnovni prioritet trenutno da razvija i da stimuluše servise koji su na internetu da bi ljudi prvo počeli da koriste internet”, objašnjava Restak.

On kaže da se “onda kada se to omasovi možemo razmišljati o dodatnim porezima, taksama itd... U Srbiji je situacija takva da trenutno 90 odsto ljudi priznaje da nije nikada ništa naručivalo ili kupovalo preko interneta što je poražavajući podatak u 2007. godini”.

Veliki troškovi se javljaju pre svega jer je uredbom Vlade Srbije donetom juna 2006. godine iznos koji je predviđen za oslobađanje plaćanja carine i ostalih uvoznih dažbina za robu koja stiže poštom smanjen sa sto evra na 20. To je učinjeno zbog zloupotreba prilikom kupovine robe putem kataloga od kompanije Nekerman.

Međutim čak i roba vrednosti do 20 evra nije u svim slučajevima oslobođena carine niti ostalih dažbina, kaže Nataša Igić, šef carinske ispostave u Beogradu i dodaje da je „određeno da se poštanske pošiljke vrednosti do 20 evra oslobađaju plaćanja svih uvoznih dažbina ukoliko pošiljku iz inostranstva šalje fizičko lice fizičkom licu u zemlji”. “Ukoliko je pošiljalac pošiljke iz inostranstva pravno lice, vrednosnog limita za oslobađanje od plaćanja dažbina nema, nego se na vrednost robe, koja može biti i tri evra, obračunavaju i naplaćaju uvozne dažbine. Kod uvoza prosvetnog, kulturnog i naučnog materijala ne obračunava se carina, dakle pošiljke su oslobođene carine ali nisu oslobođene PDV-a”, objašnjava Igić.

Imajući u vidu da prema našem zakonu i poštarina ulazi u carinsku osnovicu gotovo je nemoguće da ne prekoračite tih dvadeset evra i da ne platite carinu ako naručite bilo kakvu sitnicu. Tu je još i PDV, ali ni tu troškovima nije kraj.

U poslednje vreme pojavile su se i kurirske službe koje obavljaju špediterske usluge, koje inače obična pošta ne naplaćuje. Aleksandar Bajkić iz predstavništva UPS-a na beogradskom aerodromu kaže da o tome odlučuje sam pošiljalac.

“Kada se koriste kurirske kompanije, a o njihovom korišćenju isključivo odlučuje pošiljalac jer može da ima povoljnije tarife, i kada pošiljka stigne na aerodrom Beograd javlja se problem carinjena. Špediterska usluga je faktički izrada carinske dokumentacije ukoliko primalac robe nije u stanju da sam završi taj proces jer ne poznaje zakon ili ne poznaje carinsku tarifu”, naglašava Bajkić.

„Zato postoje špediteri koji se time bave i koji posreduju između carine i uvoznika, a uvoznik je svako ko dobije pošiljku iz inostranstva, bez obzira da li je pravno ili fizičko lice i bez obzira na vrstu robe koju dobija”, kaže on. Ove usluge mogu biti i nekoliko hiljada dinara. Teoretski građanin može to i sam da obavi, ali propisi su tako komplikovani da su šanse za uspeh minimalne. Sveukupno troškovi su tako veliki da se naručivanje robe iz inostranstva najčešće ne isplati.


Beta je napisao:
VLADA PODRŽAVA PREUZIMANJE PUTNIKA

Beograd -- Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije podržava privatizaciju turističkog preduzeća "Putnik" kroz postupak preuzimanja

U saopštenju se navodi da će taj postupak omogućiti privatizaciju u skladu sa zakonom, odnosno da se na "transparentan način kroz konkurentsko nadmetanje daju ponude za kupovinu tog preduzeća".

Ministarstvo očekuje da će "Putnik" biti prodat strateškom partneru, čiji će cilj biti da se "jedan od najpoznatijih i najstarijih srpskih brendova u turizmu vrati kao lider kako na domaće, tako i na međunarodno tržište".

"Verujemo da se neće ponoviti greška iz prethodne privatizacije zbog čega je kompanija izgubila nekoliko godina svog razvoja i da će svi učesnici u postupku privatizacije kroz preuzimanje biti svesni svoje odgovornosti i raditi u interesu srpske privrede i domaćeg turizma", navodi se.

Ministarstvo ističe da je privatizacija "Putnika" od strateškog značaja za razvoj srpskog turizma, zbog čega je važno da se u procesu preuzimanja sagleda kompletna ponuda koja će imati u vidu ne samo ponuđenu cenu akcija već i investicioni program i planove za strateško pozicioniranje kompanije u srpskom turizmu.

Ponude za kupovinu 70 odsto tog preduzeća do sada su objavili Investicioni fond "Aciona" i ruski biznismen Dmitrij Lucenko, koje će biti otvorene do 23. aprila.

Trenutna tržišna cena akcija "Putnika" na Beogradskoj berzi je 4.202 dinara, a knjigovodstvena je 5.056 dinara.

"Putnik" je u maju 2003. godine prodat američkoj kompaniji "Junivorld" (Uniworld), čiji je vlasnik Srba Ilić, za 5,2 miliona dolara.

Ugovor je raskinut 2005. godine, jer kupac nije ispunio ugovorne obaveze, kojima je bilo predviđeno ulaganje od oko 40 miliona evra, a
privremeno upravljanje "Putnikom" preuzeo je Akcijski fond Srbije.


Beta je napisao:
NIS: DO 2009. NOVIH 200 PUMPI

Beograd -- U ovoj godini u obnovu i izgradnju benzinskih stanica u Srbiji biće uloženo 27 miliona evra, kaže Anđelić.

Direktor NIS Petrol-Jugopetrola Milan Anđelić je novinarima povodom obeležavanja 60 godina rada NIS Petrol-Jugopetrola kazao da je do 2009. godine planirana rekonstrukcija i izgradnja ukupno 200 pumpi u velikim gradovima, na magistralnim i autoputevima.

On nije precizirao koliko će objekata biti obnovljeno u 2007. godini, ali je naveo da temeljna obnova jedne pumpe košta između 800 i 900 hiljada evra.

Anđelić je kazao i da se razmišlja o uvođenju GPRS-a, kako bi kupci na svim pumpama mogli da plaćaju karticama.

On je kazao i da će Akreditaciono telo Srbije danas uručiti zvanično ovlašćenje laboratoriji NIS Petrol-Jugopetrola za ispitivanje i kontrolu kvaliteta goriva.


Politika je napisao:
"HOLIDEJ IN” SE OTVARA U SEPTEMBRU

Beograd -- Otvaranje hotela „Holidej in Beograd” je predviđeno za prvi septembar, a vrednost investicije procenjuje se na 20 miliona evra

Hotel će se nalaziti u Novom Beogradu, tik uz poslovni centar Belekspo U ovu sumu uračunato je i opremanje sadržaja obližnjeg kongresnog centra. Hotel će imati kategoriju četiri zvezdice.

Kako je najavio Slobodan Petrović, direktor Belekspo centra i predstavnik investitora, novac za gradnju obezbedila je „jedna velika banka iz Kazahstana i oni su sa zadovoljstvom prihvatili da uđu u jedan ovakav posao”.

Petrović nije želeo da otkrije identitet banke, uz napomenu da je investiranje rezultat dugogodišnjeg prijateljstva sa ovim finansijerima. Hotel će imati šest spratova sa 140 soba, od kojih će dve biti namenjene invalidima, dok su ostale jednokrevetne i dvokrevetne. Sobe će biti veličine od 26 do 80 kvadratnih metara. Sadržaji koji će se nalaziti u hotelu odgovaraće standardima „Holidej ina” koji stupaju na snagu tek od 2010. godine.

Hotel je namenjen poslovnim ljudima i imaće sadržaje prilagođene ovoj klijenteli, a tome doprinosi i obližnja sala Belekspo centra kapaciteta 1.500 mesta. Novi hotel imaće sedam konferencijskih i banket sala, koje će dobiti ime po srpskim manastirima.

Kako je istakao Tomas Pavlović, direktor budućeg „Holidej ina – Beograd”, on se gradi „u trenutku kada se Beograd i srpsko hotelijerstvo nalaze u dečjim cipelicama”, a investitori zajedno sa hotelskom grupom „Holidej in” planiraju da u glavnom gradu i Srbiji tokom narednih godina izgrade više objekata iz ovog hotelskog lanca.

„Holidej in” je hotelski brend iz grupacije „Interkontinental hotels grup” (IHG), koja pored ovog ima još šest brendova sa ukupno 545 hiljada soba u svom sastavu i po tom osnovu je najveća grupacija na svetu. IHG ostvaruje po osnovu rentiranja soba godišnje oko pet milijardi dolara prihoda. Skoro 76 odsto od ukupnog broja soba i nešto više od dve trećine profita ostvaruju hoteli koji sa IHG imaju potpisan franšizni ugovor.


Tanjug je napisao:
NBG HOĆE AKCIJE VOJVOĐANSKE BANKE

Beograd -- Nacionalna banka Grčke (NBG) povukla obaveštenje o nameri preuzimanja Vojvođanske banke a.d. Novi Sad.

U Direkciji banke Tanjug je dobio objašnjenje da se radi o oko 0,5 odsto kapitala Vojvođanske banke u vlasništvu malih akcionara.

Objašnjenje za takav potez je da se nisu stekli uslovi iz člana 1. stav 3 Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, navodi se u oglasu u listu "Politika".

U pomenutom članu zakona piše da "predmet preuzimanja ne mogu biti akcionarska društva čijim se akcijama nije trgovalo na organizovanom tržištu poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja".

To praktično znači da se tim akcijama malih akcionara još nije trgovalo na Beogradskoj berzi.


Tanjug je napisao:
BEOGRAD TURISTIČKO MESTO GODINE

Beograd -- Beograd proglašen za turističko mesto godine u regionu, priznanje za ličnost godine u turizmu dodeljeno Slobodanu Milosavljeviću.

Priznanja "Zlatno turističko srce" najuspešnijima u 2006. godini u ugostiteljstvu i turizmu Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, dodeljuju se u okviru tradicionalne turističke akcije "Biramo najuspešnije".

Priznanja se dodeljuju najuspešnijim turističkim organizacijama i institucijama, kao i ličnostima koje su u prošloj godini najviše doprinele razvoju turizma u regionu.

"Drago mi što turizam u Srbiji napreduje i zahvaljujem organizatoru zato što neguje doprinose u turizmu", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević primajući priznanje.

Dodelu priznanja je organizovao Internacionalni centar za unapređenje ugostiteljstva i turizma "Sacen International", koji već petnaest godina vodi ovu turističku akciju.


Beta je napisao:
NOVI BUDŽET, MANJE KAMATNE STOPE

Novi Sad -- Jelašić: Srbija treba što pre da dobije budžet, kako bi se smanjile referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS).

"Da sada imamo budžet, mi bismo već sada imali nižu referentnu kamatnu stopu, koja danas iznosi 10,5 odsto. Ne mogu da spekulišem, ali ta kamatna stopa bila bi za 1,5 do dva odsto niža", rekao je guverner NBS Radovan Jelašić na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Vojvodine.

Objasnio je da bi smanjenje kamatnih stopa značilo da bi krediti bili jeftiniji, kako za privatna tako i za pravna lica i istakao da najveći problem za rejting Srbije predstavlja politička nestabilnost.

Ocenio je da Srbija nema vremena za čekanje, jer "komšije u međuvremenu rade, tamo se investira, mnogo je veći rejting i politička stabilnost u nekim drugim zemljama".

On je poručio da građani ne treba da strahuju od monetarne nestabilnosti u sledećih nekoliko meseci, ali je ocenio da će dugi pregovori o formiranju vlade "stići na naplatu" za šest do 12 meseci.

Jelašić je rekao da bi bilo bolje da i građani i privreda budu načisto s tim da li će doći do povećanja cene struje.

"Ako se sada izvrši korekcija cena u polovini najavljenog procenta, onda posle toga treba videti da li ima potrebe za još nekom korekcijom u drugoj polovini godine", naveo je Jelašić.

Govoreći o mogućnosti njegove smene sa mesta guvernera NBS, Jelašić je kazao da "ako se ljudi biraju na pet godina, onda im zaista treba dati šansu da odrade tih pet godina".

"Ne preostaje mi ništa drugo nego da radim kao i do sada, a političari posle toga neka odrade svoj deo posla. Ali, ko zna, kako oni ponekad mogu negativno da iznenade, tako ponekad ima i nekih pozitivnih iznenađenja", rekao je Jelašić.

Parivodić: Vladu formirati što pre

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator ministarstva finansija Srbije Milan Parivodić izjavio je da će u junu biti "malo para" u budžetu ukoliko ne bude formirana vlada, jer su obaveze države veće nego u 2006.

Parivodić je u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekao da će jun biti "komplikovan za realizaciju" ukoliko ne bude formirana vlada i apelovao na političare koji na to mogu da utiču da se ona formira što pre.

Prošle godine su, kako je naveo, usvojeni neki novi zakoni po osnovu kojih je obim državnih obaveza povećan u odnosu na prošlu godinu pa će i troškovi u 2007. biti veći.

On je podsetio da je Uredbom o privremenom finansiranju do kraja juna izdvojena maksimalna suma novaca koja je mogla da bude izdvojena u skladu sa zakonom, koji predviđa da se može potrošiti proporcijalno troškovima u 2006. godini.

Privremenim finansiranjem, kako je kazao, izvršena je ozbiljna ušteda u odnosu na ono što bi bilo potrošeno da je usvojen Zakon o budžetu, pa su pisanja pojedinih medija o neumerenom trošenju neopravdana.

Što se tiče inflacije, dobro bi bilo da ona u ovoj godini iznosi od pet do sedam odsto godišnje kako bi se omogućio razvoj privrede i profitabilnost preduzeća.

On je podsetio da je Srbija prošle godine dobila 5,5 milijardi dolara direktnih stranih investicija, što je povećanje od preko 360 odsto u odnosu na 2005. godinu.

Dinkić: Budžet likvidan

Devizne rezerve budžeta Srbije u vrednosti od 1,1 milijarde evra, koje su prenete iz prošle godine, kao i očekivani prihodi budžeta, garancija su za održavanje makroekonomske stabilnost u narednih 12 do 15 meseci, rekao je predsednik G17 Plus i bivši ministar finansija Mlađan Dinkić.

Uslov za održavanje te stabilnosti je da se novac iz budžeta troši u skladu sa zakonom, odnosno da rashodi budu usklađeni sa prihodima, objasnio je Dinkić u razgovoru sa novinarima.

On je naveo da su nezakonitom i neustavnom uredbom kojom je privremeno finansiranje države produženo do kraja juna, predviđeni veći rashodi od zakonom dozvoljenih.

"Najveći problemi u Srbiji trenutno su sve veća nezaposlenost, deficit u tekućim plaćanjima s inostranstvom i neravnomeran regionalni razvoj", naveo je Dinkić.

On je predložio da prioriteti buduće vlade budu ubrzavanje strukturnih reformi, okončanje privatizacije društvenih preduzeća u narednih godinu dana, pokretanje stečaja preduzeća za koja ne postoji kupac, podsticanje direktnih investicija i razvoja malih i srednjih preduzeća.


Tanjug je napisao:
ZA IKARBUS DESET ZAINTERESOVANIH

Beograd -- Za kupovinu državnog "paketa" u Ikarbusu je zainteresovano deset kompanija koje se bave istom delatnošću kao i Ikarbus.

Direktor tog preduzeća Srećko Nijemčević kaže da "stvari idu svojim tokom i u skladu sa zakonom. Sve je na odluci države kada će prodati svoj paket od 40 odsto akcija u Ikarbusu".

U Agenciji za privatizaciju kažu, prenosi Tanjug, da bi do kraja aprila trebalo bi da bude izabran privatizacioni savetnik za Fabriku autobusa i specijalnih vozila Ikarbus, a tek posle toga će biti određena dalja dinamika procesa privatizacije tog preduzeća.

Kako je predviđeno, državni udeo od 40 odsto akcija u tom akcionarskom društvu bi trebalo da se proda na javnom tenderu, ali kada će biti objavljen javni poziv za učešće na tenderu, u Agenciji za privatizaciju još ne znaju.

Ikarbus je sada akcionarsko društvo sa 720 zaposlenih, lider je u proizvodnji autobusa u jugoistočnoj Evropi i predstavlja značajan potencijal srpske privrede. Proizvodi gradske, međugradske i turističke autobuse na prirodni gas. Kapacitet proizvodnih pogona je hiljadu vozila godišnje i iz ove fabrike do sada je "izašlo" 20 hiljada različitih vrsta autobusa.

Kao osnovne prednosti u "profilu" firme na sajtu Agencije za privatizaciju navedeni su duga tradicija proizvodnje različitih tipova autobusa i dobra lokacija fabrike. Navedena je i mogućnost plasmana proizvoda u zemlje bivše Jugoslavije i Rusije, dok se kao glavni nedostatak pominje "veliki broj zaposlenih za trenutni obim proizvodnje". Ikarbus je osnovan 1923. godine kao prva fabrika aviona na Balkanu. Prvobitni naziv bio mu je Ikarus, po Ikaru, jednom od najpoznatijih likova grčke mitologije, koji je ostvario večiti san čoveka o letu. Prvi autobus u Ikarusu proizveden je 1954. godine, po licenci austrijske firme Saurer.


B92 je napisao:
NLB KONTINENTAL BANKA NA BERZI

Beograd -- Akcije NLB Kontinental banke, članice NLB grupe, odnedavno se listiraju na Beogradskoj berzi.

Na vanberzanskom tržištu se kotira 379.319 akcija NLB Kontinental banke čija je nominalna vrednost 10.000 dinara. Početna cena za prvo trgovanje je 11.401 dinar.

Većinski vlasnik NLB Kontinental banke je Nova ljubljanska banka, sa udelom od 99.4 odsto.

Članice NLB grupe, pored NLB Kontinental banke (Continental) su NLB LHB Banka, NLB Lizing (Leasing), NLB Interfajnens (InterFinanz), NLB Nova penzija i Prvi faktor.

NLB grupa je najveća slovenačka međunarodna finansijska grupa i ukupno ima 57 članica, bilansnu sumu od 15 milijardi evra, tri miliona klijenata i zapošljava oko 8.200 radnika.


B92 je napisao:
"TIGAR" NA BERZANSKOM A LISTINGU

Beograd -- Korporacija "Tigar" iz Pirota prva je srpska kompanija koja je na zvaničnom listingu A Beogradske berze.

Izlazak na listing berze omogućava javnosti potpuni uvid u poslovanje i planove kompanije, čime svi oni koji hoće da kupuju akcije imaju više informacija i time manje rizika.

Oni koji hoće da kupe akcije "Tigra" imaće informacije o svim promena unutar te kompanije, prihodima, obimu poslovanja, biznis planovima, kao i o svim značajnijm komercijalnim ugovorima.

Ostale firme na berzi u obavezi su da samo jednom godišnje, do kraja maja objave prospekte poslovanja, a koji je za vlasnike ili potencijalne kupce njihovih akcija jedini uvid u dešavanja u kompaniji.

„Ukoliko kompanija sama ne objavi bilo koju informaciju vi ne možete da saznate da li je imala odlične finansijske rezultate ili ima izvesnih problema. Izlaskom na listing A, berza ima izuzetno stroge kriterijume koji vas teraju da kvartalno dajete informacije o svakom događaju koji je iole od značaja za tržište kapitala“, kaže za B92 direktor za komunikacije kompanije “Tigar” Pirot Srđan Stojanović.

Na beogradskoj berzi kažu da je izlazak "Tigra" na listing A važan događaj, jer time berza i čitavo tržište hartija od vrednosti dobija na značaju.

Izlaskom na listing i objavljivanjem svih informacija o firmi, kupci dobijaju pravovremene i uporedne podatke koji olakšavaju donošenje odluka, na duži rok i sa većim stepenom sigurnosti.

„Uvek se kaže kome informacija tome dominacija. Dakle, ako imate pravovremeno pravu i istinitu informaciju sigurno da se rizik smanjuje. To ne znači da je rizik potpuno nestao. Ulaganje u hartije od vrednosti, u akcije kompanije, je poverenje u budućnost kompanije. U tome naravno može i da se pogreši, ali u svakom slučaju imati dovoljno kvalitetnih informacija je suština poslovanja na našoj berzi“, kaže direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

Iako iz "Tigra" kažu da povećanje cene njihovih akcija nije prevashodni cilj izlaska na listing berze, činjenica je da je u poslednjih 7 dana, od kada je objavljeno da će se naći na listingu, vrednost akcija porasla sa 2.108 na 2.890 dinara.


Beta je napisao:
"KOLUBARA B" ČEKA NOVU VLADU SRBIJE

Lazarevac -- U izgradnju Kolubare do sada uloženo više od 300 miliona € , za završetak izgradnje biće potrebno još oko 550 miliona €.

Nastavak radova na izgradnji Termoelektrane "Kolubara B" u Kaleniću neće početi pre formiranja nove vlade, izjavio je direktor Direkcije za strategiju i investicije Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković.

Direktor "Kolubare B" u izgradnji Mile Mazalica kazao je da je "do sada isporučeno 90 odsto kotla", čiji su proizvođači kanadska kompanija "Combustion" i domaća firma "Minel kotlogradnja".

Opštine Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac i Ub usvojile su u januaru plan generalne regulacije područja TE-TO "Kolubara B" u Kaleniću, a
za raspisivanje tendera pripremljeno je oko 95 odsto neophodne dokumentacije.

Završetak radova na "Kolubari B", procenili su stručnjaci, podrazumeva povećanje godišnje proizvodnje uglja sa sadašnjih 29 miliona tona na 36 miliona tona na postojećim, ali i na novim površinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara".

Češka kompanija ČEZ nedavno je potvrdila svoju zainteresovanost da učestvuje na tenderu za izgradnju "Kolubare B", između ostalog i zbog toga što je već deo opreme već nabavljen u Češkoj.

U programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, utvrđenom na sednici Vlade održanoj 18. januara, navodi se da je najznačajniji projekat izgradnja termoenergetskih postrojenja na bazi lignita Kolubarskog basena koja bi struju proizvodila od 2011/2012. godine.
U Srbiji se svaki drugi kilovat električne energije proizvede od kolubarskog lignita, koji svakodnevno stiže na deponije termoelektrana u Obrenovcu (TENT), Velikim Crljenima (TEK) i Svilajncu ("Morava").


B92, Beta je napisao:
ALAJANS: PORAST PRINOSA DUVANA

Beograd -- Kompanija “Alliance One Tobacco” je od svojih kooperanata u Srbiji prošle godine otkupila 1,1 milion kilograma duvana.

Kompanija “Alliance One Tobacco” saopštila je da je više od 1.200 uzgajivača duvana u Srbiji, koji su koristili savete te kompanije, prošle godine uspešno poslovalo.

Mnogi proizvođači duvana su ostvarili prinos veći od dve tone po hektaru, što je znatno iznad proseka u Srbiji, koji se kreće oko tone po hektaru zasađenog duvanom.

Kompanija je prošle godine otkupila 550 hiljada kilograma duvana tipa "virdžinija", 390 hiljada kilograma duvana tipa "berlej" i 160 hiljada kilograma orijentalnih duvana.

Ta kompanija je upozorila i da su proizvođači bili ugroženi kašnjenjem u objavljivanju uredbe o subvencijama za proizvodnju duvana i dodala da je "uredba doneta kada se već uveliko krenulo sa rasađivanjem duvana na poljima i to je značajno uticalo na odluku mnogih poljoprivrednika da li da proizvode duvan".

Kompanija “Alliance One Tobacco” je zabrinuta "za budućnost poljoprivredne proizvodnje duvana u Srbiji" i zalaže se za donošenje hitne i dugoročne sveobuhvatne strategije za duvan na nivou države, koja bi trebalo da obuhvati i premiranje proizvodnje duvana po kilogramu i kvalitetu.

Kompanija je ove godine već ugovorila otkup duvana sa znatno većih površina nego u 2006. godini, za sva tri tipa duvana i planira da proširi saradnju sa uzgajivačima duvana u Srbiji koji su spremni i “sposobni da odgovore na svetske standarde u proizvodnji duvana koje ova kompanija primenjuje u Srbiji".

Kompanija "Alliance One Tobacco" je najveći svetski trgovac duvanskim listom, a u Srbiji je prisutna od 2004. godine.


Beta je napisao:
ZRENJANINSKA ŠEĆERANA BEZ PONUDA

Beograd -- Na tenderu za prodaju Fabrike šećera "Zrenjanin" nije stigla nijedna ponuda, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Javni poziv za prodaju 60,5 odsto kapitala zrenjaninske šećerane objavljen je u decembru prošle godine, a tendersku dokumentaciju otkupili su "Žitoprodukt" iz Zrenjanina i "Agroglobal" iz Novog Sada.

U predviđenom roku, do 23. marta, te firme nisu dostavile obavezujuću ponudu, pa je, na njihov zahtev, rok za podnošenje ponuda produžen do 30. marta.

Kako ni u tom roku nisu stigle ponude zainteresovanih kupaca tender je proglašen neuspelim, navodi se u saopštenju.

Za zrenjaninski "Radijator" samo jedna punuda

Hrvatski konzorcijum tri firme jedini je dostavio ponudu na tenderu za većinsko vlasništvo u zrenjaninskoj firmi "Radijator", saopštila je Agencija.

Kako se navodi, taj konzorcijum čine "Ljevaonica Bjelovar" iz Bjelovara, "Ljevaonica Produkt" i "Akva trgovina" (Aqua) iz hrvatskog mesta Mali Zdenci.

Tender za prodaju 50,62 ukupnog kapitala Akcionarskog društva za proizvodnju radijatora kotlova i uslužnog liva "Radijator" iz Zrenjanina započet je 30. marta, a javno otvaranje ponude obavljeno je 10. aprila 2007. godine.

Tendersku dokumentaciju je otkupila i holandska firma "Aktiva Sei" iz iz Amsterdama, ali nije dostavila ponudu.

Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju će u roku od najviše 30 dana od dana otvaranja oceniti dostavljene ponude hrvatskog konzorcijuma.


Beta je napisao:
HENKEL OTVARA FABRIKU U INĐIJI

Beograd -- Nemačka kompanija Henkel najavila je da će polovinom jula u opštini Inđija početi da radi fabrika industrijskih lepkova.

Nova fabrika, u koju je ukupno uloženo oko pet miliona evra, zaposliće više od 50 ljudi, a 50 odsto proizvodnje biće namenjeno izvozu, pre svega u Hrvatsku, Bugarsku i Makedoniju.

Henkel, koji je lider u proizvodnji lepkova, aktivnih masa i masa za obradu površine, kupio je prošle godine plac za izgradnju te fabrike u opštini Inđija.

Predstavnik opštine Inđija rekao je da je "tek u planu" za ovu godinu otvaranje banjskog kompleksa u toj opštini, o čemu se tek pregovara sa potencijalna dva zainteresovana slovenačka partnera.

On kaže da su neke od slovenačkih termi zainteresovane za izgradnju kombinacije vrhunskih hotela sa "spa" i "velnes" tretmanima za poslovne ljude, koji bi se orijentisali na kratkoročne odmore od nekoliko dana.

Banjski kompleks Henkela, koji u opisu posla nema turizam, u opštini Inđija bi objedinio termalne vode i "spa tretmane" za potrebe poslovnih ljudi, koji nemaju previše slobodnog vremena za sopstveno zdravlje, rekao je predstavnik opštine Inđija.


Beta je napisao:
DEVIZNE REZERVE U MARTU SMANJENE

Beograd -- Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) smanjene su u martu za 178,5 miliona evra.

Na kraju meseca marta su devizne rezerve bile 8,78 milijardi (11,73 miliona dolara), a takav nivo NBS obezbeđuje pokrivenost novčane mase od skoro 38 puta (376,4 odsto), objavila je centralna banka.

Uz devizne rezerve poslovnih banaka od 564,2 miliona evra, ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju marta dostigle nivo od 9,35 milijardi evra ili 12,48 milijardi 3,6 dolara, navodi se u saopštenju.

Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi NBS u martu, ističe se, imala je prevremena otplata preostalog duga Međunarodnom monetarnom fondu od 175,4 miliona evra.

Istovremeno, izmirene su i obaveze prema stranim kreditorima u iznosu od 58,8 miliona evra, a po osnovu stare devizne štednje isplaćeno je 2,1 milion evra.

U martu su devizne rezerve uvećane za 17,6 miliona evra po osnovu korišćenja kredita Evropske investicione banke i Vlade Italije, dok su menjački poslovi rezerve NBS povećali za 114,4 miliona evra, što znači da je neto otkup efektivnog stranog novca u martu bio veći za 28,1 milion evra nego u prethodnom mesecu.

Prošli mesec je potvrdio da novi način utvrđivanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, uveden od 5. marta nije uticao na stabilnost deviznog tržišta, ocenila je NBS.


B92 je napisao:
JAT: 230 HILJADA PUTNIKA U 2007.

Beograd -- Aviokompanija Jat ervejz je u prvih sto dana ove godine prevezla 237.201 putnika, 5,6 odsto više nego u istom periodu 2006.

Kako se navodi u saopštenju ove kompanije, popunjenost putničke kabine u navedenom periodu bila je 51,8 odsto, što je za 2,5 procentnih poena više nego u prošloj godini.

Redovnost saobraćaja u prvih sto dana 2007. godine Jat ervejza bila je 73,3 procenta, dodaje se u saopštenju, a zabeležen je i rast ostalih pokazatelja fizičkog obima saobraćaja. Na osnovu ostvarenih rezultata, nacionalna aviokompanija očekuje najuspešniju poslovnu godinu u poslednjih 17 godina, navodi se u saopštenju.


Tanjug je napisao:
GM I ZASTAVA PREDALI USLOVE VLADI

Kragujevac -- Predstavnici Dženeral motors i Zastave su predali Vladi dokument sa uslovima za potpisivanje ugovora između dve kompanije.

Generalni direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević kaže da bi naredne sedmice moglo doći do sastanka predstavnika Vlade Srbije, Dženeral motorsa i Zastave na kojoj bi ti uslovi bili razmotreni.

"Vladi Srbije su predati uslovi pod kojima Dženeral motors hoće da sarađuje sa Zastavom i od nje, kao trećeg pregovarača u ovom poslu čije su odobrenja neophodna, zavisi uspeh dogovora sa tom američkom kompanijom", rekao je Radojević.

Zbog pregovora koji su u toku, on nije želeo da precizira o kakvim uslovima saradnje je reč, ali je naglasio "da su vrlo slični uslovima u potpisanom ugovoru Zastave sa Fijatom, a razlika je u tome što Opelov model automobila koji bi se proizvodio u Kragujevcu ne bi imao oznaku Zastave", kao i da "Dženeral motors insistira na efikasnosti u razgovorima i što bržoj realizaciji dogovorenog".

Na pitanje može li potencijalna saradnja biti dovedena u pitanje ukoliko Vlada ne bude formirana, on je odgovorio da "lično misli da ima sa kim da se pregovora" i da "postoji Vlada koja je ovlašćena da obavlja te poslove".


Beta je napisao:
NIŽE KAMATE HIPO ALPE-ADRIJA BANKE

Beograd -- Hipo Alpe-Adrija banka u Srbiji je snizila kamate na kredite građanima, kao i na gotovinske kredite iz paketa "Hipo pak".

Efektivne kamatne stope za stambene kredite, u zavisnosti od modela i valute u kojoj su indeksirani, kreću se od 8,05 do 8,35 odsto, od 5,19 odsto do 7,43 odsto za stambene kredite koji su osigurani kod Nacionalne korporacije.

Efektivna kamatna stopa na subvencionisane stambene kredite iznosi od 4,52 odsto do 6,47 odsto na godišnjem nivou. Kamatna stopa na kredite za kupovinu poslovnog prostora je 11,27 do 12,33 odsto kod modela kredita sa učešćem, a od 11,35 do 12,05 odsto za model sa depozitom.

Na nenamenske gotovinske kredite indeksirane u evrima efektivna kamatna stopa je od 15,76 do 24,98 odsto, dok je kod nenamenskih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima kamata od 13,71 do 24,39 odsto, a rok otplate priodužen je sa osam na deset godina.

Efektivna kamatna stopa kod hipotekarnih kredita indeksiranih u evrima je od 14,43 do 20,52 odsto, a kod istih u švajcarskim francima od 11,8 do 18,02 odsto, a povećan je i maksimalni iznos pozajmice na 50 hiljada evra, odnosno 80 hiljada švajcarskih franaka.

Kod "viza revolving" kreditne kartice kamata na mesečnom nivou od dva odsto smanjena na 1,5 odsto od iskorišćenog dela kredita, a uveden je i novi model otplate revolving kredita od tri odsto mesečno, čime se rok otplate produžuje.




REGION

B92 je napisao:
VUČIĆEVIĆ NA ČELU DROGA KOLINSKE

Ljubljana -- Slobodan Vučićević je postao predsednik uprave najvećeg slovenačkog prehrambenog preduzeća, Droga Kolinske.

Nadzorni savet Droga Kolinske je danas imenovao novu upravu, a predsednik uprave ovog vodećeg slovenačkog preduzeća je postao Slobodan Vučićević, dosadašnji izvršni direktor grupe Droga Kolinska za jugoistočnu Evropu.

Slobodan Vučićević, novi predsednik Uprave Droga Kolinske je, zajedno sa Drogom Kolinskom, vlasnik srpskih preduzeća Grand Prom i Soko Štark, a takođe je i predsednik Srpske asocijacije menadžera i predsednik Upravnog odbora sportskog društva Crvena Zvezda.

Grupa Droga Kolinska je jedna od vodećih prehrambenih grupa i vlasnica niza robnih marki, prepoznatljivih u regiji, kao što su Argeta, Kokta, 1001 cvet, Donat, Barkafe, Grand kafa, čokoladne bananice i Smoki. Droga Kolinska je i većinski vlasnik srpskih preduzeća Grand Prom, Soko Štark i Palanački Kiseljak, dok je većinski vlasnik Droga Kolinske - slovenački Istrabenz.

U prošloj godini, Droga Kolinska je ostvarila prihod od 338 miliona evra i to pre svega na tržištima nekadašnje Jugoslavije, a krajem 2006. godine je imala 3.500 zaposlenih.

Posle ostavke, koju je nakon uspešno obavljenog posla konsolidacije grupe Droga Kolinska iz ličnih razloga podneo dosadašnji predsednik Uprave Droga Kolinske Robert Ferko, nadzorni savet ovog slovenačkog preduzeća je, na sednici održanoj u Ljubljani, pored novog predsednika uprave, Slobodana Vučićevića, za podpredsednicu imenovao Milenu Štular.

Ona je poznati slovenački stručnjak za marketing i prodaju, menadžer sa bogatim iskustvima, koja je do sada bila direktorka Unilever Slovenija. Ovim imenovanjem je dosadašnja jednočlana Uprava Droga Kolinske postala dvočlana.

Povodom imenovanja nove Uprave Droga Kolinske, predsednik nadzornog saveta ovog preduzeća i predsednik Upravnog odbora Istrabenza Igor Bavčar je izjavio da će nova uprava osigurati kontinuitet u vođenju grupe Droga Kolinska, kao i da je komplementarnost profesionalnih iskustava, novih članova uprave, najbolja garancija za dalji poslovni rast i povećanje ugleda Droga Kolinske.

Jelica Greganović


Tanjug je napisao:
LUKA BAR INTERES I SRBIJE I C. GORE

Podgorica -- Vukčević: Vidimo veliki interes i Srbije i Crne Gore za što bolje iskorišćenje luke Bar.

Pomoćnik crnogorskog ministra saobraćaja Srđan Vukčević izjavio je da će privatizacija Luke Bar biti sprovedena po specifičnom modelu koji predviđa da država zadrži vlasništvo nad zemljištem, lukobranima, gatovima i ostalom lučkom infrastrukturom, koja će, kocesijama, biti ponuđena u dugoročni najam.

Ostali, takozvani operativni segmenti, poput pretovara i skladištenja roba, servisa brodova i operative na terminalima, biće tenderom ponuđeni za privatizaciju, rekao je Vukčević.

On je procenio da se davanje dugoročnih koncesija i raspisivanje tendera za operativne celine može očekivati do kraja godine, nakon što se prethodno obave neophodne pripremne radnje.

"Očekujemo da će Zakon o lukama, koji će biti pravni okvir za takav model davanja koncesija, biti donet u junu, a zatim sledi restrukturiranje luke, odnosno organizovanje posebnih organizacionih, geografskih i funkcionalnih celina koje će biti ponuđene za privatizaciju", kazao je Vukčević.

Najprirodniji i najracionalniji put je povezivanje Luke Bar sa zaleđem pruge Beograd-Bar i u perspektivi auto-put na toj relaciji, rekao je on.

Srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nedavno je izjavio podgoričkim medijima da bi za Srbiju mnogo značilo da ima jedan deo Luke Bar i najavio o tome početak razgovora na najvišim državnim nivoima.

Luka Bar, svojevremeno nazivana "evropskim vratima" ovog dela Balkana, raspadom "velike" Jugoslavije, a posebno prošlogodišnjim izlaskom Crne Gore iz državne zejednice sa Srbijom, našla se pred izborom - da li da, još jačim infrastrukturnim, saobraćajnim i privrednim povezivanjem sa severnim susedom opravda taj epitet, ili, da se svede na barsko pristanište.

Crnogorski ekonomisti se slažu da najveći lučko tranzitni potencijal na Balkanu, godišnjeg kapaciteta iznad pet miliona tona razne robe, jedino preko pruge i budućeg autoputa do Beograda može naći "spasonosni koridor" za svoju ekonomsko-poslovnu održivost i afirmaciju.


Beta je napisao:
MAKEDONIJA PRE VREMENA VRAĆA DUG SB

Skoplje -- Gruevski: Makedonija je odlučila da prevremeno vrati dug od 137 miliona dolara Svetskoj banci (SB).

Zajedno sa 103 miliona dolara, koji je pre nekoliko meseci vratila Pariskom klubu, Makedonija prevremeno vraća 240 miliona dolara duga i sada se nalazi u grupi nisko zaduženih zemalja.

Ovaj potez ukazuje na stabilan ekonomski program vlade, rekao je makedonski premijer Nikola Gruevski i naglasio da će se nastaviti ovaj trend, javio je Net Pres.

Novac za vraćanje duga Svetskoj banci je obezbeđen iz državnih rezervi, i sada je dug Makedonije smanjen za 20 odsto, a ukupan unutrašnji i spoljni dug zemlje je smanjen za 12 odsto.

Prevremenim vraćanjem makedonska vlada je uštedela 37 miliona dolara koje, kako je napomenuo Gruevski, će preusmeriti na druge ciljeve.


Poslovni.hr je napisao:
KROACIJA ERLAJNS KUPUJE NOVE AVIONE

Zagreb -- Hrvatska nacionalna aviokompanija Kroacija Erlajns obnoviće flotu sa četiri nova aviona Dash-Q400 kanadskog Bombardiera.

Pomoćnik glavnog direktora kompanije Miljenko Radić kaže da će oni zameniti tri aviona ATR-42 koji primaju 48 putnika, dok Dash-Q400 može prevesti između 70 i 78 putnika. Dve letelice će stići na proleće iduće godine, a preostala dva trebala bi 2009. godine.

Kroacija Erlajns planira da postane vodeći avioprevoznik na području bivše Jugoslavije. U sklopu takvog poslovnog razmišljanja, čelnici kompanije su pre pola godine boravili u Crnoj Gori, a održano je i nekoliko sastanaka sa predstavnicima Jata.

Ovaj avion spada među najmodernije u svojoj klasi, a nedavno ga je naručila i luksemburška kompanija Luksair, koja će za tri nova aviona platiti 75,5 miliona dolara. Bombardier je do sada isporučio 140 letelica, a ima narudžbine za još 215 aviona. Inače, slovenačka Adria Ervejz je pre mesec dana potpisala sa Bombardierom ugovor o nabavci dva aviona CRJ900 sa 86 sjedišta, kakve je naručio i makedonski MAT.


Nevisne novine je napisao:
NOVAC OD TELEKOMA NA ČEKANJU

Banjaluka -- Novac od prodaje Telekoma Srpske neće stići u Republiku Srpsku još najmanje mesec dana.

Novac neće moći da bude ranije uplaćen uprkos tome što su davanjem saglasnosti Konkurencijskog saveta BiH okončane sve formalnosti na državnom nivou.

Da bi Telekom Srbija uplatio 646 miliona evra za 65 odsto akcija banjalučkog operatera potrebno je još da vlasti ukinu porez na upotrebu mobilnih telefona, dok je Telekom Srpske dužan da, na predlog kupca, usvoji novi statut preduzeća.

"Telekom Srbija spreman je da uplati punu cenu, ali do toga može doći tek kad Vlada RS ispuni svoje obaveze, u pogledu ukidanja poreza na mobilne telefone", rekao je direktor za strategiju i razvoj Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.

"Tek kad se ispune obaveze, koje su preuzete ugovorom, što uključuje i usvajanje novog statuta preduzeća, počinje da teče rok od mesec dana u kojem smo dužni da uplatimo novac", dodao je on.

Prema najavama Vlade Republike Srpske, izmena zakona o porezu na mobilne telefone doći će na dnevni red Narodne skupštine tek u maju, a još nije zakazana ni sednica Skupštine akcionara Telekoma Srpske na kojoj bi trebalo da se usvoji novi statut.

U Telekomu Srbija tvrde da nema mesta sumnji u to da će isplatiti celu sumu od 646 miliona evra za državni deo kapitala Telekoma Srpske, koju su izrazili neki od medjunarodnih zvaničnika u BiH. "Finansijsku konstrukciju priveli smo kraju i sada samo čekamo da se ispune sve formalnosti", rekao je Ćulibrk.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling nedavano je izjavio da "treba videti da li će baš sav novac od prodaje Telekoma Srpske stići u Republiku Srpsku".


Beta je napisao:
MAKEDONIJA VRAĆA DUG SVETSKOJ BANCI

Skoplje -- Makedonija je odlučila da prevremeno vrati dug od 137 miliona dolara Svetskoj banci, izjavio premijer Nikola Gruevski.

Zajedno sa 103 miliona dolara, koji je pre nekoliko meseci vratila Pariskom klubu, Makedonija prevremeno vraća 240 miliona dolara duga i sada se nalazi u grupi nisko zaduženih zemalja.

Ovaj potez ukazuje na stabilan ekonomski program vlade, rekao je premijer i naglasio da će se nastaviti ovaj trend. Novac za vraćanje duga Svetskoj banci je obezbeđen iz državnih rezervi i sada je dug Makedonije smanjen za 20 odsto, a ukupan unutrašnji i spoljni dug zemlje je smanjen za 12 odsto.

Prevremenim vraćanjem makedonska vlada je uštedela 37 miliona dolara koje će preusmeriti na druge ciljeve, a premijer je dodao da je ovo prvi put da vlada Makedonije prevremeno vrati dug, i da to predstavlja retkost u zemljama u tranziciji.

Istovremeno, makedonski ministar finansija Trajko Slavevski i predstavnica Svetske banke u Makedoniji Sandra Blumenkamp su potpisali dva sporazuma o pomoći vrednoj nekoliko miliona evra.

Prvi sporazum se odnosi na grant od 4,55 miliona evra koji je namenjen za sprovođenje Strategije i Akcionog plana za korporativno i finansijsko izveštavanje u Makedoniji. Finansiraju ga Holandija sa 3,7 miliona evra i vlada Austrije sa 850 hiljada evra. Drugim sporazumom je predviđena pomoć u izradi novog Projekta za uslovni transfer sredstava, a finansira ga japanska vlada.


Pincom.biz je napisao:
ZAGREBAČKA BERZA 8. PO BRZINI RASTA

Zagreb -- Zagrebačka berza je objavila da su po brzini rasta na osmom mestu među 90 svetskih berzi.

U prva tri meseca ove godine službeni berzanski indeks Crobex je porastao 32 odsto, a na listi je čak i 11 deonica čija je cena skočila od sto do gotovo 500 procenata.

Deonica Ine je rasla 29 odsto, povlašćena deonica Adris grupe 26 odsto, Podravka 19,1 odsto, Dalekovod, 27,2 odsto,.

Većina deoničarskih investicionih fondova je ostvarila u 2007. godini između 20 i 30 odsto rasta, ali kako rastu cene deonica, rastu i očekivanja investitora, pa menadžeri fondova tvrde da je tržište u stalnom konfliktu između straha i pohlepe.

U januaru su uplate u investicione fondove koji dominantno ulažu u deonice iznosile oko 200 miliona evra, a u februaru im je imovina porasla za još 160 miliona. Poređenja radi, u Sloveniji je u isto vreme u takve fondove ušlo 70 miliona evra.

Josip Galinec, direktor brokerske kuće To One, upozorava da iza cena ne stoji stvarna vrednost kompanija jer deonice rastu kao "kule u vazduhu“ iako stagniraju zarade kompanija. On kaže da su do kraja 2007. godine moguća sva tri scenarija: nastavak uzlaznog trenda, stabilizacija ili korekcija, koju za sada sprečava veliki priliv novca.

Ipak, veći problem od cena je to što investitori nemaju šta da kupe. U pet proteklih meseci portelj domaćih deonica otvorenih investicionih fondova je pao sa 29 na 25 odsto, a udeo inostranih deonica je porastao sa deset na 14 odsto.


B92, Vijesti je napisao:
BJELASICA RADA ODLAZI POD STEČAJ?

Bijelo Polje -- Sindikat fabrike mineralne vode Bjelasica Rada saopštila je da je uprava te firme odbila predlog da isplati 118.000 evra duga.

Predsednica sindikata Bjelasice Rade Zorica Ristić izjavila je da im je uprava, u kojoj su predstavnici većinskog vlasnika Eurofonda, odgovrila da većinski vlasnik kompanije ne može da isplati taj dug i daće zbog toga preduzeće otići pod stečaj.

Inače, radnici su počeli generalni štrajk zbog najave uvođenja takozvanog programiranog stečaja. "Zatvorićemo kapije i nećemo dopustiti da ni litar proizvedene vode napusti firmu dok ne dođu inspektori Poreske uprave da ispitaju poslovanje i ne bude obustavljen stečaj pokrenut kod Privrednog suda Bijelo Polje", istakla je ona.

Ona je dodala da je od izvršnog direktora fabrike Milijane Nedović stigao odgovor u vidu protokola, u kojem stoji da dug ne može biti vraćen zbog čega fabrika mora u stečaj. U dopisu takođe stoji da je razmotreno i pismo sindikata preduzeća, upućeno izvršnom direktoru Eurofonda, te da je njihov stav da ukoliko dođe do štrajka, on mora biti organizovan po zakonu. Sindikat, koji smatra da je Bjelasica Rada perspektivna firma, obratio se svim crnogorskim institucijama, tražeći da se dug otplati i poštuje odluka odbora direktora o dokapitalizaciji preduzeća, dok je uprava najavila je da će pripremiti socijalni program za zaposlene u toj fabrici.

Programirani stečaj, koji je uveden na zahtev poverioca Galeb grupe, podrazumeva da radnici budu otpušteni, kompanija nastavlja da radi, direktor bira koga će vratiti na posao, a poverioci će biti isplaćeni kad se firma finansijski oporavi.

U slučaju programiranog stečaja svi dugovi prelaze u stečajnu masu, račun kompanije se svodi na "pozitivnu nulu" i radnici automatski ostaju bez posla. Programirani stečaj, međutim, podrazumeva da kompanija nastavi sa poslovanjem, što znači da će deo zaposlenih ostati. U tom slučaju većinski vlasnik zadržava broj radnika po želji.

Ristićeva tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o "naručenom stečaju, radi sticanja profita većinskog vlasnika, odnosno pojedinaca iz vrha oligarhije" i objašnjava da je Rada četvrta firma u kojoj Eurofond na sličan način uvodi programirani stečaj.

Predsednica sindikata tvrdi da je ispoštovan Zakon o štrajku, jer je većinski vlasnik u fabrici još pre dve godine uveo minimum rada. „Kapacitet naših pogona je 60 miliona litara godišnje, a oni su koristili svega sedam miliona. Na crnogorskom tržištu zastupljeni smo sa manje od 23 odsto“, kaže Ristićeva.

Eurofond kontroliše podgorički biznismen Veselin Barović koji, preko Eurofonda, takve stečajeve već sprovodi u hotelskoj kompaniji Fjord, ulcinjskoj solani i barskom trgovinskom lancu Izbor.

Direktor Eurofonda Boriša Šotra je najavio da će biti urađen socijalni program za rešavanje problema tehnološkog viška u Radi i rekao da višak postoji u administraciji, a ne u proizvodnji. On je dodao da nijedan od radnika koji bude bio proglašen prekobrojnim, neće otići a da ne dobije pravičnu naknadu.




SVET

Beta je napisao:
"ZAMENA BENZINA ETANOLOM JE LUDILO"

Karakas -- Predsednik Venecuele Ugo Čavez kritikovao je plan o zameni benzina etanolom, čime se pridružio debati o upotrebi biogoriva.

Kubanski vođa Fidel Kastro je nedavno etanolski projekat američkog predsednika Džordža Buša nazvao "genocidnim" planom koji će raširiti glad u svetu, dok se sa druge strane, Brazil slaže sa Vašingtonom da treba podstaći svetsku upotrebu etanola.

"Zamena potrošnje benzina etanolom proizvedenim od kukuruza je ludilo", rekao je Čavez u govoru u Karakasu, u društvu visokih kubanskih zvaničnika i objasnio "da bi se poizveo etanol neophodan da zameni benzin samo u SAD, trebalo bi kukuruzom zasejati gotovo svu obradivu zemlju ovog kontinenta".

Kao i Kastro, Čavez tvrdi da je gajenje kukuruza i šećerne trske za produkciju goriva traćenje obradive zemlje koja bi umesto toga mogla da daje hranu.

SAD proizvode etanol iz kukuruza dok Brazilici gorivo dobijaju iz šećerne trske. Dve zemlje planiraju da svoje proizvode promovišu u zemljama u razvoju. Etanol je postao privlačno alternativno gorivo zbog rasta cena nafte, pa je čak i Venecula - koja učestvuje sa devet odsto u ukupom uvozu nafte u SAD - promovisala etanol kao zamenu za olovne aditive benzinu.

Kritika Čaveza, samoproklamovanog revolucionara i zakletog neprijatelja Vašingtona, izgleda da ga suprostavlja brazilskom predsedniku Luisu Inaciju Luli da Silvi, koji je objavio da etanol može da preokrene svetske energetske poslove.

Brazil ima najrazvijenije tržište biogoriva na svetu, od kako je pre tri decenije zemlja počela da koristi etanol za pokretanje automobila. Poslednjih meseci, globalna trka za obnovljivim alternativama benzinu privukla je velike ulagače.

Vatreni Čavez, čiji značaj raste uporedo sa rastom cena nafte i petrolejskim bogatstvom Venecuele, često je u trvenju sa slobodnotržišno nastrojenim predsednikom Brazila oko uticaja medju sve većim brojem levičarskih južnoameričkih vlada.

Čavez sada poziva latinoameričke zemlje da se okanu etanola i umesto toga oslone na naftu i gas Venecuele i dodaje da "Latinska Amerika ne treba da brine oko zadovoljenja svojih energetskih potreba, jer su sva neophodna nafta i gas ovde u Venecueli".


Tanjug je napisao:
”MEK” SLABO PLAĆA OSOBLJE U KINI

Peking -- Američki gigant u sektoru brze hrane Mekdonalds je optužen da ne plaća dovoljno osoblje u svojim restoranima u Kini.

Strane kompanije u Kini su u poslednje vreme pod sve većim pritiskom domaćih sindikata, naročito otkad se kineski premijer Ven Điabao zarekao da će se popraviti životni standard radnika u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Tako je američki lanac trgovina Volmart morao prossle godine da svojim zaposlenima u Kini dozvoli da se pridruže sindikatu, posle kritika da ih eksploatiše kako bi što više snizio troškove.

Prema pisanju kineske štampe, Mekdonalds plaća svoje kineske honorarce u gradu Guangdžou svega 52 centa na sat. Navedeno je i da druga dva američka lanca brze hrane KFC i Pica Hat takođe nedovoljno plaćaju zaposlene.

Svekineski savez sindikata je zatražio od Mekdonaldsa i ostalih kompanija da isprave te nepravilnosti, a portparol kompanije Džordž Gu je izjavio da je ta kompanija već odobrila sindikalno organizovanje svojih radnika u nekim kineskim provincijama i da će postupno to učiniti i u ostalim.


Tanjug je napisao:
IBERIJA ODLUČUJE O PREUZIMANJU

Madrid -- Odbor direktora španskog avioprevoznika Iberija će do kraja ove sedmice odlučiti o preuzimanju, vrednom 3,4 milijarde evra.

Preuzimanje je najavila američka grupacija Teksas-Pacifik, koja je zatražila od Iberije informacije o poslovanju, kako bi mogla da donese odluku o eventualnom ucešću u preuzimanju španske nacionalne aviokompanije za 3,60 evra po akciji.

Akcije Iberije su na zatvaranju španske berze dostigle 4,08 evra, 1,24 odsto više nego što su vredele prošlog četvrtka.

Direktori Iberije bi mogli da ponudu odbiju odmah, da obezbede Teksasu tražene informacije ili da zatraže više podataka o planovima američke grupacije i mogućim partnerima.

Predstavnik Iberije je odbio da komentariše najeve da će nemačka Lufthanza ponuditi četiri evra po akciji za Iberiju, čija bi vrednost time dostigla oko 3,8 milijardi evra. Iberija, koja održava unosne linije ka Latinskoj Americi, bila je predmet interesovanja i nekih drugih evropskih avioprevoznika, ako što su francusko-holandski Er Frans-KLM i Britiš Ervejz, koji drži deset odsto akcija Iberije i koji je pominjan kao kompanija koja je zainteresovana za preuzimanje španskog prevoznika.


Tanjug je napisao:
BUDVAR PLANIRA IZVOZ PIVA U KINU

Prag -- Posle proizvođača piva Klašter, koji je probio put češkim pivarama, za kinesko tržište se sprema i Budvar iz Čeških Buđejovica.

Klašter je počeo da izvozi pivo u Kinu u maju prošle godine i u tri isporuke je dopremio 120 hiljada hektolitara, što predstavlja 12 odsto njegovog ukupnog izvoza.

"Dok ka Češkoj idu puni kontejneri kineske robe, od nas se kamioni vraćaju prazni. Razmišljali smo zašto u tim kontejnerima koji se vraćaju nazad u Kinu ne bi moglo da putuje češko pivo", rekao je poslovni direktor pivare Klašter Josef Šprinjar.

Budvar je u oktobru prošle godine dobio devet godina dug spor protiv američke pivare Anhojzer-Buš za registraciju zaštitnog znaka Buđejovički Budvar na kineskom tržištu i sada se sprema za nastup u Kini. Budvar razmatra nastup na kineskom tržištu još od 1997. godine, kada je kineskim nadležnim institucijama i podnet zahtev za registraciju zaštitnih znakova. Kina je najveće tržište piva od 2002. godine, a prema poslednjim dostupnim podacima za 2005. godinu, u Kini je potrošnja piva dostigla 308 miliona hektolitara.

Skok profita čeških firmi

Ukupni bruto profit čeških firmi sa najmanje sto zaposlenih je prošle godine povećan za više od četvrtine u odnosu na 2005. godinu, na 12 milijardi evra, a pri tome su im prihodi rasli više nego troškovi.

U Škodi je čista dobit povećana za dve petine, na 393 miliona evra, energetska kompanija ČEZ je prijavila rast neto profita za jednu trećinu, na nešto više od milijardu evra, a RWE Transgas za više od polovine, na 293 miliona evra.


B92 je napisao:
ALTADIS ODBACIO PONUDU IMPERIJALA

Madrid -- Altadis je odbio revidiranu ponudu za preuzimanje koju je dala britanska grupacija Imperijal tobako, vrednu 12 milijardi evra.

Francusko-španska duvanska kompanija Altadis, proizvođač marki Goloaz, Žitan i Dukados, je saopštio da njegova uprava smatra da nova Imperijalova ponuda od 47 evra po akciji "ne odgovara strateškoj vrednosti kompanije, niti raznovrsnosti njene jedinstvene imovine".

Imperijal tobako je prošlog meseca dao Altadisu preliminarnu ponudu od 45 evra po akciji, a revidirana Imperijalova ponuda je 4,4 odsto veća od početne ponude od 11,52 milijarde evra, a još tada je najveći akcionar Altadisa saopštio da će prihvatiti ponudu ukoliko ne bude bilo boljih.

Altadis će nastaviti da "analizira najpovoljniju opciju za kompaniju, akcionare i zaposlene", navedeno je u saopštenju te firme, čija je vrednost akcija na tržištu u Madridu snižena 0,5 odsto, na 47,48 evra.

Ukoliko Imperial Tobako ipak uspe u nameri da preuzme Altadis biće stvorena četvrta po vrednosti duvanska kompanija na svetu, a to će biti i najveće do sada zabeleženo preuzimanje u evropskoj industriji duvana. "Mi smo akvizicijska kompanija i nastojimo da realizujemo što više poslova", izjavio je portparol Imperiala Aleks Parsons, obrazlažući zainteresovanost za preuzimanje Altadisa.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.04.2007. 22:36:42 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Tanjug je napisao:
NBG HOĆE AKCIJE VOJVOĐANSKE BANKE

Beograd -- Nacionalna banka Grčke (NBG) povukla obaveštenje o nameri preuzimanja Vojvođanske banke a.d. Novi Sad.

U Direkciji banke Tanjug je dobio objašnjenje da se radi o oko 0,5 odsto kapitala Vojvođanske banke u vlasništvu malih akcionara.

Objašnjenje za takav potez je da se nisu stekli uslovi iz člana 1. stav 3 Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, navodi se u oglasu u listu "Politika".

U pomenutom članu zakona piše da "predmet preuzimanja ne mogu biti akcionarska društva čijim se akcijama nije trgovalo na organizovanom tržištu poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja".

To praktično znači da se tim akcijama malih akcionara još nije trgovalo na Beogradskoj berzi.


Resili su ovo.
http://www.belex.co.yu/srp/akcije.php?t=2&s=VJBN&i=
Nije mi jasno da li su isli u fazonu "ako prodje prodje" ili su stvarno propustili tu stavku. Odmah su istrgovali nekoliko akcija i uputice novu ponudu. Cena jedne ponude za preuzimanje se izrazava petocifreno u evru. Sada ce to morati ponovo da plate.
Nije da ce da se potresu, ali je stvarno glupo...


B92 je napisao:
"TIGAR" NA BERZANSKOM A LISTINGU

Iako iz "Tigra" kažu da povećanje cene njihovih akcija nije prevashodni cilj izlaska na listing berze, činjenica je da je u poslednjih 7 dana, od kada je objavljeno da će se naći na listingu, vrednost akcija porasla sa 2.108 na 2.890 dinara.


S obzirom da su im bilansi za prethodnu godinu propast, ovaj rast je ostvaren iskljucivo zahvaljujuci ulasku na Listing A.
Najavljen je ulazak i za Soju Protein (SJPT) i za Energoprojket holding (ENHL). Obe akcije su prethodnih dana zabelezile prilicn skok.
Telefonija (TLFN) je na jucerasnjoj prezentaciji saopstila da su obavili 80% priprema za ulazak na Listing A, ali za tih 20% ce se jos pricekati (pravilo 80-20? :)), jer je jedan od uslova besprekoran izvestaj revizroske kuce za prethodne 3 godine, a oni su imali odredjenih problema.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.04.2007. 22:42:14 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
uzo tigar josh po 1800 :srba:
eto, da se pohvalim poslednji put /za sada:D / jer mi se isplatilo sve shto sam iscimo da se uzme :]

pj, kako ti cenish tigar? chekati josh ili prodati u narednih nedelju dana?
isto pitanje i za rdjz ili prgs ako si upucjen.. a neshto mi govori da jesi :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 12.04.2007. 23:21:28 

Pridružio se: 12.06.2003. 11:49:19
Postovi: 1829
Godina: Dipl.
Smer: IS
Уууу! Акције! :) Чек'... где нам је она тема... да нас Мома не растера. :)
http://www.fonforum.org/viewtopic.php?t=8576


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 13.04.2007. 07:35:40 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Што би - све су ово овести из пословног света. : )

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 18.04.2007. 10:46:51 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
ajmo forzane, nemoj da stajesh :]

sad tek gledam.. ova tema je za svega par meseci imala preko 6 000 hitova..
mislim da sve ostale teme iz ovog podforuma zajedno nisu imale toliko.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 18.04.2007. 18:36:15 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12.03.2002. 17:30:03
Postovi: 6216
Lokacija: unzipping something.
Godina: Apsolvent
Smer: ME
Citiraj:
Kuprom raskida ugovor o RTB "Bor"
15:58 | Izvor: B92
Rumunski Kuprom želi raskid ugovora o kupovini imovine RTB Bor zbog "promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja ugovora"

Nastavak drame oko preuzimanja imovine RTB Bor
Horis Simu, predsednik Upravnog odbora Cuprom SA, i Horia Pitulea, direktor Cuprom International d.o.o, poslali su kasno sinoć dopis Agenciji za privatizaciju kojim izražavaju nameru raskida Ugovora o prodaji imovine i Ugovora o prenosu licence RTB Bor Grupe.

Predstavnici kompanije Kuprom su izrazili tu nameru zbog, po njima, bitno promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja Ugovora.

Pod tim oni podrazumevaju otpor lokalne samouprave, otpor određenih sindikalnih udruženja i pozivanje na javne demonstracije i građansku neposlušnost, nastale nakon potpisivanja Ugovora, a što je po njima dovelo do stanja očigledne nemogućnosti ispunjavanja daljih ugovornih obaveza, stoji u saopštenju Agencije za privatizaciju povodom najave Kuproma.

"Veoma je indikativna činjenica da je zahtev za raskid Ugovora dostavljen na dan kad ističe rok za dostavljanje garancija za plaćanje, uz primedbe koje nikada ranije nisu predočene Agenciji kao otežavajuće okolnosti", navodi se u saopštenju.

Agencija za privatizaciju smatra da nisu nastale bitno promenjene okolnosti predviđene Ugovorom i zakonom na način kako to navodi Kuprom, te da nema prepreka za ispunjenje ugovornih obaveza.

U saopštenju dalje piše da Agencija za privatizaciju očekuje od kompanije Kuprom da ispuni obaveze koje je preuzela Ugovorom.

Novi rok?

Depozit ostaje Srbiji

"Rumuni moraju do početka jula da uplate 400 miliona dolara, i tek tada će na snagu stupiti potpisani ugovor. U suprotnom će ostati bez tri miliona dolara depozita, koji su ostavili državi", izjavio je nedavno medijima Dejan Rajković, pomoćnik ministra energetike za rudarstvo, komentarišući ugovor o prodaji RTB “Bor”.
Kuprom je danas trebalo da dostavi bankarske garancije za isplatu ugovorene cene za RTB Bor. Rumunska kompanija je svojevremeno najavila da će je Dojče banka i Meril Linč finansijski pratiti u obezbeđivanju 400 miliona dolara za kupovinu imovine tri zavisna preduzeća rudnika bakra Bor i Majdanpek i Topionice i rafinacije Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”.

Ukoliko Kuprom ne dostavi garanciju da je obezbedio novac za isplatu cene za preuzimanje imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor i prenos ekspolatacionih prava, Agencija može da raskine ugovor sa tom kompanijom, ali će prethodno verovatno dati još jedan rok za dostavljanje garancija.

U slučaju raskidanja ugovora, kako je nedavno izjavio direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić, biće doneta odluka da li će se pregovarati sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu za prodaju RTB-a.

Tender za prodaju imovine RTB-a u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.

Kuprom je pobedio na tenderu ponudivši 400 miliona dolara, odnosno 60 miliona dolara više od drugoplasinog ponuđača, konzorcijuma kiparske kompanije Ist point, u kojoj je jedan od vlasnika srpski biznismen Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN.

Sindikat traži poništenje privatizacije

Predstavnici Jedinstvene sindikalne organizacije kombinata bakra, koji su već organizovali proteste zbog prodaje RTB Bora, smatraju da se bez obzira na eventulano odustajanje Kuproma čitava privatizacija treba poništiti.

“Mi smo od prvog dana govorili da nismo protiv Kuproma niti da smo za nekog drugoplasiranog ili trećeplasiranog. Mi smo samo protiv ovakve strategije privatizacije za RTB Bor. Znači za prodaju 100 odsto imovine mi nikada nismo bili. Ja sada imam iskustva, pa kao član tenderske komisije i kao predsednik sindikata ja neću ni da razgovaram sa drugoplasiranim. Ja hoću da se promeni strategija privatizacije”, kaže za B92 Dragan Aleksić, predsednik sindikata.

Komentarišući razloge zbog kojih Kuprom hoće da odustane od RTB-a Bor, Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za B92 da bi to mogli biti samo izgovori: "Ono što je pobrojano kao viša sila koja je onemogućila njih da dalje rade u tom poslu može biti pod znakom pitanja. Ipak to treba da budu neki događaji sa kojima se uopšte nije moglo računati, koji su potpuno isključili njihovu mogućnost da obavljaju svoje deo posla što će se dosta teško okvalifikovati kao takvo. Međutim oni bi u svakom slučaju sada trebalo da izgube onaj depozit koji su svojevremeno položili da bi učestvovali u toj kupovini".

Kuprom je dao 3 miliona dolara depozita za učešće na tenderu, a roku od 12 dana od potpisivanja ugovora trebalo je da plati 400 miliona dolara. Međutim, iz te kompanije su nakon potisivanja ugovora najavili da će uzeti kredit kod Dojče banke i Meril linč kako bi obezbedili novac za kupovinu RTB-a Bor. Ministarstvo privrede tada je saopštilo da ne mogu da založe imovinu rudnika kao hipoteku dok sve ne isplate. Milan Kovačević kaže da se od početka činilo da Kuprom nije bio kvalifikovan kupac, ali je ovo opomena i državi da efikasnije sprovodi velike privatizacije.

Drakulić očekuje poziv

Za RTB Bor Drakulić je ponudio 340 miliona evra.
Vlasnik kompanije Ist point Zoran Drakulić je za B92 izjavio da nije iznenađen namerom Kuproma da odustane od kupovine kompanije RTB Bor i da očekuje poziv Agencije za privatizaciju na razgovore.

"Za nas ovo nije iznaneđenje i mi smo na to upozoravali. Nažalost da su Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede radili posao kako je trebalo verovatno danas ne bi smo bili u ovakvoj situaciji i ne bi smo izgubili ovoliko vremena.", rekao je Drakulić, čija je kompanija proglašena za drugoplasiranog ponuđača na tenderu ponudivši 340 miliona evra.

"Mi očekujemo da sada kao drugoplasirani budemo pozvani na razgovore i da u narednom periodu završimo sa pregovorima o privatizaciji Bora", kazao je on i naglasio da je veoma bitno da se privatizacija sprovede sada, jer su cene bakra na svetskom nivou visoke.


i jedan zanimljivi komentar sa sajta b92

Citiraj:
Glavni kandidati za kupovinu baznog dela RTB-a bili su rumunski Cuprom, East Point i Amalco sa Kipra. Verovatno ce Kuprom raskinuti Ugovor za kupovinu RTB-a, ali nisu naveli prave razloge. Kuprom nema svojih para, ni za kupovinu bolje vile na Dedinju, a kamo li tek RTB-a. To je omanja firma (vrednosti 19 miliona dolara), osnovana pre nekoliko godina, koja se uzdala u ogroman kredit od Dojce banke i Meri Linc banke. Verovatno bi i dobili taj kredit, da nas nekoliko nismo digli pravu guzvu u medijima, sto je garantovano stiglo i do tih banaka. Naime, Kuprom je hteo da da svega 40% RTB-a (107 miliona dolara) kao hipoteku za dobijanje kredita od 600 miliona dolara. Na takve uslove ni jedna banka ne bi pristala, osim ako je u pitanje “pranje para” (nekoliko stotina miliona dolara). Renomirane banke ne zele da se njihovo ime pojavljuje u takvim okolnostima.
Ist Point je u vlasnistvu Zorana Drakulica. Na veb-sajtu Point Group Holdings Ltd pise da firma East Point ima filijale u Kazakhstanu, Kini, Srbiji (Beograd i Novi Sad), Rumuniji (Bukurest i Kostanca), Madjarskoj, Rusiji (Moskva, Celjabinsk, Kustum), Nemackoj, Ukrajini, SAD i Bugarskoj. Pored tih 16 filijala, firma Ist Point ima ogromne silose u Kostanci sagradjene 1990. godine (u tadasnjoj vrednosti od preko 50 miliona dolara), 10-ak fabrika u Srbiji, i ko zna sta jos u drzavama bivseg SSSR-a. B92 je prosle godine objavio moje pitanje Drakulicu, kako je dosao do prvih sto miliona dolara kapitala?! Nije odgovorio, pa ga molim da to sada ucini. Drakulic je izjavio da ce ga u kupovini RTB-a podrzati Investicioni fond iz Londona. Jedino je zaboravio da kaze da u tom fondu ogromnu ulogu igraju Milosevicevi tajkuni Miskovic i Milan Beko.
Treca firma Amalco sa Kipra je osnovana 2002. godine. Bavi se iskljucivo trgovinom. Veoma cesto poslovno saradjuje sa Deripaskom (Jelcinovim zetom). KGB-ov tajkun Deripaska i americko-svajcarski mafijas Mark Ric su pre dva meseca osnovali konzorcijum SUAL Group, koji proizvodi oko 25% svetske proizvodnje aluminijuma. Mark Ric, preko firmi Glencore i Trafigura poslovno saradjuje sa preko 70% svetske privrede, a vrlo cesto i sa Drakulicem.
Iz svega navedenog vidi se da nijedna od te tri firme ne zasluzuje da kupi RTB. Zato se nadam da ce Vlada Kostunice ponistiti Tender za prodaju RTB-a. Sledeca Vlada moze raspisati novi Tender, ali pod drugojacijim uslovima.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u opljackanom, otrovanom i ozracenom Boru


mashala.. nishta od mog brzog bogacjenja na ovu temu :]
sad mi ostaje da se nadam da cje ipak bor prodati draqlicju pa da na duge staze postanem jako dobar sa fkza :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 26.04.2007. 16:21:20 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 07.09.2006. 21:02:24
Postovi: 1206
Lokacija: Port Royal
Godina: Apsolvent
Smer: ME
China's In Fifth Gear, But Not Overheating je napisao:
China's first-quarter growth of 11.1% year-on-year has raised concerns about inflation and overheating. The larger the economy grows and the more integrated it becomes with the regional and global economy, the more dramatic the implications for its partner economies.

The economy continues to expand rapidly. Such a high rate of growth as witnessed in the first quarter will not be sustained, but full-year growth this year of more than 10% is almost certain. This high rate of growth, combined with an upward trend in the consumer price index (CPI), raises the question about whether the economy is overheating. The balance of evidence suggests not:

-- Prices. Excluding food, first-quarter CPI rose by 1.2% and core CPI 0.9%. The long-standing pattern in which the prices of manufactured goods are basically stable while those for housing and services appears are rising modestly appears unchanged.

-- Money Supply. Growth in the money supply is now back in line with growth in nominal gross domestic product. Given the approximately one-year lag between monetary excess and inflation, this suggests that consumer-price inflation could hover in the 3% to 5% range in the first half of this year before falling back to under 3% in the last quarter.

The structure of growth is shifting, gradually. From 2001 to 2004, growth was almost entirely driven by investment. In 2005 and 2006, net exports contributed about 20% of GDP growth, and this year they are on track to do the same. This suggests that China will post a record trade surplus this year.

This increased reliance on net exports means that China is much more exposed than in past years to a global slowdown. The pace of the trade surplus growth also risks provoking a political backlash in the United States and Europe.

To manage these frictions, Chinese leaders have made a strong rhetorical commitment to shifting the basic source of economic growth from investment to consumption. However, concrete policies have been rather sparse, and the highly decentralized nature of economic decision-making means it is difficult for the central government to crack down on local government-sponsored investment.

Nonetheless, there is some evidence that the desired shift has begun to take place:

--For four quarters in a row, the rate of fixed asset investment growth has declined and growth in retail sales has risen.

--In two of the last three quarters, nominal retail sales growth exceeded nominal GDP growth.

--First-quarter growth in urban incomes was 19.5%.

If these trends continue, the consumption contribution to growth will rise steadily and the contribution from investment will fall. Yet these are gradual trends.

It is clear that monetary, fiscal and exchange-rate policy have now been coordinated and are expected to contribute to an adjustment of China's imbalances:

-- Exchange Rate. The government is committed to a steady appreciation of the renminbi against the dollar of about 4% per year. This pace could be quickened slightly in 2008 if the trade surplus continues its expansion.

-- Fiscal Policy. On the fiscal front, the government aims to increase consumer confidence and stimulate household spending by promising to deliver more government spending on health and education.

-- Monetary Policy. Monetary policy has been set on a course of steady tightening. Bank-required reserve ratios have risen. These measures aim to withdraw excess liquidity from the system and gradually raise business costs, which should bring down the rate of investment growth.

Growth gradually will be constrained over the next two years by coordinated monetary, fiscal and exchange-rate policies aiming to increase the role of consumption in the economy and prevent overheating. Monetary policy will be cautiously tightened. Investment growth is slowing and consumption growth accelerating, suggesting that a shift away from investment-led growth has begun. Policy currently is well thought-out and reasonably well executed, but the rising tide of liquidity generated by an accelerating external surplus remains a major challenge.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 27.04.2007. 00:11:37 

Pridružio se: 29.04.2002. 10:50:50
Postovi: 8454
Lokacija: НБГ
Godina: Dipl.
Smer: IS
Kina ne želi da bude označavana kao leglo piraterije

Googel naj brend za 2007. godinu

Greškama do inovacija - zanimljivo, nije vest, eto reklamice za dve knjige

Srbija lider privatizacije u regiji

Potvrđen kreditni rejting Srbije


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 27.04.2007. 08:43:06 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Da se nadovezem na vest o Google:

Gugl posećeniji od Majkrosofta je napisao:

Internet pretraživač Gugl (Google) je u martu prvi put bio najposećeniji na svetu, ispred sajtova Majkrosofta, saospstila je firma Komskor koji prati posete sajtovima.

Gugl i njegovi razni sajtovi imali su tokom marta 528 miliona posetilaca, dok je Majkrosoft imao 526,9 miliona.

Komskor koji više od 15 godina procenjuje broj korisnika interneta, navodi da je u martu 762 miliona ljudi koristilo internet.

Gugl je Majkrosoft svrgao i sa mesta najvrednije svetske marke na ovogodišnjoj listi prepoznatljivosti brendova koju je sastavila firma za tržišna istraživanja Milvar Braun (Millward Brown).



And now for something completely....same?!?

Stiže Opel iz Kragujevca je napisao:

Vlada Srbije je odobrila saradnju Zastava automobila i Dženeral motorsa o sklapanju dva modela automobila Opel u Kragujevcu.

Ministar privrede Predrag Bubalo je posle sednice vlade kazao da će od sledeće godine početi uvoz bez carine Opelovog modela "astra klasik" i njegovo sklapanje u Zastavi, a potom i još jednog modela tog proizvođača automobila.

Bubalo kaže da je Vlada omogućila saradnju Zastave i Dženeral motorsa izmenom odluke iz 2005. godine o kriterijumima za uvoz određenih roba, kojom je određeno koji se proizvodi potrebni za sklapanje ta dva modela mogu uvesti.

Predstavnici Zastave i američke kompanije Dženeral motors su parafirali pre dve nedelje ugovor o proizvodnji jednog od Opelovih modela automobila u pogonima kragujevačke fabrike.

Sadržaj ugovora o saradnji gotovo je istovetan onom koji je Zastava potpisala sa italijanskim Fijatom, što znači da bi najpre bio omogućen slobodan uvoz određenog modela, a potom bi bila montirana linija za proizvodnju u Zastavi.

Zastava i GM su početkom aprila predali Vladi Srbije dokument sa uslovima za potpisivanje ugovora između dve kompanije i tada je rečeno da su "uslovi slični ugovoru Zastave sa Fijatom, a razlika je u tome što Opelov model automobila koji bi se proizvodio u Kragujevcu ne bi imao oznaku Zastave".

Tada je rečeno i da će Vlada Srbije verovatno podržati aranžman Zastave i Dženeral Motorsa, ali da će smanjiti subvencije kragujevačkoj fabrici jer bi proizvodnja Fiatovih i Opelovih modela obezbedila njeno znatno rentabilnije poslovanje.

Prema nezvaničnim informacijama, ugovor predviđa početnu proizvodnju od tri hiljade Opelovih modela „astra klasik“ godišnje, a taj broj bi narednih godina bio povećan na pet hiljada. U Zastavi će se, najverovatnije, proizvoditi modeli sa benzinskim motorima zapremine 1.364 ili 1.598 kubna centimetra, oba sa 16 ventila i 90, odnosno sto konjskih snaga.

Kompanija Zastava automobili je nedavno najavila da bi proizvodnja sadašnjih modela Zastave mogla da prestane do 2010. godine.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 05.05.2007. 10:26:36 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04.09.2002. 14:12:18
Postovi: 6516
Lokacija: Zemun
Godina: Dipl.
Smer: ME
Veliko priznanje savetnicima u privatizaciji "Mobi 63"

Britanski finansijski magazin "Bankar" uručio je investicionim bankama "Citadel" i "Rotšild" priznanje "Bankarski posao godine" za posao savetnika u privatizaciji srpske kompanije "Mobi 63".

Prema magazina "Bankar", koji je u vlasništvu "Fajnenšl tajmsa", prodaja mobilnog operatera "Mobi 63" norveškom "Telenoru" za 1,513 milijardi evra bila je najuspešnija privatizacija u jugoistočnoj Evropi u prošloj godini.

Priznanje je dodeljeno na manifestaciji magazina "Bankar" u Bahreinu u koja se održava u okviru međunarodne konferencije o finansijskim uslugama na Bliskom istoku i okuplja 200 vodećih svetskih stručnjaka u oblasti investicionog bankarstva.

Kompanija "Citadel" spoj je tri društva, koja se bave investicionim savetovanjem u procesu spajanja, preuzimanja i privatizaciji kompanija u regionu, brokerskim poslovima i savetovanjem u oblasti nekretnina.

Osim privatizacije kompanije "Mobi 63", "Citadel" je učestvovao i u privatizaciji duvanske industrije Srbije i nekoliko vodećih banaka, kao i u preuzimanju "Beopetrola" od strane ruskog "Lukoila".

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 07.05.2007. 12:35:13 

Pridružio se: 29.04.2002. 10:50:50
Postovi: 8454
Lokacija: НБГ
Godina: Dipl.
Smer: IS
otpustanja :(

IBM sprema veliko restrukturiranje (mozda otpuste oko 100.000 zaposlenih)
Intel otpušta 1000 radnika

najopustenije...


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 10.05.2007. 00:36:25 
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14.02.2006. 00:56:09
Postovi: 2423
Godina: Apsolvent
Smer: IS
B92 je napisao:
Direktni letovi Priština – Njujork?
17:03 | Izvor: eciks.org
Priština -- Sporazum kompanija Adriatik Igl Er i Kosova Erlajns omogućiće direktne letove na liniji Priština – Njujork, pišu mediji.

Slika
Međunarodni aerodrom u Prištini
Prištinski aerodrom će tako postati prvi aerodrom u regionu koji će ponuditi direktnu vezu sa Njujorkom, piše sajt Eciks.org.

„Veliki je uspeh kada možemo da ponudimo našim klijentima nove letove i destinacije“, rekao je direktor Kosova Erlajnsa Remzi Ejupi i dodao da će ovaj let biti pogodan za putnike jer će trajati samo osam sati. Prvi direktni letovi iz Njujorka za Prištinu biće obavljeni 13. juna, a direktor prištinskog aerodroma Afrim Aziri kaže da se aerodrom „već priprema za interkontinentalne operacije“.


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
 Tema posta:
PostPoslato: 10.05.2007. 10:51:51 
Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 13.11.2001. 08:45:08
Postovi: 4703
Lokacija: Novi Bgd.
Godina: Dipl.
Smer: IS
To je samo za čarter letove. Mislim da od bivše Jugoslavije samo sa aerodroma u Zagrebu postoje direktni normalni letovi za Njujork.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..


Share on FacebookShare on TwitterShare on Google+
Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 274 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11  Sledeća


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Copyleft FONForum 2001-2014 | Powered by phpBB © phpBB Group